Kao nezavisni organ države Srbije, koji nije podređen Vladi i koji svoju nezavisnost izvodi iz Ustava Republike Srbije, Narodna banka Srbije ne može biti umešač, odnosno učesnik, u parničnom postupku koji je pokrenulo udruženje potrošača „Efektiva“. Prema važećim propisima Narodne banke Srbije, kao regulator banaka, ona zakonom nije ovlašćena za pokretanje postupaka za zaštitu kolektivnih prava i interesa potrošača. U vreme odobravanja kredita vezanih za švajcarski franak, Narodna banka Srbije, kao i svi regulatori u regionu, nije imala odgovarajuće nadležnosti i instrumente da bi u postupku nadzora nad bankama mogla uticati na suštinu obligacionih odnosa između banaka i klijenata, ističe Narodna banka Srbije.
Još nekoliko nedelja deli nas od susreta globalnih finansijskih direktora kompanija Ferero, Austrian Airlines, Ceva Logistic, BNP Paribas, CEZ, Big Point na događaju „Global CFO Forum“, koji će se održati 21. marta 2013. godine u Beogradu u svečanoj sali hotela Metropol Palace. Okupljeni stručnjaci na događaju „Global CFO Forum“, podeliće sa nama dosadašnja iskustva, praktične savete, govoriti o poslednjim trendovima i izazovima u oblasti finansijskog planiranja na najvišem nivou, ali i o važnosti razvijene veštine komunikacije i pregovaranja. Agencija P. World je glavni organizator događaja.
BNP Paribas je rangirana u 2012. godini kao treća najveća banka na svetu. Neverovatne strategije omogućile su kompaniji BNP Paribas da od 2007. do 2009. godine zabeleži tri biliona evra profita u 2008. godini, a 5,8 biliona u 2009 i da zadrži svoje mesto u prve tri banke na globalnom nivou. Thomson Reuters-ov IFR, proglasio je BNP Paribas „Bankom 2012. godine” Iz kompanije BNP Paribas, koja ima 200 000 zaposlenih u 80 zemalja, svoja saznanja i iskustvo na događaju „Global CFO Forum“ predstaviće Klemente de Lusija, koji će govoriti o troškovima finansijske krize i pretvaranju finansijske krize u mogućnost.
„Kompanije koje uspešno posluju i žele da ostvare ili zadrže lidersku poziciju na tržištu, moraju da prate svetske trendove kako bi u svakom trenutku imale spreman odgovor na nove izazove stalnih promena u biznis okruženju, posebno u doba recesije. Finansijsko planiranje i upravljanje finansijskim sredstvima predstavlja jednu od najbitnijih komponenti uspešnog poslovanja. Zato smo kreirali događaj koji će okupiti stručnjake koji upravljaju finansijskim sredstvima u okviru preduzeća, koji su ključni u kreiranju periodičnih planova novčanih tokova i na čije izveštaje se oslanjaju čuveni svetski brendovi. Upravo ove analize predviđaju trendove u narednom periodu na osnovu kojih se izrađuju planovi prihoda i rashoda”, izjavio je Kosta Petrov, glavni organizator događaja i generalni direktor agencije P. world.
Još nekoliko nedelja deli nas od najvećeg regionalnog skupa u oblasti Ljudskih resursa „HR Experience 3“ i razmene iskustva sa vrhunskim svetskim HR stučnjacima globalnih giganata Ebay & Pay Pal Europe, PepsiCo Europe, Statoil, Gazprom International, Coca Cola EAG, Nomura International, Hertz, New Look Retailers, koji će predstaviti nove svetske trendove 22. marta u Beogradu, u svečanoj sali hotela Metropol Palace. Glavni organizator događaja je internacionalna kreativna agencija P.world.
Svetski gigant E bay zabeležio je porast prodaje tokom poslednja tri meseca 2012. godine za osamnaest odsto, na 3,9 milijardi dolara, zahvaljujući kupovini preko pametnih telefona. Izneti podaci premašili su očekivanja analitičara. Iza ovog snažnog trenda nalaze se motivisani zaposleni koji direktno doprinose sjajnim rezultatima ove kompanije. Svoje iskustvo u oblasti Ljudskih resursa za jednu od najuspešnijih kompanija današnjice E bay & Pay Pal predstaviće Anemi Res. Iza planetarno uspešnog poslovanja kompanija kao što su Statoil ili E bay & Pay Pal, bitna uloga namenjena je sektoru ljudskih resursa koji kreira neverovatne HR strategije.
„Centralno mesto strateškog poslovanja uspešnih kompanija današnjice, prati trend rastuće potrebe za pronalaženjem talentovanih ljudi. Okruženje je konkurentsko i jedna od najvećih vrednosti kompanija je motivisan i lojalan zaposleni i prepoznavanje potrebe za ulaganjem u kreativnost i inovativnost ljudi. Treći put u Srbiji organizujemo HR Experience, jedini i najveći globalni skup HR profesionalaca u regionu. Ponosni smo što je „HR experience” postao regionalni brend. U poslednje dve godine ovaj događaj u Srbiji i Hrvatskoj posetilo je hiljadu delegata. Događaj je interaktivno iskustvo, imate priliku da lično izložite svoje projekte i razmenite ideje i probleme sa expertima i nakon toga implementirate znanje i unapredite poslovanje” izjavio je Kosta Petrov, glavni organizator događaja i generalni direktor agencije P. World.
Međugodišnja inflacija će najverovatnije nastaviti da raste još u prvom tromesečju 2013. godine. Tome će, pored efekata niske baze zbog niskih mesečnih stopa inflacije u istom periodu prethodne godine, doprineti u najvećoj meri i očekivan rast regulisanih cena. Posmatrano na tromesečnom nivou, u prvom tromesečju očekuje se viši rast inflacije nego u prethodnom tromesečju. Rast će pretežno biti opredeljen rastom regulisanih cena, pre svega energenata, cigareta i komunalnih usluga, kao I očekivanim rastom cena voća i povrća, čemu će doprineti i to što pojedini poljoprivredni proizvodi gube tretman sezonskih proizvoda, piše u izveštaju o inflaciji za februar.
Prošlu godinu bankarski sektor u Sloveniji je završio sa gubitkom koji premašuje 600 miliona evra, što je više od ijedne do sada ostvarene godišnje dobiti slovenačkih banaka. Poređenja radi, u rekordno uspešnoj 2007. godini, slovenački bankarski sektor je ostvario 540 miliona evra dobiti pre oporezivanja.
Mada Banka Slovenije još nije objavila zvanične rezultate poslovanja bankarskog sektora, sudeći pema decembarskim otpisima, prošlogodišnji gubitak ovog sektora iznosi rekordnih 600 do 650 miliona evra, navodi slovenački dnevnik „Finance“. Dnevnik ističe da je to iznos koji je veći od ijedne do sada ostvarene godišnje dobiti slovenačkog bankarskog sektora i dodaje da bi gubitak bankarskog sektora premašio 800 miliona evra, da NLB, najveća slovenačka banka nije sredinom godine obeztbedila 100 miliona evra kapitalnih prihoda zahvaljujući prevremenom otkupu hibridnih instrumenata po diskontnoj ceni, a sličan potez je u decembru povukla NKBM, uz prihod od 32 miliona evra. Poređenja radi, u rekordno uspešnoj 2007. godini, slovenački bankarski sektor je ostvario 540 miliona evra dobiti pre oporezivanja.
Poslovanje slovenačkog bankarskog sektora 2006. – 2012.
dobit / gubitak pre oporezivanja (u milionima evra)
Izvor: Banka Slovenije, Finance
Vrednost otpisane imovine u decembru, prema podacima Kancelarije slovanačke vlade za makroekonomske analize (UMAR), iznosi 470 miliona evra, što je 46 miliona evra više nego 2011. godine. Ali, to još nije konačan iznos, upozoravaju „Finance“ Vrednost otpisa i rezervacija u prošloj godini dostigla je gotovo 1,5 miliajrdi evra – dakle oko 30 posto više nego 2011. godine.
Prema neslužbenim podacima glavnina otpisane imovine otpada na NLB. Najveća slovenačka banka nakon devet meseci poslovanja u prošloj godini imala je 36 miliona evra dobiti. Ako dve trećine u decembru otpisane imovine bankarskog sektora otpada na nju, znači da je banka u psoljednjem tromjesečju prošle godine ostvarila oko 250 miliona evra gubitka, a godišnji gubitak ponovo je premašio 200 miliona evra. U 2011. NLB je zabeležila gubitak od 233 miliona evra, ali te godine nije bilo vanrednih kapitalnih prihoda.
Veliki otpis imovine koji je NLB sprovela u decembru analitičari tumače kao pokušaj nove uprave da očisti portfelj, s obzirom da još uvek nije jasno hoće li biti osnovana „slaba banka“ na koju bi banke prenele problematičnu imovinu.
Najveći je problem što Uprava ne može zaustaviti dalje slabljenje porfelja. Visoki troškovi otpisa ukazuju, tvrde upućeni, da će 320 miliona vredan zajam kojim je država sredinom godine dokaptalizovala NLB biti pretvoren u vlasnički udeo. Tako će se vlasnički udeo države u NLB povećati s 86 na 90 posto. To, pak, znači da će retki mali deoničari od države moći da traže da ih ispalti kako bi izašli iz vlasništva banke. Upućeni tvrde da bi se time ionako komplikovana situacija dodatno mogla zakomplikovati, zaključuje „Finance“.
Danas se obeležava 125 godina Fajnenšl Tajmsa koji se i danas štampa u svom zaštitnom znaku koji je dobio 1893. – rozikastoj boji. Danas ga međutim možete čitati i na svom pametnom telefonu, tabletu ili na računaru, osim u klasičnom štampanom izdanju. Sve ostalo je neizmenjeno – FT i dalje objektivno, pre većine, izveštava o svim važnijim ekonomskim dešavanjima u svetu.
Sa dobro izgrađenom mrežom spoljnih saradnika, FT uvek prvi ima vesti iz sveta ali i iz Londona, koji je najznačajniji finansijski centar starog kontinenta. To ne čudi za list koji je preživeo uspon komuizma, pad istog, jačanje liberalnih ideologija ali i sve krize kapitalizma, kao i nedavne političke krize u manje razvijenim delovima sveta.
Jedan kineski diplomata u Africi je na pitanje zašto uvek nosi ružičaste novine sa sobom odgovorio: “Mi u ambasadi uvek čitamo Fajnenšl Tajms zato što kapitalisti ne lažu”. Iz FT-a misle da je hteo da kaže da njihov opsatanak zavisi od toga da li će pisati istinu.
Ovo je kratak pregled FT-ove istorije:
1884. godine Heri Marks osniva novine Fajnenešl Njuz
1888. je osnovan Fajnenšl Tajms od strane “iskrenog finansijera i uglednog brokera”
1935. FT počinje da objavljuje indeks akcija 30 kompanija
1945. Braken kupuje FT i udružuje ga sa Fajnenšl Njuz ali zadržava ime i ružičasti papir
1957. FT preuzima Pirson
1958. Šejla Blek postaje prvi ženski dopisnik
1979. Evropsko izdanje ovih novina počinje da se štampa u Frankfurtu
1986. Tiraž prelazi 250.000
1995. FT dobija svoj sajt
1997. A zatim počinje da izlazi i u SAD
1998. Međunarodna prodaja premašuje onu u Velikoj Britaniji
2001. FT se prodaje u više od 500.000 primeraka dnevno
2002. FT.com je uveo sistem pretplate za čitanje na sajtu
2003. Počinje da se izdaje i u Aziji
2011. FT postaje prva novinska kuća koja ima web aplikaciju za iPad i iPhone
2012. FT.com ima više pretplatnika nego štampani FT čitalaca
Posle naprasne abdikacije pape Benedikta XVI kladioničari su počeli da se bave izborom novog pape. Mnogi od njih bi se kladili da ćemo prvi put u istoriji imati crnog papu – jednog od kandidata iz Gane ili Nigerije.
Naime, irski sajt za klađenje Paddy Power predviđa pobedu Petera Turksona iz Gane, šezdesetpetogodišnjaka koji je jedan od najviše rangiranih afričkih kardinala u Vatikanu, sa kvotom 3/1. Posle njega najveće šanse ima Kanađanin Mark Elet sa kvotom od 7/2 i Nigerijac Francis Arinze sa 9/2. Latinska Amerika takođe ima dobre šanse da dobije svog papu, sa Argentincem Leonardom Sandrijem i Rodrigezom Maradiagom iz Hondurasa.
Britanski sajt za klađenje William Hill isto najveće šanse daje Turksonu, sa kvotom 3/1. Prva tri mesta su ovde ista kao i u irskim kladionicama, a na četvrtom je arhibiskup iz Milana Anđelo Skola a peti je takođe Argentinac Sandri.
Naš kolega Milutin Mitrović smatra da jedini ozbiljniji evropski kandidat za papu inače Nemac nema mnogo šanse zato što je nemačku kvotu već istrošio dosadašnji papa, ali i zato što se zove Rajnhard Marks – „Papa Marx bi bilo već suviše“.
Izbor neevropskog pape imao bi smisla uzevši u obzir rast političkog i ekonomskog uticaja zemalja u razvoju. Uostalom, od 1,2 milijardi katolika u svetu, većina ih je iz Južne Amerike.
O najvažnijoj raspravi u kojoj su koplja ukrstili nemački filozof Jirgen Habermas i odlazeći papa možete pročitati ovde.
Poput Španije i ostalih zemalja koje nemaju bolju ideju za podsticanje svoje krizom uništene ekonomije, karipske zemlje su počele da nude državljanstvo za sve one koji u zemlju donesu kapital.
Ostrvskim zemljama pogodovala je politička i socijalna kriza na Bliskom istoku i u Severnoj Africi koja je podstakla njihove “dobrostojeće” stanovnike da potraže novi dom. Njega će najbrže naći na Karibima, na kojima za dobijanje “investicijske vize” (drugim rečima, za poklanjanje državljanstva svakome ko donosi kapital) treba uložiti najviše oko 400.000 dolara. Ovo je skromno ako uzmete u obzir da za istu stvar Amerikanci traže milion dolara a ne nude rajsku klimu i prelepo more.
Za mnogo manje možete dobiti pasoš Dominikanske republike – ona traži “prilog” od samo 100.000 dolara za državljanstvo.
Na ostrvu Sent Kits end Nevis radi kompanija iz Dubaija koja u deset kvadratnih kilometara stranim investitorima pomaže u kupovini nekretnina i državljanstva. U početku će nekih 375 investitora uložiti po 400.000 dolara u projekat građenja hotela sa 200 soba i velikom marinom za jahte. Oni će automatski dobijati državljanstvo a ostali će morati da kupe neke od useljivih jedinica ovog objekta.
Ovakav način za dolaženje do državljanstva nude mnoge zemlje, među kojima su i Sjedinjene Države, Kanada, Britanija i Austrija. Međutim karipske zemlje to nude jeftinije i brže. Ceo proces, uključujući i provere aplikanta, može trajati do 90 dana. Da biste dobili državljanstvo ovde nije potrebno uverenje da ste ikad kročili na njih, a kamoli boravili na karipskim ostrvima.
Na St. Kitsu potrebno je da donirate 250.000 dolara u fond za penzionisane radnike Iz konditorske industrije ili da kupite nekretninu od 400.000 dolara. Minimalna investicija u Dominikansku republiku je 100.000 dolara što je nešto više od 74.000 evra. Dakle, za karipsko državljanstvo, ne morate biti ni bogati šeik iz Emirata, dovoljno je da prodate omanji stan na Novom Beogradu.
Iz britanskog ogranka PwC-a svakog meseca stiže nam Global Ecomomy Watch, izveštaj u kom su obrađene aktuelne ekonomske teme, opisana rastuća tržišta, predikcije i sl.
Prema mišljenju njihovih stručnjaka, u 2013. godini ćemo imati priliku da steknemo sliku o tome kakva će biti svetska ekonomska situacija do kraja veka. To će biti godina kada će privreda bez svake sumnje uočiti da su globani rast i cene robe uslovljeni dešavanjima u Kini i Indiji, a ne u SAD i Evropi.
Zemlje u razvoju i rastuće ekonomije ove godine pretećiće razvijene zemlje, bar u pogledu privatne potrošnje.
Ove zemlje najviše će uticati na rast globalne ekonomije – Kina, Indija i Brazil imaće udeo u rastu isti kao i sve ostale zemlje na svetu zajedno. Sjedinjene Države trebalo bi celokupnom rastu da doprinesu samo sa 10% za razliku od nekadašnjih 25% (od 1995. do 2000.). Situacija je još gora sa evrozonom koja mu neće doprineti uopšte.
Trend urbanizacije će se nastaviti, UN predviđaju da će do 2015. oko 370 miliona ljudi sa sela migrirati u gradove. Ovo će posebno biti trend u zemljama u razvoju i Aziji. U aktuelnoj godini očekuje se da će samo u kineske gradove doći 20 miliona novih stanovnika, što je dva Pariza, a to bi moglo pozitivno da utiče na sektor građevinarstva, usluga i srodnih industrija. Urbanizacija će primorati i ostale privede da se adaptiraju na novonastalu situaciju.
Glavni izazovi će i dalje biti reforma bankarskog i finansijskog sektora u evrozoni, a u SAD novo izbegavanje fiskalne litice i svođenje duga a održiv nivo. Ostale projekcije možete videti na ovom linku.
Nacionalna asocijacija za biomasu (Serbio) apelovala je 12. februara na državu da smanji stopu poreza na dodatu vrednost (PDV) sa 20 na 8%, za sav ogrev na bazi biomase u koji spadaju sečka, pelet i briket. U tom udruženju navode da se sada 90% takvog ogreva izvozi i da zato država ne ostvaruje prihod od PDV-a a da bi smanjenje tog poreza podsteklo korišćenje biomase u Srbiji i zamenu uvoznih energenata domaćim.
