фебруар 2016

Alkoholna pića će moći da se reklamiraju u štampi. Ovo je ključna novina nedavno usvojenog Zakona o oglašavanju. Kada su u pitanju elektronski mediji, reklame za alkoholna pića moći će da vide samo noćne ptice.

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić obrazlažući predloženi zakon u Skupštini, rekao da je „novim rešenjem predviđeno da se alkoholna pića do 20% alkohola reklamiraju u elektronskim medijima od 18 časova do šest sati ujutru“. Ljajić je rekao da se ovaj propis donosi da bi se naše zakonodavstvo i u ovoj oblasti uskladilo sa standardima EU, ali i zato što su odredbe važećeg zakona, donete pre 10 godina, prevaziđene.

Usvojeni zakon postavlja minimalna, transparentna i objektivna merila za sve učesnike u tom procesu, a njime se, pored ostalog, zabranjuje obmanjujuće oglašavanje, oglašavanje koje sadrži prikaz maloletnika u opasnoj situaciji, oglašavanje koje neposredno poziva maloletnike na kupovinu roba li usluga ili da to zahtevaju od svojih roditelja, zabrana reklamiranja mleka, druge hrane i pića za odojčad do šest meseci i pribora za njihovo korišćenje.

Biće omogućeno da se alkoholna pića reklamiraju i u štampanim medijima, a izuzetak su časopisi namenjeni deci i maloletnicima. Ima i nedostataka. Primera radi, u poljoprivrednim emisijama koje se na našim televizijama po pravilu emituju u prepodnevnim časovima nemoguće je reklamirati male proizvođače vina, koji po pravilu nemaju novca za marketinške kampanje i oglašavanja.

Kao novinu, Ljajić je naveo i to što će oglašavanje na otvorenom prostoru biti u nadležnosti lokalnih samouprava, koje će određivati uslove i način oglašavanja.

Oglašavanje na plakatu koji se postavlja na javnoj površini dozvoljeno ako je javna površina za postavljanje plakata aktom jedinice lokalne samouprave određena za te namene ili ako je za postavljanje plakata na javnoj površini potrebna dozvola jedinica lokalne samouprave, po pribavljanju te dozvole.

Ministar Ljajić je rekao da će obmanjujuće oglašavanje biti zabranjeno, jer ono dovodi u zabludu kupca, a zabranjeno je i uporedno oglašavanje koje omalovažava robu i usluge konkurenata na tržištu.

Ovim zakonom se definiše i internet oglašavanje. Tako je na internetu dozvoljeno reklamiranje alkoholnih pića sa sadržajem alkohola do 20%, dok će biti zabranjeno reklamiranje duvana, cigareta i alkoholnih pića koja sadrže više od 20% alkohola.

Novina je i da se ukida reklamiranje elektronskih cigareta. Zakonom se po prvi put reguliše oglašavanje „igara na sreću“ i one mogu da se reklamiraju u elektronskim medijima i bioskopima od 21 do šest sati ujutru.

Propisano je i da u okviru jednog punog sata emitovanog programa komercijalnih pružalaca medijske usluge, TV oglašavanje i TV prodaja ne mogu zauzimati više od 20% vremena, a za programe ustanove javnog medijskog servisa i pružaoce medijske usluge civilnog sektora više od 10 odsto.

Prenosi međunarodnih sportskih događaja od nacionalnog značaja posredstvom ustanova javnog medijskog servisa mogu da se prekidaju najduže devet minuta po satu, s tim da ukupno emitovanje TV oglašavanja i TV prodaje može trajati najduže 10 odsto od ukupno dnevnog emitovanog sportskog programa.

Za one koji krše odredbe zakona predviđena je kazna od 300.000 do 2 miliona dinara.

Izvor: eKapija

Rezultati januarske ankete Narodne banke Srbije potvrđuju da finansijski sektor i privreda očekuju očuvanje stabilnosti cena u narednih godinu dana.

Finansijski sektor očekuje da će međugodišnja inflacija u januaru 2017. godine biti na nivou od 2,7%. Inflaciona očekivanja finansijskog sektora za godinu dana unapred se više od dve godine kreću u granicama cilja Narodne banke Srbije (4,0±1,5%).

Privrednici očekuju da će međugodišnja inflacija u januaru 2017. biti na nivou od 2,5%, tj. u granicama cilja Narodne banke Srbije.

I srednjoročna inflaciona očekivanja (za dve godine unapred, tj. za januar 2018) finansijskog sektora i privrede su usidrena i na nivou su od 3,6% kod finansijskog sektora i 3,0% kod privrede.

Suficit budžeta Srbije u januaru 2016. godine iznosio je 33 milijarde dinara, a kad se uračunaju rashodi za projektne zajmove 32,2 milijarde, objavilo je danas Ministarstvo finansija.

Prihodi budžet su bili 93,7 milijardi, a rashodi 60,7 milijardi dinara.

Poreski prihodi iznosili su 72,9 milijardi dinara, a najveći deo je po osnovu uplata PDV u iznosu od 36,6 milijardi.

Kako je objašnjeno, prihod od PDV u januaru jer se plaćaju obaveze za prethodna tri meseca, uključujući i decembar koji karakteriše izuzetno visoka potrošnja.

Po osnovu akciza naplaćeno je 27,7 milijardi dinara.

Neporeski prihodi budžeta iznosili su 20,7 milijardi dinara, od čega je 12,7 milijardi prihod po osnovu licenci za korišćenje mobilne mreže četvrte generacije.

Rashodi budžeta u januaru su bili 60,7 milijardi dinara. Na isplatu plata zaposlenima utrošeno je 18,8 milijardi dinara, dok su transferi organizacijam aobaveznog socijalnog osiguranja iznosili 13,8 milijardi.

Uobičajeno je da su u januaru i februaru ukupni rashodi niži od mesečnog proseka jer je manji broj radnih dana i tek su započete procedure javnih nabavki.

Budžet opšte države u januaru je imao suficit u iznosu od 30 milijardi dinara, pri čemu je na nivou lokalnih samouprava suficit iznosio 2,1 milijardu, u Vojvodina 700 miliona dinara, dok je PIO fond imao deficit od 7,2 milijarde dinara.

Državna preduzeća nadležna za održavanje i izgradnju puteva, Putevi Srbije i Koridori Srbije, u najvećoj meri se finansiraju iz kredita, te je njihov ukupan deficit iznosio 1,5 milijardi dinara, nadodi se u saopštenju Ministarstva finansija.

Izvor: Beta