јануар 2014

Argentina je u okviru napora da zaustavi pad rezervi stranih valuta uvela restrikcije na online kupovinu u inostranstvu. Ovo znači da će svako ko kupuje preko međunarodnih sajtova sada morati da potpiše izjavu u kancelarijama carine u kojima će podizati svoje pakete. Dakle, gotovo je sa dostavom na kućnu adresu već će za svaku novu kupovinu morati da se ide u carinsku službu.

Što se tiče poreza, neće ga plaćati oni koji preko interneta kupuju robu u vrednosti do 25 dolara, ali za svaku stvar vredniju od ovog iznosa moraće da se plati porez od 50%.

Argentina se na ovaj potez odlučila zato što su joj rezerve stranih valuta u poslednjih godinu dana pale za 30%.
Izvor: BBC

“U mojoj poslednjoj godini rada na Vol Stritu na ime bonusa dobio sam 3,6 miliona dolara i bio sam veoma ljut zbog toga, jer mi je ta cifra bila mala. Tada sam imao 30 godina, nisam imao decu niti sam bio kreditno zadužen, a nisam trošio ni na filantropiju. Ali sam jako želeo više novca, i to, kako sam naknadno shvatio, iz istih motiva iz kojih alkoholičar želi piće – zbog bolesti zavisnosti”, u Njujork Tajmsu piše Sem Polk, nekadašnji trgovac hedž fondovima a sada osnivač neprofitne organizacije Greoserišips (Groceryships) koja pomaže siromašnim porodicama da počnu da gaje sopstvenu hranu.

Njegova priča dosta podseća na scenario aktuelnog hita u bioskopima “Vuk sa Vol Strita” – počeo je na bostonskom finansijskom tržištu a pošto mu se smučilo siromaštvo imao je veliki motiv da postane milioner. I pre zaposlenja je zloupotrebljavao alkohol, travu (marihuanu), kokain, Ritalin i ekstazi, tako da je bio pravi čovek za Vol Strit, na kojem su “strejt” trgovci izgleda prava retkost. Zbog svega ovoga je dobio nekoliko otkaza pre nego što mu je Bank of America pružila šansu, koju je čvrsto prigrlio i već na kraju prve godine rada dobio je bonus od 40.000 dolara. Vrlo kratko je trajala sreća – kada je otkrio da se njegov kolega zaposlio u C.S.F.B. (Credit Suisse First Boston) i da će primati 900.000 dolara godišnje, počeo je da radi danonoćno kako bi se probio na Vol Strit. Trgovao je obveznicama i dugom, tada veoma isplativim hartijama.

Kako su mu rasli prihodi, rasli su mu i samopouzdanje i želja za moći. Međutim, jednog dana su mu njegovi apsurdno bogati šefovi pomogli da uvidi ograničenja neograničenog bogatstva. Njihovi konstantni strahovi da će izgubiti novac, kojeg imaju na pretek, počeli su da bacaju senku na snove o glamuroznom životu. Počeo je na njih da gleda kao na narkomane koji su u stalnoj apstinencijalnoj krizi: “Nekoliko meseci pred obračunavanje bonusa Vol Strit počinje da liči na geto iz serije The Wire kada nestane heroina”.

Počeo je da uviđa i brojne nepravde, poput enormne zarade trgovaca hartijama u odnosu na ljude koji rade obične poštene poslove, njihovu neuviđavnost, pohlepu i mnoge druge osobine koje su inače društveno neprihvatljive ali se na Vol Stritu nagrađuju.

Kada je shvatio da ne želi tako da živi, nije bilo lako napustiti ovaj posao, baš iz straha od siromaštva. I kada su mu napokon šefovi ponudili 8 miliona dolara bonusa samo da ostane u kompaniji, on se okrenuo i otišao.

Sa zavisnosti od novca skidao se kao i svako sa ovim problemom: prva godina je bila najteža, uz buđenje noću sa napadima panike (zbog ostajanja bez novca) i iščitavanje svih ekonomskih novina u cilju praćenja unapređenja bivših kolega. Vremenom je shvatio da ima i drugih važnih stvari u životu osim novca – u međuvremenu se oženio, pomagao zatvorenicima i deci u popravnim domovima da izleče bolesti zavisnosti koje oni imaju i osnovao Groserišips.

Sada kaže da je mantra Vol Strita “Mi smo pametniji i radimo više od drugih pa zato zaslužujemo mnogo novca” zapravo racionalizacija jedne zavisnosti.

Ovo je samo jedno od mnogih pisama koja su javnost u poslednje tri godine obaveštavala o „toksičnoj atmosferi“ na Vol Stritu, a ove godine je i holivudski film „Vuk sa Vol Strita“ na istu temu novinovan za Oskara u pet najjačih kategorija. Da podsetimo, film je snimljen po istinitoj priči Džordana Belforta, koji je posle premijere izjavio da celokupno ostvarenje sasvim odgovara stvarnosti.

Jedna od tema ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u Davosu vezana je za pokretanje globalne trgovine kao najvažnijeg mehanizma za ukupni oporavak svetske ekonomije.

U izveštaju WEF-a pod nazivom „Omogućiti trgovinu: od procena do akcije“ liderima država upućena je poruka „da treba izaći iz tradicionalnih ministarskih silosa“ i promeniti način sprovođenja ali i percepciju dogovorenih standarda Svetske trgovačke organizacije usvojenih 2013. na Samitu WTO-a u Indoneziji.

„Izveštaj naglašava potrebu hitne liberalizacije trgovine i uklanjanja postojećih barijera prisutnih pre svega u prekograničnoj robnoj razmeni. Drugim rečima, države moraju intenzivirati borbu protiv „jakih nacionalnih granica“ a mi im moramo pomoći u bržoj implementaciji „izagraničnih, dubinskih reformi“, kaže Ričard Samans, direktor WEF-a i dodaje „Jedino tako možemo postići ubrzanje u otvaranju novih radnih mesta, ‘pogurati’ globalni oporavak privrede i pomoći najnerazvijenijim delovima planete.“

Kao glavne barijere za unapređenje svetske trgovine eksperti WEF-a ističu:

– primenu loših i zastarelih modela „menadžmenta uprave“ na graničnim prelazima,
– postojanje slabe i siromašne transportne infrastrukture,
– generalno prisutnu veoma lošu ukupnu ‘poslovnu klimu’ u najvećem broju država Afrike i Azije,
– insistiranje na striktnoj primeni nacionalnih robnih standarda i regulativa.

Usled navedenih trgovinskih barijera godišnje se „izgubi“ blizu 1,3 milijarde tona hrane preko potrebne upravo najnerazvijenijim državama sveta. Da bi se to sprečilo a svetskoj trgovini dao dodatni ‘zamajac ravoja’ neophodno je primeniti i organizovati sisteme takozvanih „pametnih graničnih prelaza“. U Keniji i Tajlandu postavljanjem „pametnih graničnih prelaza“ vreme zadržavanja robe u prekograničnoj razmeni smanjeno je za 50% što se drastično odrazilo na ukupnu trgovinsku razmenu u zapadnoj Africi i jugoistočnoj Aziji.

Drugi problem su različiti standardi koji postoje na primer u Evropskoj uniji i Ruskoj federaciji. Svaki put kada se kontejneri robe šalju iz EU ka Rusiji palete se zaustavljaju radi re-merenja na graničnim terminalima pri čemu se neretko događa da deo hrane propadne usled vremena utrošenog na primenu graničnih normi i propisa.

Jačanje globalne trgovine kao jednog od pokretača globalne ekonomije, pronalaženje mehanizama za efikasniji i brži izlazak iz finansijske krize, razvoj novih ideja, novih percepcija, novih modela i konkretnih oblika akcije, teme su kojima će se narednih dana u švajcarskom ski centru Davos baviti predstavnici više od 1000 kompanija, preko 250 političkih lidera i predstavnici više hiljada civilnih organizacija iz celog sveta.
Zoran Vitorović, Davos, Švajcarska

Evropski fond za jugoistočnu Evropu (EFSE) i UniCredit Banka Srbija potpisali su Ugovor o kreditu u iznosu od 15 miliona evra. Sredstva su namenjena daljem jačanju kreditne podrške kada je u pitanju poslovanje sa stanovništvom i to u delu stambenog kreditiranja i kreditiranja poboljšanja uslova stanovanja. Ovo je drugi ugovor o saradnji koji su u poslednjih godinu dana potpisali EFSE i UniCredit Banka, a koji će omogućiti odobravanje više od 400 novih kredita.

“Sa svojom širokom mrežom ekspozitura, UniCredit Banka je u mogućnosti da svojim uslugama pokrije teritoriju cele zemlje i tako suštinski doprinese razvojnim ciljevima finansiranja u Srbiji. Sve ovo UniCredit Banku čini izuzetnim partnerom u ostvarivanju naše misije da poboljšamo uslove stanovanja u zemljama u kojima je EFSE prisutan”, izjavila je Monika Bek, predsedavajuća Borda direktora EFSE-a.

Klaudio Ćezario, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija izjavio je: “Potpisivanjem drugog ugovora sa EFSE fondom u poslednjih godinu dana, samo potvrđujemo našu dosadašnju uspešnu saradnju. Ova kreditna linija će nam omogućiti da dodatno ojačamo našu podršku stanovništvu kada je u pitanju obezbeđivanje životnog prostora, što predstavlja jedan od glavnih izazova sa kojima se mlade osobe i ljudi u srednjim godinama suočavaju, ne samo u Srbiji, već i u celom svetu.”

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) razgovaraće u Beogradu od 26. februara do 13. marta sa predstavnicima Srbije o mogućem novom aranžmanu, najavio je danas stalni predstavnik te institucije u Beogradu Kim Deheng (Daehaeng). Delegaciju MMF predvodiće Zuzana Murgasova.

Ministarstvo finansija Srbije je 19. decembra 2013. godine saopštilo da je Srbija spremna da počne pregovore sa MMF-om o takozvanom aranžmanu iz predostrožnosti koji bi pojačao kredibilitet vlade jer bi pokazao njenu sremnost da se suoči i s najozbiljnijim problemima na planu finansija i privrede. Aranžman iz predostrožnosti s MMF-om trebalo bi da pomogne Srbiji u sprovođenju planiranih reformi i da stranim investitorima pošalje jasan signal da je Srbija sigurno, stabilno i atraktivno tržište, ocenio je ministar finansija Lazar Krstić.

Poslednji aranžman Srbije i MMF-a sklopljen je krajem septembra 2011, a zamrznut u februaru naredne godine, jer je budžet za 2012. odstupio od dogovorenog fiskalnog programa.