фебруар 2017

U procesu usvajanja standarda EU, Crna Gora uvodi sistem biljnih pasoša, čime će se unaprediti zdravstvena zaštita bilja i obezbediti sigurniji promet i trgovina u toj oblasti. Projekat biljnih pasoša realizuje se u okviru šireg projekta „Razvoj bezbednosti hrane i fitosanitarnih službi u Crnoj Gori“, koji finansira EU sa 800.000 EUR.

Cilj je poboljšanje bezbednosti hrane i fitosanitarnih standarda za dobrobit potrošača i olakšavanje međunarodne trgovine poljoprivrednim proizvodima u Crnoj Gori, pojasnila je za Radio Jadran načelnica Odeljenja za zdravlje bilja u Upravi za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove, Tamara Popović.

– Biljni pasoši biće obavezni za određeno bilje kako prilikom uvoza na teritoriju Crne Gore, tako i u proizvodnji. On je garancija da je bilje zdravstveno kontrolisano i bez štetnih organizama. Pasoš je takođe i uslov za premeštanje bilja na teritoriji Crne Gore, a kasnije i na teritoriji EU – navela je Popović.

Istovremeno, ovaj dokument omogućava sledljivost biljnih pošiljki u prometu, unazad sve do mesta proizvodnje. Pasoš je obavezan za sve kategorije bilja za koje je propisan, ali najvažnije kategorije su semenski i sadni materijal.

– Upravo smo krenuli sa primenom biljnih pasoša na semenskom krompiru. Proces sertifikacije semenskog krompira je dopunjen i unapređen sa izdavanjem biljnog pasoša, što znači da je krompir kontrolisan i bezbedan od štetnih organizama. Sledeća karika na kojoj ćemo raditi implementaciju biljnih pasoša jeste lozni sadni materijal, nakon toga voćni sadni materijal i ukrasno bilje – zaključila je Popović.

Kampanju o biljnim pasošima sprovodiće Uprava za bezbednost hrane – Sektor za fitosanitarne poslove. U okviru kampanje izrađeni su informativni štampani i video materijali o biljnim pasošima, zatim o novom štetnom organizmu na teritoriji Crne Gore – azijskoj strižibubi, riziku od unošenja na teritoriju Crne Gore fitopatogene bakterije Xylella fastidioza, i ostalim štetnim organizmima koji predstavljaju najveći rizik za zdravlje bilja. Informativni materijali biće dostavljeni proizvođačima, distributerima bilja i drugim zainteresovaniim subjektima, a biće dostupni i na sajtu uprave.

Izvor: RTCG, eKapija

Ukupna vrednost novozaključenih lizing ugovora u 2016. godini iznosi 337 miliona evra.

Ukupna vrednost novozaključenih lizing ugovora u 2016. iznosi 337 miliona evra, što je 40 miliona više u odnosu na 2015. godinu, pokazao je godišnji izveštaj Asocijacije lizing kompanija Srbije (ALCS). Vrednost novozaključenih ugovora porasla je u sektorima komercijalnih, teretnih i ostalih vozila (27 miliona evra), putničkih vozila (12 miliona evra), kao i mašina i opreme (6 miliona evra).

Teodora Milenković, generalni sekretar ALCS-a, napominje da su ovakvi rezultati posledica rasta privredne aktivnosti u Srbiji: „Mala i srednja preduzeća su prepoznala lizing kao adekvatan način finansiranja za osnivanje ili razvijanje poslovanja. Interesovanje za lizing je sve veće, pa je tržište i u 2016. nastavilo sa trendom rasta, koji možemo primetiti već nekoliko godina unazad. Vrednost novozaključenih ugovora u prošloj godini porasla je za 13% u odnosu na 2015. godinu.”

U Srbiji je, u 2016. godini, svaki novi četvrti automobil finansiran putem lizinga: „Rast kupovine putničkih, komercijalnih, teretnih i ostalih vozila putem lizinga ukupno je porasla za 39 miliona evra u odnosu na 2015. godinu, a analiza je pokazala da je 28% svih novih putničkih i lakih vozila finansirano putem lizinga”, istakla je Milenković i dodala da je vrednost novozaključenih ugovora veća i u sektoru mašina i opreme, koji je zabeležio 6 miliona evra više u odnosu na 2015. godinu.

Najveća vrednost novozaključenih lizing ugovora ostvarena je u sektoru komercijalnih i teretnih vozila i ona iznosi 133 miliona evra, zatim u sektoru putničkih vozila od 130 miliona, pa sektoru mašina i opreme od 67 miliona evra.

U 2016. godini vrednost novozaključenih ugovora porasla je u delatnostima saobraćaja i informisanja, trgovine, građevinarstva, prerađivačke industrije i rudarstva. Kompanije koje se bave saobraćajem i informisanjem su, putem lizinga, investirale 100 miliona evra u privredu Srbije, a firme čija je delatnost trgovina na veliko i malo više od 45 miliona evra. Rudarstvo i prerađivačka industrija putem lizinga su investirale u domaću privredu 43 miliona, a građevinarstvo 26 miliona evra.

Teodora Milenković smatra da će se trend jačanja lizinga nastaviti i u tekućoj godini: „Očekuje nas realizacija brojnih, dugoročnih investicija najavljenih u prethodnoj godini. Takođe, Beograd će biti domaćin Međunarodnog sajma automobila, a lizing kompanije uvek omoguće konkurentne ponude kada je finansiranje automobila u pitanju.”

Pregovori Vlade Srbije i britansko-ruskog konzorcijuma Frontier-Pharma Petrovax o prodaji Galenike su propali, piše Blic.

Danas (8. februara 2017. godine) ističe rok kada bi trebalo da bude poznata dalja sudbina naše najveće farmaceutske kompanije, a prema saznanjima beogradskog lista, strani konzorcijum nije uspeo da se dogovori sa bankama oko Galenike.

– Srpska kompanija dužna je oko 70 mil EUR komercijalnim bankama. Britansko-ruski konzorcijum nije želeo da preuzme ta potraživanja, ali su vodili pregovore sa bankama o prolongiranju rokova za vraćanje pozajmica. Iako je strancima ostavljeno više nego dovoljno vremena, jer je rok za prodaju Galenike više puta produžavan, pregovori su propali – navodi izvor Blica.

Prema njegovim rečima ni država nije htela da daje garancije i da na taj način pokrije dugovanje.

– Danas će se održati sastanak predstavnika Vlade i britansko-ruskog konzorcijuma. Najverovatnije će saopštiti da se rok produžava za još mesec dana. Međutim, stranci će u tom periodu odustati od ulaska u strateško partnerstvo – ističe sagovornik Blica.

Inače u vreme kada je produžen rok za pregovore, Vlada je državnim preduzećima preporučila da ne kreću u prinudnu naplatu dugova do postizanja dogovora sa poveriocima. Preporuka je da to ne rade do 31. marta.

Izvor: Blic, eKapija

Čak 535.000 dinara (4.300 evra) košta godišnji zakup tezge na jednoj beogradskoj pijaci, saopštilo je danas JKP „Gradske pijace“ posle prve ovogodišnje javne licitacije tezgi.

U subotu, 4. februara, na licitaciji na najvećoj beogradskoj pijaci „Kalenić“ prodavci su se nadmetali za tezge na toj i pijacama „Zemun“, TC „Novi Beograd“, „Vidikovac“ i „Blok 44“.

Najveće interesovanje i ovoga puta bilo je za pijacu „Kalenić“, gde se za tezgu usred te pijace, a ne u prvom redu, nadmetalo više trgovaca, te je cena za samo tri minuta dostigla 535.000 dinara, što je bila i najveća ponudjena cena na toj licitaciji.

„Gradske pijace“ u saopštenju tumače da „preduzetnici i poljoprivredni proizvodjači i u Beogradu prepoznaju pijace kao centre promocije ekonomske aktivnosti i regeneratore radnih mesta, koji će im pružiti sigurnu zaradu i posao kako za sebe, tako i za članove svog domaćinsta i budućih generacija“.

„U evropskim gradovima u okruženju“, piše dalje, licitirane cene tezgi dostižu i 100.000 evra „što je i cena jednog komfornog stana“.

Ukupan prihod s licitacije tezgi od ukupno 1.185.000 dinara (9.600 evra), JKP „Gradske pijace“ kaže da će usmeriti u „osavremenjavanje pijačnih kapaciteta i uvodjenje novih usluga“.

Licitacije su uvedene prošle godine kako bi se „na transparentan i jasno definisan način pod jednakim uslovima dodeljivale tezge“, piše u saopštenju.

Od oko 5.000 zaposlenih u rudarsko-topioničarskom basenu (RTB) Bor, višak je četvrtina, odnosno gotovo 1.200 radnika. Ovo je, između ostalog, istaknuto na sednici Upravnog odbora borske kompanije koju je MMF – uz još nekoliko preduzeća – označio kao „crnu rupu“ srpske ekonomije.

– Uz stimulativne otpremnine, plan je da iz RTB ode oko 1.200 radnika, čime bi se troškovi zarada smanjili za gotovo 15 mil USD. Međutim, Bor ima potrebu i za upošljavanje oko 300 mladih i obrazovanih ljudi, koji bi radili sa savremenom i visokozahtevnom tehnologijom – naglasio je generalni direktor kompanije Blagoje Spaskovski.

Prema njegovim rečima, RTB je za održavanje tekuće likvidnosti u ovom trenutku „kratak“ oko 80 mil USD. Od te sume, 50 mil bi trebalo da bi se koncentrat bakra – neophodan za potpuno upošljavanje topioničkih kapaciteta – kupovao direktno od proizvođača, a ne od dilera. Preostalih 30 mil USD nedostaje za nabavku repromaterijala i rezervnih delova.

Prvi čovek kompanije je naglasio i to da RTB nema taj novac, te da se on može obezbediti samo promenom vlasničke strukture, čime je indirektno nagovestio privatizaciju ili dolazak strateškog partnera.

– Nastavak proizvodnje podrazumeva i obezbeđivanje 23 mil USD za kupovinu neophodne nove opreme u rudniku bakra Majdanpek. Uz to, rezerve u rudniku bakra Cerovo 1 su pri kraju, pa je nužno otvaranje rudokopa Cerovo 2. Dokumentacija za taj posao je pripremljena, a započet je i otkup zemljišta – istakao je Spaskovski.

Sve se to, saznaju Novosti, radi kako bi se u doglednoj budućnosti stekli uslovi i za otvaranje trećeg, najvećeg rudnika u toj oblasti, nazvanog Cerovo primarno.

– Najvažnija je činjenica da mi nemamo oko 350 mil USD, koliko nam je tokom naredne dve godine potrebno za otvaranje rudnika u cerovskom kompleksu, te povećanje proizvodnje u Majdanpeku i podzemnim rudnicima iz sastava RTB – smatra Spaskovski.

U ovoj godini je, inače, predviđena proizvodnja 48.000 tona bakra, 842 kilograma zlata i 4,3 tone srebra, te prerada oko 164.000 tona uvoznog koncentrata bakra – neophodnog za potpuno upošljavanje nove topionice kapaciteta 400.000 tona koncentrata godišnje.

Izvor: Novosti, eKapija