Home Archives
Monthly Archives

децембар 2020

EkonomijaVesti

Koje zemlje u razvoju će biti sutrašnje ekonomske velesile

by bifadmin

Za 30 godina većina najvećih svetskih ekonomija će biti one koje su upravo danas u razvoju. One bi u budućnosti mogle nadmašiti velike sile poput Sjedinjenih Američkih Država, Japana i Nemačke.

Brexit, pandemija i poteškoće u trgovanju doneli su ekonomske padove, ali uprkos ovim izazovima, predviđa se da će svetska ekonomija rasti brzim tempom tokom idućih nekoliko decenija. Zapravo, predviđa se da će do 2050. godine globalno tržište biti udvostručeno, čak iako Ujedinjene nacije (UN) predviđaju da će svetska populacija rasti samo za skromnih 26 posto, piše BBC, prenosi portal Klix.

Ovaj rast će sa sobom doneti dosta promena. Iako je izazovno predviđati kako će se stvari odvijati u budućnosti, većina ekonomista slaže se u jednom – današnja tržišta u razvoju će biti sutrašnje ekonomske velesile.

Lista svetskih ekonomskih sila u 2050. godini

Prema izveštaju jedne od najvećih međunarodnih računovodstvenih kompanija na svetu PwC, lista svetskih ekonomskih sila u 2050. godini će izgledati ovako:

1. Kina
2. Indija
3. SAD
4. Indonezija
5. Brazil
6. Rusija
7. Meksiko
9. Njemačka
10. Ujedinjeno Kraljevstvo

Čak će i relativno male ekonomije poput ekonomija Vijetnama, Filipina i Nigerije zabilježiti velike skokove na rang listama u naredne tri decenije, navodi se u izveštaju PwC-a.

Kina koja zauzima prvo mesto već se može pohvaliti vodećom ekonomijom na svetu s obzirom na kupovnu moć njenog stanovništva. Kina je zabeležila značajne ekonomske dobitke tokom protekle decenije, a ekonomisti predviđaju da se pravi rast očekuje tek u narednim decenijama.

Očekuje se da će druga najmnogoljudnija zemlja na svetu Indija zabeležiti veliki rast u naredne tri decenije, uz prosečan rast BDP-a od pet posto godišnje, što će je učiniti jednom od najbrže rastućih ekonomija na svetu. Do 2050. godine predviđa se da će Indija biti druga najveća svetska ekonomija i predstavljaće 15 posto ukupnog svetskog BDP-a.

Veliki skok u naredne tri decenije mogao bi zabeležiti i Meksiko koji bi trebalo da se nađe na sedmom mestu, umesto trenutnog 11. mesta na lestvici. Najveće zasluge za ovaj rast pripisuju se porastu proizvodnje i izvoza u Meksiku.

Izvor: Bankar.me

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Šta je isplativije – uzgoj oraha ili lešnika?

by bifadmin

Prva asocijacija na orahe mnogima su kolači. Nije za čuđenje, budući da je mnogo recepata za poslastice za koje su, pored ostalih sastojaka, neophodni i orasi. Mada se nekima čini da potrošnja oraha u domaćinstvima i nije naročito velika, činjenica je da potrebe za ovim voćem u našoj zemlji moraju da se dopunjuju i uvozom.

Živojin Lazić iz Beograda koji se bavi uzgojem oraha i lešnika u selu Ševarice kod Šapca kaže da je čudno što je situacija sa proizvodnjom oraha kod nas takva da je neophodno uvoziti ih, budući da je gajenje ovog voća smatra isplativo.

„Kod nas se isplati gajiti orahe, naravno, uz primenu pune agrotehnike i dosta velika početna ulaganja, i relativno dug period koji je potrebno da prođe od sadnje do momenta kada prihodi od oraha premaše troškove tekućeg održavanja“, kaže Lazić.

Od upravljanja avionima do brige o voćnjacima

Počeci sa orasima i lešnicima našem sagovorniku nisu bili novo iskustvo sa poljoprivredom, budući da potiče sa sela, pa su ga radovi u prirodi od malena privlačili. Ipak, negov životni poziv podrazumevao je sasvim drugačije angažovanje, posve udaljen od radova oko zemlje. Živojin Lazić bio je vojni pilot, pa je ideja o voćarstvu naišla tokom razmišljanja o tome čime bi mogao da se bavi kada, zbog beneficiranog radnog staža, ode u penziju.

„Prvi svoj zasad, doduše zasad lešnika, na 50 ari sa 200 stabala podigao sam 1999. godine kao pripremu za odlazak u penziju. Želeo sam da svoju letačku karijeru zamenim nečim što je takođe interesantno, a da imam za to uslove. Kada sam se odlučivao za podizanje zasada, imao sam na umu i bavljenje fizičkom aktivnošću u prirodi, ali i materijalni efekat u smislu dolaženja do dodatinih izvora prihoda“, kaže naš sagovornik i dodaje da je cilj bio spojiti lepo i korisno.
„Presudan uticaj na moju odluku imao je čika Bogdan, agronom u penziji, čijem leskaru sam se divio – sama ideja o gajenju lešnika tada nije bila česta pojava.“

Na 1,7 ha posadio 145 stabala oraha

Dve godine kasnije, 2001. sa odlaskom u prevremenu penziju, Lazić je nastavio sa aktivnostima oko zasada, i malo-pomalo, postao je ozbiljan proizvođač. Ipak, nije se zaustavio samo sa lešnicima. Na red je došao orah. Misao o sadnji ovoj kulturi došla je pošto je sagovornik smatrao da je ona komplementarna lešniku, te je posadio na 1,7 hektara, što je bilo 145 stabala.

„Dalje je sa orahom sve išlo normalno do zime 2011/2012. Tada se temperatura na tom lokalitetu spustila na ispod -30° C, što je dovelo do izmrzavanja čitavih oraha do iznad samog kalema, tako da se može reći da su oni stari sad nekih osam ili devet godina, i tek sada počinju ozbiljnije da rađaju“, kaže Lazić.

Dugo se čeka dok se ulog ne vrati

Kada je reč o prvobitnim ulaganjima, to podrazumeva ulaganje u zemljište, njegovu pripremu za sadnju, potom i troškovi nabavke sadnice ali i same sadnje. Važan faktor je i održavanje zasada dok „ne prorodi“ – što zahteva nabavku neophodne mehanizacije za održavanje zemljišta ali i voćaka u dobrom stanju.
„To je logično, jer je uvek potrebno uložiti da bi krenulo da se vraća. Sa orahom je problem jer treba dugo da se čeka da se ulog vrati. Inače, uzgoj oraha znači i stalnu brigu o primeni punih agrotehničkih mera, i blagovremenoj zaštiti od bolesti i štetočina. On je jako podložan bolestima, i zato je potrebno imati stručan uvid u njegovo zdravstveno stanje da bi se odreagovalo na vreme.“

Sa lešnikom moguće mehanizovano sakupljanje i čišćenje

Budući da ima iskustva i sa gajenjem lešnika i oraha, vojni pilot u penziji je uporedio ove dve voćke, istakavši da je orah zahtevniji i da je problem ta nemogućnost mehanizovane obrade, što znači da postoji velika potreba za radnom snagom, koje sve manje ima na raspolaganju.

„Kod oraha je radna snaga još uvek nezamenljiva, posebno kod sitnijih proizvođa kakav sam ja. Zato je gajenje lešnika manje zahtevno u pogledu angažovanja dopunske radne snage jer je moguća veća mehanizovanost procesa sakupljanje i čišćenja. Održavanje voćnjaka tokom godine postižem delom ličnim radom, a delom angažovanjem drugih ljudi“, kaže naš sagovornik.

Ove godine rod bolji nego prošle

U svom voćnjaku ima dve sorte: „broadview“ i šejnovo, a sporadično ima i po nekog oprašivača i nekoliko stabala rasne. Ipak, iz sagovornikovog iskustva, najbolje se pokazala sorta broadvju sa plodom srednje veličine, zdravim jezgrom lepog izgleda, dobrim randmanom i redovnom plodnošću. Zato je, sasvim opravdano, ova sorta i njegov favorit. Lazićevo zadovoljstvo sortama koje ima proširilo se i na ovogodišnju berbu.
„Ove godine rod je bio bolji nego prošle, najpre jer su stabla veća nego lane. Ja i očekujem da se prinosi povećavaju svake godine do dostizanja pune rodnosti u narednih desetak godina. Orah se, budući da zahteva strpljenje, sadi za naredne generacije. Nakon berbe, a posle opadanja lista, predstoji prskanje voća preparatima na bazi bakra.“

Kada je u pitanju distribucija, Lazić je dosad uspevao da proda sve što proizvede, uglavnom na veliko, ali u novije vreme se čitava porodica angažovala za prodaju na malo, najviše preko društvenih mreža. Cena oraha je 800 dinara za kilogram. Porodične aktivnost oko voćnjaka, prema planovima sagovornika, nastaviće se i ubuduće.

„Porodično bavljenje orašarom i leskarom ujednom nam je dodatni izvor prihoda, a aktivni smo taman onoliko koliko možemo da obavimo, uz druge poslove kojima se bavimo. Stoga ne planiramo proširenje zasada“, kaže ovaj voćar.

Izvor: Agroklub

Izvor: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Jedna veoma uporna biohemičarka je zaslužna za RNK vakcinu

by bifadmin

Istraživači širom sveta sve otvorenije govore da će, zbog ključnog istraživanja na osnovu koga je napravljena Kovid vakcina, a zbog koga je bila zanemarena i ponižavana tokom prethodne naučne karijere, ona vrlo verovatno biti dobitnica sledeće Nobelove nagrade. Rodila se u mađarskom gradu Solnoku na reci Tisi, a odrasla u obližnjoj varoši Kišujsalaš, u ravnici na par kilometara od obale velike panonske reke. Studirala je u Segedinu, gde je i saznala za postojanje takozvane informacione RNK (mRNK) koje će obeležiti njen život.

Doktorka biohemije Katalin Kariko (65) krajem osamdesetih godina emigrirala je u Ameriku i veći deo karijere provela na Univerzitetu u Pensilvaniji, gde je godinama bez uspeha pokušavala da dobije podršku za svoja istraživanja terapija i vakcina zasnovanih na molekulu mRNK. Usamljena, ali istrajna u nameri da je primeni, nije pratila „naučnu modu“ epohe, nije osvajala grantove, nije napredovala u akademskoj karijeri, godinama je bila plaćena koliko i prosti tehničari, da bi na kraju stvorila novu biomedicinsku tehnologiju zbog koje kompanije poput Moderne danas vrede 33 milijarde dolara na berzi. I pomoću koje su ova i druge kompanije, kao što je njena sadašnja kuća, Fajzer-Biontek, napravile nove mRNK vakcine koje bi mogle da zaustave globalnu pandemiju koronavirusa.

Šta je mRNK u koji je Kariko polagala tolike nade?

Da bi se najjednostavnije objasnila izuzetno složena priča o ovom molekulu, treba se prisetiti da su genetičke informacije u DNK zavojnici, spakovanoj u jedru svake naše ćelije, zapravo kodovi na osnovu kojih ćelija neprekidno slaže aminokiseline i tako pakuje osnovne gradivne elemente života – proteine. Kad bi se poredio sa načinom na koji kompjuteri skladište podatke, DNK podseća na hard disk – to je trajna memorija koja se ne menja (osim kad se dese promene kakve se na primer događaju kod raka ili nekakav virus uspe da uzurpira proces da bi pravio svoje proteine).

Fabrike proteina u ćeliji, ribozomi, inače ne čitaju direktno DNK, već im za svaki protein iz jedra stižu različiti molekuli sa preciznom porukom kako treba aminokiseline spakovati u odgovarajući niz. Ova „uputstva za upotrebu“ su molekularni lanci koji su nazvani mRNK i koji predstavljaju radnu memoriju žive ćelije, nalik na ono što je RAM u računaru. Nakon što su otkriveni 1961. godine, vremenom se razvila ideja da bi se, za lečenje raka ili drugih bolesti, umesto da se menja genetički materijal u jedru, baš ovi lutajući RNK glasnici mogli presresti nekakvom ciljanom terapijom.

Američka naučnica mađarskog porekla Katalin Kariko je četrdeset godina razvijala ovu ideju. I nikada nije posumnjala u moć mRNK. Magazin Wired piše kako je vest da je na mRNK zasnovana Fajzer-Biontek vakcina efikasna zapanjujućih 95 odsto (najbolje konvencionalne vakcine imale su efikasnost od 85 odsto) dočekala u tišini, bez euforije. Posle je samo rekla: „Očekivala sam da će biti vrlo efikasna“.

„Okušajte sreću u drugim oblastima istaživanja“

Njena porodica nije sa lakoćom stekla državljanstvo u Americi. Njena kćerka, Suzan Francio, međutim, ne samo da se prilagodila i diplomirala sociologiju, nego je postala dvostruka olimpijska šampionka u veslanju. Katalin Kariko se u međuvremenu borila sa rakom, ali mnogo više sa univerzitetskom administracijom koja joj je savetovala da, kao uspešan biohemičar, okuša sreću u drugim oblastima istraživanja za koje se može naći finansiranje. Kariko, međutim, nije htela da napusti mRNK. Krajem devedesetih, u univerzitetskoj kopirnici upoznala je imunologa Dru Vajsmana koji će joj dati podršku i sa njom nastaviti istraživanja.

Nakon brojnih pokušaja, oni su 2005. uspeli da objave studiju koja je dala recept kako se mRNK može bezbedno upotrebiti da se izazove imuni odgovor. Mada će Vajsman i Kariko patentirati svoje otkriće, isprva nije bilo nikakvog interesa za ovu ideju. Tek pet godina kasnije će posdoktorand sa Stenforda, Derek Rosi, pročitati njihov rad i shvatiti kakav se ogroman potencijal u njemu krije. Sa grupom profesora sa Harvarda i MIT, Rosi osniva kompaniju Moderna i od Univerziteta u Pensilvaniji otkupljuje prava da koristi rešenje do kog su došli Vajsman i Kariko. Njihova ideja da na ovaj način razvijaju vakcine će im sa pojavom pandemije doneti milijarde.

U međuvremenu, Kariko, koja se nije obogatila u složenim patentnim zavrzlamama, prihvata poziv iz Nemačke, od inovativne kompanije Biontek koju je osnovao preduzetnik Ugur Sahin. Njihovo malo preduzeće će u saradnji sa gigantom kakav je Fajzer u 2020. razviti prvu vakcinu protiv Kovida-19 koja je registrovana u Evropi i Americi. I kojom se već vakcinišu ljudi i u Srbiji (nadajmo se, u narednoj godini, u mnogo većem broju).

Kako funkcioniše RNK vakcina?

Ova zaista čudesna vakcina korišćenjem mRNK glasnika na nov, bezbedan i može se reći genijalan način zapravo radi isto što i svaka druga vakcina još otkako je Edvard Džener krajem 18. veka primenio prvu vakcinu protiv velikih boginja – unosi u telo agens koji ne izaziva bolest, ali u kome telo vidi izazivača bolesti, pokreće imuni odgovor, uništava ga i uči kako da potom, u budućnosti, ubije svaki mikroorganizam koji je asociran sa ovim agensom.

Konvencionalne vakcine obično kao agens koriste sam virus koji izaziva bolest, ali koji je prethodno, u dugom i neizvesnom procesu, u laboratoriji umrtvljen ili oslabljen tako da ne dovodi do bolesti, a vakcini su dodati adjuvanti koji pojačavaju imuni odgovor. Sa izbijanjem pandemije Kovida-19, bilo je jasno da će proces oslabljivanja virusa predugo trajati, tako da su naučnici pokušali da upotrebe drugačije agense.

Vakcine kakve su razvili ruski Gamaleja institut i Oksford-Astra Zeneka iskoristile su trik koji je prethodno razvijan za vakcinu protv ebole – agens je sasvim drugi virus od koga se telo u suštini ne razboljeva, ali u koji je genetičkom modifikacijom ubačena ključna informacija o SARS-CoV2 virusu. Tako se, na prevaru, bezbedno stvara imuni odgovor – dok razvija antitela na ovaj bezazleni mikroorganizam, imuni sistem zapravo razvija antitela protiv Kovida-19.

Put Katalin Kariko, a kojim su išle Fajzer-Biontek, Moderna, ali i druge kompanije, kao agens koristi mRNK. Da bi prevarile imuni sistem, mRNK vakcine uopšte ne sadrže nekakav virus ili drugi patogen, oslabljen ili neoslabljen, već presreću glasnike u ćeliji podstičući ih da reaguju na zarazu, iako zaraze nema. Ove vakcine u telo unose samo jedan mRNK lanac, čistu molekularnu informaciju koja sadrži podatke o samo jednom proteinu (takozvanom spike proteinu) koronavirusa. Molekul mRNK u telo ulazi spakovan u kapljicu masti, bez ikakvih adjuvanata ili opasnih supstanci, ribozomi ga čitaju i prave famozni spike protein, isto onako kao što bi se desilo da je ćeliju zaista napao virus (kog nigde nema), da bi tako pokrenuli imuni odgovor i podstakli telo da razvija odgovarajuća antitela.

Moć „iritirajućeg“ nukleotida

Genijalno, zar ne? Međutim, primenjena na sirov način, ova ideja dugo nije funkcionisala. I kao što virusi i drugi patogeni ne uspevaju uvek da uposle ćelijsku fabriku proteina u svoju korist, organizam je sa lakoćom prepoznavao glasnika uljeza i uništavao mRNK pre nego što je stvorila ikakav imunitet. Testovi na eksperimentalnim životinjama pokazivali su da je to praktično nemoguće rešiti. Kariko i Vajsman su zato došli na uvrnutu ideju – da malo „pokvare“ informaciju u samom mRNK i stvar je proradila. Nukleotid poznat kao uridin (U) u RNK lancu, za koji su sumnjali da posebno „nervira“ imuni sistem, prosto su zamenili drugim hemijskim jedinjenjem koje ribozomi čitaju potpuno istovetno, a da pre toga ne dolazi do uništavanja cele mRNK niske.

Bez ovog rešenja, mRNK vakcina ne bi bila moguća, a svet, utonuo u haos i beznađe, duže bi čekao da se rat sa koronavirusom završi. No, milioni života koji će pomoću vakcine biti spaseni, a koje bi Kovid-19 odneo, zapravo su samo početak. Buduće vakcine zasnovane na mRNK moći će da rešavaju mnoge druge izazove – na primer, rak – jer su efikasne, bezazlene, precizne i povrh svega, brze. I kada sledeći put zaustite da kažete kako ste zabrinuti za bezbednost novih vakcina jer su napravljene samo za godinu dana, setite se Katalin Kariko – ona je upravo tome, da to bude moguće izvesti za godinu dana, posvetila čitav život.

Slobodan Bubnjević

Izvor: Nauka kroz priče

Foto: Penn University – NKP

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Vakcina kineskog Sinofarma efikasna 79 odsto

by bifadmin

Vakcina protiv korone kineskog proizvođača Sinofarma efikasna je 79,34 odsto, pišu kineski mediji. Podsećamo, premijerka Ana Brnabić je pre neki dan najavila da će najveći kontigent vakcina u Srbiju stići upravo iz ove kompanije.

Kineski mediji prenose saopštenje Sinofarma da se vakcina pokazala kao bezbedna i da je efikasna 79,34 odsto. To jesu pristojni rezultati ali nisu ni blizu onih koje su ostvarile zapadne vakcine, koje mi kao i ostale siromašne zemlje, bar kako trenutno deluje, nećemo dobiti u velikim količinama. Naime, vakcina Fajzera-Bionteka je efikasna 95 odsto, a Moderne 94,1 odsto.

Sinofarmova vakcina pak radi na sasvim drugačijim principima – ona koristi inaktivirani virus i potrebne su dve doze vakcine da bi se razvila antitela protiv nove bolesti.

Iako se u Kini već započelo sa vakcinacijom ona zapravo još ni tamo nije zvanično odobrena. I kod nas je u postupku odobravanja ali, kako smo već čuli od zvaničnika, u planu je kupovina velikog broja ovih vakcina.

Foto: cromaconceptovisual, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Nova prevara: Lažna gradska služba koja navodno dezinfikuje stanove od korone

by bifadmin

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić upozorio je građane da Grad Beograd ne dezinfikuje stanove protiv virusa korona i da takve usluge prijave Policiji.

On je istakao da se više desetina građana obratilo gradskom rukovodstvu preko Beokom servisa tvrdeći da su dobili ponude od navodne gradske službe koja besplatno dezinfikuje stanove od virusa korona.

„U pitanju je prevara u kojoj prevaranti pokušavaju da uđu u stanove naših građana i da ih opljačkaju“, rekao je tim povodom zamenik gradonačelnika.

Slične informacije mogle su se čuti i u martu ove godine, kada su se odmah po proglašenju pandemije pljačkaši setili kako mogu ući u stanove – u grupi, obučeni u zaštitnu opremu i predstavljajući se kao osobe zadužene za dezinfekciju. Još tada su nadležni upozoravali građane da im ne otvaraju vrata ukoliko ne vide specijalnu legitimaciju iz Zavoda za biocide.

Izvor: Beoinfo

Foto: dimitrisvetsikas1969, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Država dokapitalizacijom povećala vlasnički udeo u Er Srbiji na 82 odsto

by bifadmin

Državno vlasništvo u nacionalnoj avio-kompaniji Er Srbija povećano je sa 51 na 82 odsto. Dokapitalizacija je sprovedena na zahtev Er Srbije, a u skladu sa uredbom Vlade Srbije iz oktobra 2020. godine, kojom se predviđa mera dokapitalizacije privrednih subjekata pogođenih pandemijom.

Vlada Srbije je dokapitalozovala nacionalnu avio-kompaniju Er Srbija tako da je državno vlasništvo povećano sa 51 na 82 odsto, dok je udeo Etihad ervejza umanjen sa 49 na 18 odsto, saopštilo je danas Ministarstvo finansija.

Uvećanje osnovnog kapitala Er Srbije preduzeto je u cilju otklanjanja poremećaja u privredi prouzrokovanih pandemijom zarazne bolesti Kovid-19, navodi se u saopštenju. „Zahvalni smo Vladi Srbije na tome što je pružila podršku nacionalnoj avio-kompaniji da prevazidje prepreke u poslovanju uzrokovane pandemijom korona virusa u najtežoj godini u istoriji putničkog avio-saobraćaja“,izjavio je generalni direktor Er Srbije Dankan Nejsmit.

On je dodao da su „na ovaj način stvorene osnove za dalje nesmetano poslovanje i da će, uz temeljne mere racionalizacije poslovanja kompanije koje su već uveliko u toku, Er Srbija moći da prevaziđe teškoće, učvrsti svoju poziciju lidera u regionu i nastavi da pruža direktan i indirektan doprinos srpskoj ekonomiji, pre svega saobraćaju i turizmu“.

Dokapitalizacija u skaldu sa uredbom 

Dokapitalizacija srpske nacionalne avio-kompanije preduzeta je na zahtev Er Srbije, u skladu sa uredbom Vlade Srbije iz oktobra 2020. godine, kojom se predviđa mera dokapitalizacije privrednih subjekata pogođenih pandemijom, istaklo je Ministarstvo finansija.

Kako je objašnjeno, ta uredba u potpunosti je uskladjena sa Privremenim pravnim okvirom Evropske komisije, kojim se uređuju mere državne pomoći za podršku privredi u toku trenutne pandemije Kovid-19, uključujući i dokapitalizaciju.

Na zahtev Vlade Srbije je Komisija za kontrolu državne pomoći razmotrila predložene mere i potvrdila da je mera uvećanja osnovnog kapitala Er Srbije usklađena sa pozitivno-pravnim propisima Srbije, čime su se stvorili uslovi da se dokapitalizacija sprovede.

Izvor: Beta

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Gradovi i opštine u proseku ozakone 300 kuća i stanova godišnje

by bifadmin

Gotovo u 70% slučajeva gradnja bez dozvole otkrivena je tako što je objekat uočen na satelitskim snimcima katastra. Tek svaki peti predmet nastane zato što vlasnik sam odluči da prijavi nelegalnu gradnju i podnese zahtev za legalizaciju. Oko 6% predmeta pristigne tek nakon što je doneto rešenje o rušenju, pokazuje analiza NALED-a.

Ako bi se napravio “profil” prosečne lokalne samouprave iz ugla rešavanja nelegalne gradnje, izgledao bi sumorno: od 100 zaposlenih, tek njih šestoro angažovano je na poslovima ozakonjenja nelegalnih objekata. Na stolovima ih čeka 7.000 predmeta, dok godišnje postignu da obrade tek oko 300. Tim tempom, proces ozakonjenja trajao bi decenijama.
Brojke su deo najnovije NALED-ove Analize postupka ozakonjenja objekata u Srbiji, a za početak jasno ilustruju da broj zaposlenih na ovim poslovima nije dovoljan kako bi se ozakonjenje privelo kraju u zakonskom roku do 2023. godine i da je gradovima i opštinama potrebna podrška.

Sateltski snimci otkrivaju 70% nelegalne gradnje

„Prosečan grad ili opština za mesec dana uspe da ozakoni tek 24 objekta jer na svakog zaposlenog dođe više od 1.100 aktivnih predmeta. Uprkos tome, broj rešenih predmeta od kad je 2015. godine donet novi zakon nije mali i gotovo 225.000 vlasnika ozakonilo je svoje objekte. Međutim, moramo da ubrzamo proces, novi predmeti stalno pristižu s obzirom na to da nelegalna gradnja nije stala“, kaže Dejan Vuković, potpredsednik Saveza za imovinu i investicije u NALED-u i osnivač i vodeći partner u kancelariji „Vuković i partneri“.

On navodi, pozivajući se na analizu, da je u gotovo 70% slučajeva gradnja bez dozvole otkrivena tako što je objekat uočen na satelitskim snimcima katastra. Tek svaki peti predmet nastane zato što vlasnik sam odluči da prijavi nelegalnu gradnju i podnese zahtev za legalizaciju, dok oko 6% predmeta pristigne tek nakon što je doneto rešenje o rušenju.

Dve trećine opština bez softvera za postupak legalizacije

Samo 38% lokalnih samouprava ozakonjenje obavlja u okviru posebnih odeljenja i manjak zaposlenih je samo deo problema. Pomoć im je potrebna i u materijalnim kapacitetima s obzirom na to da dve trećine nema poseban softver preko kojeg sprovodi postupak ozakonjenja.

Interesantno je da tek 5% opština vidi nedostatak zaposlenih kao glavni uzrok velikog broja nerešenih predmeta. Probleme mnogo više prepoznaju u nerešenim imovinsko-pravnim odnosima (38,2% odgovora), nezainteresovanosti vlasnika (19,6%), a na listi su i visoki troškovi postupka (18,6%), kao i previše papirologije i komplikovana regulativa (10%).

Smanjenje taksi kao podstrek

„To nam sve govori da postoji prostor za unapređenje na više koloseka. Lokalne samouprave ukazuju na to da bi mogle da ubrzaju rešavanje ukoliko nađu način da zaposle još ljudi na poslovima ozakonjenja, a pomogla bi i digitalizacija procedura. Kada je reč o nevoljnosti vlasnika da nelegalni objekat prijave i ozakone, njih je moguće stimulisati kroz smanjenje iznosa taksi, kao i obima propisane tehničke dokumentacije“, kaže Vuković.
Istraživanje NALED-a rađeno je na osnovu ankete, koja je obuhvatila 105 odgovora lokalnih samouprava. Većina anketiranih su opštine (80%) i to one iz regiona Šumadije i zapadne Srbije (43%), dok ih iz južne i istočne Srbije ima 36%.

Izvor: NALED

Foto: Pixbay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

U Novu godinu uđite sigurni: Kako da aktivno smanjite rizik od bolesti

by bifadmin

Briga o sebi, svojim najmilijima kao i o njihovom i svom blagostanju postala je deo uobičajene svakodnevice. Nošenje maske, držanje fizičke distance i pojačana higijena ruku je imerativ svih odgovornih građana koji žele da smanje rizik od infekcije koronavirusom. Aktivno smanjenje rizika je postalo svima normalno. Aktivno smanjenje rizika znači i preduzimanje svih potrebnih mera u slučaju ove ili bilo koje bolesti koja može da se dogodi, jer se, nažalost one ne događaju uvek nekom drugom.

DDOR osiguranje je u decembru mesecu predstavilo nova dopunska pokrića uz polise životnih osiguranja kojima se obezbeđuje finansijska naknada u slučaju nastupanja težih bolesti ili maligniteta. Pokriće od nastupanja težih bolesti moguće je ugovoriti kroz set zaštite od 15 ili 30 najčešćih težih oboljenja, kao i maligniteta i podrazumeva isplatu ugovorene sume po nastupanju bolesti. Pored ostalih opcija dopunskih pokrića uz polise životnih osiguranja, nove opcije zaokružuju set obezbeđenja za osiguranika i pružaju punu fleksibilnost prilikom zaključivanja polisa životnih osiguranja.

Dosadašnjih čak jedanaest dodatnih pokrića uz polise životnih osiguranja dopunjeno je pokrićem u slučaju nastupanja težih bolesti kroz tri seta koji se pored broja oboljenja razlikuju i po tome što u paketu „Teže bolesti 30“ zaštita ne prestaje u slučaju nastupanja jednog osiguranog slučaja. To praktično znači da ukoliko se prijavi jedan slučaj oboljenja, osiguranje važi i za druge do visine ugovorenog ukupnog pokrića.

Da podsetimo, kao jedinstveno dopunsko pokriće uz polise životnih i neživotnih osiguranja, u slučaju oboljevanja od bolesti Kovid-19, DDOR osiguranje je predstavilo Epidemik protekt koji pruža usluge asistencije kao i naknadu za dane provedene u bolnici u slučaju hospitalizacije uzrokovane koronavirusom.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Telefonsko savetovalište za roditelje “Halo Beba” dobija novu mobilnu aplikaciju

by bifadmin

Omiljeno telefonsko savetovalište za roditelje “Halo Beba” dobilo je novu mobilnu aplikaciju, interaktivni vodič kroz roditeljstvo i razvoj malog deteta sa nizom sadržaja i novim iskustvom učenja za roditelje.

Kroz aplikaciju „Halo Beba – Vaš saputnik u roditeljstvu“ roditelji će dobiti ažurirani i personalizovani sadržaj koji se odnosi na praćenje rasta i razvoja deteta u ranom uzrastu, dojenje, ishranu, imunizaciju, planiranje lekarskih pregleda, ideje za podsticanje razvoja kroz igru, razgovor, čitanje sa decom, odgovore na roditeljske zabrinutosti i mnogo drugih tema. Informacije i saveti su zasnovani na najnovijim svetskim saznanjima o razvoju deteta, a UNICEF-ovi eminentni stručni saradnici prilagodili su ih za roditelje u Srbiji.

UNICEF u Srbiji je aplikaciju razvio u partnerstvu sa Gradskim zavodom za javno zdravlje i kompanijom Nordeus, a Regionalna kancelarija UNICEF-a će, uz nadogradnju za višejezičnost, omogućiti korišćenje i u zemljama u regionu. Mobilna aplikacija se može preuzeti sa Google Play Stora.

„Ponosna sam što pokrećemo mobilnu aplikaciju ‘Halo Beba’, rešenje osmišljeno da pomogne roditeljima u donošenju dobrih odluka o svojoj deci i da ih podrži u svakodnevnim rutinama. Aplikacija je nastala u partnerstvu kompanije Nordeus, Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda i UNICEF-a. Aplikacija je dostupna 24 sata sedam dana u nedelji, što je od posebnog značaja u ovim izazovnim vremenima. Poklanjamo je roditeljima u Srbiji za srećnu Novu Godinu da bismo ih podržali i omogućili jednake šanse za svako dete“, izjavila je Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.

Kako je nastala aplikacija

Kompanija Nordeus je strateški partner UNICEF-a duže od šest godina.

„Kada smo uvideli da veliki broj roditelja zove servis ‘Halo Beba’ za savete koji se mogu rešiti jednistavnim informacijama i da to oduzima vreme za podršku ozbiljnijim brigama roditelja, shvatili smo da se ovaj izazov lako može rešiti digitalnim proizvodom. Grupa roditelja iz nekoliko timova Nordeus-a radila je zajedno sa Gradskim zavodom za javno zdravlje Beograd i UNICEF-om na identifikovanju i boljem razumevanju potreba roditelja male dece, naših budućih korisnika, i sagledavanju tehničkih potreba za postavljanje odgovarajuće digitalne plaforme. Pomogli smo da se sva ova saznanja spoje u rani prototip mobilne aplikacije koji je korišćen kao početna tačka za njen dalji razvoj. Obezbedili smo i neohodna sredstva“, rekao je Miloš Paunović, specijalista za korporativnu društvenu odgovornost u Nordeusu.

Roditelji će, kao i do sada, moći telefonom da pozovu „Halo beba“ savetovalište i od patronažnih sestra koje su zaposlene u ovom servisu dobiju odgovore na sva pitanja koja se odnose na prve godine bebinog života.

„Halo beba“ sa nama već skoro dve decenije

Telefonsko savetovalište „Halo Beba“ otvoreno je 2001. godine zahvaljujući punoj tehničkoj i logističkoj podršci UNICEF-a, a od 2007. godine u celini ga finansira Grad Beograd.

„Telefonsko savetovalište ’Halo Beba’ je usluga na koju smo posebno ponosni. Grad Beograd podržava rad ovog savetovališta od samog početka njegovog osnivanja 2001. godine, uz podršku UNICEF-a. Ova usluga sada predstavlja i stalnu stavku budžeta Grada. Halo Beba telefonsko savetovaliste i Halo Beba aplikacija deo su koncepta Beograda kao ’pametnog grada’ – grada koji lako ponudi rešenje potreba svojim građanima. Nastavićemo da osluškujemo potrebe i zahteve roditelja, da unapređujemo postojeće, i da razvijamo nove, brze i ‘pametne’ usluge, posebno u ovim izazovnim vremenima kada je podrška roditeljima još potrebnija“, rekao je prof. dr. Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda.

Savetovalištem „Halo Beba“ rukovodi Gradski zavod za javno zdravlje Beograd koji kontinuirano unapređuje kvalitet zdravstvene zaštite majke i deteta u Beogradu i Srbiji kroz veću otvorenost zdravstvene službe ka porodici i zajednici.

„Ova aplikacija predstavlja još jedan iskorak savetovališta ’Halo Beba’, pre svega u pogledu dostupnosti važnih informacija za roditelje u svakom trenutku. Na taj način svi zajedno pružamo veliku podršku mladim roditeljima u periodu kada im je pomoć itekako potrebna I ostvarujemo naš zajednički cilj, dobro zdravlje i blagostanje najmlađih i njihovih porodica uz podršku, ljubav, bezbedno i stimulativno okružnje“ istakla je prof.dr. Dušanka Matijević, direktorka Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Foto: RitaE, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Pravo stanje loših kredita znaće se u drugoj polovini sledeće godine

by bifadmin

U Srbiji je, uprkos korona krizi, zabeleženo međugodišnje smanjenje loših kredita za 18 odsto. To je slučaj i u većini zemalja istočne, centralne i jugoistočne Evrope, zahvaljujući državnim merama podrške. Ali pravo stanje nenaplativih kredita zanće se u drugoj polovini 2021. godine, kada mere počnu da ističu. Koliko će porasti novi talas loših kredita zavisiće od toga koliko će vlade efikasno upravljati krizom, uključujući i brzinu vakcinisanja stanovništva.

Obim loših kredita (NPL) je uprkos korona krizi nastavio da pada u prvoj polovini ove godine. Ali pravi uticaj krize na novi talas NPL biće očigledan u drugoj polovini 2021. godine, kada počnu da ističu državne mere za podršku privredi, kao što su moratorijumi na plaćanja i umanjenje poreza.

Mere koje su preduzele vlade radi ublažavanja posledica pandemije, sprečile su privremeno i porast nenaplativih kredita kod preduzeća koja se suočavaju sa nelikvidnošću izazvanom aktuelnim poremećajima na tržištu. Ove mere su odložile i negativne efekte na kvalitet aktive banaka, navodi se u NPL Monitoru Vienna Initiative, koji analizira loše kredite u zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope.

Loši krediti dostigli iznos od 33 milijarde evra

Prema istom izvoru, količina nenaplativih kredita je zabeležila pad od 8,9 odsto u posmatranim evropskim regionima tokom 12 meseci, zaključno sa junom 2020. godine, dostigavši iznos od 33 milijarde evra. Većina analiziranih zemalja je imala međugodišnje smanjenje loših kredita više od 10 odsto: Mađarska (-35,3 odsto), Letonija (-31,3 odsto), Albanija (-25,3 odsto), Slovenija (-22,8 odsto), Hrvatska (-22, odsto), Srbija (-18 odsto, Bosna i Hercegovina (-13,7 odsto), Litvanija (-12,4 odsto) i Češka (-10,3 odsto).

Samo četiri zemlje su zabeležile povećanje obima nenaplativih kredita: Crna Gora (0,2 milijarde evra; 15,4 odsto), Estonija (0,1 milijardu evra; 11,9 odsto), Kosovo (0,1 milijardu evra; 10,2 odsto) i Slovačka Republika (1,9 milijardi evra; 2,4 odsto).
I dalje se ne zna koji će biti najpovoljniji momenat za prodaju NPL

Učinak krize na novi talas nenaplativih kredita će varirati od zemlje do zemlje, u zavosnosti od toga koliko će vlade efikasno upravljati krizom, uključujući i brzinu vakcinisanja stanovništva, ocenjuje se u izveštaju. Istovremeno, prodaja nenaplativih kredita će najverovatniej i dalje biti najvažnija u strategijama razduživanja banaka u istoćnoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi.

U izveštaju se ocenjuje da u mnogim analiziranim zemljama tržište NPL dobro funkcioniše, ukljućujući i regionalne investitore koji ulažu u nenaplative kredite. Iako je većina njih u ovom trenutku uzdržana, postoje naznake da će kretanja u ovom segmentu tržišta biti pozitivnija u sledećoj godini, jer se kapital za te namene ne seli iz regiona.
Banke su, takođe, spremne da ponovo pokrenu procedure za prodaju loših kredita, ali je i dalje neizvesno kada će biti dobar momenat za prodaju, zaključuje se u izveštaju.

Izvor: Indikator.ba

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci