јул 2015

Predstavnici Vlade Srbije i rukovodstvo kompanije „Johnson Electric“ potpisali su danas Memorandum o razumevanju kojim su predviđene dalje investicije u iznosu od 50 mil EUR i zapošljavanje dodatnih 2.400 radnika.

Memorandum su potpisali – u ime vlade ministar privrede Željko Sertić i Grada Niša gradonačelnik Zoran Perišić i u ime kompanije direktor „Johnson Electric“ Markus Šmic, potpredsednik te kompanije za Evropu Ostin Vang i zastupnik „Johnson Electric“ Loran Kardona.

Trenutno „Johnson electric“ zapošljava 365 ljudi, od kojih dve trećine čine operateri koji su svi zaposleni sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje u Nišu.

Do kraja 2015. predviđeni broj zaposlenih je 582 radnika, a onda će, kako je najavljeno, taj broj da raste proporcionalno i kako bi do 2020. godine dostigao broj od 3.400 radnika.

Kompanija „Johnson Electric“, koja se bavi proizvodnjom motora, zavojnica, prekidača, fleks krugova i mikroelektronike, prvi ugovor s Vladom Srbije potpisala je krajem 2013. koji je podrazumevao investiciju od 15 mil EUR, zgradu površine 10.000 m2 i zapošljavanje do 1.000 radnika do sredine 2016.

„Johnson Electric“ je globalna kompanija sa sedištem u Hong Kongu i zapošljava više od 30.000 ljudi u više od 30 zemalja sveta.

Izvor: eKapija, Tanjug

Banke u Srbiji na dinarsku štednju nude kamate koje se kreću i iznad sedam odsto godišnje i trostruko su veće nego kamate na štednju u evrima, ali prema podacima Narodna banke Srbije (NBS) štednja u dinarima beleži pad.

Prema podacima NBS, dinarska štednja je u prvom kvartalu 2015, drugo tromesečje zaredom, zabeležila pad, dok je devizna štednja povećana, tako da je učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji smanjeno u poređenju sa poslednjim tromesečjem 2014. za 0,2 procentnih poena, na 3,5 odsto.

Krajem marta ukupna dinarska štednja je iznosila 36,5 milijardi dinara, ili za 1,5 milijardi dinara manje nego na kraju 2014. godine, navela je NBS u izveštaju o dinarizaciji i dodala da je pad dinarske štednje karakterističan za štednju rokova dospeća do jedne godine (1,8 milijardi dinara ), i to za sve ročnosti, izuzev za ročnost od jednog do tri meseca.

Kako su agenciji Beta rekli u Vojvođanskoj banci, tokom leta su uveli promotivnu ponudu i ponudili kamate od 6,75 odsto na dinara oročene na tri meseca, odnosno 1,2 odsto na evre.

„Trenutno su kamatne stope za štednju u dinarima i do tri puta veće od kamatnih stopa u evrima. Vojvođanska banka je ovog leta rešila da klijentima olakša i obezbedi sigurno letovanje, tako da im na poklon dajemo, uz štednju, osiguranje domaćinstva, odnosno putno osiguranje“, rekla je direktor za upravljanje mrežom i stanovništvo u Vojvođanskoj banci Marija Kostantinou, (Maria Constantinou).

Prema podacima NBS, dinarska štednja položena na duže rokove je povećana, i to najviše za ročnost od jedne do dve godine i od dve do pet godina, što je u manjoj meri ublaženo smanjenjem štednje roka dospeća dužeg od pet godina.

Štednja na rokove do godinu dana i dalje predstavlja preovlađujući vid dinarske štednje stanovništva (89,2 odsto), od čega se najveći deo odnosi na štednju oročenu na period od šest meseci do godinu dana (45,9 odsto).

Znatan iznos kratkoročne štednje i dalje čine depoziti po viđenju, čije je učešće u kratkoročnoj štednji u prvom tromesečju nastavilo rast i krajem marta je dostiglo 21 odsto, navela je NBS.

Prema podacima banaka, kamate na štednju u dinarima oročenu na godinu dana kreću se između četiri i 8,5 odsto, a na štednju u evrima od 0,1 do 1,4 odsto.

Izvršni direktor za poslove sa stanovništvom u Sosijete ženeral banci (Societe Generale) Dejan Vučinić rekao je da su kamate na štednju ove godine niže nego u prošloj godini, ali da je manji pad kamata zabeležen na dinarsku štednju i pored toga što je referenta kamatna stopa NBS smanjena za trećinu, sa devet na šest odsto. Vučini je rekao da je kamata na štednju u evrima u Sosijete ženeral banci oročenu na 12 meseci 0,35 odsto, dok je na dinarsku štednju 4,5 odsto.

Narodna banka Srbije navela je da je devizna štednja krajem marta iznosila 8,36 milijardi evra, što je za 106,3 miliona evra više nego krajem prošle godine.

S obzirom na to da su kamatne stope na deviznu štednju kratkih ročnosti tokom prvog tromesečja izuzetno niske i još se smanjuju, i dalje je prisutna tendencija povećanja zastupljenosti štednje na rok preko godinu dana u ukupnoj deviznoj štednji, navela je NBS i dodala da je tokom perioda januar-mart to učešće povećano za 0,4 procentnih poena, na 22,5 odsto.

U strukturi devizne štednje roka dospeća preko godinu dana povećana je štednja ročnosti od dve do pet godina (za 34,3 miliona evra ) i ročnosti jedne do dve godine (za 24,4 miliona evra).

Kod kratkoročne devizne štednje, slično kao i u prethodnom tromesečju, štednja po viđenju je nastavila da raste (za 167,4 miliona evra ), što je dobrim delom neutralisano smanjenjem sredstava dužih rokova dospeća – od šest meseci do jedne godine (79,4 miliona evra) i od tri do šest meseci (59,2 miliona evra).

Prema podacima Komercijalne banke, u toj banci devizna štednja je nastavila da rastom i u prvoj polovini 2015. godine i krajem juna iznosila je 1,62 milijarde evra.

Izvor: Beta

Pri kraju jučerašnjeg trgovanja na njujorškoj berzi vrednost akcija Epla (Apple) pala je za čitavih 8%, ponajviše zato što je prodaja iPhone uređaja u poslednjem kvartalu bila ispod ranije prognoziranih 49 miliona.

Epl je prodao „samo“ 47,5 primeraka svojih smartfonova, sjajnih 59% više nego u istom periodu lane, ali i dalje nedovoljno s obzirom na ranija očekivanja. Prosečna cena iPhona skočila je za godinu dana sa 99 dolara na 660, što pokazuje da sve veći broj ljudi kupuje skuplje modele u ponudi.

Britanska izdavačka kuća „Pearson Plc“ razmatra prodaju čuvenog dnevnog lista „Financial Times“, nakon što je nekolicina kupaca izrazilo interesovanje za njegovo preuzimanje, javila je njujorška agencija „Bloomberg“ pozivajući se na dva izvora upoznata sa situacijom.

Prodaja bi mogla biti teška i više od milijardu funti, dok trenutna tržišna vrednost „Pearsona“ iznosi oko 10,3 milijardi funti. Kao potencijalni kupac spominje se nemačka medijska grupacija „Axel Springer“.

Iako još nije pokrenut postupak prodaje, FT bi, kako prenosi „Bloomberg“, mogao privući interes medijskih kompanija, ali i drugih investitora iz Evrope, Bliskog istoka i Azije.

List je osnovan 1888. godine u Londonu i u poslednje vreme ima tiraž od oko 2,2 miliona čitatelja širom sveta. Glavni rival FT-a je „Wall Street Journal“ čija čitanost se kreće oko 2,4 miliona.

Izvor: seebiz.eu, eKapija

Nakon prošle reči nedelje koja je bila jedna od dosad najbolje propraćenih u domaćim medijima otkad postoji naša rubrika, ovonedeljni pojam nametnuo se kao logičan nastavak. Grexit, popularna skraćenica za eventualni grčki izlazak iz evrozone, naime, u poslednje vreme je veoma čest izraz u američkim i zapadnoevropskim medijima koji prate ekonomske (ne)prilike ove južnoevropske države.

Pošto su građani Grčke na referendumu izglasali „NE“ predloženim merama štednje kreditorske trojke, premijer Cipras je nedelju dana kasnije napravio preokret, zanemario glas naroda i iste te mere prihvatio.

Međutim, zapadni ekonomski analitičari smatraju da time nije prevaziđena i mogućnost grčkog napuštanja evrozone. U anketi američkog Blumberga 71 odsto ispitanih ekonomista izjavilo je da očekuje da će „Grčka do kraja 2016. biti naterana da izađe iz evrozone“.

Janus Varufakis je, odlazeći sa pozicije grčkog ministra finansija, izjavio da Nemačka želi da se dogodi Grexit. „Nakon ekonomske krize 2008. godine, Evropa nije znala šta da radi. Treba li da pripremi temelje za bar jedno izbacivanje kako bi osnažili finansijsku disciplinu? Treba li pripremiti temelje za federaciju? Do sad, nije učinjeno ni jedno. Nakon meseci pregovora, potpuno sam uveren da nemački ministar finansija Volfgang Šojble želi izbacivanje Grčke iz evrozone kako bi Francuzi prihvatili njegov model disciplinovane evrozone“, napisao je Varufakis za britanski Gardijan.

Mnogobrojna su i veoma raznolika predviđanja o tome šta bi, zapravo, bile realne posledice Grexita-a, ukoliko se on zaista i ostvari. Od toga da će Grčka relativno bezbolno, po ostale članice, izaći iz zone evra, do katastrofalnih scenarija, koji podrazumevaju ekonomski slom već nestabilnih država u regionu, pa i čitave Evropske unije. Moguće scenarije, naravno, razmatraju i u središtu same EU, pa smo tako, preko grčkog lista Katimerinija, saznali i da je Evropska komisija još krajem prošlog meseca napravila tajni izveštaj o posledicama Grexit-a, u kome se nabraja „200 problema koje bi trebalo rešiti ukoliko se to dogodi“.

U međuvremenu, veliki kapital boga ne moli, pa je tako američki milijarder Voren Bafet, zajedno sa italijanskim milionerom Alesandrom Protom, pre nekoliko dana kupio grčko ostrvo Agios Tomas (Sveti Toma) za tričavih 15 miliona evra. Džoni Dep je za 4,2 miliona, barem, kupio nenastanjeno ostrvo. Veoma prikladno, nemački Bild je sastavio listu ostrva, zgrada (čak 2.500 njih), stadiona i plaža koje bi Grci mogli da stave na „akciju“. Rasprodaja je, dakle, počela.

Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.