фебруар 2019

U zavisnosti od agencije, između 50 i 80 odsto svih prodatih stanova u Beogradu kupljeno je potpuno ili delimično preko stambenih kredita, kažu vlasnici nekih od najpoznatijih agencija za nekretnine. Posle vesti da se u glavnom gradu većina stanova kupuje pre završetka roka za izgradnju, a čak 82 odsto stambenih jedinica prodaje se za keš, Kamatica je istraživala istinitost ove informacije, kao i kakav je profil keš kupca.

„U mojoj agenciji je oko 80 procenata kupaca koji nekretnine kupuju uz pomoć kredita. Mi radimo i za deset banaka procene nepokretnosti, i sa sigurnošću mogu da kažem da na tržištu stanova u Beogradu dominiraju kreditni kupci. Između ostalog, to je i doprinelo da cene kvadrata ovako idu gore“, kaže Kaća Lazarević, vlasnica istoimene agencije za nekretnine koja se ovim poslom bavi već 28 godina.

„Foto robot“ prosečnog kupca stanova u Beogradu pokazuje mlađi par, između 35 i 40 godina, sa ili bez dece, koji zarađuju nešto iznad prosečnih primanja, i ispunjavaju sve uslove da dobiju stambeni kredit. Uglavnom su zaposleni u dobroj stranoj firmi, ili u nekoj državnoj. Najčešće kupuju nekretnine u vrednosti od 55.000 do 75.000 evra. Za nekretnine čija vrednost prelazi 200.000 evra keš kupci su nešto češći, ali se takve nepokretnosti kupuju i delimično iz kredita.

„Poslednjih godinu ipo dana cene stanova i kuća su drastično otišle gore, i ja mislim da je ovo balon koji će jednom morati da pukne. Sada je najbolje prodati, ali pošto su krediti izuzetno povoljni, svi koji mogu da ih dobiju oni i kupuju“, priča za Kamaticu, Kaća Lazarević, i navodi primer zgrade u Mirjevu koja se prodaje za 1.600 evra po kvadratu. Takva cena, za tu lokaciju, nikada nije bila u njenoj skoro tri decenije dugoj karijeri u oblasti nekretnina.

Miroslav Cvetković je vlasnik agencije za nekretnine pune 23 godine, i sa sigurnošću tvrdi da se najveći broj stanova u Beogradu proda preko kredita.

„U mojoj agenciji preko 50 procenata kupoprodajnih ugovora obavimo potpuno ili delimično uz pomoć kredita. Najčešće se kupuju nekretnine u vrednosti od 65.000 do 70.000 evra“, obašnjava Miroslav Cvetković, vlasnik agencije „Cvetković-Roškov“ nekretnine. On dodaje da su trenutno najpopularnije lokacije od Skadarije do Tašmajdana, uglavnom manji stanovi, koji brzo mogu da se izdaju. Kod porodičnog stanovanja kupcima je od presudne važnosti mogućnost parkiranja.

„Stanovi su traženiji od kuća, jer su između ostalog, cene kuća precenjene. Prodavci u njima vide i deo profita koji se može dobiti ukoliko se na tom mestu napravi zgrada“, objašnjava vlasnik „Cvetković-Roškov“ nekretnina.

Osim same lokacije na cenu stana utiče i „mikro-lokacija“, kvalitet završne obrade, ali i luksuzni detalji koje je investitor ili prodavac stana ugradio u nepokretnost.

Najskuplji delovi Beograda

Centar grada, Vračar i Novi Beograd su trenutno najskuplje lokacije u Beogradu. U konsultantskoj kući za nekretnine CBRE kažu da je prosečna cena stanova u prethodnoj godini bila 1.190 evra po kvadratnom metru u starogradnji i 2.050 evra po kvadratu u novogradnji, što je poskupljenje za sedam odsto u odnosu na 2017. godinu.

Izvor: Kamatica

Nakon izrazito velikog pada od približno 18% u decembru 2018. godine, američke akcije su 2019. godinu počele s neuobičajeno velikim rastom, te su nadoknadile gotovo svu izgubljenu vrednost. SP500 indeks se sada nalazi samo 5% ispod najviše vrednosti u istoriji, a deo analitičara i investitora smatra da je samo pitanje vremena kada će dostići novu rekordnu vrednost.

Kao argument za dalji rast se najčešće spominje zaustavljanje dizanja kamatnih stopa od strane FED, što znači da troškovi zaduživanja kompanija neće rasti, pa će profit biti nešto veći. Mnogi se nadaju da bi potpisivanje trgovinskog sporazuma SAD i Kine moglo dovesti do novog talasa optimizma na berzama i daljeg rasta cena akcija. No upitno je hoće li do dogovora doći, kao i učinak eventualnog dogovora na rast globalnog BDP.

Italija je već u recesiji, a na korak od recesije su i Britanija i Nemačka. To će se sigurno odraziti i na usporavanje ekonomskog rasta u SAD, a kada do toga dođe, za očekivati je nastavak pada interesa za ulaganje u akcije. Naime, ako se pogleda istorija kretanja vrednosti indeksa s obzirom na poslovne cikluse u ekonomiji, čini se da smo sad na vrhuncu ciklusa. Navedeni klasični model kretanja cena akcija se ponavlja iz ciklusa u ciklus, jer osnov svakog pomeranja na berzi su ponuda i potražnja, a one su zasnovane na strahu i pohlepi investitora.

U krizama (npr. 2009. i 2010. godine) većina malih i neupućenih investitora koji poseduju akcije podlegnu uticaju medija i zaključi da će one postati bezvredne te ih prodaju da spase što se spasiti može. U isto vreme novi potencijalni ulagači se uplaše daljeg pada pa deo njih odustane od planiranog ulaganja, što dovede do mnogo većeg broja prodavaca nego kupaca akcija. To takođe dovodi i do preteranog pada cene pri čemu akcije objektivno postanu previše jeftine. U takvim situacijama ih kupuju iskusni prekaljeni investitori („smart money“) koji znaju da će do novog rasta pre ili kasnije doći.

Posle nekoliko godina rasta, neupućeni investitori („dumb money“) ponovno vide da cene rastu i da bi se moglo zaraditi. Njihova kupovina dovede do nastavka rasta i do neopravdano visokih nivoa cena akcija. Mudri investitori u toj fazi shvataju da su akcije precenjene i polagano ih prodaju, dok neupućeni investitori vođeni pohlepom i dalje kupuju akcije u nadi da će rasti u nedogled. Takvo ponašanje opravdavaju novim paradigmama od kojih očekuju da će radikalno promeniti svijet: „Bitcoin je budućnost“, „Električni automobili su budućnost pa će akcija Tesla Motors porasti hiljadu odsto“, „Marihuana je u Kanadi postala legalna pa sad ima smisla akcije kompanija koje je proizvode plaćati desetak puta više nego akcije drugih kompanija sa sličnim prihodima“, itd.

Pri rastućem trendu povremeno dođe do korekcije (poput one iz druge polovine 2018. godine), no deo neupućenih investitora se ne brine i iskoristi ih za dodatnu kupovinu po nižim cenama od onih koje su na tržištu bile nekoliko nedelja ili meseci pre. Ipak, sa svakim novim procentom rasta na tržištu je sve manje mudrih, iskusnih i racionalnih investitora i sve više novih, neupućenih i neracionalnih zaslepljenih pohlepom. Takvi su takođe više podložni panici kada dođe do velikog pada (a prije ili kasnije do njega neizbežno dođe). Pri tom padu će mnogi ponovno akcije prodavati u bescenje da spase što se spasiti može i preterano srušiti cene. Nakon toga će se celi ciklus ponoviti, jer će psihologija učesnika na berzi zauvek biti ista. Stara izreka sa Volstrita kaže „Igrači se menjaju, ali igra ostaje ista“.

Sudeći po kretanju cena akcija poslednjih desetak godina i makroekonomskim podacima koji izlaze poslednjih meseci, sve ukazuje na to da su razvijena berzanska tržišta na vrhuncu ciklusa. Još jedan mali detalj koji može ići u prilog tom stanovištu je kretanje cene zlata. Zlato se tradicionalno kreće obrnuto od akcija, ali u poslednjih nekoliko meseci se to ne događa. Iako su akcije od početka godine rasle, rasla je i cena zlata, što ukazuje na to da mudri investitori očekuju krizu pa kapital stavljaju na sigurno.

Izvor: Admiral Markets

Coca-Cola HBC AG je započela proces akvizicije vodeće domaće konditorske kompanije “Bambi” od fonda „Mid Europa Partners“ u vrednosti od 260 miliona EUR. Konačni sporazum će biti definisan kroz završna usaglašavanja, a akvizicija ostaje podložna uobičajenim uslovima i odobrenjima nadležnih organa zbog čega se očekuje da će sam proces biti okončan u drugom kvartalu 2019. godine.

Ova akvizicija će portfoliju kompanije u Srbiji, koje je ujedno i jedno od najbrže rastućih tržišta kompanije Coca-Cola HBC globalno, dodati vodeće domaće tržišne brendove u veoma značajnoj i, pre svega, komplementarnoj kategoriji. Značajna vrednost kompanije Bambi jeste i jaka distributivna mreža, uključujući rashladnu distribuciju u strateški važnim kanalima, kao što su tradicionalna maloprodaja i HoReCa, kaže se u zvaničnom saopštenju Coca-Cola HBC.

“Nakon obeležavanja pola veka od početka proizvodnje Coca-Cole u Srbiji, kontinuiranog rasta i osvajanja prestižnog Endru David kupa tri godine zaredom za najuspešniju poslovnu operaciju unutar Coca-Cola HBC grupe, sigurni smo da je naš tim spreman da podrži ovu važnu odluku kompanije da zakorači u kategoriju grickalica i konditorskih proizvoda. Ova akvizicija je potvrda da je Srbija vrlo atraktivno odredište za strane investicije, ali i dokaz odlučnosti da ostanemo integralni deo lokalne zajednice u kojoj poslujemo i nastavimo da razvijamo svoje poslovanje u ovoj zemlji. Siguran sam da će naši globalni brendovi, znanje stečeno na brojnim tržištima, kao i posvećenost lokalnoj zajednici, udruženi sa Bambijevim vodećim brendovima na tržištu konditorskih proizvoda, biti prava dobitna kombinacija. Sa velikom radošću želimo dobrodošlicu svim novim kolegama iz Bambija”, izjavio je Svetoslav Atanasov, generalni direktor kompanije Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora.

Coca-Cola HBC AG Coca-Cola HBC AG je vodeća punionica kompanije Coca-Cola sa prodajnim volumenom od preko dve milijarde jedinica. Kompanija poseduje poslovne operacije u 28 zemalja, u kojima snabdeva tržište od 590 miliona ljudi. Coca-Cola HBC je rangirana kao jedna od kompanija lidera u industriji napitaka na Dau Džons indeksu održivosti (DJSI) u Evropi i svetu, a uključena je i u FTSE4Good Indeks.
U Srbiji, kompanija uspešno posluje od 1968, rastući od 30 zaposlenih i jedne proizvodne linije do 14 proizvodnih linija i preko 1.000 zaposlenih. Do danas, kompanija Coca-Cola HBC Srbija je kroz dugoročne programe i CSR aktivnosti investirala u lokalnu zajednicu preko 3 miliona EUR.

Bambi, osnovan 1967, je vodeći proizvođač konditorskih proizvoda iz Požarevca. Kompanijin vodeći brend biskvita, Plazma, poseduje 29% tržišnog udela u pomenutoj kategoriji i najprepoznatljiviji je brend u Srbiji.