H&M Grupa je od 1. decembra 2012. do 30. novembra 2013. imala rast prodaje u lokalnim valutama od 9%, a konvertovano u švedsku krunu rast od 6%, odnosno prodala je robu u vrednosti od 14,528 miliona evra.
Zabeležila je i rast profita posle oporezivanja od 2,545 miliona evra, ali su joj i trošokvi konverzije valuta bili povećani.
U toku 2013. H&M Grupa je otvorila 356 novih prodavnica (pa i kod nas) da bi na kraju godine konačno imala 3.132 lokala širom sveta.
Proizvođači su danas u Srbiji „u modi“. Političari, ekonomisti, obični građani – svi imaju svoje mišljenje o tome kako preko proizvodnje revitalizovati industriju. Naši sagovornici, koji posluju u uspešnim preduzećima srednje veličine, nemaju mnogo vremena za ćaskanje o „opštim mestima“. Mada rade u različitim industrijama, njihova iskustva kako opstati u nezahvalnom poslovnom ambijentu su slična, kao i problemi i predlozi kakva podrška im je potrebna.
Ekonomisti Miroslavu Zdravkoviću dosadila je žalopojka da se u Srbiji ništa ne proizvodi. „Nije istina“, napisao je na svom portalu makroekonomija.org, „ovde se proizvodi svašta, samo nema sistemskog pristupa u privlačenju investicija u proizvodnju, niti u radu na plasmanu domaće robe u inostranstvu“. I zaista, od proizvodnje uglja preko igala i sapuna do nameštaja – u našoj zemlji se pravi mnogo toga, ali malo ko ima poslovne rezultate koji ga svrstavaju u uspešnog proizvođača.
Automobilska industrija je, recimo, zaslužna za dvocifrene stope rasta proizvodnje i izvoza u ovoj godini, sa izvozom koji vredi 1,23 milijarde evra. Ova industrija je, prema podacima ministarstva trgovine, jedina u kojoj zaposlenost raste – u ovoj godini zapošljava 10% više radnika nego u 2012. godini, pa u njoj radi oko 30 hiljada ljudi. Mada FIAT vuče ceo sektor, u njemu posluju i domaće firme koje su se izborile za svoje mesto u jednoj od najkonkurentnijih branši.
Na pitanje koliko su domaća preduzeća spremna za tako veliki zalogaj kao što je saradnja sa velikim sistemima poput FIATA, direktor Automobilskog klastera Srbija Igor Vijatov nabraja više uspešnih primera: „Na prvom mestu bih naveo kompaniju Gomma Line iz Kragujevca. Ona je od male firme za četiri-pet godina pametnom strategijom izrasla u kompaniju koja danas snabdeva FIAT u Kragujevcu i ima ozbiljne najave za proizvodnju delova za Reno, VW ili Behr. Kompanija TPV Šumadija takođe radi za FIAT, ali proizvodi i delove koji se prodaju širom evropskog tržišta. Uspešni primeri su i Livnica Kikinda AD, Knot Autoflex i Zastava Inpro.”
Vijatov dodaje da u našoj zemlji posluje i određen broj kompanija koje su na prekretnici: imaju mogućnost da postanu deo snabdevačkog lanaca za velike fabrike automobila radeći za tržište rezervnih delova, ili da razmotre poptpunu reorganizaciju i potraže nove tržišne niše van automobilske industrije, gde bi više došla do izražaja njihova konkurentnost. Naime, kako objašnjava naš sagovornik, automobilska industrija je previše zahtevna da bi se neko tek tako „ušetao“ u branšu. „Kompanije koje žele da ostanu i opstanu u proizvodnji delova za automobile moraju biti finansijski stabilne, da prihvate i implementiraju zahteve koje nameće savremena autoindustrija, kao i da vode računa o energetskoj efikasnosti i zaštiti životne sredine.“
Upravo je zaštita životne sredine delatnost u kojoj i dalje preovlađuju strane kompanije. LAD Group je, međutim, domaća firma koja se još od osnivanja 2003. specijalizovala za projektovanje i izgradnju sistema za vodosnabdevanje i preradu otpadnih voda, a uz to je i vlasnik fabrike za proizvodnju mineralne vode Duboka. Vlasnik i generalni direktor LAD Group Miloš Marković za B&F kaže da je od samog osnivanja kompanije bilo jasno da su se opredelili za sektor budućnosti: „Zemlje Evropske unije već decenijama razvijaju sisteme za preradu otpadnih voda i savremene sisteme za vodosnabdevanje, tako da je bilo neminovno da se ova oblast razvija i u Srbiji.“
Zato je, po Markovićevom mišljenju, za uspeh ključna kombinacija višedecenijskog iskustva inostranih partnera i stručnosti domaćih inženjera. Upravo takav pristup je obezbedio ozbiljne poslove za LAD Group, koja je orijentisana na projekte koje finansiraju kredibilne institucije poput Svetske banke i Evropske Unije. To se pokazalo kao izuzetno uspešan model o čemu, ističe Marković, svedoče i aktuelni projekti: „Kompanija trenutno u konzorcijumu sa KP RIA iz Češke realizuje projekat izgradnje sistema za preradu otpadnih voda u okviru Termoelektrane Nikola Tesla B. Takođe, u toku su pripremni radovi na izgradnji linije u okviru postrojenja za otpadne vode grada Vrbasa, kao i pripremni radovi na izgradnji celokupnog sistema za preradu otpadnih voda grada Mostara. Kompanija je u završnoj fazi izgradnje i rekonstrukcije sistema za vodosnabdevanje Rasinskog okruga u Kruševcu.“
Međutim, ni partneri ni reference ne spašavaju LAD Group uobičajenih iskušenja domaćeg poslovnig ambijenta. „Ceo privredni sektor se suočava sa brojnim problemima, koji ne zaobilaze ni nas“, kaže Marković. „Sredstva finansiranja su preskupa, država nema dovoljno novca da uposli kompanije, ali mi smo angažovani na projektima koji se u najvećoj meri finansiraju iz izvora koji nam omogućavaju stabilnost i razvoj. Sa druge strane, nadamo se da su pred Srbijom prosperitetnije godine, u kojima će država moći da finansira značajne projekte poput sistema za otpadne vode najvećih gradova u zemlji i da će od toga i građani i privreda imati direktne koristi.“
Primer kompanije Makovica iz Mladenovca, koje je osnovana još 1950. godine kao uslužno mlinsko preduzeće, pokazuje kako je moguće kroz niz oraganizacionih transformacija i tehnoloških promena zadržati vodeću poziciju na tržištu. Ako ubrzamo snimak kroz nekoliko spajanja i pripajanja, 1972. Makovicu zatičemo u sastavu PKB-a, odakle izlazi 1990. i otada samostalno posluje, da bi se 2007. transformisala u akcionarsko društvo koje danas zapošljava 300 radnika. Tajna Makovice svakako ne leži u agresivnoj reklami, pošto malo ko van Kolubarskog regiona zna za firmu po njenom imenu, ali su zato poznati njeni mnogobrojni proizvodi: čak 25 vrsta osnovnog i specijalnog hleba, 70 vrsta peciva, 30 vrsta smrznutog testa kao i sve vrste brašna različite gramaže. Širok izbor proizvoda i osavremenjavanje asortimana su ono što, po mišljenju Dušanke Nikolić iz pravne službe, Makovicu izdvaja od konkurencije u mlinsko-pekarskoj industriji, kao i unapređenje tehnoloških kapaciteta, a preduzeće poseduje i sertifikate HACCP i ISO 22000 kao garanciju za kvalitet i bezbednost svojih proizvoda.
Pored pekare, silosa i mlinova, Makovica ima i proizvodnju stočne hrane. Međutim, čak ni tako široko postavljena ponuda ne garantuje potpuno miran san. „Imajući u vidu ekonomsku situaciju u zemlji, zadovoljni smo razultatima, ali uvek može bolje,“ kaže naša sagovornica Ona, međutim, ističe da bi proizvođačima značajno olakšalo poslovanje kada bi država, umesto glomaznih birokratkih procedura, obezbedila podsticajniji poslovni ambijent za preduzetnike i privredu uopšte, posebno u segmentu koji bi olakšao stabilnost finanisjkog poslovanja firmi i efikasniju naplatu njihovih potraživanja.
Milica Rilak
Biznis & finansije 102/103, decembar 2013/januar 2014
Na ubrzan razvoj tehnologije reagovalo je celokupno društvo, a mnogi su u njemu videli i način za dodatnu zaradu, posebno pripradnici onih grana privrede koje su donekle u sivoj zoni. U SAD se tako pojavio „Skajp egzorcizam“ – isterivanje đavola preko interneta. U zemlji u kojoj 57% nacije veruje u đavole i demone ne čudi podatak da neko pokušava da iskoristi ljude sa ovim uverenjima i da pri tome fino popuni svoj novčanik.
Evangelistički sveštenik Bob Larson ovu uslugu reklamira i na televiziji i na internetu i tvrdi da uspešno „leči“ zaposednute ljude. Njegov slogan je „Ovo je vaša šansa da se pokajete u udobnosti sopstvenog doma“.
Da ova priča bude još nadrealnija potrudilo se jedno drugo svešteno lice, direktor Međunarodne katoličke asocijacije egzorcista, koji tvrdi da je „osobu koju je zaposeo đavo nemoguće naterati da sedi ispred kompjutera… ta osoba bi verovatno kompjuter iščupala iz zida i uništila“, i da je zato lečenje preko Skajpa gotovo nemoguće. On takođe pominje i važnost dodira krstom i prskanje svetom vodicom pri lečenju.
Međutim, ovakve i slične prevare šire se internetom velikom brzinom, i to ne samo među hrišćanskim vernicima, već i među Jevrejima. U Americi se dijagnoza naplaćuje 50 dolara, i od „pacijenta“ se uzimaju detaljni lični podaci, što se kasnije može ispostaviti i kao opasno. Postoje i onlajn kursevi za samoegzorcizam, koji koštaju oko 30 dolara za početnike.
Izvor: www.vocativ.com
Prošle nedelje se trgovalo samo sa robe, od kojih su dve bile u padu. Tri prometovane robe su kukuruz, pšenica i soja. To su trenutno jedine robe gde kupci i prodavci pronalaze međusobni interes u trgovanju. Kako godina odmiče, tako se ponašanje tržišnih učesnika vraća u uobičajene tokove. To po pravilu podrazumeva uzdržanu i pasivniju tražnju od ponude, što samo po sebi dovodi do manjih prometa. U periodu 20.01.-24.01.2014. godine preko „Produktne berze“ realizovan je promet od ukupno 1.054 tona robe. To je za 9,53 % manje od fizičkog obima prometa u prethodnoj nedelji. Vrednost robe iznosila je ukupno 24.430.230 dinara, ili 14,91% manje nego što je iznosila vrednost prometa u prethodnom nedeljnom periodu.
Cene žitarica su u padu. Kukuruz je sa 15,10 din/kg bez PDV sa samog kraja prošle godine vrlo brzo otišao na nvio od 16,00 din/kg u prvoj nedelji januara. Očekivani rast bio je takođe očekivano kratkog daha, pa se ovo tržište ponovo stabilizovalo, a cene vratile na startnu poziciju sa početka godine od 15,10 din/kg, što je bila preovlađujuća cena tokom protekle nedelje. U toku same nedelje cena je postepeno padala sa 15,30 din/kg, preko 15,20 din/kg, pa 15,10 din/kg, da bi se na samom kraju nedelje zaustavila na vrednposti od 15,00 din/kg. Prosečna cena trgovanja u nedelji za nama iznosila je 16,62 din/kg ( 15,11 bez PDV), što je u odnosu na prosečnu cenu trgovanja u prethodnoj nedelji niža cena za 3,63%.
Vrlo pasivno tržište pšenice ne daje prostora za iole kompetentniji komentar. Naime, tek jedan zaključeni kupoprodajni ugovor i to po ceni od 22,00 din/kg ( 20,00 bez PDV) omogućio je statističko poređenje ove cene sa prosečnom cenom iz prethodne nedelje, a ta srtatistika nam govori da je ova registrovana cena za 1,36% manja nego prosek cene u prethodnoj nedelji.
Za razliku od pšenice sojom se trgovalo tokom cele nedelje, a šest kupoprodajnih ugovora je definisalo prosečnu cenu trgovanja na nivou od 61,22 din/kg (55,66 bez PDV), što je rast u odnosu na prethodnu nedelju za čak 8,59%. Poslednjeg dana prošlonedeljnog trgovanja zaključena su dva ugovora po ceni od 56,50 din/kg bez PDV, što je nov cenovni rekord soje roda 2013.
Pregled zaključenih i ponuđenih količina, kao i dijapazon zaključenih i ponuđenih cena poljoprivrednih proizvoda u posmatranom periodu, dati su u sledećoj tabeli:
PRODEX
Dva artikla su, tokom protekle nedelje, apsolutno dominirala u strukturi ovonedeljnog prometa na “Produktnoj berzi”. U pitanju su bili kukuruz i soja, dok je od ostalih listiranih proizvodna, registrovana još samo jedna kupoprodaja pšenice.
Kukuruz je, tokom čitave nedelje, beležio kontinuirani pad cene. Prošlog petka trgovanje kukuruzom zatvorilo se na cenovnom nivou od 15,50 din/kg, bez PDV-a, da bi već od ponedeljka njegova cena padala i to dnevno, po 10 para za kilogram. Na današnji dan za kilogram kukuruza plaća se 15,00 din/kg, bez PDV-a.
Istovremeno cena soje je u porastu i to veoma izraženom. Prošle nedelje za kilogram soje se plaćalo 52,20 din/kg, bez PDV-a, a zatim je, tokom nedelje za nama, cena rasla iz dana u dan. Danas je cena soje dostigla nivo od 56,50 din/kg, bez PDV-a.
Jedan jedini berzanski ugovor na tržištu pšenice ipak ukazuje da je i na ovom kao i na tržištu kukuruza trenutno prisutan cenovni pad, s obzirom da je registrovana cena od 20,00 din/kg bez PDV-a, za pola dinara, po kilogramu, niža nego prethodne nedelje.
Kako kukuruz i pšenica dominiraju u vrednosnoj korpi PRODEX-a, drastičan rast cene soje mogao je tek da ublaži, odnosno donekle kompenzira uticaj ovonedeljnog pada cene kukuruza i pšenice na berzanski indeks. PRODEX na današnji dan beleži vrednost od 210,50 poena, što je za 1,08 indeksnih poena niže nego prošlog petka.
SVET
Vrednosti pšenice, počele su da se oporavaljaju. Naime, vrednosti su skočile na osnovu špekulacija da bi cene, koje su na najnižem nivou poslednje tri godine, mogle podstaći tražnju. Na srednjem zapadu, očekuje se nastavak hladnog vremena, koje vrlo lako može optetiti useve pšenice, pogotovo u istočnim oblastima, koji nisu pod snežnim pokrivačem. Globalna proizvodnja pšenice, vrlo lako bi mogla da se popne na rekordan nivo od 712.66 miliona tona, ili +8.6%, na osnovu većih useva u Australiji, Kanadi i Rusiji. Nedeljna izvozna prodaja je bila na nivou od 319.000 tona, što predstavlja pad od oko 20% u odnosu na prethodni četvoronedljni prosek.
Vrednosti kukuruza su gotovo čitave nedelje beležile konstantan rast. Doprinos ovakvom nedeljnom rastu najviše je donela veća potražnja za stočnu ishranu. Nedeljna izvozna prodaja je bila na nivou od 821.000 tona, odnosno kumulativno 29.5 miliona tona, ili +123% u odnosu na prošlu godinu, a najveću ulogu u kupovini imali su Egipat, Japan i Meksiko.
U poređenju sa poslednjim danom trgovanja u prošloj nedelji martovski fjučers na pšenicu je pojeftinio za 0,46%, dok je fjučers na kukuruz pao za 0,23%.
Usled praznično skraćene radnje nedelje trogvine, američki fjučersi soju su od početka do kraja sedmice izgubili na snovoj snazi skoro 3%.
U odnosu na prošlu nedelju, martovski fjučers na soju je za 2,89% jeftiniji, dok je, takođe, martovski fjučers na sojinu sačmu u odnovu na prošlu nedelju jeftiniji za 3,08%.
Vrednosti pšenice, počele su da se oporavaljaju. Naime, vrednosti su skočile na osnovu špekulacija da bi cene, koje su na najnižem nivou poslednje tri godine, mogle podstaći tražnju. Na srednjem zapadu, očekuje se nastavak hladnog vremena, koje vrlo lako može optetiti useve pšenice, pogotovo u istočnim oblastima, koji nisu pod snežnim pokrivačem. Globalna proizvodnja pšenice, vrlo lako bi mogla da se popne na rekordan nivo od 712.66 miliona tona, ili +8.6%, na osnovu većih useva u Australiji, Kanadi i Rusiji. Nedeljna izvozna prodaja je bila na nivou od 319.000 tona, što predstavlja pad od oko 20% u odnosu na prethodni četvoronedljni prosek.
Vrednosti kukuruza su gotovo čitave nedelje beležile konstantan rast. Doprinos ovakvom nedeljnom rastu najviše je donela veća potražnja za stočnu ishranu. Nedeljna izvozna prodaja je bila na nivou od 821.000 tona, odnosno kumulativno 29.5 miliona tona, ili +123% u odnosu na prošlu godinu, a najveću ulogu u kupovini imali su Egipat, Japan i Meksiko.
U poređenju sa poslednjim danom trgovanja u prošloj nedelji martovski fjučers na pšenicu je pojeftinio za 0,46%, dok je fjučers na kukuruz pao za 0,23%.
Usled praznično skraćene radnje nedelje trogvine, američki fjučersi soju su od početka do kraja sedmice izgubili na snovoj snazi skoro 3%.
U odnosu na prošlu nedelju, martovski fjučers na soju je za 2,89% jeftiniji, dok je, takođe, martovski fjučers na sojinu sačmu u odnovu na prošlu nedelju jeftiniji za 3,08%.
Investitori povlače novac sa tržišta u razvoju po do sada nezabeleženo brzom tempu, a tom ubrzanju doprineli su juče novi razočaravajući rezultati poslovanja kineske privrede i odluka Fed da ostane pri svojoj politici zatezanja monetarne politike. Od Turske do Brazila, domaće valute zabeležile su značajan pad uprkos potezima centralnih banaka Turske i Južne Afrike da povećanjem referentne kamatne stope zaustave dalje klizanje valuta, javljaju agencije. Mađarska forinta takođe je izgubila na vrednosti i sada se za jedan evro dobija 310 forinti sa tendencijom daljeg slabljenja. Dinar je povratio nešto od svoje vrednosti, odnosno 0,1 odsto u odnosu na jučerašnji dan.
Coursera, poznati američki provajder besplatnih onlajn fakultetskih kurseva, koji se inače ponosi prenošenjem znanja u zemlje trećeg sveta, blokirao je pristup studentima iz Sirije, Irana, Kube i još nekoliko zemalja koje su pod sankcijama od strane SAD.
Coursera inače već neko vreme pruža besplatno znanje za 22 miliona studenta širom sveta.
Međutim, sada se ispostavilo da američki savezni zakoni zemljama koje su pod trgovinskim i ekonomskim sankcijama zabranjuju pristup široj listi dobara i usluga u ovoj zemlji.
Portparol Coursere izjavio je da se ove zabrane odnose i na edukativne institucije i da oni sada traže rešenje za pomenuti problem.
Više o tome možete pročitati na ovom linku.
Leonid Kravčuk, prvi ukrajinski predsednik po sticanju nezavisnosti (od 1991. do 1994.), upozorio je danas da se ova zemlja nalazi na „ivici građanskog rata“ i pozvao narodne poslanike da učine sve kako bi se pronašao izlaz iz krize.
“Ovo je revolucija. Ovo je drastična situacija u kojoj moramo reagovati sa velikom odgovornošću”, rekao je on u skupštinskoj sednici posvećenoj izlasku iz krize koja Ukrajinu potresa već dva meseca i tokom koje je u sukobima do sada život izgubilo najmanje troje ljudi.
Da podsetimo, juče, prvog dana ove vanredne sednice, poslanici su glasali za ukidanje zakona kojima se ograničava pravo na demonstracije, usvojenih 16. januara. Ali danas bi trebalo da se pozabave još osetljivijim pitanjem – amnestijom za demonstrante uhapšene tokom sukoba sa policijom.
Izvor: Novinite
„Uprkos velikim koristima koje Nemačka ima od slobode kretanja u EU, moramo ograničiti mogućnost zloupotrebe iste. Posebno ne bi trebalo dozvoliti zloupotrebu socijalnog sistema država u koje se emigranti doseljavaju”, izjavila je Angela Merkel u današnjem obraćanju Bundestagu.
“Zato bi što pre trebalo pojasniti ko ima prava na socijalnu pomoć i pod kojim uslovima. Ne mogu svi emigranti dobijati finansijsku pomoć od države”, dodala je Merkelova i najavila moguću “akciju na nacionalnom nivou” po ovom pitanju.
Nemačka kancelarka je u istom obraćanju navela i da je kriza u evrozoni “pod kontrolom ali još nije gotova”, i dodala da se u monetarnoj uniji mora pojačati nadzor, da se moraju osnažiti EU institucije i da je evrozoni potreban kvantni skok kako bi izašla jača iz ove krize.
Izvor: EU observer
Kako se izjasnilo gotovo 400 hiljada sindikalno organizovanih radnika u javnom i privatnom sektoru oko organizacije generalnog štrajka čija je svrha sprečavanje implementacije novog Zakona o radu i Zakona o povremenim poslovima, doznaćemo sledeće nedelje. Saopštiće nam to iz kancelarije pet sindikalnih centrala koje su i pokrenule akciju, a koje su u trenutku pisanja ovog teksta zadovoljne stanjem na terenu: navodno je radnička spremnost za štrajk prilično velika, jer im za to očito ne nedostaje motiva.
“Izveštaji sa terena govore da je više od 90 posto naših članova saglasno sa generalnim štrajkom. Štrajk je krajnje sredstvo kojim želimo sprečiti da Zakon o radu ne ode u proceduru. Zakon o povremenim poslovima trenutno je maknut sa Vladinog dnevnog reda”, kaže za hrvatske “Novosti” Mladen Novosel, predsednik Saveza samostalnih sindikata Hrvatske (SSSH), koji broji oko 125 hiljada članova.
Hrvatsko sindikalno iskustvo u organizaciji štrajkova nije bogato, pa je pitanje koliko generalni štrajk može uspeti i kakav krajnji scenario može imati: istorija beleži da je u martu 1993. godine SSSH uz podršku Hrvatske udruge sindikata (HUS) održao generalni štrajk upozorenja u trajanju od četiri sata, dakle simbolično, odazvalo mu se više od 80 posto članstva SSSH-a i preko 90 posto članstva HUS-a, a podršku im je dala i Evropska konfederacija sindikata. Od važnijih štrajkova tih godina valja se prisetiti štrajka novinara Slobodne Dalmacije 1993., jednomesečnih štrajkova željezničara 1994. i 1996. te opšteg štrajka prosvetara 1994. i 1998. Završetak olovnih devedesetih označio je i kraj konkretnijih, terenskih akcija sindikata i njihovih članova: novi milenijum doneo je uglavnom sindikalne prvomajske mimohode i frontovsko organizovanje radnika na nivou preduzeća, poput onog u kutinskoj Petrokemiji. Takvo je organizovanje, kaže za “Novosti” Jovica Lončar, član Baze za radničku inicijativu i demokratizaciju (BRID), od kraja devedesetih naovamo zabeleženo u više od pedeset preduzeća u 28 hrvatskih gradova.
„Pribrojimo li tome prošlogodišnje izuzetno uspešne štrajkove pirotehničara i radnika Kroacija erlajnsa, nameće se zaključak da radničkoj klasi ne treba nikakva posebna animacija u smeru moguće radikalizacije”, smatra Lončar.
Rasprave oko radnog zakonodavstva počele su još sa Zakonom o radu iz 1995., u kojem je svaka izmena radnog prava išla na štetu radnika, a pogodovala kapitalu. Sindikati su 2010. godine prikupili više nego dovoljan broj potpisa za referendum kojim bi se sprečila dalja izmena nekih odredbi, ali on nikada nije održan, što je sindikate prilično kompromitovalo.
“Samo onaj ko na svojoj koži nije osetio rad bez plate (od 1993. do 1999. postotak radnika kojima je kasnila plata povećao se sa 4,4 na 15 posto), prekovremeni neplaćeni rad, rad na određeno ili dugotrajnu nezaposlenost, može verovati da su poslednje zakonodavne reforme usmerene na dobrobit radnika”, kaže Lončar.
To uporno ponavljaju i sindikati, no upitno je da li je njihova infrastruktura dovoljno jaka za sprovođenje sveobuhvatnog štrajka. Iako su sindikalne centrale pozvale dopisom i druge samostalne sindikate da se priključe akciji, oko toga se sa njima pre nisu konsultovale. To nije nevažno, jer je o generalnom štrajku potrebna veća rasprava na terenu, smatra Mario Iveković, predsednik Novog sindikata, koji nam kaže da je četiri hiljade njegovih članova spremno da učestvuje u štrajku. No za njega u čitavoj priči nedostaju jasne poruke; akciji se, iako je za nju raspoloženje jako, pristupa mlako.
“Vreme je za jasan zahtev za odlazak Vlade; ako idem u generalni štrajk, radi se upravo o tome. Treba tražiti promenu koja se mora dogoditi. No bojim se da je u celoj priči opet reč o jednodnevnoj sindikalnoj tiradi, u kojoj se svi prvo okupimo, a potom odemo kućama”, oprezan je Iveković.
“Šta će biti ako Vlada kaže da neće usvojiti ovakav Zakon o radu? Pa već je 375 hiljada nezaposlenih dovoljan razlog za štrajk. Ne zagovaramo neku određenu političku opciju, ali pitamo se je li premijer Zoran Milanović spreman da raspiše referendum na kojem bi njegov mandat proverili građani”, dodaje Iveković.
Pitamo ga hoće li štrajkovati i radnici DTR-a i Orljave, koji su od države nedavno dobili posao izrade uniformi za vojsku.
“Pohvaljujem Vladu za taj potez, ali smatram da je štrajk potreban, jer jedan potez nije dovoljan da bismo kazali kako Vlada radi dobro”, zaključuje sindikalista.
Iako je položaj radnika u tekstilnoj, kožarskoj i obućarskoj industriji među najtežima, jer preživljavaju na minimalcu, predsednik Regionalnog industrijskog sindikata Siniša Miličić smatra da oni, sindikalno organizovani u malom broju, neće sudelovati u mogućem štrajku.
“Boje se da ne ostanu bez plate, a kako su mnogi zaposleni kod privatnika na određeno vreme, strahuju da bi im se nakon učestvovanja u štrajku raskinuo ugovor. Naše se kompanije praktično pretvaraju u radne logore iz kojih možeš izaći i vratiti se, ali u kojima nema demokratije: pre će se radnici posvađati oko sto kuna nego preduzeti nešto drugo. Jeste, vreme je za generalni štrajk, no skeptičan sam prema njegovom sprovođenju u privatnom sektoru”, kaže Miličić za “Novosti”.
Tome su uveliko doprineli sami sindikati, koji ne obrazuju nove kadrove i nemaju smislene strategije delovanja, iako bi, smatra Jovica Lončar, pravu snagu na sindikalnoj sceni trebalo tražiti upravo na nivou poduzeća ili u manjim sindikatima, koji ne gledaju na sektore i grane nego se trude u svakoj situaciji da osnaže radnike u njihovoj borbi za prava.
Ako do generalnog štrajka i dođe, postoji li realna opasnost po društvo u slučaju da se socijalno nezadovoljstvo poveže sa nacionalizmom, koji buja na sve strane?
“Razloga za zabrinutost ima: polazimo od situacije nepostojeće levice, velike nezaposlenosti, izostanka industrijske politike i nezainteresovanosti vladajuće koalicije. No takav tip povezivanja nikada nije spontan nego je, o čemu je govorio i američki sociolog Džek Lovinger, uvek indukovan od strane političko-ekonomske elite”, zaključuje Jovica Lončar.
Izvor: www.novossti.com
Određene vrste ribe u Severnom moru u poslednjih 40 godina smanjile su se u dužini za 29% zbog porasta temperature vode između 1% i 2%, bar sudeći prema pisanju naučnika koji su radili za jedan projekat Škotskog morskog instituta.
Iako je poznato da ribe brže sazrevaju i prestaju sa rastom u toplijim morima, i dostupnost hrane i porast pecanja bi takođe mogli biti povodi za ovu transformaciju u dužini, međutim verovatno je u pitanju kombinacija svih navedenih faktora.
Između 1970. i 2008. dužina bakalara smanjena je za 29%, a isto se desilo i sa haringama i nekim drugim vrstama ribe, dok su se, sa druge strane, pojedine riblje vrste smanjile samo za 1%.
Izvor: Gardijan