новембар 2020

• Gotovo 82% anketiranih žena izjavilo je da je pandemija negativno uticala na njihov život, navodeći negativne uticaje na mentalno i fizičko stanje i ravnotežu između posla i privatnog života.
• 60% ispitanih žena preispituju se da li uopšte žele da napreduju u svojim kompanijama kada uzmu u obzir šta to podrazumeva.

Način na koji mnoge žene žive i rade drastično se promenio od pojave pandemije COVID-19. Prema istraživanju koje je objavio Deloitte Global, skoro 82% ispitanih žena izjavilo je da je pandemija negativno uticala na njihove živote, i skoro 70% onih koje su iskusile negativan uticaj su zabrinute zbog mogućnosti napredovanja u karijeri.

Deloitte-ovo istraživanje, kojim je anketirano oko 400 zaposlenih žena širom sveta, otkriva uticaj pandemije na ravnotežu između posla i privatnog života, kao i na opšte zdravlje i stanje zaposlenih. Istraživanje ukazuje na to kako bi pandemija mogla ugroziti napredak koji je postignut poslednjih godina u oblasti rodne ravnopravnosti na radnom mestu.

Kreiranja fleksibilnog radnog okruženja do suzbijanja mikro-agresije na radnom mestu

Istovremeno, istraživanje otkriva koje aktivnosti kompanije mogu da sprovode kako bi podržale kontinuirani uspeh i napredak zaposlenih žena. Postoji nekoliko oblasti u kojima bi poslodavci trebalo da preduzmu određene mere – od kreiranja fleksibilnog radnog okruženja do suzbijanja mikro-agresije na radnom mestu.

„Od pojave pandemije COVID-19, svi smo morali da prilagodimo i promenimo uobičajen način života. Međutim, žene su pogođene na više nivoa, jer se suočavaju sa ogromnim izazovima, pa često moraju da preuzmu dodatne obaveze kod kuće, a nastavljaju da žongliraju i na polju karijere“, kaže Aleksandra Petrović, direktorka u Deloitte-ovom Sektoru za finansijski konsalting i liderka SheXO inicijative u Srbiji. „Nalazimo se na prelomnoj tački. Bez obzira na kraj pandemije koji se trenutno ne nazire, kompanije moraju da odgovore na poziv i podrže zaposlene žene i obezbede im mogućnost napredovanja na ličnom i profesionalnom planu – ili će se ekonomija i društvo u celini suočiti sa dugotrajnim negativnim posledicima“.

Pandemija uzima veliki danak u svakodnevnom životu zaposlenih žena

Ispitanice koje su iskusile promene u svojoj svakodnevici kao posledicu pandemije, ukazale su da sada imaju više obaveza oko kućnih poslova (65%), a trećina je rekla da su na poslu takođe opterećenije usled pojave pandemije. One koje su navele negativne uticaje kao rezultat promena u svakodnevnim aktivnostima, kao glavne negativne posledice navode: uticaj na fizičko stanje (40%); nemogućnost usklađivanja radnih i životnih obaveza (40%); i uticaj na mentalno stanje (39%).

One ispitanice koje kod kuće brinu o detetu ili nekom drugom članu porodice, suočavaju se sa posebnim izazovima, pa se kod 75% žena znatno promenila situacija jer su im se obaveze utrostručile, sa 17% pre pandemije na 48% u vreme istraživanja.

Štaviše, većina žena sa decom prijavila je dodatne obaveze u vezi sa brigom o deci (58%) i odgovornosti za obrazovanje/nastavu kod kuće (53%).

Sa druge strane, više žena koje nemaju obavezu brige o deci osećaju potrebu da budu uvek dostupne na poslu (53%) više od onih koji imaju tu vrstu obaveze (44%), što se pretvara u različite tipove izazivača stresa uključujući i to da su žene koje nemaju obavezu brige o drugim licima više opterećene od onih koje imaju (58% u odnosu na 41%).

Mnoge žene vide uticaj pandemije kao pretnju svojoj karijeri

Mnoge žene su prilagodile svoj svakodnevni život situaciji, ali su zabrinute zbog uticaja koji bi pandemija mogla da ima na njihov napredak u karijeri, i kratkoročno i dugoročno.

Iako velika većina anketiranih žena vidi mogućnost napredovanja u karijeri tokom sledeće godine na neki način (npr. unapređenjem ili povećanjem plate, promenom pozicije, ili dobijanjem više odgovornosti), 60% se pita da li uopšte žele da napreduju kada razmotre šta to sve podrazumeva. Na primer, 23% ispitanica koje smatraju da bi trebalo uvek da budu na raspolaganju kada je u pitanju posao, plaše se da će na kraju morati da biraju između privatnih obaveza i karijere, i 10% iste grupe smatraju da će možda morati da razmotre pauzu u karijeri ili čak da u potpunosti napuste posao.

Istraživanje ukazuje na korake koje organizacije mogu preduzeti u ovo kritično vreme

Osim izazova sa kojima se žene sada suočavaju i njihovih budućih poslovnih ambicija, istraživanje ukazuje na 6 ključnih koraka koje kompanije mogu da primene kako bi pružile podršku ženama tokom pandemije. Ovi koraci uključuju pretvaranje fleksibilnih radnih aranžmana u pravilo, isticanje poverenja i empatije, pružanje mogućnosti umrežavanja i mentorstva, primenu iskustava u učenju koja su se dobro pokazala u odnosu na svakodnevni život zaposlenih, otklanjanje nesvesne pristrasnosti u planiranju zamene zaposlenih na određenim pozicijama unapređenja, i stvaranje okruženja u kojem su različitost, poštovanje i inkluzija vrednosti koje se ne dovode u pitanje i koje su deo svakodnevne radne kulture.

„Кada je reč o tome kako će organizacije podržati žene tokom pandemije COVID-19 i nakon toga, naše istraživanje pokazuje da ne postoji pristup koji odgovara svima“, dodaje Aleksandra Petrović. „Sledeća godina će biti kritična u našim naporima da dostignemo rodnu različitost na radnom mestu. Кompanije moraju dati prioritet fleksibilnosti, pravičnosti i inkluziji kako bi podržale žene u ostvarenju ambicija u karijeri.“

Metodologija

U ime Deloitte Global, Forbes Insights je u avgustu i septembru 2020. godine anketirao 385 žena širom sveta zaposlenih u različitim industrijskim granama.

Uključene zemlje su: Australija, Brazil, Кanada, Кina, Francuska, Indija, Japan, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države. U periodu anketiranja, sve ispitanice bile su zaposlene puno radno vreme, na različitim pozicijama, od izvršne asistentkinje do potpredsednice.

Uzorkovanje nije bilo ograničeno isključivo na intelektualne uloge ili one za koje je veća verovatnoća da će raditi na daljinu. Sve ispitanice dolaze iz kompanija sa najmanje 1.000 zaposlenih. Većina anketiranih žena izjavila je da su u braku ili da žive sa partnerom, a više od trećine je reklo da one donose primarni prihod u svojim domaćinstvima. Više od tri četvrtine ispitanica ima najmanje jedno dete, starosti od novorođenčeta do 19 i više godina, a skoro 20% je reklo da ima i druge izdržavane osobe za koje su odgovorne.