април 2012

Reolucija Evropskog parlamenta prosleđena je Evropskoj komisiji u kojoj joj traži „parcijalnu suspenziju“ poreskih olakšica za izvoz argentinske robe u EU. U međuvremenu, cene akcija Repsola padaju. Tokom nedelje izgubile su petinu vrednosti.

Španija je zapretila trgovinskim ratom sa Argentinom, ukoliko ne dobije odštetu od 10 milijardi dolara za svoj udeo u naftnoj kompaniji. Španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Garsija-Margalo tvrdi da mu je pomoć obećala i Hilari Klinton.

Markit, kompanija koje se bavi finansijskom analitikom, izračunao je da jeIndeks proizvodnje (koji obuhvata i proizvodnju i usluge) u aprilu imao oštar pad u odnosu na prethodni mesec, od 46,3 poena. Uzrok ovome je smanjenje izvoza i dužnička kriza u evrozoni.

Izvoz u južnu Evropu je posebno slab, kaže Kris Vilijamson iz Markita.

CNBC podseća da je nemačka ekonomija zavisna od izvoza i da je u poslednjem kvartalu prošle godine imala veoma mali pad, od 0,2 odsto. Analitičari i dalje misle da će ova zemlja izbeći recesiju, ali brine ih uticaj nestabilnijih ekonomija evrozone na nemačku privredu.

U pogonima MIV-a GM će proizvoditi automobilske delove i zaposliće 300 radnika, rekao je Nedimović. MIV je bio prvo preduzeće u Sremu koje je prodato putem tendera beogradskom JUCIT-u. Medutim, umesto nastavka i modernizacije proizvodnje i izvoza, kako je bilo obećano, preduzeće doživljava sunovrat. Kupoprodajni ugovor je raskinut, uvodi se stečaj, a njegovih 380 radnika odazi na tržište rada. Iz stečaja MIV je prodat za 100 miliona dinara, iz hala su odnete sve mašine i danas zvrje sablasno prazne.

Direktor Croatia Boat Showa Vicenco Blagaić objavio je da se na ovome vidi početak izlaska brodarstva iz recesije. Posebno je naglasio ulogu izlagača iz Turske, iz koje je na splitskom sajmu nastupilo čak sedam firmi.

I hrvatske firme dobro su se pokazale. Brodkoje koriste diverzanti za specijalne akcije mornarice izrađuje se u firmi Olimp Nautika iz Pule, a postiže maksimalnu brzinu od preko 60 čvorova i zadovoljava sve NATO standarde.

Na prvom mestu ove liste je Mijanmar zbog vojne hunte koja je vršila zločine nad sopstvenim stanovništvom godinama, da bi na poslednjim izborima pobedila opozicionarkaAung San Suu Kyi, i zemlja je izašla iz izolacije.

Iza Bosne na listi je Jermenija, koja uvek asocira na genocid nad Jermenima u susednoj Turskoj. Sajt međutim piše da je iza klasičnog stereotipa o postkomunističkim državama zemlja sa dugom tradicijom (od 3 000 godina) i divnim pejzažima. Jermenska ljubaznost je legendarna: jednostavno pitanje lokalcu kuda da skreneš može te dovesti u dom te osobe koja će celo selo dovesti kod njega na žurku organizovanu tebi u čast.

Četvrto mesto na listi zauzela je Uganda, peto Kolumbija zbog kriminala koji tamo vlada, slede ih Indonezija koje nema sreće sa nepogodama, Iran koji zapadnim zemljama deluje ratoborno, Pakistan koji je uvek u ratnoj zoni, Kuba zbog komunizma, koji doduše polako odumire, i na poslednjem mestu je Etiopija.

Predsednik Bolivije Evo Morales opredelio se za „altenrativu neoliberalizmu“ iako su ga iz Vašingtona savetovali suprotno. Gardijan piše kako je preporod zemlje počeo upravo sa njegovim dolaskom na vlast 2006. godine. Zemlja je dekolonizovana, a standard života je vidljivo poboljšan.

U proteklih šest godina svi ekonomski i socijalni pokazatelji u Boliviji su rasli – zaposlenost, viši standard života, zdravstvo i obrazovanje. UNDP-ovi podaci pokazuju da je u Boliviji na najvišem nivou pomoć siromašnima i najugroženijem stanovništvu, za to se odvaja skoro 2,5 odsto BDP-a. Dakle, tamo je smanjen jaz između siromašnih i bogatih.

Porast zapošljavanja i porast plata, subvencije za majke koje su isključene iz sistema socijalnog osigranja i veće penzije povećli su broj dece koja idu u škole, Bolivija je proglašena zemljom bez nepismenosti.

Moralesova vlada je ovo postigla učinivši baš suprotno od onoga što preporučuje Vašingtonski konsenzus – nacionalizovao je proizvodnju električne energije, telekomunikacije i vađenje rude. Implementirana je ekspanzivna fiskalna politika i zatvorene su granice za uvoz strateški važnih proizvoda. Država je uzela 34 odsto ekonomije pod svoju kontrolu.

Od tada je prihod od nafte porastao tri puta, porastao je i prihod od poreza, nacionalne rezerve deviza su na nivou od 12 milijardi dolara, a smanjen je i spoljni dug.

Lagard je ocenila da je globalna finansijska kriza odgovorna za dve trećine porasta duga u zemljama članicama G -20. „Ali ne možemo samo krizu okrivljavati za sve naše probleme“, rekla je direktorka MMF, dodajući da su razvijene zemlje dočekale krizu u najgorem stanju u poslednjih nekoliko decenija, i sa odnosm duga i GDP koji je već 2007. godine dostigao istorijski vrh.

Sada nam je, rekla je Lagard, potrebna kredibilna izlazna strategija da na srednji rok oborimo visoku zaduženost. Visoki javni dug dodatno opterećuje ionako nizak rast ekonomija. „Rizikujemo da doživimo obnovljena previranja, ako ne budemo imali dovoljno snage, a tu posebno mislim na one zemlje koje imaju visoke dugove, da se prepustimo milosti i nemilosti finansijskih tržišta“.

Ako ništa ne učinimo, biće nam još gore u godinama koje dolaze, rekla je Lagard. Analiza MMF pokazuje da je srednja vrednost povećanja penzija i zdravstvene zaštite u razvijenim zemljama, u narednih 40 godina oko 6 ¾ odsto GDP što je neodrživo.

„Dakle, kako da nađemo izlaz? Prvo, ne smemo biti brzopleti. Globalna trka za merama štednje će se nesumnjvo pokazati kao porazna za sve, upozorila je direktorka MMF. „To je posebno istinito u trenutnim okolnostima“.

Nedavna istraživanja MMF-a pokazuju da su fiskalni multiplikatori prilično veliki u krizama, što znači da preterano agresivno smanjenje fiskalne potrošnje može usporiti rast i čak dovesti do još većeg javnog duga.

U takvoj situaciji svaka zemlja mora da traži sopstveno rešenje. Zemlje koje su pod ekstremnim pritiskom tržišta, nemaju drugog izbora nego da oštro smanjuju deficite. S druge strane, zemlje sa više fiskalnog prostora mogu sebi da dozvole sporiji nivo piagođavanja, kako bi smanjile rizik da ugroze rast. Ako je privredni rast sporiji od očekivanog, zemlje koje imaju ovu komociju, mogu da ostave automatskim stabilizatorima da slobodno deluju, dozvoljavajući da deficit raste.

„Mi (u MMF) zaista pokušavamo da u programima koje podržavamo primenjujemo ovaj fleksibilni pristup. U nekim slučajevima, jednostavno nema alternative velikim fiskalnim prilagođavanjima.. No, u najvećoj mogućoj meri, trudimo se da taj horizont prilagođavanja bude što duži i zato smo tražili i veću finansijsku podršku,“ rekla je Lagard. „Takođe trudili smo se da mere fiskalnog prilagođavanja uparimo sa merama za podsticaj rasta.“

Ona je ponovila i da teret fiskalnog prilagođavanja mora da bude raspoređen pravedno i da siromašni i najugroženiji moraju biti zaštićeni jer u suprotnom oštra štednja neće biti dobro prihvaćena kod stanovništva i vlade neće moći da istraju u primeni takvih mera.

Na srednji rok, razvijene zemlje da bi vratile udeo svog duga prema GDP na 60% do 2030. godine moraju da ostvare fiskalno prilagođavanje u visini 8 % društvenog proizvoda. Najduži put ka održivoj zaduženosti je pred Japanom i SAD i njima će trebati najviše truda da postavljene ciljeve dosegnu. Trebaju im snažniji napori da poprave svoje javne finansije, uključujući tu i restriktivnost u davanju novih socijalnih prava i bolje prikupljanje prihoda.

Pre godinu dana Danska je uvela graničnu kontrolu prema Nemačkoj i Švedskoj zbog ilegalne imigracije, i tada je ovaj potez od strane Nemačke tumačen kao „veoma loš za budućnost Evrope“. Samo devet meseci posle toga i Nemačka iz istih razlogapokušava da oslabi sistem slobodnog kretanja kroz stari kontinent.

Francuski i nemački ministri unutrašnjih poslova sastali su se i napisali pismo za svoje kolege u ostalim članicama EU u kome se traži obnavljanje graničnih kontrola. Iako se radi o ptivremenom rešenju, koje bi trajalo 30 dana, mnogi analitičari ocenjuju ovo kao početak raspada Unije. Oni smatraju da politički lideri koji se zalažu za graničnu kontrolu ni ne shvataju koliko ova naizgled bezopasna demonstracija moći prema Evropskoj komisiji (koja je nedavno sebi dala pravo da da se meša u granična pitanja članica EU) može biti opasna.

Ovo otvara put nacionalizmu a kontinentalne Evropljane izjednačuje sa onima koje su ismejavali zbog opsednutosti svojim granicama, sa Britancima.