U Rumuniji je registrovano 14000 turskih kompanija, u Bugarskoj 3000 a u Srbiji svega šezdesetak, od toga jedna investicija od 38 miliona evra. To je, zavisno od ugla iz kog se mera dosadašnjeg neuspeha u građenju tursko srpskih privrednih veza, ili ogroman potencijal za širenje saradnje. Na simpozijumu “Unapređenje ekonomskih odnosa između Turske i Srbije“ u hotelu Metropol danas je prevladao uglavnom ovaj drugi stav, ali uz napomenu ministra spoljne i unutrašnje trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Ljajića, da bi posle brojnih sličnih skupova voleo da se na sledećem okupljanju ne govori o potencijalima nego o uspesima saradnje dve zemlje.
Ukupni prihod AXA Grupe, globalnog lidera u osiguranju, na kraju 2014. godine bio je 92 milijarde evra, što je povećanje od 3 odsto u poređenju sa godinom pre toga. Kako je saopšteno na konferenciji za novinare u sedištu kompanije u Parizu, neto dobit na kraju prošle godine iznosila je 5 milijardi evra, 12 odsto više nego godinu dana ranije. Zbog dobrih rezultata Bord direktora kompanije predložio je povećanje dividende po akciji za 17 odsto u odnosu na 2013. godinu.
„Bila je ovo još jedna godina u kojoj su naši prihodi porasli u svim oblastima poslovanja, a ostvareni neto rezultat od preko 5,1 milijardi evra najveći je u istoriji kompanije. Uz maksimalan rast u svim linijama biznisa održali smo disciplinu u profitabilnosti i efikasnosti poslovanja. Dobro smo pozicionirani da u ovoj godini uspešno zaokružimo naš petogodišnji plan. Ubrzaćemo transformisanje naših aktivnosti, nastaviti da se prilagođavamo digitalnoj revoluciji i razvijamo nova partnerstava kako bi još više unapredili kvalitet servisiranja i zadovoljstvo klijenata“, izjavio je Anri de Kastri (Henri de Castries), predsednik i generalni direktor AXA Grupe.
Na rast ukupnih prihoda uticalo je povećanje premije životnih osiguranja za 3 odsto, koje je ostvareno zahvaljujući odličnoj realizaciji plana kako na tržištima u razvoju, tako i na tržištima najrazvijenijih zemalja. Ukupna premija životnih osiguranja AXA Grupe iznosi preko 55 milijardi evra, dok je u oblasti neživotnih osiguranja premija dostigla 29,5 milijardi evra, što je za 1 odsto više nego godinu dana ranije. U upravljanju imovinom, trećoj osnovnoj oblasti poslovanja kompanije, prihodi su povećani za 4 odsto.
Globalno prisustvo AXA Grupe u prošloj godini prošireno je na 3 nova tržišta, pa kompanija danas posluje u 59 zemalja sveta. Samo u prošloj godini broj klijenata povećan je za 1 milion. Danas je preko 103 miliona ljudi širom sveta osigurano u AXA Grupi. Ukupan broj zaposlenih iznosi 157.000.
AXA Grupa posluje u Srbiji od 2010. godine. AXA Osiguranje sa filijalama u 6 gradova u zemlji ima preko 300 zaposlenih i predstavlja najbrže rastuću kompaniju na tržištu osiguranja u zemlji.
“Očekujemo da ćemo najkasnije za dve nedelje potpisati ugovor o kupovini udela u Čačanskoj banci, a da ćemo najkasnije za dva meseca, posle finalnog odobrenja transakcije od nadležnih srpskih institucija biti u mogućnosti da istaknemo ime naše banke na našoj akviziciji”, rekao je za Biznis i Finansije pomoćnik generalnog direktora Halk banke Mustafa Aydin, koji je danas prisustvovao Simpozijumu “Unapređenje ekonomskih odnosa između Turske i Srbije u hotelu Metropol.
Prosečna zarada u Srbiji isplaćena u januaru 2015. godine, bez poreza i doprinosa, iznosi 39.285 dinara, i u odnosu na decembarsku nominalno je manja za 21,1 odsto, a realno manja za 20,9 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
U poređenju sa prosečnom zaradom bez poreza i doprinosa isplaćenom u decembru 2014. godine, nominalno je manja za 21,4 odsto i realno je manja za 21,2 odsto.
Prosečna zarada isplaćena u januaru 2015. godine nominalno je veća za 3,4 odsto i realno je veća za 3,3 odsto od prosečne zarade isplaćene u januaru 2014. godine.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena januaru 2015. godine nominalno je veća za 3,5 odsto i realno je veća za 3,4 odsto u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u januaru 2014. godine, navodi se u saopštenju.
Predsednica FED-a Dženet Jelen dala je nagoveštaj potencijalnog povećanja referentne kamatne stope u toku ove godine, a sve u sklopu borbe za ubrzanje inflacije.
Pa ipak, ovaj korak nije hitan jer ekonomska situacija u SAD nije toliko loša – zajedno sa ekonomijom i zaposlenost raste. “Potrošnja i proizvodnja solidno rastu, i ne očekuje se usporavanje ovog tempa”, tvrdi Jelen.
Ona je signalizirala da bi američka centralna banka mogla podići kamatu, ali ne pre marta ili aprila. Stručnjaci očekuju da se ova tema pokrene opet sredinom godine.
Izvor: WSJ
Drugu noć zaredom misteriozni dronovi su leteli nad Parizom. Francuska policija i dalje nema ideju ko je upravljao ovim bespilotnim letelicama i sa kojim ciljem.
Noćno letenje nad ovim gradom je inače zabranjeno, i za njega je potrebna posebna dozvola.
No, u prethodnim danima je uslikano pet dronova koji su leteli u blizini Ajfelovog tornja i iznad američke ambasade. Očekuje se dalja analiza ovih fotografija. Sinoć su dronovi leteli takođe nad centrom Pariza, odnosno nad njegovim ključnim lukama.
Ove letelice su jeftine i dostupne gotovo svima, a njihovo pojavljivanje nad uspavanom prestonicom Francuske već mesecima brine njene vlasti. Prošlog meseca oni su nadletali i Jelisejsku palatu u kojoj boravi predsednik Fransoa Oland, a u oktobru veliki broj nuklearki.
Više o bezbednosnim rizicima koje sa sobom nosi dostupnost dronova možete pročitati ovde.
Izvor: BBC
Najnoviji dogovor Grčke i Eurogrupe o produživanju programa finansiranja ne znači da je nova vlada odustala od svojih reformi, najavljenih tokom uspešne predizborne kampanje.
„Pregovaranje je pokušaj da se pronađe kompromis, ali to ne znači automatski i okretanje leđa našem programu. Mi nismo izabrani kako bismo se sukobili sa našim partnerima iz evrozone, već kako bismo sa njima uspostavili bolji dogovor“, rekao je ministar finansija Grčke Janis Varufakis u intervju CNBC-u u Atini.
U utorak su ministri finansija evrozone prihvatili listu predloga sa grčke strane za nastavak programa pomoći. Ovo zeleno svetlo ministara tokom dana značajno je smanjilo prinose na desetogodišnje grčke obveznice, sa 9,568% na 8,675% u jednom danu.
Međutim, poruka Evrogrupe je da Grčka mora tokom odobrenog, produženog perioda od četiri meseca da dostavi detaljan plan planiranih koraka grčke vlade.
U prvoj fazi izgradnje logističkog centra, investirano 9 miliona evra, očekuje se 150 novih radnih mesta.
Centar je značajna investicija i predstavlja važno logističko čvorište, koje će doneti nova radna mesta i dati pozitivan impuls za ceo region oko Beograda i Stare Pazove.
Udaljen je 20 km od centra Beograda, 50 km od Novog Sada – glavnog grada Pokrajine sa direktnom vezom sa autoputevima E75 i E70 i obližnjim E5 autoputem. Glavna železnička pruga i Aerodrom „Nikola Tesla-Beograd“ su takođe udaljeni samo nekoliko minuta vožnje. Osim toga LOG CENTAR Beograd se nalazi u blizini budućeg kargo teretnog aerodroma — Batajnica, dok je i reka Dunav u blizini.
Izuzetan koncept LOG CENTAR Beograd je brendirani koncept, koji je već primenjen u nekoliko zemalja, među njima: LOG CENTAR Nove Mesto u Slovačkoj ili Log Center Temišvar u Rumuniji. Koncept LOG CENTAR kombinuje sjajan poslovni prostor sa vrhunskim logističkim oblastima, koje mogu biti po meri u skladu sa potrebama korisnika.
Predviđen je parking za automobile i kamione, a isti je, kao i ograda oko celog područja, pod 24-časovnim nadzorom. Magacin ima dnevno svetlo, sistem ESFR Sprinkler, platforme koje se podižu, utovarne rampe, VRF sistem za grejanje i hlađenje, unutrašnju visinu od 11,75 metara i mrežu dimenzija od oko 18×24 metra. Objekti za utovar imaju hidraulične priključne stanice i pristupne rampe.
Eyemaxx ima u vlasništvu oko 55ha zemljišta. Generalni plan predviđa razvoj u četiri faze proširenja: prvi i drugi magacin u fazi 1, još 5 magacina u fazi 2, Outlet centar u fazi 3 i poslednji, ali ne najmanje važan Prodajni centar u fazi 4 – razvoj koji će se pratiti korak po korak u narednih pet godina.
Eyemaxx Real Estate AG je poznati investitor sa dosta iskustva u oblasti razvoja nekretnina. Kompanija ima tu sreću da ima veoma dobre partnere kada je u pitanju izgradnja: Konstruktor Konsalting doo je jedna od najboljih kompanija u regionu i saradnja između dve kompanije se uspešno nastavlja, a kompanije DB Schenker i Iron Mountain u Srbiji biti stalni „stanari“-članovi ovog izuzetnog projekta.
Dramatičan pad cene sirove nafte mogao bi značiti smanjenje troškova uvoza za oko pola milijarde dolara što nije nimalo beznačajno za prenapregnuti domaći spoljnotrgovinski i platni bilans. S druge strane, jedna od indirektnih posledica pada cene nafte jeste jačanje kursa dolara što bi moglo u velikoj meri da optereti domaće javne finansije. Na minusnoj strani su i manji PDV i prihod od rudne rente, i verovatno slabiji rezultati poslovanja NIS
Teško je izmeriti doprinos svakog pojedinačnog faktora nedavnom naglom padu cene najvažnijeg svetskog energenta, ali većina analitičara se slaže da je ovih nekoliko činilaca uticalo na drastičan pad barela: povećana proizvodnja na teritoriji SAD (u velikoj meri iz škriljaca), smanjena globalna tražnja usled manjeg ekonomskog rasta od očekivanog i odluka zemalja najvećih naftnih proizvođača (OPEC) da ne smanjuju proizvodnju za razliku od većeg broja sličnih slučajeva u prošlosti. Simbioza ovih faktora oborila je cenu sirove nafte tipa Brent ispod 50 dolara po barelu u odnosu na prilično stabilne nivoe koji su se držali poslednjih godina na oko 100-110 dolara po barelu.
Gubitnici i dobitnici
Na globalnom nivou najveći korisnici ove iznenadne energetske situacije su zemlje najveći uvoznici energenata koje će drastično smanjiti pritisak na svoje platne i spoljnotrgovinske bilanse. Pojedina istraživanja govore da bi svaki pad cene sirove nafte od 10 procenata mogao doprineti rastu privrede EU od 0,1 odsto, dok ništa manje pozitivne efekte mogu očekivati i ekonomije Kine i Japana, u velikoj meri zavisne od uvoza energenata. Međutim, ovaj nenadani finansijski dobitak nije toliko jednoznačan s obzirom da će veliki deo ove koristi „ispariti“ kroz slabiji izvoz i eventualno pojavu deflacije, pre svega u ekonomijama EU i Japana.
Izvor: Deutsche Bank, MMF
I dok su koristi od pada cene sirove nafte vidljive, ali ne toliko promptne i trenutne, zemlje najveći proizvođači nafte su momentalno pretrpele veliki pritisak na svoje budžete i osetile teškoće u održavanju javnih finansija stabilnim. S obzirom na već otvoren geopolitički sukob sa EU i SAD, u centru zbivanja naftne krize našla se Rusija čija je valuta potonula 50 procenata nakon što je više nego prepolovljena cena nafte koja donosi oko 70 odsto izvoznih prihoda ovoj privredi. Tako je Rusija bila prva zemlja koja je platila visoku cenu zavisnosti od ogromne resursne baze, a koja je godinama unazad destimulišuće delovala na ruske političare i njihove namere da restrukturiraju ovu zaostalu ekonomiju. Naravno, Rusiji pa i ostalim zemljama od velike pomoći biće fondovi kreirani u godinama naftnog blagostanja, ali je pitanje koliko su pojedine od ovih zemalja bile zaista vodile računa o štednji za „crne dane“.
Veliki naftni potres svakako nije mogao proći bez jake uloge SAD. Ova je proizvodnja, osim osvajanja liderskog trona, u velikoj meri doprinela snažnom oporavku američke privrede i ponovnom padu stope nezaposlenosti ispod šest procenata. Međutim, rizična strana ovog uspeha leži u ceni ove nove tehnologije proizvodnje koja je izuzetno skupa i u proseku nosi trošak od oko 75 dolara po barelu. Mnogi upravo u ovoj činjenici vide razlog neočekivane odluke OPEC-a o odustajanju smanjenja proizvodnje, s idejom da se nastavak ceđenja nafte iz škriljaca učini izuzetno skupim i neekonomičnim. Problem ovih američkih kompanija mogao bi postati i problem i cele ekonomije, kako u pogledu njihove zaduženosti tako i zbog činjenice da su znatno doprinele otvaranju velikog broja radnih mesta. Proizvođači škriljaca u SAD čine šestinu tržišta rizičnih obveznica, pa bi njihova nelikvidnost mogla lančano ugroziti stabilnost celog finansijskog sistema poput hipotekarnih papira u poslednjoj globalnoj krizi čije posledice još osećamo.
Dakle, linija između dobitnika i gubitnika nije jasno omeđena, naročito na duži rok, ukoliko ovakvo stanje na naftnom tržištu potraje. Izvesno je da će naftne kompanije, suočene sa nižim prihodima, znatno smanjiti investicije što će se već u roku od šest meseci do godinu dana osetiti i na izlaznoj strani proizvodnog procesa. Da li će ova činjenica biti dovoljna za novi obrt u kretanju cene sirove nafte – opredeliće brojni faktori, a nafta nas je navikla na to, mnogi od činilaca neće nositi prefiks tržišni.
Akciza po akciza
Srbija se može kategorizovati u zemlje neto uvoznike nafte pa bi svakako pad cene trebalo da joj donese prilično rasterećenje po tom pitanju. Od preko tri miliona tona naftnih derivata koliko se potroši na godišnjem nivou, oko 1,2 miliona je domaćeg porekla. Ovaj masivan uvoz mogao bi sa prepolovljenom cenom barela da donese niži trošak na uvoznoj strani od oko pola milijarde dolara što nije nimalo beznačajno za prenapregnuti domaći spoljnotrgovinski i platni bilans. S druge strane, jedna od indirektnih posledica pada cene nafte jeste jačanje kursa dolara, što bi moglo u velikoj meri da optereti domaće javne finansije. Gotovo sve veće emisije evroobveznica prodate su u dolarima, te je preko 30 odsto nemalog državnog duga denominovano u američkoj nacionalnoj valuti.
Za razliku od zemalja velikih proizvođača nafte, ovdašnje budžetske prihode neće u velikoj meri pogoditi pad cena, mada se ne može reći da neće biti negativnih efekata. Akcize koje predstavljaju najveći prihod u budžetu kada su u pitanju naftni derivati su fiksne, i u tom smislu pad cene je prevaljen na lokalne trgovce. Tako je budžetom za ovu godinu predviđen prihod od akciza u visini od 122,4 milijarde dinara u odnosu na 113 milijardi godinu dana ranije. Istina, usled pada maloprodajnih cena benzina, deo prihoda koji dolazi od poreza na dodatnu vrednost biće niži što bi moglo državnu kasu, ako potraju trenutni cenovni nivoi, uskratiti za desetak milijardi dinara. Manjak u budžetskoj kasi, kako na državnom tako i na pokrajinskom i opštinskom nivou, doći će kao posledica naplate niže rudne rente. Ova naknada za korišćenje mineralnih sirovina, koja u slučaju NIS-a iznosi tri odsto, na prepolovljenoj ceni barela biće niža za oko 1,5 milijardi dinara što će se naročito osetiti u budžetima opština na kojima se eksploatiše nafta, a koje ubiraju 40 odsto ovih prihoda. Manji prihod u državnoj kasi biće ostvaren i po osnovu očekivane niže dobiti Naftne industrije Srbije od koje budžet crpi prihode po osnovu poreza na dobit i dividendu, te iz same dividende. Teško je precizno predvideti dobit Naftne industrije Srbije na trenutnim cenama sirove nafte, ali je izvesno da se u ovim uslovima teško može govoriti o dosadašnjim rezultatima (45-50 milijardi dinara dobiti) pa će niži prihodi budžeta biti barem za 4-6 milijardi dinara. Na sve ove direktne negativne faktore treba dodati i one indirektne, a koji se tiču manjih ulaganja u NIS-u koja će rezultirati nižom uposlenošću ove kompanije ali i njenih poslovnih partnera.
Struktura prosečnih maloprodajnih cena (RSD/l), 15.1.2015.
Izvor: UNKS
Sa aspekta pojedinačnog potrošača, niže cene sirove nafte znače i nižu mesečnu stavku troška goriva i drugih dobara i usluga zavisnih od kretanja cene nafte. Međutim, ova korist verovatno neće biti tolika kao dodatni trošak koji se pojavljuje u situacijama kada cena ide u suprotnom smeru. Ovo je delimično posledica slabije efikasnosti ovdašnje privrede, ali i generalnog ponašanja učesnika i na razvijenijim tržištima, koji veruju da je ovakvo stanje privremenog karaktera te se ponašaju nefleksibilnije u pogledu obaranja cena. Potrošači u našoj zemlji dosad su iskusili pad cena goriva u visini od oko 20 procenata u odnosu na rekordne nivoe, dok su još veću korekciju osim navedenih faktora sprečile fiksne akcize i jačanje kursa dolara koji su “pojeli” veći deo očekivanog sniženja. Ako se trend niskih cena sirove nafte nastavi i u ovoj godini moguće je očekivati još jednu, neveliku porciju sniženja, dok bi se veći efekti sa stanovišta lične potrošnje mogli osetiti tek kada bi država razmotrila smanjenje sopstvenih zahvatanja. Trenutno stanje javnih finansija, pak, ne ukazuje da bi ovo mogao biti realan scenario u bliskoj budućnosti.
Nenad Gujaničić
broj 114, februar 2015.
Ministri finansija evrozone, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond odobrili su, na telefonskoj sednici, plan reformi grčke vlade koji omogućava produženje finansijske pomoći Atini, ali su čelnici ECB i MMF-a „primetili“ da se taj plan u mnogim oblastima razlikuje od postojećih programskih obaveza i da nema konkretnih detalja, prenosi Tanjug.