март 2019

Nadležna regulatorna tela u Srbiji dala su saglasnost kompaniji Bimal Invest za preuzimanje većinskog udela od 77 odsto u somborskoj fabrici ulja Novo Sunce, što je značajan korak ka finalizaciji akvizicije koja je započeta potpisivanjem pisma o namerama 27. decembra 2018. godine.

Bimal Grupa će preuzimanjem fabrike koja ima tradiciju proizvodnje od 1972. godine ojačati svoju poziciju na tržištu Zapadnog Balkana, EU, Bliskog i Dalekog istoka.

Bimal Invest sa sedištem u Beogradu posluje u okviru Bimal Grupe u čijem sastavu se nalazi i brčanska fabrika za proizvodnju jestivog ulja Bimal d.d.

Kada su u pitanju alternativna ulaganja, osim kriptovaluta i akcija proizvođača kanabisa u poslednje vreme se dosta spominje paladijum – plemeniti metal sličan platini. Razlog je nagli porast njegove cene, od čak 240% u poslednje tri godine.

Rast cene je uzrokovan potražnjom za ovim plemenitim metalom od strane automobilske industrije. Kao i platina, paladijum se koristi u proizvodnji katalizatora za motorna vozila, gde omogućava smanjivanje štetnosti izduvnih gasova. U tipičnom automobilu se nalazi 2-6 grama paladijuma, dok se u velikim kamionima može nalaziti i do 30 grama ovog metala.

Kako ekološki propisi širom sveta postaju sve stroži, tako raste i potreba za ovim metalom. Automobilska industrija tokom poslednjih godina koristi toliko paladijuma da rudnici nisu u stanju da isporuče dovoljnu količinu. Npr. 2017. godine je proizvedeno sveukupno 209 tona paladijuma, dok je samo automobilska industrija potrošila 265 tona ovog metala. Zbog toga automobilske kompanije paladijum kupuju na berzama investicionih plemenitih metala. Većinu zaliha poluga od paladijuma poseduju ETF-ovi, tj. investicioni fondovi specijalizovani za plemenite metale.

Ipak, njihove zalihe nisu nepresušne. Od 2015. godine ukupna količina fizičkog paladijuma u trezorima tih fondova je pala s preko 3 miliona unci na samo 720 hiljada unci (pad od približno 75%). Upravo je to razlog naglog porasta cene spomenutog plemenitog metala – rudnici ne uspevaju da zadovolje potražnju, a zalihe su gotovo presušile.

U takvoj situaciji su špekulanti zaključili da cena može samo da raste, pa su se i oni uključili u kupovinu finansijskih derivata vezanih uz cenu spomenutog metala, npr. CFD-ove na paladijum. To je dodatno podiglo cenu i dovelo nas do sadašnje situacije.

Hoće li cena paladijuma nastaviti da raste?

Na prvi pogled, cena paladijuma bi morala da nastavi rast. Naime, rudnici ne mogu preko noći da zadovolje aktuelnu potražnju, a zaliha od pre je sve manje. No situacija je mnogo komplikovanija od toga.

Paladijum nije jedini metal koji se može koristiti u katalizatorima. Godinama se za tu svrhu koristila platina, a glavni razlog prelaska na paladijum je bio to što je on dugo bio jeftiniji od platine. Ta situacija je trajala od 2001. do 2017, a 2009. godine je platina bila čak pet puta skuplja od paladijuma. Upravo tada je značajnije počeo da raste interes automobilske industrije za ovaj metal. S obzirom da se to sada promenilo, za očekivati je da će se proizvođači katalizatora početi vraćati na platinu.

Drugi problem je prelazak cele automobilske industrije na električne automobile. U narednim godinama udeo eklektičnih automobila bi trebalo eksponencijalno da raste, što će dugoročno smanjivati potrebu za katalizatorima.

Treći problem je to što je svet verovatno na rubu nove recesije, a u krizama pada proizvodnja motornih vozila pa se može očekivati i usporavanje rasta potražnje za paladijumom. Upravo ta nadolazeća kriza će značajno povećati interes za ulaganjem u najpoznatije plemenite metale – zlato i srebro.

Četvrti problem su špekulanti. O dobroj zaradi na paladijumu su verovatno izvestili svi mediji u svetu. To je najčešće znak da je prilika već prošla. Profesionalni investitori i špekulanti s Volstrita su već godinama bili svesni situacije vezane uz katalizatore i ko je od njih hteo uložiti u paladijum, to je već davno napravio. Oni koji do sada nisu uložili u paladijum, verovatno više nisu zainteresovani jer su svesni da nije realno očekivati rast cene u nedogled. Upravo taj preterani rast cene će privući takozvane „short seller“-e, tj. trgovce na berzi koji se klade na pad cene nečega. S obzirom na relativno malu veličinu tržišta paladijuma, njih se verovatno može skupiti dovoljno da svojim aktivnostima značajnije sruše cenu paladijuma na berzi.

Peti problem za paladijum je PDV. Naime, u celoj EU, koja je veliko i važno tržište, individualni investitori koji žele kupiti poluge paladijuma na to moraju platiti PDV. Budući da je investiciono zlato u obliku poluga oslobođeno poreza, gotovo svi mali investitori u plemenite metale odabiru upravo zlato i u potpunosti izbegavaju paladijum i platinu.

Nakon što je godinama bio najunosnija investicija među plemenitim metalima, sjaj paladijuma bi se u idućim godinama mogao smanjiti, tj. sa sadašnjeg nivoa bi ostali plemeniti metali u procentima mogli da porastu više od paladijuma. Glavni razlozi su vraćanje automobilske industrije na korišćenje platine u katalizatorima i dolazak krize u kojoj se smanjuje broj novih vozila u koje treba ugraditi katalizator. Ta kria bi mogla da lansira cenu zlata i srebra na nove rekordne nivoe, pri čemu bi i zlato i srebro i platina u godinama pred nama mogli biti bolja investicija od paladijuma.

Izvor: Admiral Markets

„Naša očekivanja su da bi u narednih nekoliko nedelja, od finansijskih institucija, mogli da dobijemo prvo obaveštenje o nameri da uspostave poslovni odnos sa klijentima i putem video-veze, bez odlaska u banku“, kažu za Kamaticu u Narodnoj banci Srbije (NBS). Od tog momenta, pa dok zvanično ne ponude tu uslugu klijentima mora da prođe najmanje 30 dana. 

Osim banaka, mogućnost da poslovni odnos sa klijentom završe isključivo preko računara i interneta mogu da ponude i druge finansijske institucije kao što su društva za osiguranje, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, lizing kompanije, platne institucije i institucije elektronskog novca.

„Pod ovom uslugom ne podrazumeva se samo plaćanje računa sistemom za prepoznavanje lica, već uspostavljanje poslovnog odnosa sa finansijskom institucijom putem video-veze, u realnom vremenu, bez potrebe odlaska na šalter ili u poslovne prostorije banke ili bilo koje druge finansijske institucije. Postupak video identifikacije je alternativa identifikaciji klijenta pri uspostavljanju poslovnog odnosa u poslovnim prostorijama, uvidom u ličnu kartu ili drugi lični dokument. Dakle, ovaj postupak se sprovodi pri uspostavljanju novog poslovnog odnosa, na primer otvaranja tekućeg računa u banci i predstavlja samo jedan segment postupka uspostavljanja poslovnog odnosa, i to isključivo onaj koji se tiče identifikacije klijenta“, objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije.

Tvrde da su zakonom propisali sve mere i uslove kako bi klijenti bili zaštićeni od eventualnih zloupotreba. Pa tako, finansijske institucije koje uvedu sistem poslovanja video vezom moraće da obezbede zasebne prostorije koje imaju neprekidni video nadzor, zaposlene koji su prošli obuku i tehnička rešenja koja obezbeđuju neprekidan prenos slike i zvuka, i to visokog kvaliteta, kao i potpuno šifrovanje komunikacije između klijenta i finansijske institucije, kao i povezanost sa izvorom tačnog vremena i snimanje postupka. Iako neke banke tvrde da je ovaj novi vid komunikacije klijent-finansijska institucija košta, u NBS kažu da su ulaganja minimalna jer se mogu koristiti i već postojeća i svima dostupna rešenja na tržištu, kao što su Skajp ili Viber. Sa druge strane, klijent mogu da koristi bilo koji elektronski uređaj s kamerom, kao što su računar, tablet, mobilni telefon, i nisu potrebna nikakva dodatna ulaganja.
„Zaposleni koji sprovode ovaj postupak treba da prođu obuku poznavanja propisa u oblasti sprečavanja pranja novca i zaštitnih elemenata u ličnim dokumentima, kao i poznavanje procedure za video identifikaciju. Obuke neće biti ni preduge, ni komplikovane, a jedino kod obuka za prepoznavanje zaštitinih elemenata ličnih dokumenata koji će koristiti kod identifikacije planirano je da obuku sprovodi MUP, u saradnji s NBS“, kažu u Narodnoj banci.

NBS će ceo postupak i kontrolisati, i kako kažu, ako se ispostavi da neka finansijska institucija na terenu ne ispunjava sve propisane uslove biće joj naloženo da prekine sa pružanjem usluge video-veze i biće obrisana sa zvanične internet stranice NBS.

Razgovor sa bankom na srpskom i engleskom jeziku

NBS je propisala da se razgovor između banke i klijenta može obavljati na srpskom, i u izuzetnim situacijama engleskom jeziku. Za obavljanje razgovora na engleskom jeziku bankarski službenik mora da poseduje nivo znanja C1, kao i da za to ima sertifikat koji je izdala ovlašćena ustanova za učenje stranih jezika ili akreditovani filološki fakultet.

Izvor: Kamatica, NBS

Ubrzo nakon Sajma automobila u Ženevi organizuje se Sajam automobila u Beogradu koji počinje 22. marta i traje do 31. marta. Organizatori ovogodišnjeg Sajma najavili su učešće čak 400 izlagača iz 30 zemalja sveta, biće prikazano 48 premijera i 32 noviteta, a očekuju rekordan broj prodatih novih vozila.

Da u Srbiji raste interesovanje za kupovinom novih automobila pokazuju i zvanični podaci Asocijacije uvoznika automobila i auto-delova. Prema zvaničnim podacima prošle godine ukupno je registovano 25.177 novih putničkih vozila, što u odnosu na 2017. godinu predstavlja povećanje za čak sedam odsto. Što se brendova tiče, među putničkim vozilima, najviše je prodato automobila marke Škoda. Ukupno 4.666 automobila popularnog češkog brenda je prodato prošle godine u Srbiji.

Želeli smo da istražimo kakvo interesovanje za vozilima vlada na društvenim mrežama i da li važi ista statistika i kod popularnosti na društvenim mrežama, u medijima i u kupovnom sektoru. Uz pomoć startap kompanije Digital Element istražili smo koje su se marke automobila najviše spominjale u medijima ove godine.

Kada govorimo o brendovima, najviše vesti objavljeno je o automobilskom gigantu Folksvagenu. Ovom broju su doprinele i izjave pojedinih poličara i biznismena da će Folksvagen svoju proizvodnju preseliti iz Ukrajine u Srbiju, te su mediji osim o novim modelima ove automobilske marke pisali i o mogućem otvaranju nove fabrike u Srbiji. Na drugom mesto po broju obravljenih vesti nalazi se Mercedes, a zatim BMW i Audi. Zanimljivo je da je po broju objavljenih vesti Škoda tek na 12 mestu.

Top 10 brendova prodatih automobila (kategorija putnička vozila)
1. Škoda 4.666
2. Fijat 2.771
3. Folksvagen 1.846
4. Reno 1.594
5. Dačia 1.517
6. Opel 1.434
7. Tojota 1.276
8. Ford 1.082
9. Hjundai 1.079
10. Mercedes 876

Top 10 brendova o kojima se pisalo u medijima (u 2019. godini)
1. Folksvagen
2. Mercedes
3. BMW
4. Audi
5. Tesla
6. Ford
7. Tojota
8. Reno
9. Seat
10. Porše

Od početka 2019. godine o Folksvagenu je objavljeno 317 vesti, a o Mercedesu 210, a o BMW vozilima 161 vest. O Škodi koje je, kako su pokazali podaci Digital Elementa, objavljeno je tek 84 vesti, što je skoro četiri puta manje nego broj vesti objavljenih o Folksvagen marki automobila.

Analizirano je koliko čitaoci ostavljaju komentare na tekstove o automobilima i koje automobilske marke najviše komentarišu. Rezultati su pokazali da su čitaoci u januaru najviše komentarisali vesti koje su se odnosile na automobile marke BMW i Audi, dok su u februaru i martu najviše komentarisali vesti o automobilskim markama BMW i Mercedes. Škoda, čiji su automobili najprodavaniji u Srbiji, nalazi se tek na devetom mestu po broju komentara čitalaca medija. Na društvenim mrežama stanje je slično – od početka godine najviše komentara na društvenim mrežama imaju automobili marke Mercedes, BMW, Audi i Opel.

Iz ove statistike možemo zaključiti da u medijima volimo da čitamo o luksuznijim i skupljim automobilima, i da takve vesti rado komentarišemo i na sajtovima i na društvenim mrežama. Ipak, kada je kupovina u pitanju, statistika pokazuje da se pre odlučujemo za jeftinija putnička vozila prihvatljivija platežnoj moći u Srbiji.