март 2016

Ovu godinu obeležiće prava navala za mobilnim korporativnim aplikacijama, što zahteva da one budu inteligentnije, „samosvesnije“ i sigurnije, odnosno da same detektuju i odgovarajuće reaguju na potencijalne pretnje. Uporedo, u poslovne tehnologije seli se nova informatička revolucija – virtuelna realnost, čiju primenu već sada treba pomno pratiti, predviđaju stručnjaci u kompaniji Tošiba.

Ubrzani prodor prenosivih uređaja u svet poslovnih tehnologija jedan je od najizraženijih informatičkih trendova, što će u 2016. godini neminovno dovesti do još većeg oslanjanja firmi na mobilne korporativne aplikacije. Istovremeno, velika rasprostranjenost usluga informatičkog oblaka, sve veća mobilnost i evidentan porast upotrebe mobilnih aplikacija u poslovne svrhe, uvrstiće bezbednost aplikacija i informacija u sam vrh korporativnih prioriteta, predviđaju stručnjaci u kompaniji Tošiba (Toshiba).

Uz nesmanjen značaj sigurnosnih opcija ugrađenih u prenosivi hardver, očekuje se i prava navala tražnje za sve inteligentnijim sigurnosnim konceptima u mobilnim aplikacijama. To je oblast pod velikim uticajem dolazeće „Z generacije“, korisnika stasalih uz aplikacije na pametnim telefonima i tablet uređajima, koji će sličnu jednostavnost u korišćenju tehnologija očekivati i na poslu.

Sledeći važan trend, koji već od ove godine treba pomno pratiti, jeste virtuelna realnost (VR), predviđaju u Tošibi. Iako još u povoju, procenjena snaga i doseg ove tehnologije su značajni, bilo kao obrazovnog i alata za obuku, kao novog ambijenta za održavanja virtuelnih sastanaka ili za davanje novog zamaha u oblastima projektovanja i inženjeringa, istraživanja i razvoja.

Bezbednost u krupnom planu

Imajući u vidu da hakerski napadi postaju sve kompleksniji i sofisticiraniji, programeri bi u svrhu bezbednosti trebalo više da se fokusiraju na kreiranje aplikacija koje same mogu da detektuju i odgovarajuće reaguju na potencijalne pretnje, smatraju u Tošibi. Mnoge aplikacije za mobilno bankarstvo, na primer, mogu već danas da otkriju da li je uređaj modifikovan da bi radio sa softverom koji proizvođač prethodno nije odobrio. Ove aplikacije otkrivaće ubrzo i potencijalne ranjivosti ukoliko lični podaci budu izloženi riziku i – neće se pokrenuti.

Uskoro će takve aplikacije biti unapređene do nivoa koji će obezbediti otkrivanje da li je neko drugi dodirnuo mobilni uređaj, ili identifikovanje daha i momentalno (automatsko) pokretanje sigurnosne zaštite, a moguće opcije su i upozoravanje banke i vlasnika bankovnog računa, ili zatvaranje aplikacije kao mera predostrožnosti.

S druge strane, uporedo sa nastojanjima kompanija da njihova „cloud-rešenja“ budu bezbedna i „udomljena“ kod pravih dobavljača, proizvođači i preduzeća trebalo bi da adekvatno vrednuju značaj samog hardvera, odnosno ulogu koju prenosivi laptop ili tablet uređaji igraju u sveukupnoj bezbednosti sistema.

Uređaji namenski osmišljeni za poslovnu primenu, primera radi Toshiba Satellite Pro A50-C, projektovani su sa bezbednošću u prvom planu, sa ugrađenim barijerama koje omogućavaju zaštitu podataka čak i kada se laptop zaboravi u vozu, ili je ukraden. Sa postepenim prelaskom na mobilna radna mesta, fokus i u ovoj godini će biti na razvoju alata koji omogućavaju upravljanje mobilnim uređajima i aplikacijama na brojnim operativnim sistemima, uz viši stepen bezbednosti.

Ekspanzija korporativnih aplikacija

Kako trendovi mobilnog i fleksibilnog rada postaju sve izraženiji, poslovne potrebe za korporativnim aplikacijama postepeno premašuju ponudu. Štaviše, sudeći po analizama istraživačke kuće Gartner, očekuje se da do kraja 2017. godine tržišna potražnja za uslugama razvoja mobilnih aplikacija raste najmanje pet puta brže nego kapaciteti internih IT inženjera da ih isporuče.

Razlog za ovakav trend je u prednostima mobilnih aplikacija, koje omogućavaju postizanje daleko veće efikasnosti uz jednostavnu upotrebu. Primera radi, pravdanje troškova sada može da se obavi samo duplim „tap“-om u nekoj aplikaciji, umesto za nekoliko minuta na nekoj složenoj veb-lokaciji. To, međutim, zahteva aplikacije koje su inteligentnije, „samosvesnije“ i sigurnije, ističu u Tošibi. Slično kao i sa mobilnim sajtovima, ukoliko se aplikacija otvori u određenom okruženju, potrebno je da se i njen korisnički interfejs, odziv i brzina učitavanja optimizuju za ekran tog uređaja.

Jačanje tržišta „nosećih gedžeta“ (vearables) takođe će dovesti do još većeg oslanjanja na korporativne aplikacije. Uticaj „Z generacije“ na tehnike rada, a posledično i na tehnologije za poslovnu primenu, nastaviće da raste. Nove generacije bez problema mogu da rade na svim uređajima – od stonih računara do pametnih satova. Iako je malo verovatno da će se tradicionalna postavka kancelarija suštinski promeniti, predviđa se da će „generacija Z“ diktirati trendove rada u mobilnoj sferi.

Tako, uskoro možemo očekivati da zaposleni diskretno proveravaju svoju elektronsku poštu tokom sastanka, kada ih na to upozori njihov pametni sat, a u budućnosti su verovatni i scenariji u kojima će važni podaci moći da se prenose saradnicima na staklima pametnih naočara. Stoga, uporedo s revolucijom nosivih uređaja, podrška njihovoj integraciji i bezbednom korišćenju u profesionalnom okruženju – bilo da je reč o hardveru ili o aplikacijama, predstavljaće jedan od naročito važnih ciljeva informatičkih kompanija, smatraju u Tošibi.

Virtuelna realnost

Inovacije u oblasti prenosivih uređaja, osim korporativnog poslovnog okruženja, mogu biti posebno korisne u još nekim delatnostima zbog prirode njihovog posla, među kojima će, već u ovoj godini, prednjačiti zdravstvena zaštita. Lekari, na primer, preko nosivih uređaja koji detektuju i šalju podatke o vitalnim parametrima zdravlja, mogu da prate zdravlje trudnice u realnom vremenu tokom celog dana, bez potrebe da ona dolazi u ordinaciju, kao i još mnogo toga.

Zdravstvo je i jedna od oblasti u kojoj će naročito doći do izražaja potencijal virtuelne realnosti kao novog alata u obrazovanju stručnjaka. Mada je reč o tehnologiji koja je još u povoju, očekuje se njena značajnija primena već od ove godine. Virtuelna realnost će biti sve izraženiji trend u budućnosti, bilo da je reč o organizovanju poslovnih sastanaka „na daljinu“ u različitim ambijentima, ili višestrukih primena kod projektovanja i inženjeringa, kao što je, primera radi, istraživanje i razvoj u automobilskoj industriji.

Darko Bogojević

Članak je objavljen u broju #124 časopisa „Biznis & Finansije“

Struja u Srbiji neće poskupeti u narednom periodu, niti je to bilo kakva obaveza „da od nekog datuma moramo povećati cenu za neki procenat“, potvrdio je ministar energetike Aleksandar Antić. Ova dobra vest, kako za građane, tako i za privrednike, morala bi biti u senci jedne manje prijatne činjenice – da Srbija danas ima najniži stepen energetske efikasnosti u Evropi.

Naime, države Zapadne Evrope po kvadratnom metru potroše manje od 100 kilovat sati energije godišnje, a u našoj zemlji potrošnja je od 150 do 180 kilovat sati. Od ukupno potrošene električne energije u Srbiji skoro polovinu potroše građani u svojim stanovima, a čak 65% te energije odnosi se na grejanje. Primera radi, specifična potrošnja toplotne energije u Danskoj je 96 kilovat sati po kvadratu u sezoni, a kod nas 228 i to u poslovnim prostorima i zgradama, dok je u privatnim kućama mnogo veća. Niti je električna energija besplatna, niti je imamo u neograničenim količinama. Štednja je neophodna i iz razloga što Srbija u nekim oblastima troši pet puta više primarne energije po jedinici bruto društvenog proizvoda nego razvijene zemlje. Utrošak energije u nekim sektorima je čak četiri do pet puta veći od zapadnih zemalja. Zbog toga privreda proizvodi robu koja nije konkurentna, domaćinstva plaćaju veće račune, dok država daje više para za uvoz struje, gasa i drugih energenata.

Tako smo postali evropski šampioni u neracionalnoj potrošnji energije koju, čak i za javnu rasvetu, trošimo 50 procenata više nego zemlje Evropske unije. A da, ipak, na javnu rasvetu nekako nismo osetljivi, primetili smo u Beogradu u kome je novogodišnje osvetljenje dočekalo Kinesku novu godinu.

Prioritet – srediti zgrade

U razvijenim zemljama jedna trećina potrošnje odlazi na zgradarstvo, a najveći deo na industriju, dok u Srbiji najveća potrošnja, čak 60%, odlazi na zgrade. Zbog toga je poboljšanje energetskih kvaliteta zgrada ključno za ostvarivanje ciljanih ušteda energije za 9% u desetogodišnjem periodu od 2008. do 2018. godine.

Procena je da u Srbiji imamo više od 4,5 miliona objekata koji podležu energetskoj sertifikaciji. Ako se zna podatak da do 80-tih godina prošlog veka nismo ni imali ozbiljnu regulativu u ovoj oblasti, to znači da više od 80% svih tih zgrada zahteva energetsku sanaciju.

Predsednik skupštine Inženjerske komore Srbije Dragoslav Šumarac kaže da se kod usvajanja Zakona o ozakonjenju objekata videlo da nadležno ministarstvo procenjuje da u Srbiji ima više od 1,5 miliona nelegalnih objekata, koji su po pravilu takođe energetski neefikasni.

Lumpang Moonmuang Šumarac takođe podseća da je prema Nacionalnom akcionom planu energetske efikasnosti, koji je predložilo Ministarstvo energetike Srbije, predviđeno je da se do 2020. godine smanji potrošnja finalne energije u zgradama za 9%. Da bi se to ostvarilo, objašnjava naš sagovornik, potrebno je uložiti 1,6 mlrd EUR samo u sanaciju postojećeg stambenog fonda. To je jedna od većih investicija i tu se vidi da je energetska efikasnost projekat od nacionalnog značaja, na kome treba raditi i sprovesti ga što pre.

Pokretanje građevine

Ako se sve ovo uzme u obzir, nameće se pitanje koliko je podizanje energetske efikasnosti u zgradarstvu šansa za građevinsku industriju, odnosno srpsku privredu u celini, i da li bi stroži propisi mogli da ograniče ili poskupe novogradnju?

Pokretanje energetske sanacije zgrada je velika šansa za građevinarstvo Srbije, kako za građevinsku industriju, tako i izvođače radova, poručuju iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

– Ako znamo da čovek provede 90% svog života u zgradama (kancelarije, bioskopi, sportske dvorane, pozorište, bolnice, škole, dečji vrtići…) onda je veoma važno da mu u tim zgradama bude i udobno, a to je jedino moguće ako su zgrade propisno izolovane i ako imaju odgvarajuće instalacije i opremu. Sada u Srbiji imamo oko 85% stambenih zgrada koje nemaju nikakvu toplinsku izolaciju, a ostale imaju nezadovoljavajuću izolaciju i samo nove zgrade (koje su dobile građevinske dozvole nakon 1. oktobra 2012. godine) su projektovane u skladu sa propisima iz ove oblasti – kaže za „eKapiju“ Jasminka Pavlović, šef odseka za energetsku efikasnost i građevinske proizvode u Ministartvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ona objašnjava da, budući da se većina termoizolacionih materijala proizvodi u Srbiji, kao i prozori i vrata, ali i proizvodi za završne radove, i da sve radove na energetskoj sanaciji zgrada sprovode naši radnici, jasno je da bi šire pokretanje energetskih sanacija pokrenulo umrtvljeno građevinarstvo i građevinsku industriju, a korisnicima zgrada stvorilo bolje uslove za život i rad.

Energetski pasoši

Već četvrtu godinu, u skladu sa direktivama Evropske unije, i u našoj zemlji sve nove i rekonstruisane zgrade i državne institucije moraju imati energetske pasoše. U njima piše koliko zgrada i stanovi troše energije. Radi unapređenja energetske efikasnosti i smanjenja zagađenja, pri Ministarstvu građevinarstva napravljen je i Centralni registar svih energetskih pasoša u zemlji – CREP, koji bi trebalo da najviše olakša građanima pri kupovini stana. Više ne moraju da veruju na reč investitorima, već unapred mogu znati ono što je za kućne budžete najvažnije – koliko će izdvajati za grejanje ili hlađenje.

Naime, ukoliko želite da kupite neki stan u nekoj zgradi možete da odete i pogledate u Centralnom registru. Imate slobodan pristup da vidite kojoj klasi zgrada pripada i koliko energije se troši za grejanje stana po metru kvadratnom godišnje.

Budžetski fond

Srbija od 1. januara 2014.godine ima Budžetski fond za podizanje energetske efikasnosti. Ovaj fond u je u prošloj godini raspolagao sa 180 miliona dinara namenjenih za projekte javnog sektora. Prema rečima stručnjaka, ključni korak za unapređenje energetske efikasnosti u zgradama u Srbiji je da se dopre do pojedinaca, koji zbog nedostatka novca ili nedovoljnog znanja o mogućim uštedama, ne unapređuju svoje kuće. Krajem 2014. godine sklopljeni su ugovori sa 11 lokalnih samouprava za adaptaciju javnih zgrada iz tog fonda. Uvođenje energetskih menadžera trebalo bi da pruži uvid u pravo stanje u oblasti energetske efikasnosti u opštinama koje će morati da ostvare propisane uštede energije, da ih prate i izveštavaju resorno ministarstvo.

Projekti za koje su izdvojena sredstva iz fonda birani su na osnovu više kriterijuma, poput toga kolike su uštede po dinaru uložene investicije, bodovalo se i ako je lokalna samouprava bila spremna da uloži više sredstava. Zvaničnici Ministarstva rudarstva i energetike objašnjavaju da Fond subvencioniše do 70% investicije. Ipak, oni napominju da je Fond za energetsku efikasnost budžetska linija na nivou ministarstva, da su njegove mogućnosti ograničene, odnosno da se pare ne vraćaju u fond, niti mogu da se stave u banku kao garancija.

Stoga Srbija u narednom periodu mora da radi na razvijanju kvalitetnih mehanizama za energetsku efikasnost, uz podsećanje da naša zemlja nema posebnu instituciju za tu oblast za razliku od država u okruženju koje imaju i prihode iz ekoloških taksi.

Stručnjak Evropskog instituta za energetske performanse u zgradarstvu (BPIE) Den Stanjašek je, učestvujući na jednom od panela posvećenom razvoju ove oblasti, istakao da evropska iskustva pokazuju da ulaganja u energetsku efikasnost mogu da utiču na povećanje bruto domaćeg proizvoda i do 1% godišnje.

Na putu do promene sumorne statistike pred Vladom Srbije, stručnjaci daju nekoliko rešenja – direktne subvencije, poreski podsticaji, rivolving fond koji bi se stalno punio zahvaljujući uštedama energije, kao i prebacivanje novca lokalnim samoupravama za tu namenu.

Stručnjaci predlažu i ESCO model finansiranja kada kompanije, pored inovativnih projekata za ostvarenje veće energetske efikasnosti i smanjenje potrošnje energije klijentima nude i finansijska rešenja za njihovu realizaciju, zatim javno-privatna partnerstva, subvencije države i drugo.

Bez obzira na to kako državne institucije odluče da rade na povećanju svesti građana, investitora i lokalnih samouprava, jasno je da cela Srbija u narednom periodu mora da radi na razvijanju kvalitetnih mehanizama za energetsku efikasnost.

Izvor: Jelena Đelić, eKapija