септембар 2014

Australijska avio-kompanija „Qantas“ sa najvećim putničkim avionom na svetu, otvorila je danas najdužu avio-liniju na planeti.

„Qantas“-ov „airbus A380“ je prethodne noći sleteo na Međunarodni aerodrom „Dalas-Fort Vort“ nakon 15-časovnog poletanja iz Sidneja, prenosi agencija AP. Avion je na inauguracionom letu bio pun, pri čemu je prevezeno 484 putnika. Dvospratni četvoromotorni mlaznjak pozdravljen je mlazovima vode iz šmrkova na odredištu. „Qantas“ je na relaciji Sidnej-Dalas prethodno koristio „boeing 747“, što je zahtevalo presedanje u Brizbejnu (Australija).

Za putnike koji, međutim, žele da lete novom rutom, karta pak neće biti jeftina, budući da karta za ekonomsku klasu košta oko 1.900 USD, a dvostruko više za prostranija i udobnija sedišta u premijum klasi, 7.000 USD za poslovnu klasu i 12.000 do 13.000 USD za prvu klasu, gde putnik dobija pidžamu i dušek od jagnjeće kože.

Izvor: eKapija

Kao razlog za uvođenje notara u Srbiju godinama je navođeno povećanje pravne bezbednosti i vladavine prava u raznim oblastima, a naročito onima u kojima su rizici, prevare i manipulacije česti, na primer u prometu nepokretnostima, u postupku osnivanja privrednih društava, verifikaciji članskih prava, ili odlukama organa privrednih društava. Očekivalo se i da će ova nova profesija rasteretiti rad sudova, ali za sada je najviše uticala na rad advokata – koji više ne rade.

Interesovanje medija i javnosti za notare se povećava paralelno sa otkrivanjem brojnih nelogičnosti i povreda zakona i Ustava prilikom uvođenja javnobeležništva u Srbiju. “U prometu nepokretnosti javnom beležniku se pridaje veći značaj nego sudstvu i advokaturi zajedno. To se ne može razumeti, naročito ako se ima u vidu da su sudstvo i advokatura ustavne kategorije, a da javno beležništvo to još uvek nije”, piše u Politici Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda i sada redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.

Po njegovim rečima, ovim je uveden monopol nad sastavljanjem ugovora o prometu nepokretnosti, koji su do skora mogli da sastavljaju i advokati ali i sama ugovorna strana, ako je imala dovoljno znanja i sposobnosti. Sada to pravo pripada isključivo notarima, čime je drastično povređen član 84 stav 2 Ustava koji zabranjuje ograničenje slobode konkurencije i stvaranje monopolskog ili dominantnog položaja. Ne samo da je povređen Ustav, već i sam Zakon o javnom beležništvu – prema članu 4 stav 1 tog zakona, javni beležnik je ovlašćen da „sastavlja, overava i izdaje javne isprave o pravnim poslovima”. Ugovori o prometu nepokretnosti su pravni poslovi obligacionog karaktera i zato pripadaju korpusu privatnog, a ne javnog prava.

Ovo međutim nisu jedini problemi nove, i veoma atraktivne, profesije. Njeno uvođenje je jedan od razloga zbog kojeg su advokati stupili u štrajk 10. septembra. I sam štrajk je pokrenuo pitanja ustavnosti – da li je Uputstvo Advokatske komore Srbije o sprovođenju protesta ustavno, kao i da li je uopšte zakonita odluka Vlade da obustavi od izvršenja ovo uputstvo.

Kada su započinjali protest advokati su, naime, tvrdili da oni nemaju ništa protiv javnih beležnika, ali da se štrajkom bore za zaštitu ustavnog poretka i slobodu ugovaranja, navodeći da građani moraju da imaju pravo da izaberu kome će poveriti sastavljanje nekog ugovora.

Pošto je njihov posao sada poveren notarima, može se desiti da se zatvore mnoge male advokatske kancelarije koje su poslovanje zasnivale najviše na sklapanju ugovora. Pored advokata, ovo će pogoditi i građane, jer ono što je radilo oko 4.000 advokata, koliko ih ima u Beogradu, trenutno radi 43 notara. Zato se prave velike gužve, a nezadovoljni građani se žale da im je overa nekih dokumenata zakazana tek za februar naredne godine.

Pretpostavlja se da će se ipak povećati broj notara jer je ovo, između ostalog, jedno od trenutno najunosnijih pravničkih zanimanja. U Bosni i Hercegovini, gde je ovo zanimanje uvedeno pre nekoliko godina, notari sada najviše zarađuju – dobri notari zarade otprilike nešto više od 5.000 evra mesečno.

Očekuje se da će i u Srbiji dobro zarađivati, s obzirom na činjenicu da su njihove usluge višestruko skuplje od advokatskih.

Na primer, za kupovinu stana na kredit od 60 kvadrata nekada ste za advokata (odnosno sačinjavanje hipotekarne izjave) i sudsku taksu morali da izdvojite ukupno 3.520 dinara. Danas istu tu hipotekarnu izjavu javni beležnik u Srbiji naplaćuje oko 36.000 dinara sa PDV-om.

Međutim, ova astronomska poskupljenja nisu baš svuda “imala prođu”. Neke od notarskih cena su već smanjene. To je bio slučaj sa uslugom sačinjavanja založne izjave koja se prilaže banci za stavljanje određene nekretnine pod hipoteku da bi se dobio stambeni kredit. Na predlog ministra pravde Javnobeležnička komora je smanjila cenu ove usluge za 60 odsto. To, praktično, znači da će najjeftinija naknada ubuduće biti 3.600, a ne 9.000 dinara. Naravno, uz dodatih 20 odsto PDV. Nagrade će i dalje zavisiti od visine potraživanja, odnosno od vrednosti hipoteke, a za nekretnine vrednije od 14 miliona dinara, za svaki započeti milion, nagrada se povećava za 10 bodova. Maksimalna naknada, kao ni do sada, ne može preći 600.000 dinara.

Dakle, sačinjavanje založne izjave je sa uvođenjem notara prvobitno poskupelo za 45 puta – do tada je cena tog dokumenta koji se parafirao u sudu bila 550 dinara na sve iznose stambenih zajmova. Sa novoumanjenom cenom ono će sada biti “samo” minimum 6,5 puta skuplje.

Možda zato advokati tvrde da sistem javnih beležnika donosi manji profit kako njima, tako i sudovima. Prema podacima Visokog saveta sudstva, prihodi sudova od naplate taksi u avgustu mesecu, kada su notari počeli sa radom, drastično su se smanjili u odnosu na prethodni period.

Naime, mesečni prosek prihoda od taksi koji su sudovi u Srbiji inkasirali iznosio je oko 341 milion dinara u prošloj i 310 miliona u ovoj godini. U julu 2013. godine sudovi su prihodovali blizu 359 miliona dinara. Avgusta iste godine ta cifra je, zbog činjenice da je u toku sezona godišnjih odmora, pala na 267 miliona.

Ove godine sudovi su zaradili u julu 321 milion dinara, a u avgustu, kada je sistem javnih beležnika počeo sa radom, 248 miliona dinara. Ta brojka je manja i od količine novca koji je prikupljen u istom periodu prošle godine, i od mesečnog proseka.

Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.

Londonsko zoološko društvo, prilikom objavljivanja najnovijeg Indeksa žive planete (Living Planet Indeks), zaključuje da je obim izumiranja životinjskih vrsta još gori nego što se prvobitno mislilo.

Najnoviji izveštaj Londonskog zoološkog društva još je alarmantniji nego prethodni, objavljen pre dve godine, jer je korišćena drugačija metodologija prema kojoj je broj sisara, ptica, gmizavaca, vodozemaca i riba u proseku smanjen za 52% u poslednjih 40 godina. Najviše su pogođene slatkovodne životinsjeke vrste, čija populacija je smanjena za čitavih 76%. U sačinjavanju izveštaja korišćeni su raspoloživi statistički podaci za preko 10.000 vrsta kičmenjaka od 1970. do 2010.

U Gani je populacija lavova smanjena za 90%, u svim zemljama zapadne Afrike, zaštićeni šumski slonovi danas koriste tek 6-7% teritorije koju su koristili pre četiri decenije, broj tigrova u Nepalu smanjen je sa 100.000 sa početka dvadesetog veka na tek 3.000, čak i u razvijenoj Velikoj Britaniji smanjuje se broj ptica.

Svetska fondacija za prirodu (WWF) i Londonsko zoološko društvo zajedno zaključuju da je moderna civilizacija glavni uzročnik ovakve situacije: svetske šume se seku brže nego što mogu da izrastu novi zasadi, iz okeana i mora se vadi veća količina ribe nego što može da se nadoknadi prirodnim putem, iz reka i vodokolektora se crpi više vode za piće nego što padavine širom sveta mogu da pokriju, a već godinama se već emituje više ugljendioksida nego što tako „načete“ šume i okeani mogu da apsorbuju.

Dok na ulicama Hongkonga demonstranti zahtevaju slobodne izbore, kineske vlasti u svojoj zemlji pokušavaju da prikriju da se tamo uopšte nešto dešava.

Većini kineskih vebsajtova naređeno je da brišu postove i komentare u kojima se pominju hongkoški studenti i pokret “Okupiraj” (Occupy), koji je pokrenut 2011. protiv socijalne nejednakosti ali se proširio i na političke, ekonomske i društvene teme.

Kada se na vebstranicama državnih kineskih medija uopšte nađe podatak o protestima u Hong Kongu to su uglavnom zvanična saopštenja u kojima stoji da je u pitanju “protivzakonit i veoma nasilan protest”. Cenzori su aktivni i na društvneim mrežama, tako da se vrlo brzo briše sve što se pojavi a u vezi je sa ovim demonstracijama. Blokirani su čak i snimci i fotografije sa Fejsbuka.

Samo juče je na Weibo-u, kineskoj verziji Tvitera, broj poruka koje su blokirane, odnosno “permission denied” obaveštenja, učetvorostručen sa 152 na 10.000 postova. U petak je inače bilo samo 35 ovakvih postova.

Na društvenim mrežama se najviše cenzurišu reči “Hong Kong” i “policija”.

Izvor: Kvarc