јануар 2018

Proizvodnja autodelova je veoma prosperitetna industrija u Srbiji, o čemu svedoči i odluka Grupacije I.G. Bauerhin GmbH da nakon decenije uspešnog poslovanja u svom pogonu u Inđiji, uloži dva miliona evra u razvoj nove linije za proizvodnju motora ventilatora za hlađenje sedišta u različitim verzijama. Srbija može dodatno da razvija ovu privrednu granu, uz poboljšanje infrastrukture, poslovnog ambijenta, administracije i potencijala u stručnim kadrovima, poručuje Dalibor Berić, generalni direktor kompanije IGB AUTOMOTIVE COMP DOO INĐIJA iz Inđije.

BIF: U septembru ste proslavili deceniju poslovanja u Srbiji. Zašto ste se 2007. opredelili baš za Inđiju, imajući u vidu da je proizvodnja autodelova veoma razvijen posao i u zemljama EU?

Dalibor Berić: Odluka matične kompanije o investiranju i započinjanju aktivnosti u Srbiji pokazala se kao jedna od najznačajnijih za poslovanje grupacije I.G. Bauerhin GmbH u Evropi. U Inđiji smo tokom prethodnih deset godina razvili proizvodnu jedinicu koja je prva po veličini, broju zaposlenih i ostvarenoj realizaciji u Bauerhin grupi i koja istovremeno predstavlja snažan oslonac daljem razvoju lokalne zajednice. Jedna je od najznačajnijih grinfild investicija u Srbiji i odličan je primer uspešnog i produktivnog poslovanja, ne samo na lokalnom, već i na regionalnom nivou.

Imamo približno 2.300 zaposlenih, što nas svrstava među kompanije sa najvećim brojem zaposlenih u Srbiji, od kojih više od 90% čine žene. U Inđiji proizvodimo 24 miliona proizvoda godišnje: grejače za sedišta, grejače za volane, senzore za okupiranost sedišta automobila, kablove za grejače sedišta automobila i električne kontrolne jedinice automobila. Uspeh koji smo postigli ne ogleda se samo u razvoju proizvodnog pogona i proizvoda, već i u naprednim rešenjima u oblasti poslovanja, koja se značajno razlikuju po nivou odgovornosti i kvaliteta u odnosu na slične proizvođače.

BIF: Koliko od proizvodnje ide u izvoz i koji proizvođači automobila koriste delove proizvedene u Srbiji?

Dalibor Berić: Celokupna proizvodnja je namenjena izvozu, a kupci su najpoznatiji proizvođači automobila na svetu kao što su: Mercedes, Audi, BMW, VW, Opel, Renault, Porsche, Rolls-Royce, Ford, Volvo itd. Proizvodi Grupacije I.G. Bauerhin GmbH prisutni su skoro na svim kontinentima – čine približno 30% svetskog i oko 40% evropskog tržišta. Delotvoran sistem obuka i definisani sistem napredovanja unutar kompanije omogućava nam da efikasno i na vreme postignemo planirane ciljeve i pružimo očekivani kvalitet proizvoda prema najnovijim standardima autoindustrije IATF 16949, ali i prema standardima ISO 140001 i OHSAS 18001. Svaka proizvodna jedinica ima svoje tržište, tako da su grejači i senzori za sedište napravljeni u Srbiji u skladu sa očekivanjima veoma zahtevnih evropskih kupaca.

BiF: Šta je presudno da bi strani investitor u ovom segmentu industrije planirao dugoročno da ostane, uprkos mogućnostima da, možda, na nekoj drugoj destinaciji pronađe jeftinije radnike?

Dalibor Berić: Iako je Srbija poslednjih godina dobra destinacija na investicionoj mapi stranih kompanija, podaci ukazuju na još veoma mali procenat „greenfield“ investicija poput naše. Dugoročno vezivanje za određenu destinaciju podrazumeva niz neophodnih uslova – lokaciju, dobru infrastrukturu, kvalitetnu radnu snagu, saradnju sa državnim institucijama, saradnju sa lokalnom samoupravom. Naša kompanija ima odličnu saradnju sa svim lokalnim i državnim institucijama i veoma često smo domaćini budućim investitorima koji žele da ulažu u Srbiji, kako bi bili u prilici da vide dobar primer investicije.

BiF: Prema ocenama ekonomskih stručnjaka proizvodnja autodelova je postala jedna od najkonkurentnijih industrijskih grana u Srbiji u pogledu ulaganja i izvoznog potencijala. Šta je pokazalo vaše poslovno iskustvo?

Dalibor Berić: Naše dosadašnje iskustvo govori da Srbija može dodatno da razvija ovu granu, a najznačajniji preduslovi su bolja infrastruktura u svim opštinama, transparentniji i jednostavniji poreski i fiskalni sistem, efikasnija i jednostavnija javna administracija, kao i više potencijala u stručnim kadrovima, što se rešava dualnim obrazovanjem na svim nivoima.

BiF: Koji obrazovni profili su najpotrebniji vašoj kompaniji i kako ih obezbeđujete?

Dalibor Berić: Do sada nismo imali nekih većih problema sa kadrom, kako sa zaposlenima u proizvodnji, tako i sa inženjerima različitih struka u svim odeljenjima naše kompanije. Već dugi niz godina sarađujemo sa srednjom Mašinskom školom iz Inđije, kao i sa Fakultetom tehničkih nauka iz Novog Sada, tako što obezbeđujemo stručnu praksu za njihove najbolje đake i studente, koji nakon završetka školovanja najčešće i ostaju kod nas. Ali mora se napomenuti da dolaskom svakog novog investitora, broj stručnih i raspoloživih kadrova je sve manji i jedini način da Srbija bude konkurentna jeste – kao što sam već istakao – dualno obrazovanje na svim nivoima.

BiF: Početkom ove godine otvorili ste novi proizvodni pogon od 7.800 kvadratnih metara u koji ste uložili 4,5 miliona evra. S kojim ciljevima je novi pogon otvoren i za koje vreme očekujete povraćaj investicije?

Dalibor Berić: Novi proizvodni pogon je otvoren radi implementacije novih tehnologija, novih proizvoda i povećanja postojećih proizvodnih kapaciteta, koji su se direktno odrazili na povećanje broja zaposlenih i to ne samo u proizvodnom sektoru, nego i u razvojnom sektoru gde će se povećati i broj inženjera naše kompanije. Prema definisanom poslovnom planu povraćaj investicije očekujemo za pet godina, mada u automobilskoj industriji, koja je veoma dinamična, taj period može biti promenljiv.

BiF: Da li u svom poslovanju sarađujete i sa domaćim dobavljačima i u kojim segmentima?

Dalibor Berić: Od samog početka poslovanja trudili smo se, a i danas insistiramo na tome, da kad god smo u prilici sarađujemo sa domaćim dobavljačima. Većina njih je uz nas već deset godina, što u velikoj meri olakšava poslovanje. Istovremeno to je i korist za lokalnu zajednicu u kojoj poslujemo, jer na taj način veći deo taksi, poreza i finansijskih obaveza ostaje u lokalnom budžetu. Povrh toga, sve naše objekte u Srbiji izgradile su lokalne kompanije.

BiF: Da li razvoj proizvodnje autodelova može uticati na pokretanje rasta i nekih drugih delatnosti i kojih?

Dalibor Berić: Ova industrija inicira i razvoj proizvodnje svih potrebnih repromaterijala. To daje šansu domaćim dobavljačima da razviju svoje proizvode prema definisanom sistemu kvaliteta u automobilskoj industriji.

BiF: Da li planirate uvođenje novih proizvoda, za koje vreme i šta su osnovni motivi da se opredelite baš za takvo širenje asortimana?

Dalibor Berić: Trenutno se u Grupaciji I.G. Bauerhin GmbH intenzivno radi na razvoju i industrijalizaciji motora ventilatora za hlađenje sedišta. Sa novom investicijom vrednom dva miliona evra u najmodernije mašine i postrojenja, napravićemo liniju za proizvodnju motora ventilatora za hlađenje sedišta u različitim verzijama. Proizvodno postrojenje u prvoj fazi izgradnje imaće kapacitet od milion ovih motora godišnje.

Odluka da se u Inđiji krene sa novim programom je još jedan znak poverenja u buduću održivost kompanije na ovoj lokaciji. Menadžment Grupacije I.G. Bauerhin GmbH je takvu odluku doneo pre svega zbog učinka zaposlenih, marljivog rada, odlične timske saradnje i visokog kvaliteta prizvoda, što nam je omogućilo i visoku konkuretnost na veoma zahtevnom i ozbiljnom tržištu.

Biznis Top 2016/17.

Premda domaće tržište trgovine beleži rast od tri do pet odsto, biće potrebno još vremena do se ono potpuno konsoliduje. Prednost je što na srpskom tržištu postoje odlični uslovi i prilike za prirodni rast, naročito u gradovima kao što su Beograd, Niš, Novi Sad, Novi Pazar koji beleže rast stanovnika. Kako bi se se širenje trgovinske mreže još pozitivnije odrazilo na poslovanje domaćih dobavljača, potrebno je da se uz podršku nadležnih institucija osposobe da uvećaju kapacitete koji su neophodni za saradnju sa velikim trgovinskim lancem, objašnjava Nikola Kostoski, direktor strategije i istraživanja odnosa sa potrošačima kompanije Delez Srbija.

 
BiF: Šta su osnovne prednosti poslovanja u Srbiji kada ste deo međunarodnog trgovinskog lanca koji posluje širom sveta?

Nikola Kostoski: Kompanija Delez Srbija deo je jednog od najvećih internacionalnih lanaca Ahold Delhaize koji posluje u okviru 11 zemalja, na tri kontinenta. Biti deo jedne takve kompanije znači uživati podršku u procesu širenja i imati mogućnost razmene iskustva. Usvojili smo i primenili visoke standarde održivog poslovanja i trudimo se da budemo lideri na tom polju i putokaz ostalim kompanijama. Naših 12.000 zaposlenih su, zajedno sa dobavljačima, naš najvredniji resurs. Oni su ambasadori naših korporativnih vrednosti, spremni da sa velikom energijom i posvećenošću izađu u susret kupcima iz Srbije, koji od supermarketa očekuju da bude mesto svakodnevne kupovine, gde će se pozdraviti sa kasirkom, a od mesara dobiti savet ili preporuku za pripremu mesa.

BiF: Statistički podaci ukazuju na blagi oporavak privrede u Srbiji i rast zapošljavanja. Da li se to oseća u poslovanju trgovinskih lanaca kroz rast kupovine?

Nikola Kostoski: Osetili smo oporavak tržišta, naročito od oktobra 2016. godine. Do tada je rast bio blag, a sada govorimo o rastu tržišta u vrednosti od nekih tri do pet odsto. Biće potrebno još mnogo vremena da se tržište konsoliduje do nivoa Hrvatske, što je javnom mnjenju možda teško objasniti, ali ne i poznavaocima. Kada se priča o rastu trgovine, odnosno o trgovini, uvek se priča o velikim lancima, ali mi smo i dalje tržište STR-ova, što je preovlađujuća karakteristika ovog tržišta koja se zaboravlja. Maxi je nedavno proglašen za omiljeni trgovinski lanac kupaca u Srbiji, i to je velika odgovornost za sve naše akcije u budućnosti.

 
BiF: Da li očekujete da će, slično trendu u EU, rasti učešće privatnih robnih marki u ukupnoj prodaji i od čega to najviše zavisi?

Nikola Kostoski: Moramo da shvatimo da, ukoliko ne postoji razvijen sektor organizovane trgovine, nema ni privatnih robnih marki. One će sigurno biti u porastu u budućnosti, ali njihov rast i značaj zavisi isključivo od prisutnosti modernih retainera. Delez Srbija je dobila nagradu „Najbolje iz Srbije“ za svoju privatnu marku „Premia“ i ono što sa ponosom ističemo jeste da je veliki deo naše robne marke domaće proizvodnje. Insistiranje na domaćim proizvodima je jedna od osobina prosečnog srpskog potrošača, pogotovo kada je reč o svežim proizvodima. Kada pitamo potrošače šta je za njih kvalitetna voćka, dobijemo odgovor da je to ona koja se uzgaja u Srbiji.

 
BiF: S druge strane, kolika je potražnja u Srbiji za skupljim proizvodima i kako kompanija procenjuje koliko oni treba da budu zastupljeni u asortimanu?

Nikola Kostoski: Prosečni srpski potrošač se promenio u proteklim godinama. Nekad je najveći segment zauzimao kupac, koji je uživao u kupovini, gledao na nju kao na zabavu i nije se libio da proba nove proizvode. Što nam je standard više padao, to su se kupci sve više okretali pravljenju spiskova i praćenju cena, sniženja i akcija. Koliko god da se sada oseća boljitak, navike se teško i sporo menjaju, pa i dalje imamo mnogo veći broj kupaca koji gledaju kako kupuju i koliko troše.

 
BiF: U Srbiji je i dalje veoma izražen problem naplate potraživanja, naročito kada je reč o manjim firmama koje su dobavljači velikih kompanija. Kakva je politika kompanije Delez Srbija u pogledu ispunjavanja obaveza prema njima?

Nikola Kostoski: U tom smislu, mi smo doneli stabilnost na tržištu. Sva plaćanja su regulisana ugovorima u kojima su definisani rokovi plaćanja koje mi apsolutno poštujemo. To je velika odgovornost. Više od 70 odsto proizvoda na našim rafovima su srpskog, porekla. Pre nekoliko godina pokrenuli smo program podrške malim dobavljačima „Podrži da se održi“. Žarko smo želeli da im pomognemo, da ih obrazujemo, ali veoma mali broj njih je u stanju, ne da nam obezbede proizvod koji zadovoljava naše stroge zahteve u smislu kvaliteta, već da „nahrani“ sistem koji ima više od 400 radnji. Jednostavno, trenutno nemaju kapacitet da sarađuju sa nama. Tu postoji prostor za razvoj i saradnju sa brojnim institucijama, od Vlade Srbije, Ministarstva poljoprivrede i Privredne komore Srbije, s ciljem da zajedno pomognemo proizvođačima da po obimu proizvodnje koja će održati visok kvalitet, dostignu nivo koji omogućava saradnju sa velikim retail lancem.

 
BiF: U Srbiji su na maloj teritoriji prisutne velike regionalne razlike u ekonomskoj razvijenosti i standardu stanovništva. Kako u takvoj situaciji planirate širenje mreže maloprodajnih objekata?

Nikola Kostoski: Na srpskom tržištu postoje odlični uslovi i prilike za prirodnim rastom, kome težimo i nastavićemo sigurno da investiramo u širenje naše mreže. Preko brendova Maksi, Tempo i Shop&Go, i dalje ćemo se širiti kako bi bili bliži kupcima. Prilikom strateških planiranja, uzimamo u obzir kupovnu moć i interne migracije. Postoje gradovi, kao što su Beograd, Niš, Novi Sad, Novi Pazar koji beleže rast stanovnika, što nam je bitno, jer, dugoročno gledano, njihove potrebe će da rastu i naše usluge će im biti potrebne.

 
BiF: Šta su najveći troškovi u poslovanju trgovinskog lanca i do koje mere oni mogu da se umanje primenom digitalnih tehnologija?

Nikola Kostoski: Mnogo se govori o tome da ćemo svi biti zamenjeni robotima, ali to nije tako jednostavno, niti će se to desiti. Postoje dva vida troškova koji su dominanti u ritejlu; jedan je kupovina dobara koje prodajemo, a drugo su troškovi isplate plata za naše zaposlene. Da li ćemo kao posledicu digitalizacije i moderne tehnologije, otpustiti sve ljude iz radnji? Naravno da nećemo! Mi smo servisno orijentisani i za razliku od nekih naših konkurenata, mi uslužujemo kupca u našim radnjama. Inovativnim asortimanom, pristupačnim cenama i vrhunskom uslugom odgovaramo na potrebe kupaca i to je naša snaga.

 
BiF: Ipak, u najrazvijenijim zemljama, naročito u SAD, internet prodaja sve više potiskuje maloprodajne objekte sa tržišta. Koliko je elektronska prodaja zastupljena u Srbiji i da li je isplativo ulagati u njen razvoj?

Nikola Kostoski: Penetracija internet prodaje u Srbiji je nekih 15 odsto, što je ozbiljan procenat. Treba, međutim, imati u vidu da taj procenat obuhvata sve one koji su kupili bilo koji proizvod na internetu. Od tog broja samo jedan odsto je kupio hranu preko interneta, što je ispod promila vrednosti našeg poslovanja. U evropskim zemljama, taj procent je nešto veći, tako da je naše strateško opredeljenje da razvijamo taj sektor i da ponudimo našim kupcima i tu uslugu u Srbiji.

Biznis Top 2016/17.

Tri mlade sestre iz Vranja su pre osam godina preuzele porodični posao i napravile vinariju koja se sada nalazi među prvih deset u Srbiji. Bez obzira na vremenske uslove koji se iz godine u godinu menjaju, one se trude da uvek održe kvalitet svojih proizvoda, ali i da konstantno inoviraju svoj program, nudeći klijentima mnoštvo dodatnih pogodnosti kao što su škola za ljubitelje ovog napitka, ali i prva banka vina u našoj zemlji.

Moglo bi se reći da je porodici Aleksić vino u krvi, ali ne zbog njegove konzumacije, već zbog višedecenijskog iskustva u proizvodnji ovog pića. Ipak, tu strast su tek u poslednjih nekoliko godina krunisali brojnim međunarodnim priznanjima i uspehom na tržištu. Njihov uspon je započeo 2009. godine, kada su nove generacije, sestre Dragana Janjić, Maja i Marija Aleksić, preuzele porodični posao. Pomoglo im je to što su na samom početku već imale sedam etiketa, odnosno sedam različitih vrsta vina, koje je među brojnom konkurencijom na tržištu izdvojio slogan „Vina, ženskih ruku delo“, s obzirom na činjenicu da su jedna od retkih ženskih vinarija u poslu koji se i dalje smatra isključivo muškim.

U prvih nekoliko godina postigle su proizvodnju od oko 150.000 litara, da bi danas proizvodile 350.000 litara. Sada imaju 13 artikala, u koje spadaju više belih i crvenih vina, dva rosea i jedno penušavo vino. Na rast proizvodnje je direktno uticao rast tražnje za njihovim proizvodima na tržištu. Zapošljavaju 19 osoba, sa ciljem da taj broj u 2018. povećaju za još 13 radnika, što je ostvariv plan s obzirom na širenje proizvodne površine na 70 hektara i na konstantan poslovni rast, koji je bio najveći u 2016. godini kada je iznosio 47 odsto. Najveći deo proizvodnje prodaju na domaćem tržištu, a izvoze 10 odsto od ukupnog asortimana, i to u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Austriju, Nemačku, Švajcarsku, Belgiju i Ujedinjene arapske emirate. Vinarija Aleksić se trenutno ubraja u prvih deset vinarija u Srbiji.

Prema rečima najstarije sestre Dragane, njihovom uspehu doprineo je i uspon vinarstva u Srbiji ali i veliko porodično iskustvo: „Naša majka je rodom iz Dalmacije, ali je sa sobom u Vranje donela ljubav prema vinu. Tako smo mi odrasle u porodici koja već decenijama gaji vinsku kulturu. Trudimo se da tu ljubav i strast prema vinima prenesemo i na naše kupce. Kako se obim proizvodnje povećava, tako i naša početna ideja iz dana u dan raste. U narednom periodu investiraćemo milion evra u razvoj poslovanja, od čega će imati koristi i južni region zemlje, ali i sama vinarija koja će biti konkurentnija na domaćem tržištu, kao i na inostranom zbog vina sa oznakom zaštićenog geografskog porekla“. Vranje je, inače, grad sa najvećim brojem sunčanih dana u Srbiji, od čak 276 dana godišnje. Da bi se proizvelo dobro vino potrebno je imati kvalitetno grožđe čijem razvoju pogoduje sunčeva energija. Lišće vinove loze koje je više izloženo suncu se bolje hrani, što doprinosi zrenju ukusnog grožđa.

Premalo zasada, sve više konkurencije

Dok male vinarije u Srbiji beleže uglavnom dobre rezultate, čini se da se većina velikih proizvođača ovog pića još nije oporavila od stečajeva ili promene vlasničke strukture kojima su bili podvrgnuti tokom tranzicije. Međutim, prema rečima sagovornice B&F-a, oni i dalje imaju verne kupce, te im mali vinari ne predstavljaju egzistencijalnu pretnju. Činjenica je da su velike vinarije dugo vremena bile jedine na tržištu, i da za to vreme nisu mnogo menjale svoju ponudu. U poslednjih deset godina se međutim, kaže Janjić, razvio novi talas srpskog vinarstva, i broj registrovanih vinarija je narastao na blizu četiri stotine. Sa novom, raznovrsnijom ponudom, velikima je samo uzet mali deo kolača.

Osim velike konkurencije, dodatni izazov za sve takmičare u ovoj tržišnoj utakmici predstavlja i podatak da se od osamdesetih godina prošlog veka do danas ukupna površina zasada pod grožđem u Srbiji smanjila za četiri puta. „Zasada vinove loze definitivno nema dovoljno. Svake godine je u periodu berbe velika borba na tržištu. Radimo i otkup i uvoz grožđa. Budući da nam je proizvodnja porasla, i da nam je sopstvena sirovinska baza neophodna, bilo nam je jako važno da uzmemo u zakup zemljište za podizanje sopstvenih vinograda, što će nam dosta olakšati posao“, kaže Dragana Janjić i dodaje: „Trenutno je u Srbiji pod zasadom oko 20.000 hektara vinove loze. Uvozi se mnogo više nego što se izvozi. Država je najavila povećanje subvencija za podizanje novih zasada, što će sigurno doprineti ravoju vinogradarstva i vinarstva. Samo, ovo je posao za strpljive preduzetnike, uloženo se ne vraća za godinu dana. Potrebno je vreme – investicija se može vratiti minimum za deset godina“.

Uprkos svemu navedenom, vinarija Aleksić konstantno beleži dobre poslovne rezultate. Njen promet je do novembra 2017. premašio celu prethodnu godinu. Naša sagovornica smatra da je tome, osim kvaliteta njihovih proizvoda, donekle doprineo i imidž vinarije. „Slogan je nešto što nas je izdvojilo u moru proizvođača vina. Vinarstvo je bilo deklarisano kao muški posao, pa su se potrošači u početku iz radoznalosti odlučivali da probaju naša vina, ali su se zbog kvalita kasnije uvek vraćali. Verujem da smo pokazale i dokazale da dobra vina mogu da budu i ženskih ruku delo“.

Dragana Janjić ocenjuje da je u Srbiji upuštanje u preduzetništvo veliki izazov, koji se uz odgovarajuću strategiju može isplatiti. Konstatuje, međutim, da je svake godine sve teže, odnosno da su uslovi poslovanja sve lošiji. „Problema ima stalno, i uvek vam je aktuelni veći od prethodnog“, kaže i dodaje da nju ipak motivišu želja da stvara i uči, ali i ostvareni rezultati koji su pokazatelj da su na dobrom putu. „Budućnost će, sigurna sam, svakoga od nas nagraditi tačno onoliko koliko smo u nju uložili“, uverena je sagovornica B&Fa.

Inov(in)acije

Vinarija Aleksić je do sada od 54 uzorka poslata na međunarodna takmičenja osvojila 49 medalja, između ostalih i onu za najbolju vinariju iz Srbije. Budući da se veliki broj stručnjaka saglasio da su njihova vina dobrog kvaliteta i ukusa, pitali smo našu sagovornicu od čega zapravo zavisi da li će neko vino biti kvalitetno? Da li je u pitanju zemljište, tehnologija proizvodnje ili nešto treće?
„Tehnologija je definitivno ključ. Proizvodni proces počinje već sa dobrim izborom sirovine. Zavisimo od vremena, a grožđe do berbe treba na pravi način sačuvati. A naše kupce, naviknute na kvalitet, treba uvek iznova osvajati“, odgovara Janjić.

No, ni kvalitetno vino a ni upešnu kompaniju nije moguće napraviti bez potrebnog znanja i iskustva. Dragana je diplomirala ekonomiju a srednja sestra tehnologiju, što ih čini dobrim tandemom za rukovođenje ovim poslom. Prema njenim rečima, obrazovanje koje se stiče na fakultetu je važna osnova za razvoj poslovanja, ali da bi se u njemu postigao uspeh neophodno je da se nastavi sa neprekidnim usavršavanjem i učenjem, kao i da se stekne dovoljno iskustva u praksi. Uz to, važne su nove ideje, praćenje trendova i dobra komunikacija sa klijentima.

Iz tog razloga je porodica Aleksić osmislila i širu ponudu koja uključuje školu za ljubitelje vina, uparivanje hrane i vina, stajaću degistaciju u barrique sali, organizaciju tim bildinga, seminara i proslava firmi. Sestre su osnovale i prvu „banku vina“ u Srbiji, mesto na kojem mogu da se kupe ali i čuvaju vina dok ne dostignu svoju punu zrelost. A prateći svetske trendove koji se munjevitom brzinom šire i na naše prostore, vinarija je i onima koji žele da imaju svoje vino ali nemaju uslova da ga proizvode, omogućila izradu personalizovanih etiketa. Tako izgleda spoj tradicionalnog i modernog koji je „ženskih ruku delo“.

decembar/januar 2017/18, broj 144/145