U trećem kvartalu fiskalne 2014. godine, Siemens je ostvario dobre rezultate u većini oblasti, koji su ipak bili pogođeni izazovima u sektoru Energija. Neto rezultat je iznosio 1,4 milijarde evra, u odnosu na prošlogodišnjih 1,1 milijardu evra. Pripadajuća zarada po akciji povećana je na 1,62 evra u poređenju sa prošlogodišnjih 1,27 evra. Ukupan profit sektora zabeležio je porast na 1,7 milijardi evra, ali je bio umanjen usled aktuelnih izazova u sektoru Energija. Poređenja radi, ukupan profit sektora od 1,3 milijarde evra pre godinu dana bio je opterećen nametima u vrednosti od 418 miliona evra za „Siemens 2014”.
јул 2014
Prema preliminarnoj oceni Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji pad BDP-a u drugom tromesečju iznosi 1,1%.
Industrijska proizvodnja je u junu, prema desezoniranim podacima Republičkog zavoda za statistiku, opala za 3,0%, a u odnosu na isti mesec prethodne godine za 9,2%. Posmatrano prema strukturi ukupne industrije, u sektoru prerađivačke industrije zabeležen je međugodišnji pad od 2,7%, a u sektorima rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom i parom međugodišnji pad od 17,0% i 34,8%, respektivno. Nepovoljna kretanja u industrijskoj proizvodnji u najvećoj meri su posledica poplava.
Prerađivačka industrija je, prema desezoniranim podacima, u junu opala za 2,0%. U okviru prerađivačke industrije, najveći negativan doprinos ukupnoj industriji potiče od proizvodnje motornih vozila i proizvoda od metala, a pozitivan od proizvodnje hrane i pića.
Međugodišnje posmatrano, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, promet robe u trgovini na malo u junu je bio realno viši za 4,6%.
Prema desezoniranim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u junu je zabeležen pad izvoza robe u evrima u odnosu na prethodni mesec od 3,2% i pad uvoza od 1,2%. Međugodišnje posmatrano, u junu je robni izvoz, izražen u evrima, povećan za 2,1%, a uvoz za 4,6%.
Tokom prvog kvartala 2014. godine, došlo je do blagog rasta iznosa bruto problematičnih kredita, koji na kraju prvog kvartala 2014. godine iznose 403,4 mlrd dinara, odnosno 2,0% više nego na kraju četvrtog kvartala 2013. godine. Kod dominantne kategorije – sektora privrede (privredna društva i javna preduzeća) dolazi do blagog povećanja pokazatelja NPL-a delimično i pod uticajem pada kreditne aktivnosti , koji je sada 26,5%. Sektor stanovništva je znatno ispod proseka NPL-a i tokom T1 2014. godine je ostao na relativno bezbednom nivou od 9,6%, piše u izveštaju NBS o poslovanju banaka za prvi kvartal ove godine.
Ostali sektori koji uključuju i lica u stečaju osim banaka i dalje iskazuje najviši nivo problematičnih kredita sa NPL pokazateljem na nivou od 35,4%. Aktivnosti banaka po osnovu ustupanja dospelih potraživanja licima van finansijskog sektora tokom T1 2014.godine rezultirale su izmeštanjem dodatnih 3,6 mlrd dinara – po isključenju međubankarskih prenosa.
Sposobnost bankarskog sektora da apsorbuje potencijalne rizike po osnovu trenutnog nivoa NPL-a je i tokom T1 2014. godine ostala na izuzetno stabilnom nivou. Na kraju T1 2014. godine nivo bruto problematičnih kredita pokriven je regulatornim rezervisanjima za bilansne izloženosti u iznosu 114,3%, a računovodstvenim ispravkama vrednosti po MRS-
ima 55,2%.
Na tromesečnom nivou nije došlo do značajne promene nivoa bruto problematičnih kredita privrednih društava (u nominalnom iznosu povećani su za 2,6%). Ukupno posmatrano, nivo bruto NPL privrednih društava je za 6,2 mlrd dinara veći u odnosu na kraj
godine, s tim što treba imati u vidu izmeštanje dela NPL-a do kojeg je došlo oduzimanjem dozvole za rad Univerzal banci A.D. Beograd tokom januara 2014. godine.
Privredna grana građevinarstvo, koja čini 9,8% ukupne bruto kreditne aktivnosti privrednih društava, odnosno 17,8% ukupnog NPL-a, iskazuje daleko najviši nivo pokazatelja NPL-a od 53,4%.
Dominantne privredne grane – prerađivačka industrija i trgovina na veliko i malo, sa učešćem od preko 66,4% ukupne kreditne aktivnosti prema privrednim društvima,doprinose ukupnom bruto NPL-u privrednih društava sa 63,0% (T4 2013. godine je iznosio 61,3%).
Problematični krediti fizičkih lica
Problematični krediti fizičkih lica iskazuju nivo značajno ispod proseka ukupnog portfolija i na kraju T1 2014. godine imaju bruto NPL pokazatelj od 10,95%. Dominantan udeo u ukupnom NPL-u fizičkih lica nastaje po osnovu kredita za stambenu izgradnju koji na kraju T1 2014. godine doprinose ukupnom NPL-u fizičkih lica sa 29,8%, uz udeo od 47,2% u ukupnoj bruto kreditnoj aktivnosti fizičkim licima.
Uz dominantan udeo kategorije kredita za stambenu izgradnju u ukupnom NPL-u fizičkih lica, značajan doprinos imaju i gotovinski krediti, koji učestvuju sa 25,7%, pa je kumulativno učešće ove dve najveće kategorije u ukupnim NPL kreditima fizičkih lica 55,6%, dok je učešće ove dve kategorije u ukupnoj bruto kreditnoj aktivnosti prema fizičkim licima 73,1%
Stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu neznatno smanjena, mnogo više nezaposlenih žena nego muškaraca
Stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosila je u drugom kvartalu ove godine 20,3 odsto od ukupnog broja aktivnih stanovnika (zaposleni i nezaposleni) i manja je za 0,5 procenata u odnosu na prethodno tromesečje, saopštio je na osnovu Ankete o radnoj snazi, Republički zavod za statistiku. Od toga se 19,5 odsto odnosi na mušku i 21,3 odsto na žensku populaciju.
Stopa nezaposlenosti u Beogradskom regionu iznosila je 18,3 odsto, a u Regionu Vojvodine 21,6. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije stopa nezaposlenosti iznosila je 18,3 procenta, dok je u regionu Južne i Istočne Srbije iznosila 23,3 odsto.
Stopa zaposlenosti, koja predstavlja procenat zaposlenih u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina, u drugom kvartalu iznosila je 39,5 odsto, pri čemu je zaposlenost muškaraca bila 46,7 a žena 32,8 odsto.
Najveća stopa zaposlenosti bila je regionu Šumadije i Zapadne Srbije 42,1 odsto, a zatim u Vojvodini 39,4 odsto. U Beogradskom regionu, ta stopa iznosila je 38,9 odsto, a u regionu Južne i Istočne Srbije 36,8.
Stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu manja je za 0,5 procenata u odnosu na prvi kvartal, kada je bila 20,8 odsto, dok stopa zaposlenosti beleži porast od 1,1 procentni poen, jer je u prvom tromesečjui iznosila 38,4 odsto.
Stopa neformalne zaposlenosti u drugom kvartalu 2014. veća je za 0,7 procentnih poena, odosno porasla je sa 20,5 na 21,2 odsto.
Tu stopu predstavlja broj lica koja rade bez formalnog ugovora o radu u ukupnom broju zaposlenih. Ta kategorija obuhvata zaposlene u neregistrovanoj ili registrovanoj firmi, ali bez formalnog ugovora o radu i bez socijalnog i penzionog osiguranja, kao i neplaćene pomažuće članove domaćinstva.
Radnu snagu (aktivno stanovništvo) čine sva lica koja rade, makar jedan sat sedmično, ili aktivno traže posao sa ciljem sticanja sredstava za život.
Anketa je sprovedena u drugoim kvartalu na uzorku od oko 10.000 domaćinstava, a prikupljeni su podaci o demografskim obeležjima za sva anketirana lica, kojih je bilo više od 23.000. Podaci o radnoj aktivnosti prikupljeni su za 20.481 lice.
Državna i javna preduzeća prete da potope javne finansije Srbije. Ukupni negativni efekat na javne finansije raste u prethodnih pet godina i u 2014. dostiže velika 3% BDP-a. U ovaj efekat su uključene subvencije, aktivirane garancije i neplaćeni porezi i doprinosi – što sve opterećuje budžet države. Iznos od 3 % BDP-a odgovara vrednosti od oko 115 mlrd dinara (1 mlrd evra) i to je godišnja cena koju država plaća za neuspešno poslovanje preduzeća u svom vlasništvu. Troškovi se verovatno u nekim slučajevima ne mogu potpuno izbeći (na primer, subvencije Železnici), ali bi mogli biti znatno manji. U poslednjih nekoliko godina glavni izvor rasta državnih rashoda za javna preduzeća jesu aktivirane garancije – a među njima garancije koje je država izdala Srbijagasu.
Umesto da se napravi najavljeni zaokret, situacija se u 2014. godini dodatno pogoršava. U svom Programu mera za reformu javnog sektora iz juna 2013. godine (koji je još uvek na naslovnoj stranici sajta Ministarstva finansija), Vlada se obavezala da će u najkraćem roku dovesti u red poslovanje javnih preduzeća, da će da reši sudbinu preduzeća u restrukturiranju do polovine 2014. godine i da će da prestane da izdaje garancije na zaduživanje Srbijagasa. U međuvremenu ne samo što poslovanje javnih preduzeća nije stavljeno pod kontrolu, već se njihovi problemi i dalje šire. Sada postoji već i ozbiljan rizik da neuspešno poslovanje ubedljivo najvećeg državnog preduzeća, EPS-a, postane fiskalni trošak i veličinom problema potpuno uruši javne finansije Srbije.
Sudbina preduzeća u restrukturiranju nije rešena u planiranom roku, a promena pristupa Vlade ovom problemu i novi Zakon o privatizaciji predstavljaju određeno unapređenje, ali će verovatno da produže rokove za rešavanje problema bar na 2015. godinu. Preduzeću Srbijagas je u međuvremenu već jednom odobrena nova garancija, a kako nisu rešeni ni problemi preduzeća koja ne plaćaju gas (Petrohemija, Azotara, MSK i drugi), Srbijagasu će i za sledeću grejnu sezonu gotovo izvesno biti potrebna nova garancija da kreditom pokrije gubitke – što će sve na kraju da vraća država. Uz sve to, umesto da se, kao što je najavljeno i predviđeno budžetom, sudbina Železare Smederevo reši u prvoj polovini 2014, država sada ponovo pokreće proizvodnju u tom preduzeću i povećava fiskalni trošak.
Bez dovođenja u red državnih i javnih preduzeća nemoguće je uspešno sprovesti fiskalnu konsolidaciju i izbeći krizu javnog duga. Veliki i rastući fiskalni troškovi državnih preduzeća jedan su od glavnih razloga neodrživog povećanja fiskalnog deficita i javnog duga u prethodnim godinama. Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da je fiskalna konsolidacija koja ne bi obuhvatala javna i državna preduzeća – unapred osuđena na neuspeh. Dobar primer za ovu tvrdnju može biti baš 2014. godina u kojoj su novi fiskalni troškovi samo dva preduzeća (Srbijagas i Železara) bili veći od svih prihoda koje je država imala od povećanja umanjene stope PDV-a sa 8 na 10% i uvođenja solidarnog poreza. Smatramo stoga i da bi i sve buduće fiskalne uštede (smanjenje plata i penzija, na primer) predstavljale uzaludnu žrtvu ukoliko se u isto vreme ne bi rešili najveći problemi državnih i javnih preduzeća. Fiskalni savet je zbog toga sproveo analizu poslovanja javnih i državnih preduzeća kako bi ukazao na veličinu troškova i rizika koje država zbog njih ima, istakao njihove pojedinačno najznačajnije probleme i predložio moguća rešenja.
Problemi javnih i državnih preduzeća nisu jednostavni i zahtevaju sveobuhvatne i dugotrajne promene i u preduzećima i u privrednom sistemu. Važno je ukazati na to da se rešavanjem jednog ili manjeg broja uzroka neće otkloniti problemi u funkcionisanju ovih preduzeća – za potpuno dovođenje poslovanja javnih preduzeća u red biće potrebne najmanje dve do tri godine. Dobar primer za ovu tvrdnju je EPS. Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da je povećanje cene struje zaista neophodno (videti poglavlje o EPS-u). Ali samo povećanje cena struje ne može rezultirati suštinskim poboljšanjem poslovanja kompanije i većim investicijama. Naime, ne ohrabruje podatak da čak i u periodu u kom je imao velike probleme sa nelikvidnošću EPS nije smanjivao svoje neracionalnosti i gubitke. Naprotiv, zaposlenima su povećavane zarade (koje su i inače neuobičajeno visoke) brže nego u ostatku privrede, nije rešavan problem zaposlenih na KiM, tolerisano je neplaćanje, pa i krađe struje, a sada se uz sve to već neuspešnom EPS-u pripajaju nerentabilne celine, ranije izdvojene iz EPS-a (PD Kolubara-Usluge sa 1470 zaposlenih).
Neodgovarajuće odluke EPS-a, različite Vlade su u najmanju ruku tolerisale, a moguće je, u određenim slučajevima, i inicirale. Sve dok ovi problemi pojedinačno ne počnu da se rešavaju, svako povećanje cena struje se može pokazati nedovoljnim. Jer ne samo što će se umanjiti motiv da EPS unapredi trenutnu neefikasnost svoga poslovanja, već postoji i opravdan rizik da se ta dodatna sredstva pre ili kasnije potroše na povećanje isplata za zaposlene i/ili pripajanje nekih novih gubitaša (Rudnici uglja Resavica?). Na ovom primeru želeli smo da pokažemo da će stvarno rešavanje problema državnih preduzeća zahtevati detaljan i pedantan pristup svakom pojedinačnom preduzeću i nekoliko godina rada, a ne samo brze, generalne i standardizovane mere, jer će se njihovi efekti brzo odliti kroz druge neracionalnosti.
Na različitim drugim primerima pokazujemo pogubnu zavisnost između: visokih nabavnih cena, niskih prodajnih cena, nenaplaćenih potraživanja usled prodaje nesolventnim kupcima, neopravdanog dodeljivanje socijalne uloge javnim preduzećima, viška zaposlenih, internih neracionalnosti i drugih loših poslovnih odluka samih preduzeća.
U narednoj tabeli prezentovane su osnovne karakteristike za grupu javnih preduzeća (pojedinačno najznačajnija – Srbijagas, EPS, Železnice Srbije), grupu preduzeća u restrukturiranju (pojedinačno za Galeniku i Resavicu), kao i za druga preduzeća u državnom vlasništvu (Telekom, Dunav osiguranje, GSP). To su preduzeća u kojima se u nastavku teksta detaljnije govori. U tabeli je ukazano na osnovne uzroke problema u njihovom poslovanju, posledice na javne finansije, kao i neophodna rešenja. Odabir pojedinačnih preduzeća učinjen je u zavisnosti od dosadašnjih efekata na javne finansije, značaja za funkcionisanje privrede i potencijalnih budućih doprinosa stanju javnih finansija Srbije.
Opasnost od izbijanja krize nalaže neodložno sprovođenje fiskalne konsolidacije – Vlada više nema mnogo izbora niti mogućnost daljeg odlaganja, upozorio je Fiskalni savet.
Fiskalni savet od svog osnivanja 2011. godine upozorava na neodrživost fiskalne politike i na glavne neravnoteže u javnim finansijama Srbije. Mere koje su u međuvremenu sprovođene kao odgovor na loše stanje javnih finansija bile su nedovoljne,selektivne, kratkoročne, često i loše pripremljene – a one najbolnije su po pravilu razvodnjavane ili odlagane. U isto vreme još brže su se javljali novi problemi i troškovi od kojih su najveći oni koji se odnose na loše poslovanje domaćih banaka, javnih i državnih preduzeća i rast sive ekonomije. Ti problemi su postali dodatni veliki i neodrživ fiskalni trošak koji je povećavao deficit i javni dug zemlje. Tako se u 2014. godini došlo do ogromnog deficita od preko 8% BDP-a i javnog duga koji će na kraju godine premašiti 70% BDP-a. Ovakvi pokazatelji nameću neodložno sprovođenje sveobuhvatne fiskalne konsolidacije, jer je kriza javnog duga potpuno izvesna alternativa.
Fiskalna konsolidacija počiva na tri stuba: 1) dovođenju u red javnih i državnih preduzeća, 2) smanjenju neodrživih izdvajanja za penzije i plate u javnom sektoru, 3) strukturnim reformama – i sva tri su neophodna. Fiskalni troškovi lošeg poslovanja javnih i državnih preduzeća veliki su i najbrže rastući rashod države koji preti da potpuno uruši javne finansije. Bez rešavanja ovih problema bilo kakva fiskalna konsolidacija je osuđena na neuspeh, jer bi se sve uštede (kao i do sada) odlile kroz loše poslovanje javnih i državnih preduzeća.
Privreda Srbije nije u mogućnosti da finansira trenutni nivo izdvajanja za penzije i plate u javnom sektoru. Održivi nivo izdvajanja za penzije je oko 10% BDP-a i za plate u javnom sektoru oko 8% BDP-a, a trenutno se za penzije izdvaja skoro 14% BDP-a, a za plate skoro 11% BDP-a. Smanjenje neodrživog izdvajanja za penzije i plate u javnom sektoru je ne samo ekonomski potrebno, već je i jedini način za neophodno veliko smanjenje fiskalnog deficita – naročito u 2015. godini, jer sve druge mere daju prve opipljive rezultate tek za dve do tri godine, a neke čak i kasnije. Zbog toga bi penzije i plate u javnom sektoru trebalo odmah smanjiti za 15%. Smanjivanje deficita u srednjem roku (2016. i 2017. godina) presudno će zavisiti od strukturnih reformi čiji se temelj postavlja sada. Fiskalni savet u potpunosti podržava usvajanje reformskih izmena Zakona o PIO, prve korake koji vode ka potrebnoj racionalizaciji broja zaposlenih u javnom sektoru (izmene Zakona o radu, centralni registar zaposlenih) i smanjenju sive ekonomije (promena zakonske regulative, personalna unapređenja Poreske uprave). Početak je obećavajući, ali najveći i najteži deo ovog reformskog paketa (smanjenje zaposlenosti) tek bi trebalo da se sprovede.
Deficit u 2014. godini iznosiće približno preko 2,6 mlrd evra (8,3% BDP-a). Kretanje javnih prihoda i rashoda u prvih šest meseci ukazuje na to da se neće ostvariti budžetom planirani (veliki) fiskalni deficit od oko 2,5 mlrd evra, već da će on biti još veći. U odnosu na plan, prihodi će podbaciti za oko 50 mlrd dinara, ali će se na rashodima ostvariti uštede u iznosu koji procenjujemo na oko 30 mlrd dinara. Osnovni razlozi za probijanje deficita u odnosu na plan su objektivne okolnosti promenjenog makroekonomskog okruženja (niža inflacija, recesija) zbog čega su podbacili javni prihodi, a u manjoj meri i uticaj poplava (oko 0,2% BDP-a povećanje deficita). Deficit od 8,3% BDP-a je najveći u Evropi (izuzev možda Ukrajine) što je dobar indikator neodrživosti fiskalne pozicije u kojoj se Srbija trenutno nalazi.
Veliki deficit je strukturni problem koji se ne može otkloniti bez snažnih mera fiskalne konsolidacije. Ministarstvo finansija je uspelo tokom 2014. da smanji neke od najvećih fiskalnih rashoda, posebno plate, u odnosu na granice koje su bile propisane budžetom (što se u prethodnim godinama nije dešavalo). Takođe, do pada javnih prihoda je uglavnom došlo zbog objektivnih okolnosti, a ne usled loše kontrole i povećanja sive ekonomije (što je, na primer,bio slučaj u 2013. godini). Deficit je i pored toga ogroman i rastući, što znači da su fundamenti javnih finansija pogrešno postavljeni, a ne da je došlo do povećanja nediscipline u izvršenju budžeta. Problemi u javnim finansijama su strukturni, a ne operativni, jer država sistematski i duži niz godina troši čak 15-20% više sredstava nego što prikuplja. To znači i da se problem velikog fiskalnog deficita neće i ne može otkloniti bez snažnih budžetskih mera i teških političkih odluka.
Teze koje su iznete u javnosti: da će se sa oporavkom privredne aktivnosti rešiti problemi javnog duga i deficita; ili podvarijanta te teze: da smanjenje javnih rashoda (penzija i plata) nije svrsishodno, jer će toliko umanjiti potrošnju i poreske prihode da to neće imati nikakav uticaj na deficit – nisu utemeljene na kvantitativnim analizama i mogu da zavaravaju građane da postoji lakši put kojim semogu izbeći nepopularne mere.
Cilj fiskalne konsolidacije je smanjenje deficita na ispod 3% BDP-a u 2017. godini i zaustavljanje rasta javnog duga. Fiskalni deficit i javni dug se ne mogu povećavati i finansirati unedogled. Srbija sa ovakvim stanjem svojih javnih finansija mora svake godine da se zaduži oko 5 mlrd evra da bi finansirala deficit i otplatila dospeli dug – i te obaveze rastu iz godine u godinu. Već sada su godišnje potrebe za zaduživanjem države veće od 15% BDP-a, što je standardni prag koji ukazuje na povećan rizik nelikvidnosti.
Obavljanje osnovnih funkcija države (isplata penzija, finansiranje zdravstva, prosvete, odbrane, socijalne pomoći i drugo) trenutno, dakle, dobrim delom zavisi od pozajmica međunarodnih investitora i njihovog poverenja da će Srbija u budućnosti biti u mogućnosti da im pozajmljeni novac vrati. Ukoliko javni dug neprestano raste (država se sve više i više zadužuje) i ne vidi se kredibilan plan da se situacija u dogledno vreme preokrene –investitori će u jednom trenutku prestati da pozajmljuju novac državi i doći će do krize. Zbog toga je neophodno sprovesti fiskalnu konsolidaciju kojom bi se u što kraćem vremenu (do 2017. godine) rashodi države uskladili sa njenim mogućnostima i učešće javnog duga u BDP-u prestalo da se povećava. Fiskalni savet smatra i da je neophodno sklopiti novi aranžman sa MMF-om koji bi bio dodatna garancija investitorima da će planirana konsolidacija da se izvrši.
Fiskalnom konsolidacijom je potrebno do 2017. godine uštedeti gotovo 2 mlrd evra. Do 2017. godine je potrebno da se fiskalni deficit smanji sa sadašnjih preko 2,6 mlrd evra (8,3% BDP-a) na ispod 1 mlrd evra (3% BDP-a). U tom periodu će,međutim, i neki rashodi države morati da porastu, poput plaćanja za kamate (zbog rastućeg javnog duga) i javnih investicija (koje su trenutno nedovoljne). Zbog toga će za smanjenje deficita od 1,7 mlrd evra u naredne tri godine biti neophodno da se ostvare uštede od gotovo 2 mlrd evra. Tolike uštede nije moguće ostvariti ne zadirući u ubedljivo najveće stavke javnih rashoda, penzije i plate u javnom sektoru, ali ni bez zaustavljanja ogromnih odliva koje država ima usled lošeg poslovanja državnih i javnih preduzeća.
Država trenutno troši oko milijardu evra godišnje na loše poslovanje državnih i javnih preduzeća i do 2017. godine taj trošak bi morala da smanji za400 do 500 mln evra. Ogromni troškovi javnih i državnih preduzeća prete da potope javne finansije Srbije, a u 2014. godini problemi se dodatno uvećavaju. Trenutno je najveći rizik da loše poslovanje najvećeg državnog preduzeća, EPS-a, postane fiskalni trošak. Ukoliko EPS ne bude u stanju da sam servisira svoje obaveze, to bi zbog veličine problema verovatno potpuno urušilo javne finansije Srbije i fiskalna konsolidacija bi onda bila nemoguća. Srbijagas i dalje generiše gubitke,jer ne naplaćuje gas koji isporučuje Azotari, Petrohemiji, Metanolsko-sirćetnom kompleksu, gradskim toplanama i mnogim drugima.
Umesto da se, kao što je najavljeno i predviđeno budžetom, sudbina Železare Smederevo reši u prvoj polovini 2014, država sada ponovo pokreće proizvodnju u tom preduzeću i povećava fiskalni trošak. Uz sve to, postoji i rizik da će još neka od državnih banaka zahtevati fiskalnu intervenciju. Problemi javnih i državnih preduzeća su politički (interesne grupe, partijsko upravljanje), ali i profesionalni (višak zaposlenih, niske cene proizvoda, niska naplata, tehnološka zaostalost, negativna selekcija unutar preduzeća i mnoge druge slabosti), što znači da se ne mogu otkloniti preko noći, a u nekim slučajevima fiskalni troškovi se verovatno i ne mogu potpuno izbeći (na primer, subvencije Železnici). Procena Fiskalnog saveta je da bi dovođenje u red javnih i državnih preduzeća moglo do 2017. godine da obezbedi fiskalne uštede od 400 do 500 mln evra, a da su najbitnije mera za to restrukturiranje i rešavanje sudbine preduzeća kojima država izdaje garancije na zaduživanje i na druge implicitne i direktne načine pokriva njihove dugove.
Potrebno je smanjenje penzija i plata u javnom sektoru od 15% već prilikom rebalansa budžeta. Uštede na penzijama i platama su kritične za uspeh fiskalne konsolidacije, jer ne samo što daju najveće fiskalne efekte (oko 800 mln evra za smanjenje penzija i plata od 15%), već su i jedina mera fiskalne konsolidacije koja svoje pune efekte ima već u 2015. godini. Sve druge mere svoje najveće efekte ne mogu da imaju pre 2016. godine, a neke čak ni tada. Ističemo i da bi se na penzijama ostvarilo oko 70% ukupnih ušteda zbog čega bilo kakva mogućnost da se ostvare neophodne uštede a da se ne smanjuju penzije – ne postoji. Korisnici minimalne penzije (i plate) bili bi, pri tome, zaštićeni i isključeni iz smanjenja. Dakle, smanjenje plata i penzija od 15% je fiskalno najveća i najbrža mera, ekonomski je opravdano – jer se otklanja glavni strukturni problem javnih finansija (njihovo neodrživo učešće u BDP-u) – ali je iz ugla političke ekonomije svakako najteža od svih mera. Sve ove činjenice ukazuju da bi je trebalo sprovesti odmah – prilikom rebalansa budžeta za 2014. godinu.
U srednjem roku (2016. i 2017. godina) presudan uticaj na smanjenje deficita imaće strukturne reforme (zaposlenost i zarade u javnom sektoru, penzijska reforma, suzbijanje sive ekonomije i druge) – čiji se temelji postavljaju sada. Strukturne reforme su treći neophodan činilac fiskalne konsolidacije jer će kroz nekoliko godina dati preostalih 700 mln evra ušteda –ukoliko se otpočnu odmah. Pojednostavljeno posmatrano, sprovođenje strukturnih reformi je drugi naziv za povećanje uređenosti države. Naime, nije opravdano: da istu penziju primaju radnici koji se penzionišu sa 60 i sa 65 godina života (sa istim godinama radnog staža), jer će je oni prvi u proseku primati 5 godina duže; da država kao poslodavac ne otpušta zaposlenog čiji je radni učinak nizak; da višestruko veće plate primaju administrativni radnici u nekoj od agencija u odnosu na one koji rade u nekom od ministarstava; da preduzeću koje plaća svoje poreske obaveze konkuriše na tržištu drugo preduzeće koje je iz tih obaveza izuzeto (ili posluje u sivoj zoni).
Premda će prvi fiskalni efekti od sprovođenja ovih reformi biti vidljivi tek kroz dve ili tri godine, sada se postavlja njihov temelj. Zbog toga je ključno da se, uz već usvojene zakone o PIO i radu (koje je Fiskalni savet podržao), do kraja godine izrade planovi racionalizacije zaposlenosti u javnom sektoru, nastavi sa efikasnim promenama zakonske regulative, reformišu Poreska uprava i inspekcijske službe i drugo. Kašnjenje bi dovelo do toga da se fiskalni deficit ne smanji dovoljno u 2016. i 2017. godini, što bi moglo ponovo zahtevati nove bolne kratkoročne mere i u tim godinama.
Privremeni negativni uticaji fiskalne konsolidacije na privredu mogu se znatno ublažiti koordinisanim merama fiskalne i monetarne politike. Najveće prilagođavanje fiskalnog deficita od preko 3 p.p. BDP-a (sa 8,3% BDP-a na 5% BDP-a) desilo bi se, prema predlogu Fiskalnog saveta, u prvoj godini sprovođenja fiskalne konsolidacije, jer bi se do tada sprovele fiskalno najizdašnije mere –smanjenje penzija i plata za 15%. Snažno smanjivanje deficita u prvoj godini sprovođenja fiskalne konsolidacije (front-loading) pravilo je u gotovo svim slučajevim uspešne fiskalne konsolidacije. Takvo prilagođavanje je bitno zbog kredibiliteta čitavog programa, jer sa znatno manjim deficitom čitava fiskalna konsolidacija posle toga postaje manje rizična – što će biti nagrađeno i većim poverenjem investitora. Jedna od posledica snažnog prilagođavanja deficita u 2015. godini je, međutim, i mogući privremeni negativan uticaj na privrednu aktivnost, jer bi smanjenje fiskalnog deficita za oko 3% BDP-a moglo neposredno da dovede do pada BDP-a za 1%. Zbog toga bi fiskalnu konsolidaciju trebalo sprovoditi u paketu sa drugim promišljenim merama monetarne i fiskalne politike, koje bi bile usmerene na podsticaj privrednom rastu. U protivnom, ukoliko bi ekonomske politike ostale nekoordinisane, moglo bi lako da dođe do opasne kombinacije: recesije i deflacije i neuspešnog prilagođavanja.
Mere koje bi trebalo sprovoditi uz fiskalnu konsolidaciju su:
1) strukturne mere za unapređenje poslovnog ambijenta i rasta, poput već započetog unapređenja radnog zakonodavstva, Zakona o planiranju i izgradnji i drugo;
2) povećanje obima i efikasnosti javnih investicija (koje imaju mnogo veći fiskalni multiplikator od drugih vidova javne potrošnje). U ovu grupu mera spada i pojačana aktivnost na obnovi zemlje posle poplava koja bi mogla da ublaži dobar deo mogućih kratkoročnih negativnih efekata fiskalne konsolidacije na rast privrede;
3) adekvatne mere monetarne politike kojima bi se sprečilo otpočinjanje deflacije i rast nelikvidnosti u privredi. Uz to, ukoliko bi bili pažljivo dizajnirani, kratkotrajni, dobro targetirani i jeftini, fiskalni i kreditni stimulansi mogli bi da znatno pomognu da se fiskalna konsolidacije sprovede uz minimalne nepovoljne uticaje na privredu u 2015. godini.
Opširnije na www.fiskalnisavet.rs
Kompanija Sony zabeležila je neočekivani rast profita u prvom kvartalu godine nakon brze rasprodaje igračke konzole plejstejšn 4, naslednika plejstejšna 3. PS4 koji je u prodaji od novembra 2015.godine i proglašen najprodavanijim uređajem ovog tipa, beleži rast prodaje od skoro 96% tokom ovog perioda. Ovakav uspeh pomogao je Sony-u da na tržištu igračkih konzola nadvlada svog rivala, kompaniju Nintendo, i to prvi put za osam godina. Sa prodajom od 18,7 miliona uređaja u prethodnoj finansijskoj godini koja se završila u martu, Sony je ispred Nintenda sa prodatih 16,3 miliona.
Sony, iza kojeg su godine poslovnog pada očekuje još 50 milijardi jena finansijskog gubitka do marta 2015. godine. Ipak, Sony je objavio da im je ova „igračka“ napravila profit od 4,3 milijarde jena u prvom kvartalu godine, za razliku od istog perioda prethodne godine kada su zabeležili gubitak od 16,4 milijarde jena. Iz Sony-a, sa druge strane, navode da ne očekuju zaradu od prodaje smart telefona do kraja godine, jer je kako analitičari navode, osnovni cilj od 26 milijardi jena zarade bio preambiciozan među gustom konkurencijom na tržištu koju između ostalog čine Apple, ali i jeftiniji azijski proizvođači.
U prvom kvartalu godine koji je završen u junu, Sony je dostigao profit od 69,8 milijardi jena, što je skoro 680 miliona američkih dolara, za razliku od 35,5 milijardi jena zarade samo godinu pre ove. „Uspeli smo da dostignemo zacrtane ciljeve u prvom kvartalu, što smo ukoliko se osvrnemo uspevali i prethodnih godina, ali se dešava da nakon tog perioda ne uspemo da ostvarimo planirani godišnji cilj“, naveo je finansijski direktor Sony-a Keniciro Jošida (Kenichiro Yoshida). Dodao je da bez ikakvih daljih predviđanja želi da vidi kako će proteći ova godina. Sony je takođe naveo da planira zajednički poslovni poduhvat sa kompanijama Panasonic Corp i Japan Display Inc kako bi razvili proizodnju organskih OLED dioda.
Predstavnici Republikanske partije izglasali su u Predstavničkom domu Kongresa SAD, sa 221 naprema 201, podnošenje tužbe protiv aktuelnog predsednika zemlje, Baraka Obame, zato što je, prema njihovim rečima, prekršio svoja ovlašćenja prilikom donošenja ključnog Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Ovlašćenje za podizanje tužbe omogućiće Republikancima da, tokom pet nedelja letnje pauze pre nastavka zasedanja, sačine pravni dokument i prikupedovoljno podataka koji će podići očekivanu buru i izazvati sate i čitave dane debate tokom sledeće jeseni. Ovim potezom Republikabnci žele još jače da uđu u kampanju za novembarske izbore za pozicije u Senatu i na guvernerskim funkcijama u državama SAD. U tužbi se tvrdi da je Obama, kao član Demokratske stranke i predsednik u mandatu, prekoračio svoju izvršnu vlast i unilateralno uneo izmene u širom sveta čuveni Obamaker, zakon čija reforma je bila i jedan od temeljaca njegove predizborne politike.
Izvor: Reuters
Uobičajeno je da, kada se neka zemlja suoči sa bankrotom sopstvenog suverenog duga, i njeno celokupno finansijsko tržište doživi pad. Međutim, tržišta u Argentini su dosegla skoro dvadesetogodišnji maksimum, uprkos lošim vestima.
„Bankrot je već uključen u cenu trgovanja“, izjavio je još juče, neposredno pre proglašenja tehničkog bankrota Argentine, drugog u trinaest godina, američki guru za tržišta u razvoju, Mark Mobijus. „Narod je već video da će se to dogoditi, uključujući i investirore“, rekao je Mobijus. U ponoć je proglašen bankrot, ali istog dana je MERVAL indeks berze u Buenos Airesu zabeležio rast od 65% u odnosu na isti period prošle godine i rast od 6,9% tokom dana. Skočila je i vrednost državnih obveznica, skoro za 10%, čime je prinos na desetogodišnje obveznice smanjen na 8,79%, sa 10% koliko je iznosi prošle nedelje.
Mobijus, koji je izvršni predsednik kompanije Frankiln Templeton, smatra da su domaći investitori glavni pokretači ovog, pomalo iznenađujućeg trenda. „Argentinski investitori žele da izbegnu gotovinu ulažu u aktivu jer se plaše devalvacije.“ Iz istog razloga, i tržište nekretnina u glavnom gradu ove južnoameričke zemlje doživljava preporod preko noći.
Izvor: CNBC