Srpska asocijacija menadžera (SAM) i Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije (SEIO) potpisale su danas Memorandum o saradnji u procesu evropskih integracija. Pored predstavnika ove dve institucije, potpisivanju je prisustvovala Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji.
Iako je u 2013. godini privredni ambijent bio prilično nepovoljan, određena privredna društva izdvojila su se po ostvarenom obimu poslovne aktivnosti, kao i po profitabilnom poslovanju, te kao takva ona čine i značajan potencijal srpske ekonomije.
Na vrhu APR-ove liste STO NAJ… privrednih društava po poslovnim prihodima u 2013. bio je NIS AD Novi Sad, sa poslovnim prihodima od 249 mlrd dinara, a sledilo ga je društvo FIAT AUTOMOBILI DOO Kragujevac, koje je prethodne godine bilo na 14. mestu. Ovo društvo beleži više nego četvorostruki godišnji rast poslovnih prihoda, pa oni u 2013. godini iznose 172 mlrd dinara, a takođe, posle prošlogodišnjeg negativnog rezultata društvo posluje sa neto dobitkom i, pri tome, duplira broj zaposlenih (3.668 radnika). Na listi potom slede JP EPS Beograd i TELEKOM SRBIJA AD Beograd sa poslovnim prihodima od 152 mlrd dinara i 87 mlrd dinara.
Od ukupno 53.580 privrednih društava koja su u 2013. godini poslovala pozitivno, sa neto dobitkom u iznosu od 446 mlrd dinara, na društva sa liste STO NAJ… privrednih društava po neto dobitku odnosi se čak 214 mlrd dinara, a ona su povećala dobitak u odnosu na prethodnu godinu za trećinu.
Najprofitabilnije privredno društvo u 2013. godini takođe je NIS ad Novi Sad, čiji je neto dobitak od 52 mlrd dinara veći za 5,8% u poređenju sa prošlogodišnjim, a čini 11,7% ukupnog neto dobitka srpske privrede. Ovo društvo pored godišnjeg uvećanja obima poslovne aktivnosti (8,4%), beleži i rast bilansnog potencijala (18,6%) i kapitala (29,1%), ali i smanjenje broja zaposlenih za trećinu (5.043 radnika). Više nego tri puta manji dobitak, u iznosu od 15 mlrd dinara, iskazao je drugoplasirani TELEKOM AD Beograd, iako je taj dobitak veći za 36,2% u odnosu na prethodnu godinu. Prošlogodišnje pozicije (treće i četvrto mesto) zadržali su TELENOR AD Beograd i TARKETT DOO Bačka Palanka, sa neto dobitkom od 8 mlrd dinara odnosno 6 mlrd dinara.
Od ukupnog bilansnog potencijala svih privrednih društava u Republici Srbiji na kraju 2013. godine, u iznosu od 13.442 mlrd dinara, na društva sa liste STO NAJ… privrednih društava po ukupnim sredstvima odnosi se 5.737 mlrd dinara. Takođe, sto društava sa najvećim kapitalom raspolaže sa sopstvenim izvorima finansiranja u iznosu od 3.251 mlrd dinara, dok ukupan kapital na nivou cele privrede iznosi 5.664 mlrd dinara.
Liste STO NAJ… privrednih društava po ukupnim sredstvima i STO NAJ… privrednih društava po kapitalu, kao i prethodne godine, predvodi JP PUTEVI SRBIJE sa ukupnim sredstvima u iznosu od 461 mlrd dinara i kapitalom od 346 mlrd dinara. Na drugom mestu je JP EPS Beograd, čija sredstva iznose 433 mlrd dinara, a kapital 273 mlrd dinara. Ova društva su zadržala prošlogodišnje pozicije na listama STO NAJ… privrednih društava.
U 2013. godini sa neto gubitkom je poslovala trećina privrednih društava, a on ukupno iznosi 469 mlrd dinara. Pri tome, svega sto privrednih društava sa najvećim neto gubitkom nosi 265 mlrd dinara gubitka, a on je veći čak za 57,5% u poređenju sa prethodnom godinom.
Najveći gubitaš srpske privrede u 2013. godini je JP SRBIJAGAS Novi Sad, sa neto gubitkom od 50 mlrd dinara, a on je porastao u odnosu na prethodnu godinu za 41,5% i čini čak desetinu ukupnog neto gubitka koji su iskazala sva privredna društva. Znatno manji iznos neto gubitka (15 mlrd dinara) beleži ŽELEZARA SMEDEREVO DOO Smederevo, mada je taj negativan rezultat više nego četvorostruko povećan u odnosu na prethodnu godinu. Rapidan rast neto gubitka (57 puta) beleži SRPSKA FABRIKA STAKLA AD Paraćin, koja je sa gubitkom od 14 mlrd dinara zauzela nezavidno treće mesto na listi STO NAJ… privrednih društava po neto gubitku, dok je na četvrtom mestu HIP PETROHEMIJA AD Pančevo – u restrukturiranju, sa gubitkom od 12 mlrd dinara.
Privredna društva sa liste STO NAJ… privrednih društava po kumuliranim gubicima nose 1.457 mlrd dinara, što je polovina od ukupnog iznosa kumuliranih društava u privredi, pri čemu pomenutih sto društava beleži brži godišnji rast (20,8% prema 13,9%).
Najveće kumulirane gubitke na kraju 2013. godine, kao i prethodnih godina, iskazale su ŽELEZNICE SRBIJE AD Beograd, a ti gubici iznose 146 mlrd dinara i veći su za 5,7% u odnosu na 2012. godinu. Drugu poziciju na listi STO NAJ… privrednih društava po kumuliranim gubicima zadržava JP SRBIJAGAS Novi Sad, ali su nagomilani gubici ovog društva u iznosu od 107 mlrd gotovo duplirani. Na trećem mestu je HIP PETROHEMIJA AD Pančevo – u restrukturiranju čiji su gubici (59 mlrd dinara) veći za četvrtinu.
Erste Bank a.d. Novi Sad i Vetropark Kula a.d., čiji je osnivač italijansko-srpska kompanija MK Fintel Wind, potpisale su ugovor o finansiranju izgradnje vetroparka u okolini Kule. U pitanju je kredit ukupnog iznosa 11,7 miliona EUR, od čega je 9,65 miliona sa rokom otplate 12 godina, a ostatak je namenjen finansiranju PDV-a.
Radovi na izgradnji Vetroparka Kula počeće tokom leta. Instalisana snaga ovog vetroparka biće 9.9 MW, a očekivana godišnja proizvodnja oko 25 GWh (gigavat časova). Park će se sastojati od tri vetrenjače pojedinačne snage od po 3,3 MW.
Erste Banka je do sada sa blizu 35 miliona evra finansirala projekte koji koriste obnovljive izvore energije. Reč je o 17 mini hidroelektrana, dva biogasna postrojenja, solarnim elektranama, kao i drugim projektima. Od pomenutih 17 mini hidroelektrana, tokom prethodnog perioda već je deset počelo da proizvodi električnu energiju. Nakon realizacije kredita namenjenog izgradnji Vetroparka Kula, ukupan iznos finansiranja projekata u oblasti obnovljivih izvora energije od strane Erste Banke biće preko 46 miliona EUR.
Osnovna delatnost kompanije MK Fintel Wind je proizvodnja „zelene“ električne energije, a pored toga, kompanija radi i na povećanju ukupnog energetskog kapaciteta u Banatu, Vojvodini i Podunavlju i ima u planu investicije u vetroenergiju u Srbiji i regionu.
Izgleda da su se pritisku na Evropsku centralnu banku da preduzme mere protiv konstantno jakog evra pridružili i vodeći industrijalci.
Naime, Fabris Brežer, izvršni direktor Airbusa, izjavio je da bi ECB trebalo da interveniše kako bi smanjila vrednost evra u odnosu na dolar za 10%, odosno sa 1,35 dolara za evro na 1,25. „Evropa ne sme biti jedina eknomska zona u svetu koja svoju valutu tne doživljava kao svojevrsno oružje… za jačanje ekoenomije“, rekao je on Fajnenšl Tajmsu.
Ovi komentari g. Brežera koincidiraju sa pozivima MMF-a i brojnih političara, a posebno francuskih, da Banka sprovede program kvantitativnog popuštanja kako bi stopirala usporavanje inflacije i eknomskog rasta i oslabila evro.
Međutim Benoa Kure, član upravnog odbora ECB, izjavio je da nije mudro da se tako eksplicitno utiče na slabljenje evropske valute, jer su kursne razlike postavljene na globalnom nivou i ne može ih svako menjati kako želi. On inače pripada onoj struji stručnjaka koja smatra da kvantitativno popuštanje ne bi bilo efikasno, jer je tržište evrozone finansirano od strane banaka a ne finansijsksih tržišta, kao u SAD.
To međutim nije jedini problem. U evrozoni čak ne postoji ni nepodeljena podrška slabljenju evra. Naime Nemačka smatra da je monteranoj uniji potrebna stabilna valuta, kakvu baš sada ima. No, teško će ovo objašnjenje biti prihvaćeno od strane Airbusa koji svoje letelice prodaje u dolarima.
Izvor: CNBC
Na činjenicu da na ulice širom sveta konstantno izlazi preko milijardu vozila podsećaju nas izveštaji o zagađenju vazduha i velikim količinama smoga po gradovima. Već godinama se kao rešenje za ovaj problem predstavljaju električni automobili, koji se sve brže razvijaju.
Konglomerat Mahindra Group lansirao je prošle godine na tržište potpuno električni model e20, veoma moderan i tehnološki napredan. On je povezan sa pametnim telefonom vlasnika kojem šalje poruke ako nešto nije u redu, na primer ako je zaboravio da zaključa vrata. Ovaj pametni auto nije nešto tražen na tržištu Indije, ali njegovi proizvođači misle da će biti, čim počnu da presušuju fosilna goriva.
Međutim ekološki osvešćeni vozači bi uskoro mogli imati i širi izbor – vozila koja će se pokretati na solarni pogon pomoću litijum jonskih baterija. Tim studenata i profesora sa Ajndhoven univerziteta za tehnologiju razvio je Stelu, porodični automobil prekriven silicijumskim solarnim panelima sa visokom moći upijanja sunčeve energije.
S obzirom na činjenicu da se solarne tehnologije sve brže razvijaju, ovakav auto bi vremenom postao efikasniji i isplativiji od električnih. Stela inače ima samo 390 kilograma, aerodinamičan dizajn, i ako se potpuno napuni po sunčanom danu može preći 780 kilometara ili 430 kilometara noću. Prošle godine je na jednom takmičenju u Australiji ovaj automobil prešao 3.000 kilometara i to razvijajući brzinu od 120 km na sat.
Tim koji stoji iza izgradnje Stele ubeđen je da će za 10 godina biti moguća masovna proizvodnja ovakvih solarnih automobila.
Izvor: CNBC
U poslednjih mesec dana, nakon što je sredinom maja u vodećim ruskim medijima objavljena vest da ruski državljani mogu da kupuju nekretnine u Hrvatskoj i kao fizička lica, iz Rusije su stigle ponude za kupovinu četiri hrvatska hotela i jedne marine.
Potrošnja energije porasla je 35 puta u proteklih vek ipo, a do 2040. godine povećaće se za 50%. U tom periodu najviše će porasti potrebe za obnovljivom energijom (92%) a potom za atomskom energijom (72%), gasom (64%), ugljem (36%) i naftom (19%), navodi se u analizi Instituta za energetska istraživanja Ruske akademije nauka „Prognoze razvoja energetike u svetu i u Rusiji do 2040. godine“.
Srpsko tržište je spremno za nekretninske investicione fondove, a oni će pozitivno uticati na razvoj sektora nekretnina. Da bi se formirao takav fond, neophodno je ukinuti dvostruko oporezivanje. To su ključni zaključci okruglog stola na temu „Nekretninski investicioni fondovi u Srbiji – osveženje na domaćem tržištu nekretnina“, u organizaciji Udruženja finansijskih analitičara Srbije (UFAS) uz podršku USAID Projekta za bolje uslove poslovanja (USAID BEP), koji je održan 3. jula u Institutu ekonomskih nauka.
Nekretninski fondovi su posebna vrsta investicionih fondova, koji najveći deo imovine ulažu u nekretnine i projekte u vezi sa nekretninama. S obzirom na to da u Srbiji zasad ne postoji nijedan takav fond, UFAS je pokrenuo inicijativu za stvaranje adekvatnih regulatornih uslova za osnivanje i poslovanje nekretninskih fondova u našoj zemlji.
– Srbija ima Zakon o investicionim fondovima i podzakonska regulativa prepoznaje nekretninske investicione fondove, i to u formi zatvorenih investicionih fondova koji više od 60% imovine ulažu u nepokretnosti. Zatvoreni investicioni fond je po pravnoj formi javno-akcionarsko društvo čijim akcijama se može trgovati na Beogradskoj berzi. Sada u Srbiji ne posluje nijedan fond posvećen nekretninama, registrovan u skladu sa domaćom regulativom – rekao je na početku predstavljanja Vladimir Drašković iz Udruženja finansijskih analitičara Srbije.
Kao ključni momenat za razvoj poslovanja nekretninskih fondova, Drašković navodi adekvatnu poresku politiku, odnosno izbegavanje duplog oporezivanja.
– Kao zatvoreni fond koji je pravno lice, fond bi bio obavezan da plati porez na dobit, a potom bi akcionari bili ponovo oporezovani na nivou isplaćenih dividendi, što je nepovoljnije u odnosu na direktno vlasništvo nekretnina koje imaju fizička lica. Neophodno je nekretninskim fondovima omogućiti oslobođenje od dvostrukog oporezivanja, ali i definisati jasne uslove koje treba ispuniti za takvu pogodnost.
Drašković je istakao da takva regulativa postoji u 50 zemalja sveta i da se najuspešnije primenjuje u Americi i Velikoj Britaniji.
Kao dobar primer iz ovog dela Evrope, na skupu je predstavljen model nekretninskih investicionih fondova u Bugarskoj, koji imaju 800 mil EUR pod upravom.
– Bugarska je počela sa primenom propisa 2004. godine. Većina fondova su klasični nekretninski fondovi – fokusirani na odmarališta, poslovne prostore, ritejl. Međutim, postoje i fondovi fokusirani na poljoprivredno zemljište. Najveća prednost poslovanja u Bugarskoj je što je fond oslobođen plaćanja poreza na dobit preduzeća i kapitalne dobitke, samo podležu porezu na dobit preduzeća. U toj zemlji se akcionari, kao fizička lica, oporezuju sa 5% poreza po odbitku na dividende, a kapitalni dobitak se ne oporezuje – objašnjava Drašković.
Kako se čulo na skupu, nekretninski fondovi su dobra mogućnost ulaganja za institucionalne investitore, odnosno osiguravajuća društva i penzione fondove.
– Nekretninski fondovi bi mogli biti kupci imovine koja je kolateral po osnovu problematičnih plasmana bankarskog sektora. Poreska uprava u Srbiji može da poboljša naplatu poreza, budući da se na zakup nekretnina obično ne prijavljuje i ne plaća porez. Mala i srednja preduzeća bi mogla da zaključuju „sale and lease back“ aranžamane sa nekretninskim fondovima i poboljšaju svoju likvidnost – naveo je Drašković neke od uloga nekretninskih fondova u Srbiji.
Pitali smo predstavnika UFAS-a, kako bi nekretninski fond uticao na sadašnje tržište nekretnina i šta bi on značio za vlasnike nekretnina.
– Na tržište nekretnina može uticati samo pozitivno. Likvidnost i transparentnost tržišta nekretnina biće poboljšana. Sa jedne strane se pojavljuje novi učesnik, potencijalni kupac, sa druge strane taj kupac, investitor, objavljuje podatke o prinosima koje ostvaruje. Taj novi igrač je uvek sposoban da ponudi neku cenu ako se pojavi atraktivna investicija. Da li će ta cena biti dovoljno zanimljiva prodavcima, to je posebno pitanje, ali je bitno da postoji neko ko daje ponudu – rekao je Vladimir Drašković za „eKapiju“.
Kako je rekao za naš portal, na početku bi ovakav fond trebalo da privuče domaće investitore, a kasnije bi i strane kompanije trebalo da postanu veći ulagači.
– Nekretninski fond neće odmah napraviti bum na tržištu, jer se i u drugim zemljama razvijao nekoliko godina – dodaje Drašković.
U Srbiji je 2008. formiran nekretninski investicioni fond „Delta nekretnine“, koji nije dugo trajao. Da li je danas tržište spremno za osnivanje takvog fonda?
– Tržište je definitivno spremno, jer nekretnine u našoj zemlji, u odnosu na tržišta u okruženju, nisu precenjene. Tržište nekretnina nudi atraktivne prinose u odnosu na prinose drugih kategorija imovine – objašnjava Vladimir Drašković.
Naš sagovornik kaže da su u SAD razvijeni različiti tematski fondovi – za maloprodaju, poljoprivredno zemljište ili poslovni prostor, dok u Evropi to nije slučaj. Kada je reč o oblastima našoj zemlji, Drašković ocenjuje da bi fondovima mogli biti veoma interesantni logistički centri.
Izvor: eKapija
Kada najveći svetski proizvođač pametnih telefona poput Samsunga objavi da mu je u drugom kvartalu 2014. zarada pala za 1,4 milijardi dolara, analitičari odmah pomisle da ni ostalim proizvođačima smartfonova ne cvetaju ruže. A desilo se upravo to – očekivani Samsungov profit za pomenuti period biće 7,1 milijardi dolara, što je za skoro četvrtinu manje nego u istom periodu lane.
Južnokorejska kompanija za ovo može kriviti i jaku konkurenciju ali i pad tražnje na tržištu, i to posebno na najvećem svetskom tržištu – u Kini. Zbog velike ponude tamo konkurenti jedni drugima obaraju cene a potencijalni vlasnici ovih gedžeta odlažu kupovinu čekajući novu 4G mrežu. Ovo pravi velike probleme kineskim proizvođačima pametnih telefona poput kompanija Xiaomi, Lenovo, Huawei, ZTE, Coolpad, ali i velikim stranim kompanijama koje sa njima sarađuju, poput Applea.
Pad prodaje pametnih telefona je primetan i u drugim delovima planete. Njihova konkurencija je izgleda postala prevelika, a trenutno im najviše štete nanose malo veći prenosni uređaji “fableti” (phone + tablet = phablet), koji su veoma traženi na tržištu. Neke od kompanija su se međutim već prilagodile na novi trend i počele proizvodnju većih telefona, poput Applea. U ovom poslu mora se uvek biti korak ispred konkurencije.
Izvor: Kvarc
Pre 20 i više godina divili smo se novim tehnologijama gledajući emisije kao što je „Posle 2000-ite“ (Beyond 2000) i uživajući u filmovima koji su robote predstavljali kao čovekove najbolje prijatelje, koji sobom donose dodatni kvalitet života. Već odavno živimo u eri posle 2000-ite, a mnogi kadrovi su se sa malih ekrana preselili u stvarni život. Ipak, da li je nagla ekspanzija novih tehnologija dovela do smanjenja broja radnih mesta i time unela nesigurnost u naše živote? Da li smo zapravo izgubili, a ne dobili?