Le Vif/L’Express, Brussels – Cartoon. See more.
Domaći preduzetnici lako i brzo usvajaju nova znanja ali često ne mogu da uvide trenutne prepreke koje ih sputavaju da razvijaju svoje poslovanje na adekvatan način. U tome im može pomoći prenošenje iskustava i ostvarivanje korisnog dijaloga kroz mentoring (mentorstvo). Japanski stručnjaci su u poslednjih pet godina učestvovali u projektu mentoringa srpskih preduzeća i, vođeni dosadašnjim uspesima, planiraju i dalju međunarodnu saradnju.
Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) od avgusta 2008. godine učestvuje u projektu „Institucionalizacija mentoringa kao usluge u sistemu podrške MSPP“, zajedno sa Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj (NARR). Predstavnici JICA boravili su u Beogradu sredinom novembra kako bi, nakon veoma uspešne trogodišnje saradnje, potpisali sporazum o implementaciji novog projekta u trajanju od tri godine. Ovaj će projekat kao cilj imati promociju uspostavljenog mentoring modela u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, zajedno sa partnerskim institucijama iz ove dve zemlje.
Mikija Saito, direktor Odeljenja za industrijski razvoj u privatnom sektoru pri JICA istakao je da je ona imala slične projekte i u drugim delovima sveta, te da je kroz njih poslovno iskustvo iz Japana prenošeno prilagođeno lokalnim kulturološkim, društveno-političkim i ekonomskim uslovima. „Većina preduzetnika izražava želju da savlada i primeni japansku kaizen poslovnu filozofiju jer ona podrazumeva povećanje efikasnosti i produktivnosti, a praktično bez korišćenja dodatnih finansijskih sredstava. Što se tiče dosadašnjih rezultata, pokazalo se da je najbolje kada mala lokalna preduzeća ostvaruju kontakt i mentoring uz podršku države, kao što je to sada slučaj u Srbiji“, naglašava Saito.
Tokom svog radnog veka, ekspert za razvoj MSP u JICA Hideo Kobajaši imao je prilike da sarađuje sa malim preduzetnicima iz azijskih, latinoameričkih i afričkih zemalja. Prema njegovim rečima, srpske preduzetnike u poređenju sa kolegama iz ovih zemalja odlikuje veliki kapacitet za širenjem, kvalitet i želja za napredovanjem: „Sektor MSP u Srbiji karakteriše velika razuđenost, u smislu kvaliteta i poslovne delatnosti. Moguće je pronaći mnoštvo preduzeća sa usvojenim izuzetno visokim standardima, ali, s druge strane, i mnogo onih koja improvizuju i snalaze se kako znaju i umeju. Ono što se zaista retko viđa u drugim zemljama je velika kompetitivnost i želja za razvijanjem poslovanja. Veliko otvoreno tržište je u neposrednoj blizini, u vidu EU, što znači da postoji dobra prilika za iskorišćenje tog potencijala.“
Otkrivanje grešaka dijalogom
Pre pet godina ovaj projekat je započet odabirom mentora i njihovom obukom, nakon čega je oformljen sistem mentoringa koji se sada primenjuje. „Mentoringom malim preduzećima 
pomažemo da usvoje nove strategije, pripreme biznis planove, tako da kroz zajednički dijalog i diskusiju uvide pravce budućeg razvoja poslovanja u upravljačkom i tehničkom smislu. Na početku je neophodno ispravno sagledati zamišljeni koncept svakog pojedinačnog preduzeća. Ukoliko se tu napravi greška, nju je gotovo nemoguće kasnije ispraviti, a često mentoring već u definisanju nastupa na tržištu pomaže vlasnicima da bolje izraze i usmere sospstveni biznis“, kaže Kobajaši.
Naš sagovornik iz današnje perspektive sagledava uspeh pilot projekta, u kome je učestvovalo 50 preduzeća. Iako i dalje ima prostora za razvoj, sva ona su u tom trenutku postigla željeni napredak.
„Jedna kompanija koja se bavi galvanizacijom pristupila je našem programu jer je osetila pad prodaje. Njen vlasnik investirao je u novu opremu za plastifikovanje u želji da plasira nove proizvode i na taj način poveća prodaju. Međutim, kada smo mi došli tamo, nova oprema nije korišćena sa odgovarajućim kapacitetom, a pritom se ni plastificirani proizvodi – potpuno različiti od njegovih galvanizovanih proizvoda – nisu uspešno prodavali jer je tržište već bilo zasićeno bogatom ponudom. Proveli smo skoro četiri cela dana razgovarajući šta bismo mogli da promenimo nabolje u njegovom poslovanju i na kraju smo došli do zaključka da bi mogao da pokuša da poveća svoju ciljnu grupu – jer je nastojao da prodaje nove proizvode svojim starim klijentima koji za njih nisu bili preterano zainteresovani, kao i da smanji svoju do tada prekomernu potrošnju električne energije. Napravili smo šemu režima rada njegovih mašina i rezultati smanjenja troškova na struju bili su uočeni skoro istog trenutka, dok se povećanje prodaje njegovih plastičnih proizvoda osetilo nakon tri meseca“, navodi jedan od primera uspešnog rezultata Kobajaši.
U okviru prvobitne grupe prijavljenih preduzeća bila je i jedna kompanija koja ugrađuje i proizvodi PVC i aluminijumske prozore. Njeni predstavnici su izrazili želju da unaprede kvalitet svojih proizvoda, što je bilo prilično neobično s obzirom da su oni i svi njihovi konkurenti uvozili potpuno isti materijal, odnosno ramove, iz Nemačke ili Grčke. I njihova priča bila je specifična, navodi japanski stručnjak: „Zajedno smo došli do zaključka da je najbolje da se usredsredimo na kvalitet merenja prilikom ugradnje i tačnost isporuke. Takođe smo vlasniku te kompanije predložili i uspešno organizovali „matchmaking“ sa mogućim stranim partnerima pa je na kraju uspostavio kontakt sa jednom firmom iz Nemačke koja je znatno efikasnije isporučivala materijal, zbog čega nije više dolazilo do nepredviđenog kašnjenja.“
Pokazalo se da je, prilikom ostvarivanja kontakta sa zainteresovanim preduzetnicima, najvažniji bio njihov početni stav prema mentoru. Osim njega, organizatori projekta mere njegovu uspešnost kroz nivo prenesenog znanja, korisnost mentora i krajnjeg postignutog rezultata. „Poslovni ljudi koje sam susreo, baš kao i mentori koje smo obučili su, po mom dosadašnjem iskustvu, iznenađujuće aktivni. Svi oni imaju korisne ideje i zato je veoma bitno da dođe do njihove razmene kroz međusobni dijalog“, ocenjuje gospodin Kobajaši.
Uspešni prate trendove
Jedna od šansi za lokalna MSP je učestvovanje u snabdevačkom lancu velikih međunarodnih kompanija, samim tim i u ukupnom izvozu proizvoda iz Srbije. U Japanu se količina i uspešnost MSP razlikuje od regiona u kojima se nalaze. Oblast oko grada Nagoje je jedna od najuspešnijih jer se u njoj nalazi centrala Tojote, koja kao međunarodni automobilski gigant generiše posao za veliki broj lokalnih malih preduzeća. Kako bi to postigli, proizvodi i usluge domaćih preduzetnika najpre moraju da dosegnu neophodan kvalitet, ali i da prate aktuelne trendove. Koliko je bitno biti svestan promena u poslovanju najbolje pokazuju primeri nekadašnjih oslonaca američke industrije transporta, železničkih kompanija koje su zgrtale ogromne količine novca do polovine dvadesetog veka. Odgovorni u njima imali su priliku da se na vreme preorijentišu i počnu da se bave i drumskim prevozom, ali su to sa rezignacijom odbili. Danas možemo da sagledamo rezultat takve odluke, objašnjava Kobajaši – u SAD su železnice u velikim gubicima, uostalom kao i u većini zemalja na svetu, dok kompanije koje se bave drumskim transportom cvetaju. Njihov koncept se pokazao uspešnim u određenom razdoblju, ali ne i na zaista duge staze. Sa sličnim problemom se suočavaju medijske kompanije koji nisu na vreme prešle na onlajn objavljivanje sadržaja ili proizvođači mobilnih telefona koji nisu ispravno sagledali mogućnosti pametnih telefona i odgovarajućih operativnih sistema.
Marko Miladinović
MSP: 1000 zašto 1000 zato, decembar/januar 2012/13
Najveći osiguravač na svetu, American International Group (AIG), jedva se izvukao od bankrota, vrativši dug od 182 milijardi dolara zahvaljujući pomoći državnih agencija koje će u bliskoj najverovatnije biti prinuđen da tuži pred američkim sudom.
Upravni odbor AIG sastaće se sutra kako bi raspravlajo o mogućnosti da uključi kompaniju u udruženu tužbu njenih akcionara protiv američke vlade i njenih agencija. Predmet tužbe je loša procena nadležnih institucija koja je ovoj osiguravajućoj kompaniji i njenim akcionarima nanela ogromnu štetu i zapravo je gurnula u velika dugovanja. Vrednost tužbe se sada procenjuje na 25 milijardi dolara. Prilikom programa spasa kompanije, američka vlada preuzela je kontrolu nad 92% njenog vlasništva uz visoke kamatne stope i nanetu veliku štetu malim akcionarima i klijentima sa Vol Strita, takođe i „zloupotrebu Petog amandmana, koji zabranjuje preuzimanje privatnog vlasništva od strane države, bez opravdane kompenzacije“.
Moris Grinberg, bivši izvršni direktor AIG, koji je ostao jedan od njenih vodećih investitora, pokrenuo je udruženu tužbu malih akcionara još krajem 2011. godine i od tada lobirao kod UO da uključi i čitavu kompaniju u istu tužbu kako bi ona dobila na značaju i „naterala vladu da započen pregovore o poravnanju“. Kako prenose američki mediji, za članove UO AIG to neće biti laka odluka, jer s jedne strane duguju vernost i izgubljeni novac svojim akcionarima, a državi zahvalnost zbog spasa od, mislilo se, sasvim izvesnog bankrota.
Prihodi Irana od izvoza nafte pali su za 45% u prethodnih devet meseci zbog sankcija koje je ovoj zemlji nametnuo zapad, izjavio je jedan iranski političar.
Golam Reza Kateb, član Komiteta za budžet i planiranje, rekao je da je zbog ovoga čitava iranska ekonomija u velikom problemu. Kao da nisu dovoljne sankcije, Iran je prestao da isporučuje gorivo i nekim avioprevoznicima koji mu nisu plaćali ovu sirovinu.
Da podsetimo, prihodi od izvoza nafte u najvećoj meri pune budžet ove zemlje.
Nezaposlenost u evrozoni upravo je postavila novi rekord – po najnovijim Eurostatovim podacima u novembru je iznosila čak 11,8%.
To je rast od 0,1% u odnosu na prethodni mesec, oktobar. Dakle, u pretposlednjem mesecu 2012. u evrozoni je bilo 18,820 miliona nezaposlenih.
Nezaposlenost u EU se nije menjala, ostala je na 10,7%. Najniža nezaposlenost zabeležena je u Austriji (4,5%), Luksemburgu (5,1%), Nemačkoj (5,4%) i Holandiji (5,6%), a najveća u Španiji (26,6%).
Od 2008. u krizom uzdrmanoj Grčkoj pao je stepen zagađenja za 40% pre svega zato što industrija radi 30% manjim kapacitetima a građani sve manje voze automobile. Zato naučnici smatraju da iz recesije može i nešto dobro da se izrodi – pre svega u ekološkom smislu.
Istraživanja pokazuju da je u Atini, jednom od najzagađenijih gradova u Evropi, drastično smanjeno zagađenje, pre svega vazduha, azotnim oksidima i sumpor-dioksidom.
Iako je više od milion i trista hiljada automobila registrovano u prestonici Grčke, mnoge porodice su odustale od vožnje zbog strogih mera štednje i rasta cena goriva. Pročišćavanju vazduha je međutim najviše doprinelo smanjenje industrijske proizvodnje.
Otvoreni su 50 godina stari arhivski materijali koji pokazuju da su se oko Nobelove nagrade uvek lomila koplja, počev od 1958. kada je Pasternak odbio da primi priznanje za književnost iz straha da će ostati bez sovjetskog državljanstva. Švedski novinar koji proučava ovu arhivu tvrdi da Ivo Andrić nije zaslužio ovu nagradu, već ju je dobio u deficitu jake konkurencije.
Nobelova nagrada za književnost oduvek je bila plodno tlo za ispaljivanje ideoloških projektila. Još pre pola veka su neki autori odbijali da je prihvate iz ideoloških razloga, i to 1958. kada ju je dobio Pasternak koji je prvo u telegramu Švedskoj akademiji napisao da je neizmerno zahvalan na nagradi, da bi samo nekoliko dana kasnije poslao novi telegram u kojem se odriče Nobela, a potom i Sartr koji je nagradu za književnost odbio šest godina nakon Pasternaka, objasnivši kako bi prihvatanjem iste prestao biti pisac i mislilac i postao neka vrsta institucije.
Između ova dva laureata smestilo se nekoliko dobitnika koji na prvi pogled nisu bili toliko kontroverzni. Nobela su dobili Salvatore Kvazimodo, Sent-Džon Perse, Ivo Andrić, Džon Stajnbek i Giorgos Seferis.
Pre točno godinu dana međutim otvorena je arhiva o izboru iz 1961. godine kada je nagradu dobio Andrić, a švedski novinar Andreas Ekström objavio je listu imena šestoro pisaca u užem izboru za nagradu, mahom važnih i danas čitanih autora, kao i razloge zbog kojih nagradu nisu dobili. Među njima su bili i Frost i Tolkin, za koga je objavljeno da ga je žiri odbio zato što „nije zadovoljio nivo pripovedanja najvišeg kvaliteta“.
Ekströma je ove godine u pregledanju pomenute arhive Akademije zamenio Kaj Šuler koji je najzanimljivije detalje objavio u novinama Svenska Dagbladet. On piše da su članovi žirija Akademije bili izuzetno nezadovoljni kvalitetom potencijalnih laureata te godine i da su izabrali ‘najmanje lošeg pisca’. Član Odbora za dodelu nagrade Henri Olson tada je zapisao da „nijedan od kandidata ne zadovoljava standarde Nobelove nagrade“.
Bivši italijanski premijer vraća se na scenu u velikom stilu, pošto je dogovorio koaliciju sa desničarskom Severnom ligom za izlazak na parlamentarne izbore sledećeg meseca.
Rečenicom „Habeamus papam“ („Imamo papu“) Berluskoni je u poslednjem radio intervjuu najavio formiranje predizborne koalicije sa Severnom ligom i dogovor sa njenim vođom, Robertom Maronijem. Ipak, u trci za premijersko mesto, analitičari još uvek prednost daju Demokratama i njihovim saveznicima sa levog centra i levice. U komplikovanom italijanskom izbornom sistemu pobedničkoj strani praktično će biti zagarantovana većina u Donjem domu parlamenta, dok se dodatna mesta u Senatu raspoređuju na osnovu osvojenih glasova po regionima.
Berluskoni polaže velike nade na povratak na mesto premijera, nakon abolicije posle presude od četiri godine služenja zatvorske kazne i prethodna dva mandata tokom kojih je njegova vlada odvela Italiju u najveću dužničku krizu posle Drugog svetskog rata. Berlsukoni je u više navrata nastupao zajedno sa Severnom ligom, prvi put još 1994. godine kada je stupio na vlast. S druge strane, ni politički protivnici, predvođeni Marijom Montijem, nisu se proslavili tokom svoje jednogodišnje vlade i neuspelih pokušaja ekonomskih reformi i uvođenja mera štednje.
Novi proizvod Lenova zamišljen kao polu-prenosivi desktop PC, baziran na Windows 8 i Aura interfejsu kreiranom za više korisnika.
Novim Aura multitouch interfejsom upravlja se u okruženju Windows 8 OS. Neka od ponuđenih rešenja, kao ona za menadžment fotografija i filmova, već su ranije viđena, ali za aplikacije kao što su popularne igrice odmah se nude opcije za više učesnika, kao i ponude poptuno novih igara, od onih koje se tradicionalno igraju na tabli, do najtraženijih kartaroških modela. Uz ovakav pregled i ponudu najavljenog Horizon App. store, po ugledu na konkurenciju, Lenovo sa novim proizvodom namerava da posebno privuče mlađe generacije naviknute na komunikaciju i svakodnevno „igranje“ na društvenim mrežama.
Za razliku od nekih konkurentskih kompanija, Lenovo u startu ima veliku prednost što se tiče uvođenja izbora za download i igrivost igrica za Horizon jer je od ranije u posedu dve poznate kompanije za proizvodnju igrica, EA Sports i Ubisoft. Uz novi model korisnici mogu da dobiju set džojstika, palice za „vazdušni hokej“ ili pravu bežičnu kockicu za igranje tradicionalnih društvenih igara, što IdeaCentre Horizon 27 dodatno pretvara u hibrid klasičnog desktop računara i igračke konzole.
Samsung je zabeležio neočekivano veliki profit prošle godine – očekuje da rezultati za poslednji kvartal 2012. pokažu rekordnu zaradu od 8,3 milijarde dolara.
Međutim, pet uzastopnih kvartala rasta profita Samsunga biće prekinuto u prvom kvartalu 2013. zbog sezonski smanjene potražnje za gedžetima, što bi moglo da uspori rast zarada u ovoj kompaniji.
Južnokorejska kompanija prošle godine pretekla je svog najvećeg konkurenta u proizvodnji pametnih telefona i tableta, Apple, kada je lansirala svoj Galaxy Note II, telefon – tablet. Dok je Apple na tržište pustio samo iPhone 5, Samsung je prošle godine izbombardovao tržište sa 37 varijanti gedžeta. Za to vreme HTC je lansirao 18 modela telefona, Nokija devet a LG 24.