јул 2015

Španija predvodi zemlje Evropske unije u ukupnom rastu poverenja u ekonomiju ove zajednice.

Indeks poverenja u ekonomiju je u evrozoni dostigao najviši nivo u poslednje četiri godine. Indeks je ovog meseca dostigao 104 poena, u poređenju sa očekivanih 103,2 do 103,5. To je najviši nivo još od jula 2011. godine, kada je indeks takođe iznosio 104 poena, ističe u ekspertskoj analizi direktor sektora Makro strategije u Sakso Banci (Saxo Bank) Mads Kefed (Mads Koefoed).

Povećanje ukupnog poverenja u ekonomiju je zabeležen uprkos padu poverenja potrošača u julu sa -5,6 na -7,1. Iako su potrošači pokazali manje vere, postoje poboljšanja u sva četiri posmatrana poslovna segmenta, gde prednjače usluge, kod kojih je ostvaren rast za jedan poen sa 7,9 na 8,9. Proizvodnja je stekla polovinu poena i dostigla nivo od -2,9, a rast je ostvaren i u segmentu prodaje na malo i građevinskoj industriji.

Kada je reč o pojedinačnim zemljama, u Španiji je zabeležen najveći nivo poverenja u okviru „velike četvorke“ od 108,7 poena (ranije 108,4 poena) dok je u Nemačkoj ostvaren jedan poen više, pa je indeks iznosio 106. U Italiji je indeks poverenja u ekonomiju praktično ostao nepromenjen na 106,4 poena, dok je u Francuskoj indeks poverenja uvećan na 99,3 poena, ali ostaje daleko ispod ostale tri glavne zemlje u evrozoni, navodi stručnjak Sakso Banke.

Ova vest je uticala na skok evra u odnosu na dolar za 10-15 poena u dnevnom trgovanju, ali se ovaj odnos ubrzo stabilizovao na ranijem nivou.

Rast nezaposlenosti u Nemačkoj u julu

Najveća ekonomska sila u evrozoni se ovog meseca suočila sa neočekivanim porastom nezaposlenosti. Ovo dolazi kao naknadna revizija junskih podataka, što znači da je nezaposlenost porasla za 1.000 prošlog meseca pre nego da je opala za 1.000. Ovo je prvi put ove godine da se u Nemčkoj dogodilo da dođe do rasta nezaposlenosti dva meseca zaredom.

Ipak stopa nezaposlenosti kao što je to očekivano ostaje nepromenjena 6,4% a zaposlenost, čiji podaci kasne jedan mesec, je u junu porasla za 10.000 a od početka godine je porasla za 33.000. U odnosu na prošlu godinu zaposlenost je porasla za ne manje od 390.000.

Uspon ekonomije u Španiji

Ekonomija u Španiji je u drugom kvartalu zabeležila porast aktivnosti od ne manje od 1% u odnosu na prošli kvartal – što je bilo u skladu sa očekivanjima – posle sličnog upečatljivog rasta u prvom kvartalu od 0,9%. To podrazumeva da je ekonomska aktivnost porasla za 3,9% na godišnjem nivou za prvih pola godine u 2015. i 3,1% u odnosu na prošlu godinu.

Dugo smo sa naklonošću gledali na špansku ekonomiju i tako ćemo ubuduće nastaviti da činimo, poručuje Kefed. Reforme počinju da deluju, uključujući reformu(e) tržišta rada, a tržište nekretnina je izgleda dotaklo dno krajem 2014. godine. Očekuje se da će rast za celu godinu biti 3%, a mogli bismo čak da se iznenadimo i još većim rastom.

Atlantic Grupa je u prvom polugodištu 2015. godine ostvarila prihode od prodaje od 333,1 miliona evra, što u odnosu na isto razdoblje 2014. godine predstavlja rast od 3,5 odsto. Dobit, pre kamata i poreza (EBIT), iznosi 27,3 miliona evra i manja je za 10,0 odsto, najviše usled rasta cena sirovina, dok neto dobit nakon manjinskih interesa iznosi 18,9 miliona evra, što predstavlja rast od 9,6 odsto.

Od važnih poslovnih događaja u prvoj polovini godine, ističu se širenje distributivnog portfolija, dalji razvoj sopstvenih brendova koji, zahvaljujući inovacijama i kvalitetu, nastavljaju da osvajaju međunarodna priznanja, nastavak integracijskih aktivnosti Foodlanda, kao i puštanje u rad proizvodnog pogona energetskih pločica u Novoj Gradiški. U drugoj polovini 2015. godine fokus će biti na daljem rastu poslovanja na postojećim tržištima i internacionalizaciji, kao i upravljanju operativnim i finansijskim obavezama i rizicima.

Otvaranjem novog savremenog pogona za proizvodnju energetskih pločica, u čiju je izgradnju i opremanje uloženo 13,3 miliona eura, nastavljena je konsolidacija proizvodnih kapaciteta Atlantic Grupe, pri čemu je proizvodnja u ovom segmentu sportske prehrane uspešno prebačena sa ugovornih spoljnih proizvođača u sopstvene pogone. Tokom prvog polugodišta 2015. fokus je, takođe, bio na intenzivnoj integraciji kompanije Foodland d.o.o. u Atlantic Grupu, čime su ostvareni preduslovi za efikasnije upravljanje i aktiviranje planiranih sinergijskih efekata unutar sistema.

Ukupnom rastu prihoda od prodaje Atlantic Grupe u prvom polugodištu 2015. najviše su pridoneli Strateško poslovno područje Delikatesni namazi – sa rastom od 6,2 odsto, Strateško poslovno područje Slatko i slano -sa rastom od 4,8 odsto, Strateško poslovno područje Pića – sa rastom od 2,3 odsto, Strateško distributivno područje Hrvatska – sa rastom od 6,3 odsto i Strateško distributivno područje Srbija – sa rastom od 5,7 odsto. Kafa se sa 19,3 odsto učešća u ukupnim prihodima od prodaje ističe kao najveća pojedinačna kategorija sa 64,1 miliona eura prihoda od prodaje.

Posmatrano po tržištima, najveći rast od 7,3 odsto ostvaren je na tržištu Srbije, koje je drugo po veličini tržište Atlantic Grupe sa učešćem u ukupnom prihodu od 22,8 odsto. Na tržištu Hrvatske, koja sa 26,0 odsto ima najveći udeo u prihodu od prodaje, ostvaren je rast od 6,6 odsto, dok je tržište Bosne i Hercegovine sa rastom od 6,1 odsto, treće po rastu u prvom polugodištu sa udelom od 7,3 odsto u ukupnom prihodu od prodaje.

Sopstvene robne marke Atlantic Grupe učestvuju u prodaji sa 65,3 odsto, distribucija proizvoda robnih marki principala sa 18,5 odsto, apotekarski lanac Farmacia sa 6,5 odsto dok proizvodi koje Atlantic Grupa proizvodi kao privatne robne marke za velike poslovne sisteme u zemlji i inostranstvu u ukupnom prihodu od prodaje učestvuju sa 9,7 odsto.

Bankarska grupa Hipo Alpe Adrija nastaviće da posluje i investira u Srbiji i regionu i to će podržati sa više od dve milijarde evra do 2022. godine, izjavio je danas u Beogradu predsednik Izvršnog odbora Hipo grupe Ulrih Kising (Urich Kissing).

U fokusu Hipo banke biće širenje poslovanja sa stanovništvom i malim i srednjim preduzećima, kao oblastima u kojima postoji najveći potencijal za rast, rekao je u razgovoru sa novinarima Kising koji je od polovine jula na čelu grupacije sa poslovanjem u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

Kising je rekao da neće biti prekinuto ni poslovanje sa kompanijama i javnim sektorom, ali da se u poslovina sa stanovništvom i malim i srednjim preduzećima očekuje brži rast od proseka tržišta.

„Sredstva veća od dve milijarde evra za likvidnost i kapital omogućiće da se posao razvija“, rekao je on, ali je istakao da će banke morati tokom vremena da razvijaju i sopstvenu bazu sa finansiranje.

Kising je rekao da grupa sa pokazateljem adekvatnosti kapitala iznad 20 odsto i čistim kreditnim portfoliom sa procentnom nenaplativih kredita oko 12 odsto, ima odličnu osnovu za razvoj.

On je rekao i da su fond Advent i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) kao investitori u finansijskom sektoru poznati po tome da razvijaju poslovanje i da nisu preuzeli Hipo grupu da bi je brzo preprodali.

„Nameravamo da investiramo, razvijamo posao na održivim i profitabilnim osnovama“, istakao je Kising.

Na pitanje da li bi bili zainteresovani za preuzimanje neke od grčkih banaka u Srbiji, ukoliko budu ponuđene na prodaju, Kising je rekao da su, za sada, usredsređeni na unapređenje i razvoj sopstvenog posla, ali i da imaju krute okvire za to koliko su spremni da plate za neku banku.

Hipo grupa ima oko 1,2 miliona korisnika i 250 filijala u pet zemalja regiona.

Investicioni fond Advent i EBRD okončali su u julu 2015. preuzimanje Hipo grupe Alpe Adrija od Heta eset rezolušon (Asset Resolution), entiteta nekadašnje Hipo Alpe Adria banke u vlasništvu Austrije.

U očekivanju izvanrednih finansijskih rezultata američkih kompanija kao što je Facebook, Netflix je već iznenadio sa rastom dobiti od 42,1%.

Ključna tema za američke kompanije u trenutku izveštavanja o dobiti je kako da se nose sa „vetrom u prsa“ koji stvara snaga američkog dolara. Do sada je 195 preduzeća prijavilo rast ukupne dobiti u odnosu na prošlu godinu koji u proseku iznosi 2,5%, što je daleko ispod nivoa iz 2014. godine, ali je ona uvećana u odnosu na još skromniji rast u prvom kvartalu koji je bio 0,5%, navodi u najnovijoj analizi direktor sektora Makro strategije u Sakso Banci (Saxo Bank) Mads Kefed (Mads Koefoed).

Većina analitičara čak očekuje negativan trend u trećem kvartalu Q3, a da će dobit ponovo skočiti na skoro 10% sredinom 2016. I rast prihoda od prodaje je bio razočaravajući i iznosio svega 0,9%, ali je to, kao i u slučaju dobiti, poboljšanje u odnosu na Q1 kada je zabeležen negativan rast od 2,9%. U odnosu na očekivanja, rast prihoda od prodaje je u proseku bio bolji za 0,4% (98 preduzeća je iznenadilo većim rastom, 96 većim padom), dok je po dobiti iznenadilo 4,9% preduzeća (148 rastom, 45 padom).

Prognozirana dobit je uglavnom nadmašena za oko 5% tokom više poslednjih kvartala jer su analitičari snizili očekivanja uoči saopštavanja rezultata. Rezultati prodaje su takođe iznenadili za oko 1% u proseku tokom poslednjih nekoliko kvartala. Drugim rečima, sezona dobiti u ovom kvartalu liči u velikoj meri na prethodne kvartale, ističe Kefed.

Kao i obično, kompanije koje se bave finansijama, predvodile su sa 50 od 91 preduzeća koja su već prijavila dobit i iznenadila su rastom. Od 50 finansijskih kompanija koje su saopštile rezultate, 40 ih je prijavilo veću dobit nego što je bilo očekivano, nadmašivši očekivanja u proseku za 6,1%. Rast dobiti u proseku je 4,2% u 34 kompanije, u koje spadaju giganti kao što su Bank of America, Morgan Stanley, Citigroup, Wells Fargo i Goldman Sachs, koje su prijavile veću dobit u odnosu na prethodnu godinu.

Sektor sa najboljim rezultatima do sada su potrošačke usluge, u kojem je dobit u proseku uvećana za 14,6% i ostvaren je rast prihoda od prodaje od 10,4%, a gde je 24 od 72 preduzeća objavilo izveštaje za drugi kvartal. Kada je reč o očekivanjima, analitičari su za prodaju bili u pravu (u proseku je bilo 0,2% iznenađenja), dok je očekivana dobit nadmašena za 5,2%.

U sektor potrošačkih usluga spadaju kompanije kao što su Amazon (koja je imala veoma dobar kvartal što se ogleda u cenama akcija), Kroger, McDonald’s, American Airlines, Walgreen’s i Starbucks. Ovi rezultati potvrđuju da snažno tržište rada ponovo dozvoljava američkim potrošačima da iskažu svoju kupovnu moć, navodi u analizi stručnjak Sakso Banke.

To što je sektor nafte i gasa grupa sa najgorim rezultatima jedva da predstavlja vest s obzirom na teške udare koje doživljava nafta. Dobit je pala za 47,8%, a prodaja za 24,3% u odnosu na prošlu godinu – mada treba imati u vidu da je samo devet od 39 kompanija saopštilo rezultate. Exxon Mobil, Chevron i Phillips 66 su u dugom nizu kompanija koje tek treba da objave svoje rezultate. Svih devet kompanija je već prijavilo pad prodaje i zarade, međutim pad dobiti je zapravo bio blaži nego što se očekivalo na Volstritu (Wall Street). Dobit je, drugim rečima, iznenadila u proseku 8,7%, dok je prodaja bila više ili manje u skladu sa prosečnim promašajem od 1,7%.

Kada je reč o indeksu Nasdaq 100, 35 od 99 kompanija je objavilo izveštaje, pri čemu je kod 22 kompanije zabeležen rast dobiti, a kod 23 rast prodaje. Rast prodaje je u proseku nadmašio očekivanja za 0,9%, ali je rast dobiti bio 3,7% ispod očekivanja analitičara. Ipak, važno je reći da su 23 kompanije premašile očekivanja dok je kod kompanje Yahoo zabeležen podbačaj od 13,6% i time je oboren prosek.

Micron Technology takođe nije uspeo da ispuni očekivanja sa dobiti nižom za 5,7% od očekivane. Na drugom kraju skale Netflix je iznenadio sa rastom dobiti od 42,1% dok je prodaja bila očekivana. Ulaganje u Netflix nije bio loš potez tokom 2015. s obzirom da im je cena akcija porasla 118% u poređenju sa 7,4% za Nasdaq 100 indeks.

Još uvek nije kraj sezone izveštavanja o dobiti kompanija a ova nedelja je već puna najava. Nakon zatvaranja berze danas, Facebook će prijaviti dobit koja bi mogla da bude veća i do 50% u odnosu na prošlu godinu. Jednoglasno se očekuje i veliko povećanje prihoda od prodaje od 37% u odnosu na prošlu godinu, zaključio je Kefed.

Profit pre oporezivanja velike bankarske grupacije u poslednjem kvartalu iznosio je 3,14 milijarde funti, odnosno 25% više nego lane.

Banka je takođe obezbedila sredstva u iznosu od 850 miliona funti za eventualnu dalju kompenzaciju klijenata u sporovima oko manipulacije deviznim kursom. Iz istih razloga Barcleys je u prvom kvartalu izdvojio fond od oko 800 miliona funti.

Profit je veći za 25%, između ostalog i zahvaljujući prodaji imovine preuzete od kolapsa banke Lehman Brothers 2008. godine. Isplata dividende ove godine iznosiće 6,5%, baš kao i 2014.

Na vest o rastu profita vrednost akcija Barcleys-a porastao je za 2% na njujorškoj berzi.