јануар 2015

Oni govore različitim jezicima, potiču iz različitih sredina, ali svi imaju istu poruku frustracije koja preti da prekroji evropsku političku mapu u narednoj godini. Počevši od grčkih izbora u nedelju (25.jan 2015) i idući na zapad ka Irskoj preko Britanije i Španije, ankete pokazuju da će se bes Evropljana ispoljiti na pitanjima sve raširenije nejednakosti prihoda i rekordne nezaposlenosti, sve do problema s useljenicima.

Za atinsku penzionerku Irini Smirni, poslednja kap u čaši bio je trenutak kada je prošle godine njena mlađa ćerka izgubila posao u grčkoj vladi. Za dablinsku cvećarku Nikolu Džons, taj momenat je bio kada njen posao nije mogao da isplati troškove zakupnine. „Plaćamo, plaćamo, plaćamo“, ponavlja Smirni koja ima 73 godine.

„Naša domovina nas, nažalost, unazađuje – bedne plate, mizerne penzije – a mi tražimo nešto bolje.“Engleski elektrotehničar Dejvid Lidl želi da (na vlast) dođe neko bi se zauzeo za ljude poput njega, a ne za neke imigrante ili muljatore koji se laktaju. Virdžinija Sančez, neplaćeni univerzitetski istraživač iz Madrida kaže da joj je već dosadilo to što političari izneveravaju svoja obećanja, jer nisu u stanju da poboljšaju njene poslovne i životne izglede.

„Stalno se pomeram s mesta na mesto, jer ne postoji ništa drugo što bih mogla da učinim“, kaže Sančezova koja ima 23 godine, koja je prošle godine diplomirala biologiju.

Izgubljeni građani

Nezadovoljstvo onim što se vidi kao vladajuća elita i osećaj zapostavljenosti je danas sve prisutniji u ovom sve globalnijem svetu: ovakve žalbe mogu se čuti širom Evrope i na različitim polovima političkog spektra, dok se Stari kontinent bori za oporavak od uzastopnih talasa finansijske i ekonomske krize koji ga pogađaju.

„Političke elite su izgubile pojam i svest o svojim građanima, koji se osećaju nesigurno usred svih ekonomskih i socijalnih pritisaka“, rekla je Danijela Švarcer, direktorka Nemačkog Maršalovog fonda za Evropu sa sedištem u Berlinu. „Postoji trend rastućeg preispitivanja političkog establišmenta širom Evrope“, dodaje Švarcerova.

Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi je danas (22.jan) trebalo da objavi najnovije mere monetarne politike za podsticanje privrednog razvoja u regionu evra, ubrizgavanjem svežih 1,3 biliona evra u finansijski sistem. Malo je verovatno da će napraviti dovoljno velike promene da bi Evropljane uspeo da odvrati od protestnog – revanšističkog – ponašanja na predstojećim na izborima.

Rezultat je da ljudi napuštaju stranke koje su bile u vlasti, one koji su se smatrali bezbednima dok su ih predvodili poverioci, investitori i evropske birokrate.

„Ako evropska umerena struja ne nastupi zajedno i ne promeni stanje stvari na smislen način, verujem da postoji rizik da političke ekstremisti postanu najveća pretnja po evro“ – ovo je izjavio Rej Dalio, osnivač i većinski vlasnik 160 – milijardi dolara „teškog“ hedž fonda Bridžvoter Asosijets, tokom panel diskusije u četvrtak (22.jan) na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj.

Ovog vikenda Smirni će glasati za Sirizu, koja se obavezala da će sprečiti dalje sprovođenja sadašnjih mera štednje, vezanih za finansijsko spasavanje Grčke. Izgleda da bi ova partija mogla da zbaci sadašnju vladu, nakon što je 2012. umalo pobedila. Lidl je svoje poverenje poklonio stranci koja je protiv useljenika, engleskom UKIP-u (Stranka za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva), uoči izbora 7. maja.

Raspad Evrope

Sančezova kaže da španski Podemos pruža nadu – ova partija osnovana je tek prošle godine i na vrhu je po broju simpatizera po istraživanjima javnog mnjenja uoči izbora krajem ove godine. Irski Šin Fejn čini isto za dablinsku cvećarku Nikolu Džons. Irski izbori će se održati najkasnije u aprilu naredne godine.

„Osnovna struja migracije birača započinje u Grčkoj a odražava se na drugim mestima“, rekao je Jens Bastijen, ekonomista i bivši član grčke radne grupe u Evropskoj komisiji. „Ako pogledate šta se može desiti u Britaniji ili Španiji, a vi do tada već imate Sirizu na vlasti, videćete jednu sasvim drugačiju Evropu.“

U ekstremnom slučaju, predstojeći period bi mogao postaviti temelje grčkog napuštanja evra i britansko odustajanje od Evropske unije, rušeći decenije integracija od Drugog svetskog rata naovamo. U najmanju ruku, izbori u ovim EU zemljama verovatno će uzrokovati veliko talasanje kroz parlamente i finansijske institucije.

U poslednjih godinu dana, evro je pao za više od 14 odsto u odnosu na dolar. Na drugim valutnim tržištima, trgovci očekuju da funta reaguje na politička natezanja nakon predstojećih majskih izbora, sa podrazumevanom promenom cena u odnosu na dolar u narednih šest meseci, penjući se na najviši nivo od juna 2012.

Jak stomak

Troškovi grčkih pozajmica, koje su izazvale dužničku krizu na čitavom kontinentu, ponovo rastu. Prinos na desetogodišnje državne obveznice skočile su iznad 10 odsto ovog meseca, po prvi put od septembra 2013.

„Evropski politički rizici čine da investitorsko okruženje bude samo za one koji imaju dovoljno hrabrosti i „jak stomak“ da se dugoročno nose sa ovim problemom“, rekao je Skot Mekdonald, šef istraživanja u MC Asset Management Holdings LLC, investiciona kompanija iz Stemforda, Konektikat, koja ima 400 miliona dolara aktive.

„Evropljani se suočavaju sa svetom koji je okrenuo naglavačke, počev od 2008. i verovatno će tako biti i narednih nekoliko godina. „Ostalo je još samo tri dana do grčkih izbora a Siriza vodi u svim anketama ispred premijera Antonisa Samarasa i njegove Nove demokratije. Socijalistička partija PASOK jedva će „nagrebati“ četiri odsto, i to nešto više od pet godina otkad je pobedila na izborima.

Jedini izbor

Nakon što je prošli put glasala za Novu demokratiju, Smirni se prebacila na PASOK jer je ova stranka trošila novac na plate državnih službenika, čime je bio obezbeđen život njene porodice. Smirni kaže da joj je preostao samo jedan izbor. Siriza će „napraviti promenu i možda krenuti ka nečemu boljem“, rekla je ona.

Grčka ekonomija se smanjila za četvrtinu, ili oko 50 milijardi evra (58 milijardi dolara), tokom šestogodišnjeg recesije koja samo što se okončala 2014. Nezaposlenost i dalje premašuje 25 odsto, pri čemu preovlađuju žene. Istraživanjem 1.000 grčkih domaćinstava sprovedenom od strane najvećeg udruženja za mala preduzeća  u zemlji utvrđeno je da 47 odsto ispitanika kaže da njihovi prihodi ne pokrivaju njihove potrebe.

Smirni i njen suprug se oslanjaju na svoje penzije od 650 evra mesečno. Njihova mlađa ćerka bije bitku kao samohrana majka sa dvoje dece nakon što je otpuštena s posla u Ministarstvu kulture – ove redukcije državne administracije deo su otpuštanja koje su Grčkoj naložili međunarodni kreditori, a u zamenu za spasonosne finansijske injekcije.

Lider Sirize Aleksis Cipras, koji je sa svojih 40, vršnjak ćerke Smirni, izjavio je da će ovi izbori otvoriti put za promenu politike širom Evrope i da će potom uslediti trijumf  Podemosa u Španiji, a potom i Šin Fejna u Irskoj.

Finansijsko iscrpljivanje

On je ovog meseca rekao da Grčka neće moći da otplati svoj dug sve dok njeni poverioci nastoje da je fiskalno uguše i potope i signalizirao da namerava da poveća državnu potrošnju. Istraživanje koje je Evropska unija objavila u decembru prošle godine pokazalo je da je nezaposlenost ostala najvažniji problem na nacionalnom nivou za sve građane EU, dok je zabrinutost zbog stagnacije privrede na drugom mestu. Osećaj da najgore tek dolazi kada je u pitanju tržište rada je većinska ocena u desetak zemalja.

Španija ima najveću stopu nezaposlenosti u Evropi posle Grčke, a njen visokoobrazovani kadar koji govori više jezika, bezuspešno traži posao. Sa nivoom od oko 24 procenata, španska nezaposlenost je četiri puta veća od britanske i skoro je dvostruko veća nego u susednoj Portugalije, gde su takođe ove godine zakazani izbori, doduše bez ovakvih političkih implikacija.

Sančez, istraživačica iz Madrida će glasati za Podemos, čiji je osnivač univerzitetski predavač sa konjskim repom, Pablo Iglesias. Kao i mnogi Španci u njenim godinama, ona živi sa roditeljima koji je pomažu. Ona planira da napusti zemlju da bi studirala u inostranstvu od naredne školske godine.

Španski politički poredak

„Veoma je depresivno da ako ste studirali četiri godine da bi ste dobili akademsko zvanje, i platili za to, sada  nemate mogućnost da pronađete zaposlenje“, rekla je ona reporteru u madridskom kafiću gde je sedela sa svojom prijateljicom Marijom Villar na kafi. „Jednostavno, tu nešto ne valja.

„Pojava Podemosa je okrenula naglavce politički poredak u Španiji, a Narodna stranka predvođena premijerom Marianom Rahojem i opozicioni socijalisti se žure da odgovore. Te dve partije se na vlasti smenjuju već 32 godine.

Vilar je napustila Španiju 2013. kada je nezaposlenost mladih premašila 50 odsto, da bi studirala u SAD. Obe devojke su bile u grupi demonstranata koji su okupirali centralni trg Madrida, Puerta del Sol , 2010. godine, u znak protesta zbog mera štednje i one vide Podemos kao bolje organizovanu verziju tog pokreta.

„Ako Podemos pobedi, ja ću se vratiti“, rekla je Vilar, koja takođe ima 23 godine kao i njena prijateljica. „To bi bilo kao kada je izabran Obama u SAD, možda se u realnom životu ne bi promenilo mnogo toga ali bi sama činjenica da bi lider Podemosa došao na vlast, bila dovoljno značajna.“

Englesko pivo

Kao i mnogi Grci ili Irci, obrazovani i kvalifikovani Španci napuštaju svoju zemlju dok se siromašniji migranti, često iz bivših komunističkih zemalja, doseljavaju.

Taj fenomen se oseća posebno akutno u Velikoj Britaniji, gde je tradicionalna dominacija konzervativaca i laburista poremećena pojavom Stranke za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva, ili UKIP, koja se protivi članstvu u EU. Povećanje popularnosti UKIP, uz sve veću podršku Zelenim i škotskim nacionalistima, znači da bi britanski izbori u maju verovatno mogli proizvesti najfragmentisaniju vladu od 1970-ih.

Lidl, 57, je glasao za konzervativce, predvođene premijerom Dejvidom Kameronom, na svim izborima do sada. Iako je Kameron obećao referendum o članstvu u EU ako pobedi, Lidla više privlače poruke UKIP. On kaže da je lider UKIP Nigel Farage, privatno obrazovani bivši berzanski trgovac metalom koji sebe predstavlja kao čoveka koji pije pivo i iz naroda je, više „njegov tip čoveka“.

Poljski izazov

Bivši vojnik koji je četiri puta služio u Severnoj Irskoj tokom tamošnjeg sukoba, Lidl ima dva sina. Stariji, 30, radi u maloprodaji u Nemačkoj. Njegov 27-godišnji brat zarađuje novac u Londonu podižući skele na građevini i mora da se nosi sa poljskom migrantskom konkurencijom.

„Sve ostale stranke su izgubile dodir sa ljudima“, rekao je Lidl ispijajući čaj u pabu u kojem radi njegova žena, u Čatamu, gradu u južnoj Engleskoj, u kojem je UKIP najpopularnija stranka. „Voleo bih da vidim sveobuhvatnu promenu, i da političari više rade za ljude kao što sam ja. Ja sam po zaradi “srednjak” a mi smo ti koji stalno treba da podnose udare.“

Otkad su dobra vremena naglo okončana 2008. godine, Velika Britanija, Grčka, Španija i Irska su ili sam ili uz pomoć MMF, Evropske centralne banke i Evropske komisije morale da spasavaju sopstvene banke. Ove tri institucije su u ovim zemljama sprovele mere štednje u visini od 400 milijardi dolara.

Izneverena obećanja

U Irskoj, većina anketa pokazuje da se Šin Fejn bori za vođstvo, udarajući na dve partije koje su u prethodne 93 godine naizmenično držale vlast, od sticanja nezavisnosti na ovamo. Bivše političko krilo Irske republikanske armije je sebe rebrendiralo kao najistaknutijeg protivnika štednje i povećanja poreza. Vodi ga Geri Adams, Severno irski političar koji je jednom bio sinonim za konflikte u Belfastu.

Džons, 39, koja vodi cvećaru u predgrađu Dablina je 2011. glasala za Laburističku partiju, koja je deo vladajuće koalicije u Irskoj, a sada je za Šin Fejn. Ona i njen muž, koji imaju troje dece, su nekada posedovali sopstvenu radnju pre nego što su upali u dugovanja za zakup prostora.

„Već́ina njih je doživela da obećanja koja su im bila data budu izneverena“, kaže Džons, dok obmotava ukrasnom trakom buket od hrizantema, ruža i ljiljana. „Ovo je vreme nestajanja iluzija, velika promena. To je veoma teško.“

Ljudi su iscrpljeni

Svi ovi pomaci mogli bi dovesti do najveće promene političkog ustrojstva u Evropi, do koga će, umesto kroz sukob ideologija doći tako što će postojeći poredak skinuti veoma različite grupe nezadovoljnih ljudi.

„Legitimna očekivanja ljudi su izneverena,“ kaže Alan Ahern, bivši ekonomista u Federalnim rezervama koji je savetovao irsko ministarstvo finansija od 2009. do 2011. godine. „Ljudi mogu to da tolerišu na kratak period, ali oni moraju da budu u stanju da vide da dolazi oporavak, a ne vide. A kada ne mogu da vide oporavak, oni se okreću alternativama.“

Irski ministar finansija Majkl Nunan kaže da vidi da su se ljudi tokom sedam godina krize mentalno potrošili i više nisu spremni da prate aktuelnu političku klasu.

“Ljudi postaju iscrpljeni i umorni”, rekao je on na konferenciji za štampu ove nedelje u Dablinu. “Imamo samo jedan život i ako je ljudima čitava decenija oduzeta zbog lošeg ekonomskog upravljanja, onda nije čudno što oni gube veru, a vlade podršku.”

Maria Petrakis, Donal Griffin, Ben Sills, Thomas Penny (Bloomberg)