U prva dva meseca 2014 godine deficit tekućeg računa u Srbiji je prepolovljen, sa 291,6 na 141,4 miliona evra, u odnosu na isti period 2013 godine. Deficit je smanjen za 150,2 miliona evra zato što je deficit u trgovini smanjen za 193,5 miliona evra, a pri rastu deficita na poziciji dohotka za 46 miliona evra. Suficit na poziciji tekućih transfera skromno je povećan za 2,7 miliona evra, sa 426,6 na 429,3 miliona evra, prenosi sajt Makroekonomija.org.
Japanski proizvođač elektronike očekuje da će ostati neprofitabilan sve do fiskalne 2015, ponajviše zbog povlačenja iz proizvodnje PC računara.
Posle gubitka od skoro milijardu dolara u fiskalnoj 2013. i očekivanog gubtika od oko 490 miliona dolara u 2014, japanski Sony nada se da će preokrenuti negativan trend od 2015. Osim prodaje svoje divizije PC računara Vaio kompaniji Japan Industrial Partners, gigant u oblasti elektronskih aparata ima problema da uspostavi nekadašnju dominaciju u segmentu TV aparata, gde je primat preuzeo korejski Samsung Electronics. TV biznis je tokom protekle decenije samo doneo glavobolju Japancima, sa zabeleženim gubicima od oko 10 milijardi dolara (700 milijardi jena).
Kompanija planira da potroši dodatnih 135 milijardi jena u tekućoj godini na nastavak restrukturiranja, a u međuvremenu sve nade polaže u prodaju kamera, smartfonova i igračke konzole PS4. Deo akcionara je čak hteo da delimično otcepi segment kompanije koji se bavi proizvodnjom zabavnog sadržaja (u poslednje vreme filmovi „American Hustle“ i serijal „The Amazing Spiderman“), ali je taj predlog odbijen uz obrazloženje da je segmetn zabave ključan za dalje planove kompanije, koji prema nekim analitičarima predviđaju i uvođenje internet-televizije po principu plaćanja za količinu preuzetog sadržaja.
Izvor: BBC
Visoka urednost u otplati mašina, velika konkurencija među lizing kompanijama i manji operativni troškovi razlog su smanjenja kamatnih stopa za poljoprivrednike u 2013. godini. Iz Asocijacije lizing kompanija Srbije poručuju da će se isti trend održati i u narednom periodu.
„Niske kamatne stope lizing kompanija se zbog navedenih razloga sve više približavaju kamatnim stopama zemalja Evropske unije i takav trend će se nastaviti i u budućnosti. Visoka stopa poverenja između lizing kuća i poljoprivrednih proizvođača, kreirala je visoku urednost u otplati lizinga, te nije došlo do dodatnih rezervacija i otpisa potraživanja lizing kompanija, pa se taj pozitivan efekat prelio i na smanjenje kamatnih stopa za njih“, objašnjava Dragiša Tadić, potpredsednik Asocijacije lizing kompanija Srbije, dodajući da je ovo model čiju pozitivnu praksu treba preneti i na druge tržišne segmente, jer bez uredne otplate nema ni niže kamatne stope.
„Dodatan razlog za dobar rezultat lizinga u poljoprivredi leži u dobroj saradnji između lizing kompanija i prodavaca poljoprivredne mehanizacije. Na taj način stvoreno je jako trojno partnerstvo između liznig kompanija, prodavaca mehanizacije i poljoprivrednih proizvođača“, objašnjava Đorđe Mišković, generalni sekretar Asocijacije uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije i dodaje: „Prodavci mehanizacije i lizing kompanije često zajedno nastupaju na tržištu, sajmovima, promotivnim akcijama, te se na taj način partnerstvo dodatno gradi. Za nas kao prodavce mehanizacije svakako je važno da se posao završi brzo, jednostavno i najvažnije da naši kupci budu zadovoljni, i tome nam svakako veliku pomoć pružaju lizing kompanije“.
Iz Asocijacije poručuju da drugi bitan razlog smanjenja kamatnih stopa treba tražiti u velikoj konkurenciji koja vlada među lizing kompanijama. Naime, od šesnaest lizing kompanija, koliko ih u ovom trenutku posluje u Republici Srbiji, deset lizing kuća drži veoma sličan udeo u tržištu, pa se kompanije bore za svakog klijenta, što dovodi do stvaranja sve povoljnijih uslova za uzimanje lizinga.
„Vi danas imate mogućnost da kao poljoprivrednik izaberete da li želite da plaćate mesečne, tromesečne ili čak polugodišnje rate, u zavisnosti od posla kojim se bavite, odnosno da plan otplate prilagodite sezonskom karakteru poljoprivredne proizvodnje. Pored toga, finansiranje na lizing često ne zahteva nikakva dodatna sredstva obezbeđenja. Drugim rečima, sem same mašine ili vozila koje kupujete, ništa vam više nije potrebno kao zalog“, ističe Teodora Milenković, generalni sekretar Asocijacije lizing kompanija Srbije.
Da podsetimo, u 2013. godini u Srbiji se na lizing finansirala kupovina oko četvrtine ukupnog broja poljoprivrednih mašina i opreme, gde je posebno izražena kupovina skupljih mašina. Na lizing se mogu finansirati i polovne poljoprivredne mašine i oprema, a pored navedenih, na lizing se finansirala i kupovina priključne mehanizacije, silosa, sušara, sistema za navodnjavanje, rashladnih komora, plastenika, mešaona hrane i sistema za prijem i isporuku mleka.
EU je početkom ove godine ukinula poslednja ograničenja za radne emigrante iz Rumunije i Bugarske. Sada su objavljeni podaci o njihovim migracijama u Veliku Britaniju, u koju je inače najveći broj ovih stranaca i dolazio, i koja se najviše protivila slobodnom kretanju po Uniji.
U prva tri meseca ove godine 140.000 Rumuna i Bugara našlo je posao u Britaniji, što je za 4.000 manje nego u prethodnom kvartalu ali je i povećanje za 28.000 u odnosu na isti period 2013. godine.
Izvor: BBC
Yahoo je kupio Blink, startap kompaniju čija aplikacija korisnicima mobilnih telefona pruža mogućnost slanja poruka koje se posle određenog (nameštenog) vremena samouništavaju.
Detalji ugovora nisu obelodanjeni, ali zna se da će Blink u narednim nedeljama ugasiti svoje aplikacije za iOS i Android.
Sa ovim prisvajanjem, Yahoo sada ima 430 miliona korisnika svojih proizvoda za mobilne telefone mesečno, a broj pregleda video sadržaja onlajn porastao je od poslednjeg kvartala 2013. za 30%. Izgleda da izvršna direktorka Yahoo-a Marisa Mejer dobro zna šta radi.
Izvor: Rojters
Od ono malo direktnih stranih investicija koje su ušle u Srbiju od 2000. godine, dve trećine se odnosi na poslove u kojima dominiraju niske i srednje niske tehnologije i oslanjanje na jeftinu radnu snagu. Retki, na sreću veoma uspešni transferi sofisticiranih postrojenja i znanja, pokazali su da je u Srbiji moguće organizovati ne samo proizvodnju nego i zajednički razvoj naprednih proizvoda. Pa ipak, kad se sve sabere, to je dovoljno za 123. mesto od ukupno 142, koliko ih ima na listi Svetskog ekonomskog foruma.
Od demokratskih promena 2000. godine do danas u Srbiju je ušlo 18 milijardi evra, ali samo 15% te sume predstavljaju direktne investicije koje najviše utiču na transfer savremenih tehnologija i unapređenje znanja i veština radnika i menadžmenta. Ekonomista Srđan Boljanović kaže da u Srbiji nije bilo transfera moderne tehnologije i tehnološkog osavremenjivanja srpske privrede, pre svega zato što su strane direktne investicije (SDI) pretežno bile fokusirane na radno i resursno intenzivnu proizvodnju, gde je najvažnija jeftina radna snaga. Kod takve proizvodnje se koristi niska i srednje niska tehnologija pa samim tim nema ni osnova za pojavu značajnijih efekata prelivanja tehnoloških znanja – ne koriste se savremene mašine i oprema niti je potrebna visoko kvalifikovana radna snaga.
“Takođe, takozvane greenfield investicije su bile veoma skromne, pa nije došlo do značajnog povećanja konkurencije koja bi naterala domaća preduzeća da značajnije poboljšaju produktivnost i konkurentnost, da budu inovativnija. Slično se desilo i u drugim zemljama centralne i istočne Evrope, sa izuzetkom Mađarske”, kaže u razgovoru za B&F Boljarević, koji se u svojoj doktorskoj disertaciji bavio uticajem SDI na transfer tehnologija u Srbiji. U svom istraživanju, došao je do podataka da se dve trećine ulaganja stranih kompanija u sekundarnom sektoru u Srbiji odnosi na proizvodnju u kojoj se koristi niska i srednje niska tehnologija.
Kada je reč o niskoj tehnologiji, najveća ulaganja otišla su u proizvodnju prehrambenih proizvoda i pića, duvanskih proizvoda i tekstilnih prediva i tkanina. U uslužnom sektoru su najveća ulaganja u sektore niskog tehnološkog nivoa zabeležene u sektoru trgovine na veliko i malo i u poslove sa nekretninama. Ovakva tehnološka struktura, s jedne strane, ne doprinosi promeni strukture proizvodnje i izvoza što bi dovelo da poboljšanja spoljnotrgovinskog bilansa, a s druge strane ne stvara uslove za značajne efekte prelivanja tehnologije. Prilivi stranih investicija u one industrijske grane koje imaju ulogu multiplikatora opšte privredne i ekonomske aktivnosti, kao što su investicije u mašinogradnju, elektroindustriju, autoindustriju, i kod kojih se stvaraju uslovi za pozitivne vertikalne efekte prelivanja su, po istraživanju Boljanovića, dosta skromni.
Pozitivno je što poslednjih godina stižu kompanije iz oblasti industrije poput Fijata, Jure, Panasonika ili Mercedesa. Političari se još spore ko je najzaslužniji što je Fijat oživeo fabriku u Kragujevcu i obezbedio posao velikom broju domaćih dobavljača, a jedva su dočekali da se fotografišu i pored mnogo skromnijeg projekta “srpskog mercedesa”, prvog autobusa koji je Ikarbus uradio u saradnji sa nemačkim Mercedesom.
Nemačka kompanija Simens na listi je 10 najvećih izvoznika u Srbiji, zahvaljujući, kako kaže generalni direktor Tihomir Rajlić, kvalitetu proizvoda, poštovanju rokova i standarda, stalnim inovacijama u proizvodnji, ali i činjenici da ima dugogodišnju uspešnu saradnju sa domaćom privredom.
“U Subotici proizvodimo najsavremenije tehnologije koje se izvoze svuda u svet. Postojanje takve proizvodnje ima uticaj na čitav privredni lanac, pre svega dobavljače i druge prateće industrije i otvara brojne mogućnosti za dalji razvoj industrijske proizvodnje kod nas ”, kaže Rajlić za “Biznis i finansije“.
Na Sajam za potencijalne poslovne partnere – Postani Simens dobavljač, koji je organizovan u oktobru prošle godine sa ciljem lokalne proizvodnje 90 gotovih komponenti za Simensovu fabriku u Subotici – prijavilo se više od 250 zainteresovanih preduzeća što pokazuje, kako kaže, da su preduzetnici spremni da uđu u proizvodnju komponenti za Simens, da iskoriste njegov know how, ispune potrebne kriterijume i usklade svoj proizvodni proces sa savremenim standardima.
„Simens ima jasno definisane zahteve vezane za kvalitet, količine, rokove isporuke koji se očekuju od naših dobavljača i one firme koje se pokažu kao sposobne da isprate te zahteve mogu da se uključe u proces“, kaže Rajlić. „Ispunjavanjem i usklađivanjem sa potrebnim kriterijumima oni unapređuju kvalitet proizvodnje i prate visoke tehnološke standarde što im omogućava da unaprede svoje poslovanje proizvodnjom delova za vetrogeneratore u našoj fabrici u Subotici. Time želimo da motivišemo naše proizvođače da podignu kvalitet proizvodnje, prošire kapacitete, otvore nova radna mesta i nova tržišta za svoje proizvode. Istovremeno, na taj način direktno podstičemo rast srpske privrede i razvoj malog i srednjeg preduzetništva u Srbiji“.
Leskovačka farmaceutska kompanija Zdravlje nije ni nalik onoj od pre privatizacije, nakon što je 2003. postala vlasništvo Aktavisa. Generalni direktor fabike Bojan Jović kaže da je fabrika prošla intenzivan proces modernizacije i optimizacije svih poslovnih i tehnoloških procesa što je rezultiralo dobijanjem zvaničnog evropskog sertifikata Dobre proizvođačke prakse u farmaceutskoj industriji (EU GMP), koji je 2009. godine izdala danska Agencija za lekove nakon opsežnih provera svih relevantnih poslovnih procesa u fabrici.
U potpunosti su modernizovani pogoni za proizvodnju čvrstih i tečnih formi, mikrobiološka i hemijske laboratorije, skladišta ulaznih materijala i gotovih proizvoda i svi prateći sistemi bez kojih se savremena farmaceutska industrija ne može zamisliti. Istovremeno je na najviši nivo podignuta informatička podrška primenom najsavremenijih sistema u kojima se prate i beleže svi segmenti poslovanja, od finansija, preko nabavke i kontrole ulaznih materijala, preko proizvodnje i kontrole kvaliteta, do isporuke gotovih proizvoda. Istovremeno, i zaposleni prolaze kroz neprestan proces treninga koji se takođe prati i evaluira kroz sisteme kao što su SAP HR Modul i Workday”, kaže Jović.
Kompanija Sintelon iz Bačke Palanke, proizvođač podnih obloga, možda bi i bez saradnje sa Tarketom bila među uspešnim srpskim izvoznicima, ali je pitanje da li bi bila na listi prvih deset. Po rečima predsednika te kompanije Nikole Pavičića, partnerstvo sa nemačkim partnerom je bio najbolji poslovni potez koji je rezultirao osnivanjem nekoliko fabrika u Srbiji, Rusiji i Ukrajini, koje su tehnološki savremenije od fabrika Tarketa u Nemačkoj i Luksemburgu.
“Tarket je izabrao Sintelon zbog njegove pozicije na tržištu, ali je doneo nove tehnologije, što je uslov za opstanak na tržištu. Inovacije mora da prati i odgovarajuće znanje onih koji ih koriste i ljudi koji upravljaju kompanijom i to je stalni proces, kako bi se izdržala konkurencija”, kaže Pavičić za “Biznis i finansije”.
Vlasnik beogradske kompanije Buck koja se bavi industrijskim dizajnom i proizvodnjom svetiljki, Darko Budeč, smatra da je dolazak novih tehnologija u Srbiju pobednička, ‘’win–win’’ kombinacija i za investitore i za Srbiju kao destinaciju kvalifikovane radne snage i velikog intelektualnog potencijala.
“Taj trend je veoma pozitivan i smatram da treba forsirati upravo tu kartu kada pričamo o reindustrijalizaciji Srbije. Lično sam se uverio da je jedna multinacionalna kompanija (japansko–nemačka) veoma zadovoljna svojom investicijom u Svilajncu i da planira znatna proširenja kapaciteta visokotehnoloških linija za proizvodnju elektronskih uređaja iz oblasti osvetljenja. Posebno bih istakao i činjenicu da je puštanje u rad i obuka naših kadrova bila veoma uspešna i da je ceo projekat završen u rekordnom roku. Uveren sam da imamo sve atribute da se i razvoj proizvoda visoke tehnologije organizuje na domaćem terenu i tu treba graditi jake veze sa domaćim i stranim institutima i uveriti investitore da, uz proizvodnju, razmišljaju i o zajedničkom razvoju. Ta sinergija će multiplikovati efekat investicija i znatno povećati atraktivnost ulaganja u Srbiju kao destinaciju gde možete ostvariti jedinstven lanac vrednosti i ugraditi ga u vaš proizvod”, ocenio je Budeč za “B&F”.
Marica Vuković
broj 106, april 2014.
Svršeni osnovci od ove godine mogu da se opredele za tri trogodišnja zanatsko-tehnička profila u odabranim srednjim stručnim školama, sa kojima imaju velike šanse da veoma brzo dobiju posao u domaćim i stranim kompanijama. Reč je o profilima bravar – zavarivač, električar i industrijski mehaničar, koji su među najtraženijima u metalskoj, mašinskoj i elektroindustriji u Srbiji. Profili su koncipirani tako da učenicima obezbeđuju sticanje širih kompetencija i veći obim praktične nastave u preduzećima, uz različite mogućnosti nadoknade za njihov rad tokom prakse, a krajnji cilj je da se najbolji zaposle odmah po završetku školovanja. U pitanju je novi pristup obrazovanju, zasnovan na elementima nemačkog dualnog obrazovanja, koji Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sprovodi u saradnji sa svim interesnim grupama u procesu obrazovanja, a uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ koja u ime vlade SR Nemačke realizuje projekat „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji“. Ovo je istaknuto na promociji specijalne publikacije „Modernizacija zanata u saradnji sa preduzećima: Brže do posla“, koja predstavlja praktičan vodič za učenike, roditelje, škole, preduzeća i lokalne samouprave zainteresovane za ovaj model školovanja, a koju je izdao ekonomski mesečnik „Biznis i finansije“ u saradnji sa GIZ-om.
Peta faza projekta „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji“ koji se sprovodi od 2002. godine, fokusirana je na modernizaciju zanatsko – tehničkih profila koji su među najdeficitarnijim na tržištu, a što je kompanije primoravalo da taj deficit nadoknađuju dugotrajnim i skupim prekvalifikacijama nezaposlenih sa tržišta rada. Stoga novi model kooperativnog obrazovanja podrazumeva aktivnije učešće poslodavaca u kreiranju obrazovnih profila, uključujući i drugačiju organizaciju prakse u preduzećima koja će učenicima obezbediti više obuke direktno u proizvodnji uz pratnju mentora i prema konkretnim potrebama svake kompanije. Ključni kriterijum za uključivanje škola u projekat je obezbeđivanje kompanija u kojima će učenici koji ove godine upišu profile bravar- zavarivač, električar i industrijski mehaničar moći da obavljaju praksu i sa kojima će potpisati godišnji ugovor, koji podrazumeva i određene vidove materijalne nadoknade za praktikante. Konkursom je predviđeno da se učešće lokalnih samouprava takođe formalizuje ugovorom u kojem će se obavezati na određeni vid finansijske podrške.
„Da bi đake zainteresovalo za zanate koji imaju direktnu prohodnost do radnih mesta, Ministarstvo posebno stimuliše školovanje za trogodišnje profile kroz različite projekte, kao što je i projekat sa GIZ-om, i obezbeđuje učenicima povoljne uslove za školovanje. Istovremeno, deca koja se opredele da ove godine, na primer, upišu profile bravar-zavarivač, električar i industrijski mehaničar, a potom u nekom trenutku požele da se doškoluju, lako mogu da nastave školovanje u odgovarajućoj srednjoj školi koja nudi programe prekvalifikacije, dokvalifikacije ili specijalizacije, i potom da se upišu na fakultet“, rekao je Dr Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete.
On kao posebno važan trend ističe ukrupnjavanje obrazovnih profila, jer tehnologije brzo zastarevaju a radna snaga se ne zadržava dugo na istom radnom mestu. “Zato bazični profil za koji se mladi ljudi školuju treba da je prilagodljiv i lako uklopljiv u nove tehnološke procese, i to je naš prioritet”. S druge strane, cilj Ministarstva je izgradnja takvog sistema u kojem će ljudi praktično tokom celog životnog veka moći da ulaze i izlaze iz obrazovnog procesa, usavršavaju se i unapređuju postojeće i stiču nove veštine. „U tom kontekstu Ministarstvo radi na uspostavljanju zakonskih osnova i institucionalne podrške priznavanju prethodnog učenja i neformalnog obrazovanja odraslih“, istakao je Kostić. Naime, usvajanjem jedinstvenog nacionalnog okvira kvalifikacija (NOK), koji će biti usaglašen sa Evropskim okvirom kvalifikacija, u Srbiji će biti uspostavljen sistem koji će omogućiti i vertikalnu i horizontalnu prohodnost za doživotno učenje, odnosno mogućnost da se pri upisu viših stepena obrazovanja priznaju znanja i kvalifikacije koje je kandidat stekao kroz radno iskustvo.
Cilj GIZ-ovog projekta, u koji su uključene škole i kompanije iz različitih krajeva Srbije, je da mladim ljudima i njihovim roditeljima pokaže da dobro obrazovanje sa konkretnim praktičnim radom u preduzećima, nudi solidnu perspektivu za zapošljavanje. „Želimo da razbijemo predrasudu roditelja i dece da je stručno školovanje slepa ulica i da im pokažemo da se sa dobrim zanatom danas, često, može zarađivati bolje nego sa fakultetskom diplomom“, istakao je Hajnc-Diter Harbers, vođa GIZ projekta „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji“.
Profili bravar-zavarivač, električar i industrijski mehaničar koji će prvo biti ponuđeni, možda ne deluju kao revolucionaran korak, ali su, u stvari, odličan test uspešnosti novog modela školovanja, ocenio je Harbers. „Upravo u ovim strukama ima puno nepopunjenih radnih mesta ne samo u Srbiji nego i u celoj Evropi. Ako preduzeća u Srbiji ne budu spremna da dobro obučenim mladim ljudima ponude odgovarajuću platu, oni će bez problema moći da se zaposle bilo gde u svetu. To i jeste kvalitet novog pristupa obrazovanju: on između dobrog zanatlije i preduzeća uspostavlja ravnopravan tržišni odnos uzimanja i davanja“, objasnio je Harbers i dodao da se nemački model stručnog školovanja, koji je jedan od kamena temeljaca uspešnosti i konkuretnosti tamošnje privrede, danas sa manjim ili većim varijacijama primenjuje i u drugim evropskim zemljama koje su se ponovo okrenule reindustrijalizaciji.
Predstavnici preduzeća iz metalske, mašinske i elektroindustrije su učestvovali u kreiranju standarda, nastavnih planova i programa za pomenute trogodišnje profile, koji uključuju i praktičnu obuku u preduzećima, a što je glavni zahtev poslodavaca, izjavila je Vidosava Džagić, potpredsednica Privredne komore Srbije i predsednica Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih. „Takve zahteve, međutim, ne prati realnost, budući da rezultati jedne od anketa pokazuju da je svega 38% poslodavaca organizovalo praksu za učenike. Najčešći razlozi za izostanak prakse u preduzećima su nepostojanje odgovarajućih radnih i bezbednosnih uslova, zastarela oprema, nedostatak obučenih mentora i poznavanja načina na koji može da se organizuje takav vid rada sa praktikantima“, rekla je Džagić.
Komentarišući prednosti kooperativnog modela obrazovanja, ona je istakla da se vreme obuke za uvođenje u posao smanjuje, a efekti su bolji. „Naravno da takav angažman košta, i zato postoje različiti načini da se poslodavac motiviše, poput refundiranja dela troškova iz državnog budžeta ili određenim poreskim podsticajima. Važno je i da se u Zakonu o radu uspostavi veza između privrede i obrazovanja kroz uvođenje takozvanih učeničkih i studentskih radnih mesta, i da se sačini njihov registar koji bi bio javno dostupan. Tako bi kompanije mogle aktivnije da se uključe u kreiranje kadrova koji su im potrebni, umesto da se isključivo oslanjaju na ponudu sa tržišta rada“, zaključila je Vidosava Džagić.
Nakon Brema Stokera i holivudske industrije, Vlad Cepeš poznatiji kao Drakula postao je unosan izvor prihoda i za rumunski turizam. U raspravama kako i zašto je baš ovaj vlaški vladar iz 15. veka postao globalni simbol zla, manje poznata činjenica u najširoj javnosti je da su njegovom negativnom imidžu značajno doprineli i saksonski trgovci, koje je, sprovodeći ekonomske reforme, lišio veoma unosne zarade.
Vlad Cepeš, poznatiji kao Drakula, sigurno nije ni sanjao da će postati najčuveniji vampir svih vremena, na čiji račun će se obogatititi mnogi. Lik bledog čoveka u crnom ogrtaču, oštrih krvavih očnjaka odavno je recept za uspeh i zaradu u književnosti, filmovima i serijama, reklamnoj industriji i, naravno, za privlačenje hiljade turista svake godine u rumunske zamkove. Iako je o Cepešu napisano mnoštvo istorijskih studija u potrazi za istinom, negativni mit o njemu se u Rumuniji i dalje svesno eksploatiše radi popune državnog i privatnih budžeta od turizma i industrije zabave.
Među raspravama zašto i kako je vladar Vlaške iz 15.veka postao globalno oličenje zla i divljaštva, neke od manje poznatih činjenica u najširoj javnosti odnose se upravo na priču o novcu i osujećenoj zaradi, kao posledici Cepešovih ekonomskih reformi. I bez toga, kako potvrđuju i istraživanja rumunskog istoričara Mirče Dogarua koji je doktorirao „na Drakuli“, Cepešu nije manjkalo političkih neprijatelja tokom njegove vladavine. Iako je rođen 1431. u Sigišoari u Transilvaniji, život mu je bio vezan za Vlašku kojom je vladao njegov otac Vlad Drugi, član uticajnog viteškog reda Dragon (rumunizovano Drakul), što je proizvelo da ova reč postane sastavni deo porodičnog imena. Kada je Vlada Drugog sa trona zbacila frakcija koja je imala mađarsku podršku, povratak na vlast obezbedio je uz pomoć Turaka, ali pod uslovom da im za taoce da sinove Vlada Trećeg i Radua. Turci su Vlada, kao starijeg, obučavali za naslednika vlaškog prestola, računajući na njegov vazalski odnos u budućnosti.
Protekcionističke mere
Iskazavši veliki vojni talenat još u najranijoj mladosti, Vlad je sa 17. godina zauzeo vlaški presto, sa kojega su ga, međutim, veoma brzo zbacili mnogobrojni politički protivnici. Kada je Beograd 1456. pao pod tursku vlast, i Mađarska je bila ugrožena, a odnos moći među vladarima ovih prostora ozbiljno uzdrman. Vlad je u okršaju lično ubio tadašnjeg vladara Vlaške Vladislava Drugog i opet seo na presto. Zatekao je ekonomiju u očajnom stanju i rešio da preduzme mere za njeno reformisanje, svestan da samo privredno jaka zemlja može i vojno da bude uspešna i odupre se neprijatelju.
Cepešove ekonomske reforme bile su prvenstveno usmerene na ulaganja u poljoprivredu i izgradnju sela, budući da su osiromašeni seljaci masovno napuštali imanja zbog trgovačkog monopola koji su uspostavili Saksonci (kod nas poznati kao Sasi). Oni su zahvaljujući monopolskom položaju, vlaške proizvode otkupljivali po mizernim cenama i skupo ih preprodavali na drugim tržištima. Da bi unapredio lokalnu poljoprivredu i trgovinu, Cepeš je odlučio da stranim trgovcima ograniči mogućnosti za kupovinu robe – mogli su pazariti samo u tri grada u ograničenom vremenskom periodu. Ovakva, protekcionistička politika pogodovala je lokalnim poljoprivrednicima i trgovcima, na štetu donedavnih saksonskih monopolista koji su se na novu politiku žestoko žalili, uključujući i pamflete o Cepešu koje su slali rođacima u Nemačkoj.
U njima su saksonski trgovci primenili recept koji je neizostavan u svakoj uspešnoj satanizaciji protivnika – manipulaciju poluistinama. Ono što im je išlo na ruku je rešenost vlaškog vladara da se surovim metodama obračuna sa neprijateljima, bilo da su dolazili spolja ili su ga politički podrivali iznutra – nabijao je njihove glave na kolac kao preteću opomenu drugima, što je u to vreme bio običaj i van Turske, u kojoj je Cepeš obučavan za vojskovođu i vladara. Uveo je i izuzetno stroge kazne za lopove, pljačkaše i ubice, sa ciljem da suzbije široko raširen kriminal u zemlji, čiji su počinioci do tada bili veoma blago sankcionisani, uključujući i najteže zločine za koje se najčešće plaćala samo novčana kazna. U slučaju stranaca koji su kršili zakone na njegovoj teritoriji, Cepeš ih je kažnjavao u skladu sa merama koje su za takve prestupe primenjivane u njihovim zemljama. To je za saksonske trgovce koji su bivali uhvaćeni da krše nova pravila o trgovanju značilo odsecanje udova i oslepljivanje, shodno pravnim merama koje su se u takvim slučajevima preduzimale u južnim nemačkim pokrajinama.
Gumeni očnjaci
U pamfletima koji su kružili po Nemačkoj, pored optužbi da im je „isisao krv“ onemogućivši im da trguju kao ranije i tako ih lišio unosnog izvora zarade, saksonski trgovci su Cepeša predstavili i kao krvoločnog vladara, koji vrši genocid nad sopstvenim narodom. Prema ovim izvorima, ubio je najmanje 80.000 ljudi, a priče o njegovoj surovosti bile su začinjene i nadrealnim detaljima poput onog da je turskim izaslanicima, koji su odbili da pred njim skinu turbane u znak poštovanja, zakucao turbane za glavu ekserima i tako ih otposlao nazad sultanu. Opise prepune krvavih scena pratili su crteži glava nabijenih na kolac, a negativnom imidžu vlaškog vladara je prema istorijskim izvorima zdušno doprineo i mađarski kralj Matija Korvin, kako bi se opravdao što mu se nije pridružio u bici protiv Otomanskog cartstva, iako je u to ime dobio novčanu pomoć hrišćanskih zemalja.
Korvin mu je na kraju i „došao glave“, uhapsivši ga na prevaru kako bi ga uklonio sa puta Turcima. Naime, kako je Cepeš pružao žestok otpor rastućoj turskoj moći na Balkanu, Turci su prvo njegovom mlađem bratu Raduu naložili da ga slomi, ali se taj pohod završio neuspehom. Ali i Vlad je imao slabosti. Raspustio je vojsku kojoj nije verovao i angažovao plaćenike, a kada mu je ponestalo novca obratio se za pomoć Matiji Korvinu, računajući da će ovaj prihvatiti savez jer je i sam bio ugrožen od Turaka. Međutim, kada je Cepeš stupio na mađarski dvor, Korvin je naložio da ga uhapse, sklopivši prethodno sa Turcima dogovor da za uzvrat ne napadaju Transilvaniju i Mađarsku.
Svoje prve dane zatočeništva Cepeš je proveo u zamku Bran, koji upravo iz tog razloga danas predstavlja jednu od najvećih turističkih atrakcija u Rumuniji. Vlaškog prestola uspeo je da se domogne i po treći put 1476. godine, ali je u zimu iste godine poginuo na bojnom polju. Prvobitno opisan kao krvoločni samodržac i protivnik slobodne trgovine, Cepeš je zakoračio u sudbinu horor antijunaka onog trenutka kada je romanopisac Brem Stoker, listajući u javnoj biblioteci priče o vampirima iz istočnoevropske mitologije, naišao na neke od saksonskih pamfleta i dobio idelan recept za bestseler s kraja 19. veka: istorijsku ličnost iz „balkanske zabiti“, prepune legendi o vampirima. Stvoren je Drakula, kome nije mogla da odoli ni holivudska filmska industrija i to u više navrata, ni masovna kultura koja ga je pretvorila u jeftinu senzaciju. Rumunija danas privlači gomile turista na rutama po Transilvaniji, a u okolini zamkova u kojima je Cepeš boravio prodaju se jeftine kineske maske vampira i nezaobilazni gumeni očnjaci. I dalje se mnogo ulaže u Drakulin negativni imidž, pa se retko gde može pročitati istorijska činjenica poput one da se, na primer, ime Bukurešta prvi put pominje 20. septembra 1459. godine u dokumentu u kome ga Vlad Cepeš navodi kao jednu od svojih rezidencija.
broj 88/89, jul/avgust 2012.
Nemačka centralna banka je saopštila da će ubuduće biti spremna da podrži politiku koju sprovodi Evropska centralna banka.
A ECB bi, prema prošlonedeljnoj najavi njenog čelnika Maria Dragija, trebalo u junu da se pozabavi ubrzanjem ekonomskog rasta u evrozoni, odnosno podsticanjem rasta inflacije.
Naime, radi se o pisanju medija, poput Vol Strit Džurnala, da je Bundesbanka voljna da podrži niz stimulativnih mera ECB-a narednog meseca, uključujući i otkup bankarskih pozajmica ako bi to pomoglo suzbijanju deflacije.
Izvor: Rojters
U svojoj odluci, Evropski sud pravde obrazložio je da su operateri internet pretraživača, kao što je Gugl (Google) zapravo „kontrolori“ informacija na internetu i kao takvi odgovorni za uklanjanje neželjenih linkova ukoliko za time ima privatnih zahteva.
Narod ima pravo da „bude zaboravljen“ na internetu, ako to želi, ukratko je posledica presude koju je danas Evropski sud pravde izrekao kompaniji Gugl. Zagovornici zaštite privatnosti i slobode na internetu danima su svoj fokus usmerili na ovaj slučaj, u čijem središtu se našao jedan neimenovani Španac koji je bezuspešno pokušavao da obriše sačuvane podatke o ranijem negativnom kreditnom saldu. „Operateri internet pretraživača dužni su da čuvaju i po zahtevu brišu privatne informacije o pojedincima koje se pojavljuju na sajtovima trećih lica“, kaže se u presudi.
portparolo Gugla izjavili su da su nezadovoljni ovom odlukom, ali da će duže obraćanje javnosti upriličiti kada „budu bolje sagledali sve eventualne psoledice ove presude“.
Izvor: BBC