Ako ikada budu privatizovani, i dospeju u bolje ruke od sadašnjih, bar neki domaći fudbalski klubovi bi mogli postati samoodrživi mada ne i profitabilni. Navijačima, kojima će to možda doneti vrlo skupe cene ulaznica, ostaje da slede engleski primer gde su najvernije pristalice preuzele upravljanje u više od 30 klubova
Apcom, Powercom Imaging d.o.o – dugogodišnji eksluzivni distributer za Apple Mac računare, iPad tablet računare, iPod plejere, kao i ostale povezane proizvode – kreće u distribuciju megapopularnih iPhone telefona. U ponudi će se naći iPhone 6 i iPhone 6 Plus telefoni (SIM free), kao i svi aktuelni modeli iPhone telefona sa kompletnom pratećom opremom.
Prodaja iPhone telefona krajnjim korisnicima počinje 03. 03. 2015 u iStyle i iLike Apple Premium Reseller prodavnicama, kao i kod odabranih Apple Authorised Reseller prodavaca. Zainteresovani kupci će na prodajnim mestima moći da isprobaju sve aktuelne modele iPhone telefona, ali i da dobiju sve neophodne informacije o istim od strane obučenih prodavaca.
Ministarstvo finansija Republike Srbije je 27. februara 2015. godine objavilo predlog Pravilnika o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“ („Pravilnik“). Predlog Pravilnika propisuje kamatne stope koje se mogu primeniti za utvrđivanje tržišnog nivoa prihoda/rashoda u finansijskim transakcijama sa povezanim licima.
U odnosu na kraj 2013. godine, krediti plasirani stanovništvu i mikro klijentima na kraju 2014. godine su uvećani za 11,3% i iznose 30 milijardi dinara. Depoziti stanovništva i mikro klijenata su porasli za 20,9% u odnosu na kraj 2013. godine i iznose 38,9 milijardi dinara.
Krediti plasirani pravnim licima su, u odnosu na kraj 2013. godine, niži za 0,9% i iznose 37,7 milijardi dinara. S druge strane, depoziti pravnih lica su na kraju 2014. godine smanjeni za 2,3% i iznose 20,5 milijardi dinara.
U pogledu operativnog poslovanja, banka je na kraju 2014. godine ostvarila 3,6% više operativnih prihoda u odnosu na kraj 2013. godine, dok su operativni rashodi bili veći za 3,5%. Operativna dobit je na kraju 2014. godine za 3,7% veća u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 1.905,1 miliona dinara, dok je na kraju 2013. godine iznosila 1.836,5 miliona dinara.
Na kraju 2014. godine ostvareno je 4.576,9 miliona dinara po osnovu prihoda od kamata, što je 2,4% više u odnosu na kraj prethodne godine kada je taj prihod iznosio 4.469,8 miliona dinara. Prihodi po osnovu naknada i provizija su porasli za 3,1% i iznose 1.748,5 miliona dinara, dok je na kraju prošle godine ovaj prihod iznosio 1.696,5 miliona dinara.
„Jedan od poslovnih prioriteta u prošloj godini je bilo jačanje bilansa banke kroz jednokratno povećanje troškova rezervisanja za određene rizičnije plasmane. Iako je ovaj potez uticao na profitabilnost, omogućio nam je da u 2015. godinu uđemo sa velikom stabilnošću. U pogledu usluge klijentima, intenzivno smo radili na promociji upotrebe novih tehnologija u bankarstvu, i nastavili pozicioniranje na liderskom mestu u finansiranju projekata
obnovljivih izvora energije. Nastavili smo i intenzivno ulaganje u zajednicu“, izjavio je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Bank a.d. Novi Sad.
Stanka Pejanović, generalna direktorka kompanije Gorenje, dobitnica je nagrade Lideri promena, u kategoriji Žena lider promena 2015, koje su dodeljene na svečanosti u Crown Plaza hotelu.
Nagrade, koje prepoznaju najbolje u poslovnom svetu, drugu godinu za redom dodelila je Američka privredna komora (AmCham) na osnovu glasova članova i Specijalnog žirija.
Stanka Pejanović je dobitnica nagrade u kategoriji „Žena lider promena” kao menadžer koji ima jasnu viziju i efikasnu poslovnu politiku koja se bazira na četiri principa: inovacija, strateško poslovno razmišljanje, razvoj zaposlenih, kao i efikasno upravljanje timom. Ona se nalazi na poziciji generalnog menadžera u kompaniji „Gorenje“ od novembra 2014. godine, podružnice slovenačkog proizvođača velikih kućnih uređaja i osme najveće fabrike tog tipa u Evropi.
Odluka o dobitnicima je dobijena zbrajanjem glasova Specijalnog žirija i glasova članova AmChama. Specijalni žiri bio je u sastavu: Kori Udovički, ministarka i potpredsednica Vlade Srbije, Draginja Đurić, predsednica IO Banke Intesa, David Banjai, direktor Ball Packaging Serbia, Veljko Lalić, urednik „Nedeljnik“, Miša Lukić, predsednik Leo Burnett Srbija, Ivan Lalić, direktor „Mixer House“, Vigor Majić, direktor IS „Petnica“, glumac i producent Svetozar Cvetković i izvršna direktorka AmCham-a Maja Piščević.
Kompanija SAP je juče, šestu godinu za redom, proglasila pobednike takmičenja SAP “Quality Awards 2014” za region Centralne i Istočne Evrope.
“Ove godine program SAP Quality Awards predstavlja nova pravila kada govorimo o kvalitetu u implementaciji projekata koji se odnose na novo poslovno okruženje i potrebe sve zahtevnijeg poslovanja. U eri digitalne transformacije, poslovanje takođe prolazi kroz ogromnu transformaciju, a sve sa ciljem da se postigne konkurentska prednost na tržištu. Ponosni smo da možemo da objavimo da su na ovogodišnjem takmičenju dve nagrade dodeljene kompanijama iz Srbije: Elektroprivredi Srbije i kompaniji NIS. Elektroprivreda Srbije (EPS) dobila je nagradu za izvrsnost u primeni inovativnih HANA rešenja čime je stekla pravo da projekat uđe u finalni izbor za projekat godine na EMEA regionu (Evropa, Srednji istok i Afrika), ovaj projekat ujedno je prvi projekat u regionu gde je implementirana SAP HANA. Od izuzetnog je značaja da je kompanija NIS dobila je srebrnu nagradu u kategoriji transformacija poslovanja (Business Transformation) za CRM7” rekao je Vojislav Genić, direktor kompanija SAP za region Jugoistočne Evrope.
Pored dve nagrađene kompanije iz Srbije, nagrađene su i kompanije iz Bugarske, Poljske i Češke, u kategorijama: Business Transformation, HANA Innovation, Mobility Innovation i Rapid Delivery.
SAP “Quality Awards” ima za cilj da prikaže implementacije, koje su izvanredne od procesa planiranja, do procesa izvršenja SAP projekta i da se pokaže značajna vrednost ovog projekta za samu kompaniju. Nagrađeni projekti su odabrani od strane žirija koji čine eksperti iz drugih kompanija, kao i iz kompanije SAP. Ove prestižne nagrade se dodeljuju korisnicima kod kojih se prepozna želja za kvalitetom gde su rizik i upravljanje kvalitetom utemeljeni principi uspešne primene. Visokokvalitetne implementacije kreiraju izvrsne uslove za brz povraćaj investirangog i mogućnost za ostvarivanje benefita u poslovanju. Kompanije koje su osvojile Zlatne nagrade za izvrsnost u inovativnim kategorijama automatski se kvalifikuju za SAP Quality Award EMEA/MEE i ovi rezultati će biti predstavljeni tokom ceremonije dodele nagrda koja će se održati u Walldorf-u 28.aprila 2015.
Kompanija Marbo Product, deo multinacionalne kompanije PepsiCo, u 2015. godini obeležava dvadeset godina poslovanja. Osim jubileja kompanije ove godine se obeležava i 20 godina brenda Chipsy, prvog u portfoliju kompanije Marbo.
Kompanija Marbo danas zapošljava 1200 ljudi, a proizvodni pogoni smešteni su u Bačkom Magliću u Srbiji, kao i u Laktašima u Bosni i Hercegovini. Marbo predstavlja jednog od vodećih regionalnih proizvođača grickalica, a svom portfoliju pored brenda Chipsy, danas ima i brendove Pardon, Clipsy i Gud. Svoje proizvode izvozi u zemlje u okruženju, ali i širom Zapadne Evrope.
Marbo je inače 2008. godine postao deo PepsiCo grupe, jednog od vodećih svetskih proizvođača hrane i pića. Nakon toga su usledile brojne investicije u ljude i proizvodnju, kao i kontinuirane inovacije koje su dobro poznate, lokalne brendove – Chipsy, Pardon, Gud i Clipsy, učinile pravim regionalnim šampionima.
Pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2014. godini iznosio je 1,8 odsto, saopštio je danas Republiccki zavod za statistiku. Posmatrano po kvartalima, u 2014. godini realni pad BDP u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je u prvom 0,2 odsto, u drugom 1,2 odsto, u trećem 3,8 odsto i u četvrtom kvartalu 1,8 odsto.
Najveći pad u poslednjem kvartalu prošle godine, od devet odsto, bio je u sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama, zatim u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane, od 1,3 odsto. Značajan rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva, 8,5 odsto.
U 2013. godini realni rast BDP Srbije bio je 2,6 odsto.
Industrijska proizvodnja u Srbiji januaru bila je za 2,4 odsto manja nego u istom mesecu 2014. godine, dok je u odnosu na prosek 2014. bila manja za 8,6 procenata, objavio je Zavod. Zabeležen pad u odnosu na isti mesec 2014. u sektoru rudarstva od 18 odsto, u snabdevanju strujom, gasom, parom i klimatizaciji od 13,6 procenata, dok je u preradjivacckoj industriji zabeležen rast od 5,3 odsto.
Gledano po namenskim grupama, u januaru ove godine, u odnosu na prvi mesec prethodne, pad je registrovan u proizvodnji energije za 12,8 odsto, intermedijarnih proizvoda, osim energije za 2,3 odsto, a rast je registrovan u proizvodnji kapitalnih proizvoda za 9,1 odsto, netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 10,1 odsto i trajnih proizvoda za široku potrošnju za 11,8 procenata.
Kako je naveo RZS, obim industrijske proizvodnje u januaru 2015. godine u poredjenju sa januarom 2014. imao je rast kod 14 oblasti, koje u strukturi industrijske proizvodnje uccestvuju sa 46 odsto, a pad kod 15 oblasti ccije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 54 odsto.
Padu industrijske proizvodnje u januaru najviše su doprineli proizvodnja električne energije, eksploatacija uglja, eksploatacija ruda metala, proizvodnja motornih vozila i prikolica i prozvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda.
U pismu koje je Vlada Srbije uputila MMF-u za dobijanje stend-baj aranžmana, piše na koji način će biti restrukturirana javna preduzeća. Ovo će nam doneti neka nova poskupljenja i smanjenje broja zaposlenih.
U novembru 2014. usvojen je plan restrukturiranja preduzeća Elektroprivreda Srbije (EPS). On se zasniva na korporativizaciji, odnosno pojednostavljenju organizacione strukture i postizanju optimalne zaposlenosti u kompaniji. Finansijski plan za restrukturiranje koji će insistirati na rastu produktivnosti, uštedi troškova ali i povećanju tarifa, Vlada RS treba da usvoji do kraja marta 2015.
Time će Vlada podržati EPS-ov zahtev za povećanje cene struje. Ovo bi u kombinaciji sa povećanjem akciza dovelo do poskupljenja struje za 15% počev od 1. aprila 2015. Ovaj prvi april teško da će ikome biti smešan, kao i ostatak godine – ako bude potrebe, struja će nastaviti da poskupljuje i tokom 2016. godine.
Plan restrukturiranja Srbijagasa usvojen je u decembru 2014. i po njemu kompanija treba da se oslobodi svojih delova koji se ne bave osnovnom delatnošću, kao i da u februaru naplati potraživanja od najvećih dužnika poput Železare Smederevo, u martu od Azotare i MSK Kikinda, a do kraja aprila od Petrohemije.
Železnice Srbije će biti restrukturirane po ugledu na praksu u EU, odnosno razdvajanjem delatnosti i formiranjem četiri preduzeća – centralnog i preduzeća za železničku infrastrukturu, za prevoz robe i za prevoz putnika. Vlada je obećala da će „reoptimizovati mrežu i racionalizovati broj zaposlenih“. Deo preduzeća za prevoz robe od januara 2018. neće više dobijati subvencije, te će poslovati po tržišnim principima. Vlada će pokušati da podstakne razvoj konkurencije u ovom sektoru dozvolom za privatnike da koriste železničku infrastrukturu uz određenu naknadu. Ovu liberalizaciju železnice možemo očekivati već krajem godine.
Putevi Srbije bi trebalo da se spoje sa preduzećem Koridori Srbije do kraja marta 2015. Posle toga će se jedno preduzeće baviti i izgradnjom i održavanjem puteva širom zemlje. U pismu o namerama Vlada RS kaže da će se takođe pozabaviti „regulisanjem prihodne strane kroz preispitivanje cene putarina i smanjenjem troškova uklanjanjem rigidne cenovne politike u ugovorima do marta 2016“. Vlada je takođe obećala i da će razmotriti mogućnost za sklapanje dogovora o koncesijama za izgradnju i održavanje Koridora 11.
Među planiranim merama Vlade Srbije za stend baj aranžman sa MMF navodi se i prilagođavanje državnih plata i penzija u odnosu na njihovo učešće u državnom BDP. Nakon 2014, plate i/ili penzije neće biti povećavane u godinama u kojima će udeo državnih plata u BDP biti iznad 7 odsto, i/ili je učešće penzija u BDP iznad 11 odsto. U godinama u kojima se očekuje da će udeo plata zaposlenih u javnom sektoru biti ispod 7 odsto BDP, indeksacija će biti održana dva puta godišnje.
U ovoj drugoj opciji, plate će biti indeksirane u aprilu za prethodnih 6 meseci za stopu inflacije i godišnji rast realnog BDP iznad 3 odsto, a u oktobru plate će biti indeksirane za prethodnih šest meseci za stopu inflacije, ali uzimajući u obzir da posle te indeksacije učešće plata u javnom sektoru ne sme da prevaziđe 7 odsto BDP.
U godinama u kojima se očekuje da će isplata državnih penzija biti ispod 11 odsto BDP, indeksacija će takođe biti sprovođena dvaput godišnje. U aprilu, penzije će biti indeksirane za prethodnih 6 meseci za stopu inflacije i prošlogodišnji rast realnog BDP iznad 3 odsto, a u oktobru će biti indeksirane za stopu inflacije u prethodnih 6 meseci, ali takođe uzimajući u obzir da posle ovih indeksacija njihovo učešće u BDP mora da bude ispod 11 odsto.