јануар 2017

Gotovo decenijsko ulaganje države u razvoj klastera od ukupno 197,2 miliona dinara nije značajnije doprinelo razvoju MSP kroz povećanje konkurentnosti i produktivnosti u kompanijama članicama klastera, niti su one uspele da razviju nove proizvode i postanu inovativnije, ocenjuje se u analizi Institututa za teritorijalni ekonomski razvoj InTER. Jedan od razloga je i nesklonost domaćih firmi ka udruživanju u okviru branše i nepoverenje da se sa konkurencijom mogu ostvariti zajednički interesi.

Već u samom startu istraživanja „Analiza efekata Programa podrške razvoju klastera od 2007. do 2015. godine“, autori Jasna Žarković, Dragiša Mijačić i Tatjana Sovrlić suočili su se sa problemom – predstavnici većine klastera nisu želeli da dostave neophodne podatke o radu, naročito one o povećanju njihove produktivnosti i konkurentnosti. Uprkos tome, istraživači Institututa za teritorijalni ekonomski razvoj InTER uspeli su da sačine utemeljenu analizu o rezultatima klasterskih inicijativa u protekloj deceniji, tokom koje su pokrenuta 123 klastera, od kojih 63 uz podršku države kroz pomenuti program. Rezultati do kojih su došli objašnjavaju i nevoljnost predstavnika klastera za saradnju, s obzirom da su primeri dobre prakse i održivog organizovanja – veoma retki.

Konkretno, gotovo decenijsko ulaganje države u razvoj klastera od ukupno 197,2 miliona dinara, ili približno 2,11 miliona evra, nije dalo značajnije rezultate u ključnim oblastima finansiranja. Program, kako ocenjuju autori, nije postigao značajne pozitivne efekte na produktivnost i konkurentnost preduzeća povezanih u klastere, delimično i zbog posledica svetske ekonomske krize nakon 2008. godine. Takođe, nije naročito doprineo razvoju novih proizvoda i inovacija, pa čak ni širenju članstva u podržanim klasterima. Ipak, uspeh je postignut u promovisanju same ideje udruživanja u klastere, kao i u pogledu ohrabrivanja preduzeća da saradjuju sa naučno-istraživačkim i obrazovnim institucijama.

Finansijska plima i oseka

Najdugovečniji nacionalni program za razvoj konkurentnosti u Srbiji, Program podrške razvoju klastera, pokrenut je 2007. godine na osnovu rezultata pilot projekta koji je iniciran dve godine ranije. Finansijska podrška, međutim, nije bila ujednačena svake godine, a menjali su se, donekle, i zahtevi na osnovu kojih se novac dodeljivao. Štaviše, autori primećuju da se dešavalo „kontinuirano smanjenje finansijskih sredstava u okviru godišnjih alokacija i nekonzistentnosti u odabiru zahteva za finansiranje projekata. Dok su ciljevi ostali isti, godišnji budžet Programa se kretao od 49 miliona dinara u 2008. godini do 9,7 miliona dinara u 2014. godini, tako da je postizanje pozitivnih efekata bilo ograničeno finansijskim sredstvima. S druge strane, iako su smanjivana raspoloživa finansijska sredstva, broj korisnika Programa je ostao isti ili se povećavao.“

Podrška je, u isto vreme, usmerena prilično široko, budući da je u okviru Programa podržano preko 20 sektora, a najviše IKT (39,3 miliona dinara), poljoprivreda i prehrambena industrija (26,7 miliona dinara) i turizam (21,3 miliona dinara). Takođe, uočljive su i značajne razlike u broju podržanih klastera po sektoru – najviše (14) podržanih dolazi iz sektora turizma, dok je 12 iz sektora poljoprivrede i prehrambene industrije. Najbolje rezultate, međutim, beleži IKT sektor u kome su na dugi rok podržana samo tri klastera, pa je zaključeno da je upravo konzistentnost podrške manjem broju njih, dovela do pozitivnih efekata na razvoj sektora i održivost tih klastera.

Poslovni prihodi koje su klasteri ostvarili ukazuju na njihovu veliku zavisnost od podrške države, a najuspešniji su oni koji su uspeli da privuku pažnju i drugih donatora. Kako navode autori istraživanja, „podaci o prosečnim poslovnim prihodima klastera, u periodu od 2012. do 2014. godine, pokazuju da je 18 klastera ostvarilo poslovne prihode manje od milion dinara, 17 klastera u rasponu od jedan do pet miliona dinara, dok je samo šest klastera ostvarilo prosečan poslovni prihod veći od pet miliona dinara. Od ovih šest klastera, najduže su podržani IKT mreža i klaster proizvođača tekstila FACTS, dok najbolje poslovne rezultate ostvaruju Vojvodina metal klaster i Vojvođanski IKT klaster. Iako je (građevinski) klaster Dunđer najduže podržan u okviru Programa (osam godina), njihovi bilansi pokazuju da poslovni prihodi ne prelaze četiri miliona dinara godišnje. Klaster Šumadijski cvet je kontinuirano podržavan šest godina, u periodu 2007-2012, ali nakon toga više nije aktivan. Najbolje poslovne rezultate beleže klasteri koji su uspeli da privuku sredstva od EU projekata i drugih donatora, pre svih Vojvodina metal klaster, Vojvođanski IKT klaster i Srpska filmska asocijacija.“

Od konkurencije do razvojnih partnera

U istraživanju se zaključuje da su preduzeća u Srbiji, uglavnom, oprezna u pogledu saradnje sa firmama iz iste delatnosti, čak i u cilju reševanja zajedničkih problema, bilo zbog velikog stepena nepoverenja u iskrenost takve saradnje ili zbog loših primera iz prošlosti. Prepreka u širenju kulture klastera je i u tome što se „saradnja sa direktnim konkurentima na tržištu percipira kao pretnja sopstvenom poslovanju”, a među domaćim privrednicima je evidentan i nedostatak iskustva u artikulisanju zajedničkih ciljeva, kao i uverenja da zajednički nastup može dovesti do poboljšanja u poslovanju.

Sve to, međutim, uspeli su da prevaziđu u niškom klasteru NiCAT, koji je osnovan 2011. godine, objedinivši preduzeća iz oblasti IKT, elektromedicine i elektronike, koncentrisana u gradu i neposrednoj okolini, a koja su do tada sarađivala u okviru neformalnih inicijativa. Okrenutost ka zajedničkom cilju, povećanju prometa i jačanju kapaciteta tih preduzeća za tehnološki razvoj i inovacije, uz insistiranje na samoodrživosti preko naplate članarine u klasteru od samog osnivanja, doveli su do toga da NiCAT razvije dva inovativna proizvoda (Dermosken i HUNTER) i poveća broj članica sa 13 na 30. U klasteru NiCAT danas se, osim privatnih firmi, nalaze i dve naučno-istraživačke institucije i tri institucije za podršku privredi, a autori istraživanja konstatuju da raste značaj i prepoznatljivost tog klastera na lokalnom i regionalnom nivou.

Iskustvo NiCAT-a ujedno ukazuje šta treba popravljati i menjati u državnoj politici podrške klasterima. Za početak, savetuju autori, potrebno je izraditi novi strateški dokument i operativni program sa jasnim ciljevima i odgovarajućom finansijskom podrškom, uz definisanje konkretnih mehanizama za praćenje efekata podrške. Novi Program razvoja klastera trebalo bi da sadrži ciljeve koji će biti usaglašeni sa relevantnim nacionalnim strategijama za razvoj industrije, preduzetništva i MSP, politikama jačanja konkurentnosti i inovativnosti u Srbiji, kao i sa Programom ekonomskih reformi republičke vlade. Autori istraživanja napominju i da bi podršku razvoju klastera trebalo usloviti povećavanjem članstva, jačanjem odnosa između članica klastera, radom na zajedničkim proizvodima i prenosom znanja.

Milica Rilak
decembar/januar 2016/17, broj 132/133

„Završni govor predsednika Baraka Obame je bio klasični „Barak“ – odličan, međutim tanak u delu „izveštaja o napretku“. Sada se okrećemo konferenciji za medije novoizabranog predsednika Donalda koju će, imajući u vidu navode o vezi sa Rusijom, obeležiti obimno izlaganje“, piše Stin Jakobsen, glavni ekonomista Sakso banke i dodaje da je Tramp nekako otelotvorio i animirao „slobodni duh“ SAD: „Čak su i iskusni ekonomisti i hedž fondovi sa kojima sam razgovarao bili „pridobijeni“ poletom Trampove populističke kampanje i krupnim obećanjima“. U daljem tekstu Jakobsen piše:

Ali, ekonomija je važna.
Ne, nije sve u potpunosti zasnovano na psihologiji.

Ekonomija i njena osnovna podsticajna struktura je ono što stvara budućnost; to nisu tvitovi (iako bih voleo da je tako jer sam akcionar Tvitera).

Kratkoročno gledano, i tržišne a i političke snage (očigledno) mogu da se udalje od trenda i odlutaju od svoje srednje vrednosti, međutim kada sam poslednji put proveravao, Sjedinjene Države su bile u fazi velikog usporavanja u odnosu na njihov dugoročan istorijski rast (ispod 2% rasta u odnosu na 3,5% od 1950-ih godina).

Većina novootvorenih radnih mesta je privremena (blizu 50%) i takođe moramo da uzmemo u obzir i demografska smanjenja u toku jer starenje populacije predstavlja smanjenje od 0,50% do 0,75% u rastu prihoda na osnovu nepromenjene spore produktivnosti.

Povratak „dugoročnom“ rastu od 3% do 3,5% se jedino može postići unapređenjem produktivnosti – ne prisilom da radna mesta ostanu u Americi. Kratkoročno, možda, ovakve mere mogu i da „pojačaju“ rast ali će pasti na teret budućeg (kreditom finansiranog) rasta.

Mešavina Trampove politike ima pojedine elemente koji podržavaju rast ali i negativne. Dugoročno gledano i iz ekonomske perspektive, ona je neto-negativna: podizanje zidova (kako figurativno tako i u stvarnosti) nije nikada donelo ništa dobro za rast i napredak.

Nova spoljna politika SAD će biti nasumična i oportunistička i na kraju će dovesti do još jednog nedostatka u poziciji zemlje kao međunarodnog lidera. G7 grupu sada de fakto predvodi Nemačka i kancelarka Angela Merkel jer je Tramp upraznio tu poziciju.

Ovo je svakako pozicija koju ona ne želi – naročito ne tokom izborne godine.

S obzirom na to, „domaći front“ u SAD će biti najvažnije poprište za Trampa jer je njegov fokus okrenut 100% ka domaćim pitanjima slično kao kod njegovog heroja, bivšeg predsednika Ričarda Niksona. Trampovo predsedavanje će podrazumevati ogroman pritisak na Federalne rezerve što će, opet, biti slično statusu Fed-a za vreme Niksona i tadašnjeg predsednika Fed-a Artura Barnsa (Burns).

U širem kontekstu, Tramp predstavlja završni deo ciklusa započetog bilo sa Niksonom koji je ukinuo zlatni standard u SAD 1971, ili sa Reganom koji je uveo ekonomiju ponude (i sproveo ogromne fiskalne deficite) i 1981. ponovno uveo politiku nemešanja države u ekonomska pitanja.

(Naravno onda nam se desilo 30 godina „noćne more“ sa sve više intervencija centralnih banaka ne samo u određivanju kamatnih stopa, već i sa sve manje slobodnim tržištima za trgovanje…)

Moguće je dobiti delimičan uvid u Trampovu agendu, ali u krajnjoj liniji sumnjam… Tokom poslednjih nekoliko nedelja pokušao sam da „shvatim situaciju oko Trampa“, ali nažalost došao sam do zaključka da će predsedavanje Trampa biti u najboljem slučaju haotično i eksperimentalno, a u najgorem će obezbediti kopiju Niksonovih nekoliko godina na vlasti samo što će to biti u 21. veku.

Na žalost, predsednik Tramp će biti isti kao i Tramp kandidat, bez obzira na bilo kakav kreativni spin njegovih savetnika.

Nepoverenje u slobodnu štampu, ciljane uvrede protivnika a prevladaće tvrdnje nepotkrepljene činjenicama. Nadam se da će politički aktivisti i novinari dorasti poslu; kao što je Obama s pravom izjavio, demokratija je pod pritiskom, i to je prava kriza.

Da ne bude zabune, promena je dobra, i Tramp je – kao što sam stalno tokom 2016. godine govorio – bio neophodan protivotrov dinastijskoj Klintonovoj/Bušovoj eri i njegovom apsolutnom elitizmu. Zapamtite: Tramp nije pobedio na izborima, Klintonova je izgubila. Ono što se sada dešava, pokrenule su društvene i ekonomske potrebe za promenom.

Ponekad je potrebno potpuno doživeti – osećaj, miris i dodir – onih stvari koje ne želimo kako bismo ponovo krenuli napred… i mislim da bi 2017-2020. mogao biti takav period.

Trampova inauguracija će po mom mišljenju biti katalizator nove realnosti – vreme u kome je nadu zamenila sumnja a dramatični poziv za buđenje oko povećanog rizika od recesije zasnovan na izrazito negativnoj globalnoj likvidnosti, suviše jakom američkom dolaru, političkoj nesigurnosti, a godina u kojoj će geopolitički rizik biti u centru pažnje jer je ograničena sposobnost centralnih banaka za ublažavanje rizika kod povlačenja iz kredita.

Dobrodošli na početak kraja pretvaranja i odlaganja, ali i u godinu nestabilnosti.

„Uvideli smo svoju šansu na tržištu u trenutku kada u Srbiji nije bilo nijednog proizvođača čeličnih zaštitnih ograda. Započeli smo njihovu proizvodnju i unapredili već postojeće linije koje smo koristili za druge proizvode“, objašnjava Žaklina Bojović, izvršni direktor za komercijalne poslove u Uniprometu, kako je ova kompanija upražnjenu tržišnu nišu razvila u uspešan posao ne samo u našoj zemlji, već i van njenih granica.

Kilometri najsavremenije čelične zaštitne ograde, ugrađene duž svih putnih pravaca u Srbiji, potiču sa iste adrese – iz proizvodnih pogona čačanske kompanije Unipromet. Ovo porodično preduzeće osnovano je 1989. godine, u okolnostima kada je domaća metalska industrija već prešla svoj zenit i krenula nizbrdo, pa za razliku od ranih osamdesetih, kada je ta privredna grana učestvovala sa 20% u celokupnoj industrijskoj proizvodnji, danas je to učešće prepolovljeno.

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), prošle godine, u metalskoj i elektroindustriji je poslovalo 4.747 preduzeća, što je oko 5,5% ukupnog broja privrednih društava, a u njima je radilo nešto više od 10.600 radnika, odnosno oko 10,5% ukupnog broja zaposlenih u Srbiji.

Nasuprot generalnoj sudbini domaće metalske industrije i propasti nekadašnjih giganata, čačanski Unipromet sa svojih preko 400 zaposlenih kreće se uzbrdo, postavši tokom preteklih decenija prepoznatljiv po proizvodnji i montaži čeličnih zaštitnih ograda, žičanih ograda, portala i stubova za vertikalnu signalizaciju, kao i različitih tipova zaštite od buke.

„Uvideli smo svoju šansu na tržištu u trenutku kada u Srbiji nije bilo nijednog proizvođača čeličnih zaštitnih ograda. Započeli smo njihovu proizvodnju i unapredili već postojeće linije koje smo koristili za druge proizvode“, objašnjava Žaklina Bojović, izvršni direktor za komercijalne poslove u Uniprometu, kako je ova kompanija upražnjenu tržišnu nišu razvila u uspešan posao na samo u našoj zemlji, već i van njenih granica.

Većina proizvodnje za izvoz

U fabričkim pogonima u Čačku i Kraljevu, na oko 23.000 kvadratnih metara poslovnog prostora objedinjen je celokupan proces prerade oko 20.000 tona čelika godišnje, neophodnog za izradu čeličnih i žičanih zaštitnih ograda i drugih proizvoda iz asortimana Uniprometa. Veći deo te količine se ocinkuje u kompanijskom pogonu za toplo cinkovanje, a u fabrici u Kraljevu se proizvodi oprema za zaštitu od buke, čelične šavne cevi, metalni krovni pokrivači od pocinkovanih i aluminijumskih bojenih limova, kao i pocinkovani stubovi za vinograde i malinjake.

Osim trgovine proizvodima crne metalurgije, koja se obavlja u prodajnim objektima u Kraljevu i Čačku, Unipromet vrši i usluge toplog cinkovanja čeličnih konstrukcija i konfekcionisanja limova različitih dimenzija, a kompanija poseduje sopstveni vozni park i osam mobilnih ekipa za ugradnju čeličnih zaštitnih ograda.

Mada je, prema podacima PKS, prošlogodišnji izvoz metalske i elektroindustrije u vrednosti od 4,706 milijardi dolara bio za 10,3% manji nego 2014. godine, to se nije odrazilo na poslovanje čačanskog preduzeća, koja prema rečima Žakline Bojović, izvozi 60% svoje godišnje proizvodnje i to u 18 zemalja: od Litvanije, Nemačke, Švajcarske, Italije, Slovenije, Rumunije, Bugarske, država u okruženju, preko Rusije i Turske, sve do zemalja Bliskog Istoka.

Preostalih 40% proizvodnje plasira u najveće infrastrukturne projekte u Srbiji, a ovakvi rezultati su proistekli iz poslovne politike, zasnovane na pronalaženju najboljih načina da se i u kriznim vremenima opstane i napreduje, kaže Bojović. „Nema kompanije u svetu, ma koliko bila uspešna, koja nije pogođena posledicama ekonomske krize. Konkretno, u našoj delatnosti je posebno osetljivo planiranje nabavke, s obzirom na situaciju u kojoj se nalaze proizvođači čelika i činjenicu da svaka oscilacija na tom tržištu direktno utiče na naše poslovanje“, objašnjava Bojović i dodaje: „Mi smo svoj nastup na domaćem i stranim tržištima bazirali isključivo na kvalitetu naših proizvoda, konkurentnim cenama, poštovanju svih ugovorenih rokova nezavisno od veličine posla i na jačanju finansijskih kapaciteta“.

Prilikom sklapanja poslova, Unipromet sarađuje sa različitim poslovnim partnerima. U pojedinim projektima ugovori se sklapaju direktno sa investitorima, ali partneri mogu biti i kompanije koje posluju u izgradnji puteva, potom preduzeća koja ugrađuju opremu za puteve, pa i sami proizvođači zaštitnih ograda na inostranim tržištima. „Većina evropskih zemalja ima lokalne proizvođače opreme za puteve i bezbednosnih sistema“, kaže Bojović, „pri čemu su nam takve kompanije ili direktni kupci sa kojima sarađujemo, nekada i decenijama, ili su nam konkurenti“.

U društvu dobrog kvaliteta

U Evropi, konkurencija je najizraženija na najzahtevnijim tržištima, poput Namačke i Švajcarske, a ključni preduslov da se na njima uopšte posluje je ispunjavanje propisanih standarda. „Naša kompanija, zato, već godinama ulaže u sopstveni razvojni centar za ispitivanje novih tehnologija, zasnovanih na rešenjima koja donose uštede ili povećavaju produktivnost u proizvodnji novih sistema zaštitnih ograda za puteve, zaštite od buke i drugih proizvoda. Kao podršku koristimo odgovarajuće informacione tehnologije i softverska rešenja, ali svakako, ključnu ulogu imaju naši zaposleni, među kojima je više od 50 visokoobrazovanih stručnjaka“, ističe Bojović.

Unipromet, u ovom trenutku, u svojoj proizvodnji ispunjava evropske (EN 1317) kao i svetske standarde (GOST R, AASHTO), a njegovi stručnjaci već više od decenije učestvuju u zajedničkom razvoju i usavršavanju čeličnih zaštitnih sistema sa stručnjacima još sedam evropskih proizvođača zaštitnih ograda. Ta saradnja se odvija kroz članstvo čačanske kompanije u Društvu dobrog kvaliteta (Gutegemeinschaft Stahlschutzplanken e.V ) iz Nemačke i Društvu za razvoj čeličnih zaštitnih ograda iz Zigena (Studiengesellschft vuer Stahlschutzplanken e.V), dela asocijacije poznate kao RAL.

Članstvo u ovim renomiranim institucijama od 2004. godine, kao i stalna provera kvaliteta i bezbednosti proizvoda koja se obavlja u najsavremenijim laboratorijama kao što su BASt i TÜV iz Nemačke i SWISS TESTING iz Švajcarske, omogućava Uniprometu pristup svim tržištima koja su prihvatila standarde EN 1317.

Fleksibilnost u nestabilnim vremenima

Kompanija na evropskim i drugim tržištima širom sveta plasira preko 60 svojih proizvoda. Sa druge strane, to zahteva dugoročna ulaganja, ali u aktuelnoj, veoma nestabilnoj geopolitičkoj situaciji i posledičnim turbulencijama na tržištu, i veoma brzo prilagođavanje izvozne strategije novonastalim okolnostima.

„Upravo zato što imamo veoma širok dijapazon proizvoda u našoj ponudi, a istovremeno smo prisutni na tržištima u različitim delovima sveta, možemo veoma brzo da reagujemo na promenjene uslove i potrebe kupaca“, potvrđuje Bojović.

Iako ekonomski analitičari gotovo po pravilu ističu da u industrijama kao što je metalska, zamajac razvoja nužno predstavljaju velika kompanije, primer Uniprometa dokazuje da i manja, a uspešna preduzeća mogu itekako uticati na razvoj regiona u kojem posluju.

„Naša kompanija sarađuje sa velikim brojem preduzeća na lokalnom nivou, a najveći broj njih su naši dobavljači ili kooperanti“, kaže Bojović. Prema njenoj oceni, da bi uspešna mala i srednja preduzeća iz metalske industrije rasla još brže i uporedo nastajala nova, neophodna je i državna podrška u stvaranju povoljnijeg poslovnog ambijenta. „To se, pre svega, odnosi na mere koje bi obezbedile povećanje likvidnosti, podstakle izvoz, zaštitile domaće proizvođače od nelojalne konkurencije, uspostavile stabilnost u privrednom okruženju i podržale jačanje proizvodnog sektora kao okosnice privrednog razvoja“, zaključuje Žaklina Bojović.

Biznis top 2015/16.