Srećna Nova godina dragi naši čitaoci portala i magazina Biznis i finansije.
Puno sreće, zdravlja i rasta u Novoj godini. Nadamo se boljem početku, da rata ne bude i da finansijski izveštaji kako privrednog tako i kućnog budžeta budu bolji.
Crveno odelo, irvasi, leteće sanke i magija najuzbudljivije noći
Najuzdubljivija noć u životu mnoge dece je ona u kojoj sa nestrpljenjem očekuju dolazak Deda Mraza. Nedeljama ili mesecima unazad deca širom sveta pišu pisma Deda Mrazu u kojima obrazlažu da su ove godine bili dobri i šta bi voleli da dobiju kao nagradu.
Te večeri, za Badnje veče ili u novogodišnjoj noći, u zavisnosti od verske i nacionalne pripadnosti, deca pomažu svojim majkama da kuća bude spremna i uredna i da Deda Mraz ima čime da se posluži, jer on ipak prevaljuje dugačak put kako bi došao u dom svakog mališana.
Deda Mraz je u mnogim kulturama vrlo važna figura deci, a odluka je samo na roditeljima kako će je negovati u svom domu i kod svoje dece.
Sveti Nikola i darivanje
Lik Deda Mraza zapravo potiče od monaha iz 3. veka zvanog Sveti Nikola. Sveti Nikola je živeo u današnjoj Turskoj i postao je poznat po svojoj dobroti i velikodušnosti – veruje se da je svu svoju baštinu razdavao siromašnima i ubogima, a svoje vreme posvetio služenju onima manje srećnim. Njegova popularnost je nastavila da se širi dugi niz godina, a priče o njegovim dobrim delima putuju po celom svetu.
Kada je postao episkop, jednoga dana mu je stigla vest da je jedan čovek iz grada Mira osiromašio, te da će morati da proda svoju najstariju kćer ne bi li ostatak porodice spasio bede. Sveti Nikola se veoma rastužio i odlučio da pomogne čoveku, ali krišom, kako niko ne bi znao da je to on. Prišunjao se kući, prišao otvorenom prozoru i čuo je kako tiho plače zbog sve izvesnije sudbine njegove najstarije kćerke. Sveti Nikola mu je kroz taj odškrinuti prozor ubacio vrećicu zlata i pobegao iste sekunde. Čovek je ugledao vrećicu i shvatio da je došlo spasenje, samo nije znao kako.
Ali, avaj, ponovo je nestalo nova, pa je shvatio da ponovo mora prodati svoju kćer. Plakao je u svojoj kući, kad se čudo ponovilo. Čovek je pohitao da vidi ko je ubacio novac, ali već je bilo kasno.
Morilo ga je to što nije znao pravu istinu u svom dobrotvoru, pa je smislio lukavi plan. Opet je razaglasio svima da je u teškoj situaciji, da mu nedostaje novac i da najmlađu kćer mora da proda već sutra. Ovoga puta to nije bila istina, već zamka.
Sveti Nikola je ponovo pohitao da pomogne, ali čovek je ovoga puta bio znatno brži i odmah iskočio na proz i ugledao svog episkopa. Sveti Nikola ga je zamolio da o tome nikome ne priča, sve dok je živ.
U Americi krajem 18. veka, mnoge holandske porodice koje žive u Njujorku okupile su se u decembru da proslavi godišnjicu smrti Svetog Nikole. Holanđani su ga zvali Sint Nikolaas ili skraćeno Sinter Klaas. Kako se vest o dobrim delima ovog svetitelja proširila Amerikom, mnogi su počeli da učestvuju u tradiciji. Holandsko ime je na kraju evoluiralo u ime po kojem ga danas poznajemo – Santa Claus, Deda Mraz ili Božić Bata. Ovaj Sinter Klaas je bio poznat po tome što je poklone poput voća i malih igračaka stavljao u čarape okačene pored ili iznad kamina.
Sanke, magija i irvasi
Priče o Deda Mrazu koje danas pričamo uglavnom su posledica pesme koju je napisao Klement Klark Mur 1822. godine, pod nazivom „Prikaz o poseti Svetog Nikole“. U ovoj pesmi Mur opisuje Svetog Nikolu kao bucmastog, starog vilenjaka sa magijskim sposobnostima koji putuje u sankama predvođenim letećim irvasima i svuda deli poklone dečacima i devojčicama. Ova pesma koju je otac napisao svojoj deci je odgovorna za stvaranje mnogih osobina koje danas pripisujemo Deda Mrazu!
Što se tiče Deda Mrazovog poznatog crvenog, krznom obrubljenog odela, na tome možemo da zahvalimo političkom karikaturistu Tomasu Nastu. Krajem 1800-ih, Nast je nacrtao sliku Deda Mraza po uzoru na Murovu pesmu. Ovaj crtež prikazuje Deda Mraza sa okruglim licem i stomakom i velikom belom bradom, koji nosi grimizno odelo. Crtež je, zajedno sa pesmom, objavljen u Harper’s Weekly i brzo je postao Deda Mraz kojeg svi danas poznajemo i volimo.
Značaj Deda Mraza
Deda Mraz donosi radost bezbrojnoj deci svake godine i pomaže nam da stvorimo značajna sećanja tokom života.
Kako starimo, čini se da se magija Deda Mraza nestaje i to iz razloga što mislimo da je verovanje u Deda Mraza samo za decu. Međutim, u sebi treba da osvestimo da mi, ne samo za praznike, već svakoga dana možemo i sami biti Deda Mraz i da je uvek jedino bilo važno koga smo svojim postupcima usrećili i kakvi smo bili prema drugima.
Izvor: Ona.rs
Foto: Pixabay
Dugovanja građana za račune za komunalne usluge, struju, kablovsku televiziju, mobilne i fiksne telefone zastarevaju u roku od godinu dana.
Međutim, dug može da bude naplaćen prinudno i nakon tog perioda, a jedini način da korisnik to izbegne je da uloži prigovor na vreme.
U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) ističu da ukoliko ih je neko tužio za zastarelo potraživanje, nikako ne treba da izbegavaju rešenje koje im stigne od izvršitelja.
– Sve usluge koje dospevaju na mesečnom nivou zastarevaju u roku od godinu dana, prema Zakonu o obligacionim odnosima, ističe Marko Dragić, pravni savetnik u NOPS-u i savetuje:
– Dokaz o uplati treba čuvati u tom periodu, odnosno 12 meseci, kaže on.
Uložiti prigovor
Dešava se da građani slučajno ne plate neki račun ili možda nisu dobili opomenu. Ako se desi da ih neko tuži za zastarelo potraživanje i stigne im rešenje od izvršitelja, obavezno treba u roku od osam dana da ulože prigovor i da se pozovu na zastaru. Samo tako mogu da zaustave prinudnu naplatu potraživanja.
– Pogrešno je uverenje građana da dug ne može da bude naplaćen ako je prošlo više od 12 meseci ili da će odbijanjem rešenja koja im stižu od izvršitelja izbeći da plate – objašnjava Dragić i dodaje:
– Institut zastare se ne primenjuje automatski, već isključivo kada se dužnik pozove na njega u roku od osam dana.
Ukoliko to ne učini, kako dodaje, na kraju će njegovi troškovi biti višestruko uvećani i dug će biti prinudno naplaćen. On ukazuje da je Zakonom o zaštiti potrošača zabranjeno da se korisnici uslovljavaju naplatom zastarelih potraživanja da bi im bila ponovo uključena, odnosno pružena usluga. Međutim, u praksi se to, ipak, dešava.
– Mobilni i kablovski operateri imaju pravo da prekinu pružanje usluge potrošačima koji dva meseca nisu platili račun – kaže Dragić.
Pismo preko izvršitelja
Sud po službenoj dužnosti ne vodi računa o rokovima, o tome moraju da brinu potrošači.
– Dužnik svoj prigovor na zastarela potraživanja upućuje preko izvršitelja sudu, koji donosi odluku da se obustavi naplata – navodi Dragić i dodaje:
– Taj podnesak mora da bude sačinjen u skladu sa propisima.
Izvor: Novosti
Foto: Pixabay
Bruto domaći proizvod Srbije će prema preliminarnoj proceni Zavoda za statistiku u ovoj godini iznositi 2,3 odsto.
Ovo znači da je rast BDP-a u četvrtom tromesečju međugodišnje iznosio manje od jedan odsto.
Što se tiče srpske ekonomije, 2022. godinu obeležio je dinamičan rast u prvoj polovini godine na krilima privrednog oporavka od pandemijske 2020. i rasta od 7,5 odsto u 2021. (ubedljivo najveći u regionu) i ogromno usporavanje u drugoj polovini godine.
Rast BDP-a u prvom polugodištu u odnosu na isti period prošle godine iznosio je četiri odsto, u prvom kvartalu 4,2, a u drugom 3,8 odsto.
Ipak od juna efekti rata u Ukrajini, rast cena energenata i problemi u sopstvenoj proizvodnji struje, suša i veliki pad u građevinarstvu počinju da se osećaju pa je godišnji rast BDP-a u trećem tromesečju iznosio svega jedan odsto, da bi još i dodatno usporio u poslednjem kvartalu.
Vrednost izvedenih radova u građevinarstvu u 2022. godini beleži realni pad od 11,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Promet u maloprodaji je povećan je realno za 6,4 odsto, dok je promet u trgovini na veliko nominalno veći za 19 odsto (realno, kada se isključi inflacija oko četiri odsto).
Izvoz je porastao 23,5 odsto, a uvoz čak 33 odsto.
Rast investicija u ovoj godini je 0
Ugostiteljstvo je realno povećano za 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, a broj noćenja turista za 37,5 odsto, pokazuju podaci Zavoda za statistiku.
Nakon rasta investicija od 15,9 odsto prošle godine, u ovoj godini one su stagnirale, odnosno rast je nula.
Od jedne od najbrže rastućih ekonomija u regionu s početka godine Srbija je došla do ekonomije sa jednom od najnižih stopa rasta u ovoj godini.
Bolji rezultat privreda u okruženju ove godine dobrim delom je i posledica njihovog sporijeg oporavka od recesione 2020. godine. Dok je Srbija već početkom 2021. godine povratila izgubljeni BDP, mnoge od ovih zemalja su to postigle tek krajem 2021. ili čak i početkom 2022. godine.
Pored Srbije koja će ove godine zabeležiti rast od 2,3 odsto, Centralna banka Albanije prognozira rast od 3,7 odsto, Bugarska (prema novembarskoj projekciji Evropske komisije) 3,9 odsto, a BiH (procena CB BiH) 4,1 odsto.
Mađarskoj se ove godine prognozira (EK) 5,5 odsto, a Hrvatskoj od šest odsto (EK) do 6,3 odsto (Hrvatska narodna banka). Rumunija će prema prognozi EK ove godine dostići 5,8 odsto, a Slovenija 6,2 odsto.
U svakom slučaju veliko ekonomsko usporavanje nastaviće se u narednoj godini, a u okruženju skoro niko neće dostići rast od dva odsto što ni ne čudi s obzirom da se evrozoni procenjuje svega 0,3 odsto, a Nemačkoj, najvećoj evropskoj ekonomiji recesija od 0,6 odsto.
Procena, privredni rast od 2,5 odsto sledeće godine
Ministarstvo finansija Srbije procenilo je privredni rast od 2,5 odsto sledeće godine i to bi bio najbolji ekonomski rezultat u okruženju ukoliko se ostvari. Ipak neke finansijske institucije, kao na primer austrijska Erste banka, procenjuje rast Srbije sledeće godine na 1,6 odsto, a autori Kvartalnog monitora na dva odsto, sa većim šansama da bude niži nego viši od toga.
Za Mađarsku se prognozira jedva primetan rast od 0,1 odsto u 2023. a Sloveniji 0,8 odsto.
Za Hrvatsku se očekuje usporavanje na jedan odsto prema proceni EK, dok HNB očekuje 1,4 odsto sledeće godine.
Centralna banka BiH očekuje rast od 0,9 odsto, a Evropska komisija za Bugarsku 1,1 odsto. Rumuni sa 1,8 odsto i Albanci sa dva odsto su najbliži našem očekivanom privrednom rastu.
Izvor: Danas
Foto; Pixabay
Panevropski indeks Stoxx 600 poslednji dan trgovanja u 2022. započeo je sa 12% nižom vrednošću nego što je ona bila počekom godine.
Ovo je njegov najgori učinak još od krizne 2008. godine kada je zabeležio godišnji pad od 13,2 procenta.
Takvi rezulati rezultat su više faktora – pandemije koja je usporila razvoj globalne ekonomije, ukrajinske krize, nestabilnosti kojoj su izloženi lanci snabdevanja, ali i visoke inflacije zbog koje su centralne banke pooštrile monetarnu politiku.
Foto: Adam Smigielski, Unsplash
„Gde ima tu se i prosipa!“ Često možemo da čujemo ovu izreku u našem narodu. Najčešće na nekim veseljima gde se u zanosu prolije po koja čaša vina pa onda, da umanjimo nezgodu izgovorimo tu rečenicu praćenu osmehom i odobravanjem.
No, dok par prosutih čaša i neki uflekani stoljnak možemo da u takvim trenucima ignorišemo, u proizvodnji, ukoliko imamo takva „prosipanja“ i „flekanja“ svaki dan, teško da ćemo to prihvatiti sa osmehom. Naprotiv, rasipanje materijala u proizvodnji nam je znak za uzbunu i poziv za njihovo eliminisanje. – poručuju iz domaće kompanije Tecor consulting.
Jedno od načela Lean filozofije je borba protiv takozvanih 8 smrtnih rasipanja (rasipanja materijala i vremena) a to su: defektni proizvodi (škart), prekomerna proizvodnja, prekomerna obrada, gomilanje zaliha materijala, nepotrebni transport, nepotrebni pokreti radnika, čekanja i nedovoljne veštine radnika. Što se tiče rasipanja materijalnih resursa moramo najpre da znamo koliki nam je ulaz materijala, odnosno utrošak, a kolika je realna količina proizvoda koju izbacujemo na tržište. Razlika je ono što negde „gubimo“ u proizvodnji, kroz rastur materijala ili defektne proizvode.
Zvuči jednostavno. Međutim, ono što moramo dalje da utvrdimo je gde nam se i kako ti gubici javljaju. Sprovođenjem Gemba šetnje – „idi vidi“ metode i stajanjem u krugu – posmatranjem procesa možemo utvrditi mesto i način javljanja rasipanja. Da li naše mašine proizvode defektne proizvode ili su defektni proizvodi rezultat nedovoljne obučenosti operatera, a možda nam je sam proces dizajniran tako da koristi više materijala nego što je potrebno.
Upotrebom metode strukturnog rešavanja problema možemo da utvrdimo koren našeg problema, a samim tim i da sprovedemo akcije za njegovo uklanjanje. Ukoliko utvrdimo da naše mašine proizvode škart, da li su pravilno održavane? Sprovođenjem TPM-a – Totalnog produktivnog održavanja, kroz autonomno i plansko održavanje ali i fokusirano unapređenje opreme dovešćemo naše mašine u „fabričko“ stanje i smanjićemo mogućnost nastajanja defektih proizvoda.
Ukoliko imamo neadekvatno obučene zaposlene, korišćenjem matrice veština možemo najpre da napravimo selekciju zaposlenih za pojedine poslove, a zatim da radimo na unapređenju njihovog znanja. Uvođenjem standarnih operativnih procedura olakšaćemo našim zaposlenima sticanje potrebnih znanja.
Uređenjem radnog mesta na principima 5S metodologije, smanjićemo mogućnost da naš operater napravi grešku u proizvodnji jer će tačno znati gde mu se šta nalazi.
Samim redizajnom procesa možemo značajno smanjiti troškove rasipanja materijala. Da li naš proizvod pakujemo u neadekvatnu ambalažu, odnosno da li pakujemo i transportujemo vazduh? Optimizacijom ambalaže možemo da rešimo taj problem. Imamo li u našim procesima prekomernu obradu, odnosno da li se u našim procesima dešava neka aktivnost koja suštinski nije bitna krajnjem korisniku našeg proizvoda. Lean alatima kao što su statistička VA/NVA analiza i mapiranjem toka vrednosti možemo da najpre identifikujemo, a zatim uklonimo prekomerne procese obrade.
U većini procesa, ma koliko se trudili da ih optimizujemo neminovno će dolaziti do nastajanja otpada tokom obrade. Primera radi, obrada drveta, obrada metala ili izdvajanje koštica voća prilikom prerade. Sprovođenjem 5S metodologije i sortiranjem otpada, moći ćemo da ga recikliramo i da mu na taj način dodamo novu vrednost.
Još jedno pitanje može da se nametne prilikom utvrđivanja rasipanja, a to je koliko defekata možemo da tolerišemo? Škart od 1% možda ne deluje previše, recimo 10 komada na 1000 proizvedenih. Ali ukoliko proizvodimo milionske serije 1% je ogroman. Six Sigma metodologija može da nam odredi granicu prihvatljivosti i omogući uvid u naše gubitke. A ono što je jedan od ciljeva Lean filozofije, a to je potpuna elimanicija gubitaka uvek treba da nam bude vodilja i motiv za traženje poboljšanja.
Tekst priredio: Miloš Petrović, trener i konsultant, Tecor consulting
Kako bi privuklo više mladih ljudi u sela širom Srbije, Ministarstvo za brigu o selu realizuje tri programa, od kojih je najzapaženiji dodeljivanje bespovratnih sredstava za kupovinu kuće na ruralnom području.
Ukupna vrednost ovih programa je 1,2 milijarde dinara, a od dela tog novca kupljeno je 980 seoskih kuća. Maksimalni iznos za kupovinu kuće bio je 1,2 miliona dinara.
Pravo učešća na konkursu imali su supružnici ili vanbračni partneri, samohrani roditelj i mladi poljoprivrednici mlađi od 45 godina, koji nisu osuđivani, nisu vlasnici ili suvlasnici nekretnina i nisu u postupku odobravanja kredita za kupovinu i adaptaciju nekretnina.
Ostali programi
Za realizaciju drugog programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za prevoz seoskog stanovništva u 2022. godini izdvojeno je 120 miliona dinara, a novac za nabavku ovih vozila dobilo je 17 lokalnih samouprava.
Treći program podrazumeva finanisanje organizacije manifestacije „Miholjski susreti sela“, za šta su ove godine izdvojena 43 miliona dinara, pri čemu je sredstva za organizovanje jednodnevne ili višednevne manifestacije dobilo 87 gradova i opština.
Plan je da se i sledeće godine nastavi sa ova tri programa, ali da se realizuje i novi program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja zadruga, saopštilo je Ministarstvo.
Izvor: eKapija
Foto: zarkost, Pixabay
Kiosci su decenijama bili deo odrastanja mnogobrojnih generacija potrošača u Srbiji, ali već nekoliko godina unazad ovakvih objekata je sve manje. Inflacija bi mogla dodatno da pogorša njihovo poslovanje, no ona je samo deo nagomilanih problema. Upućeni u ovo tržište predviđaju da kiosci, ovakvi kakve ih danas znamo, nemaju mnogo šanse da prežive. Zašto?
Dok se preko društvenih mreža povremeno dele nostalgične fotografije čuvenih jugoslovenskih kioska K67, koji restaurirani krase mnoge svetske prestonice poput Londona, Berlina i Njujorka, ovaj kanal prodaje se u Srbiji suočava s mnoštvom problema. Broj takvih objekata je iz godine u godinu sve manji, a ni vrednost prodaje ne raste značajno.
Prema podacima kompanije „NielsenIQ“, na domaćem tržištu trenutno posluje nešto više od 3.600 kioska i paviljona, za preko 360 manje nego 2019. godine. Kako predviđaju upućeni u ovo tržište, broj kioska će nastaviti da se smanjuje, posebno u uslovima visoke inflacije, kada mnogi potrošači vode računa o svakom dinaru i pažljivo planiraju nabavke, umesto da kupuju proizvod na kiosku kad im zatreba i zato ga plate znatno skuplje.
Šta muči kioske?
Inflacija je, međutim, samo deo problema. Naime, kiosci su ranije bili sinonim za kupovinu novina. O tome dovoljno govori i sam naziv nekadašnjeg lanca kioska „Štampa“ u Srbiji, ili hrvatskog „Tiska“. Danas se štampane novine sve manje kupuju, jer većina čita samo onlajn medije. Važan izvor prihoda za ove trgovine su bile i elektronske dopune za mobilne telefone, ali se i one sada slabo prodaju jer građani prelaze na isplativije „postpejd“ mobilne usluge. Inicijativa da se uvede kontrola ko kupuje „pripejd“ kartice identifikacijom uz lični dokument, što je u drugim zemljama uobičajeno i nekada je postojalo i u Srbiji, dodatno će destimulisati kupovinu ovih kartica koje se često nabavljaju zbog kriminalnih radnji.
Cigarete koje građani, takođe, prvo potraže na kiosku kada su u prolazu ili šetnji da bi zaobišli čekanje u redovima na kasi u prodavnici, beleže stalni pad prodaje po komadu. Pojavljuju se nove, specijalne vrste duvana i proizvodi, ali oni u prometu učestvuju samo u tragovima. Ovakva situacija sa cigaretama i nije naročito problematična za zaradu koja se ostvaruje na kioscima, jer kako tvrde poznavaoci, nje gotovo i da nema kod ove vrste robe.
Naši sagovornici koji su upućeni u poslovanje kioska ali su želeli da ostanu anonimni, kažu da od prodaje cigareta, ne samo na kioscima već na bilo kom drugom mestu, koristi nemaju ni distributeri ni trgovci, već samo proizvođači i država. Prema njihovim rečima, ukoliko se ništa ne promeni po pitanju pravednije raspodele marže, može se desiti da duvandžije neće imati gde da prodaju svoje proizvode.
Zato ne bi trebalo da predstavlja iznenađenje ako neka od duvanskih kompanija, a kod nas posluju tri svetska igrača, odluči da uđe i na ovaj deo tržišta. Mada u našoj zemlji nema mnogo organizovanih lanaca kioska, duvanska kompanija koja bi ušla u vlasništvo nekog od njih, mogla bi da pokrije celu teritoriju Srbije. Slično se desilo i u Hrvatskoj, gde je „BAT“ svojevremeno postao suvlasnik tamošnjeg lanca „Tisak“. Pored toga, „BAT Adria“ je vlasnik firme „iNovine“, drugog najvećeg lanca kioska u Hrvatskoj i lidera u Bosni i Hercegovini kroz brendove „iNovine“ i „Lafka“, koji su prisutni u oba entiteta.
Istraživanje agencije „Smart Plus Research“ iz maja ove godine pokazuje da potrošači u Srbiji u kioscima najviše kupuju upravo cigarete, koje učestvuju sa skoro 44 odsto u ukupnoj prodaji. Sledeći najtraženiji proizvodi na kioscima su žvake, maramice i sladoled, dok novine čine tek nešto više od petine ukupne prodaje, maltene koliko i gazirani sokovi i voda. Mušterije nešto ređe svraćaju da bi kupile slane grickalice, čokolade i čokoladice, kafu i alkoholna pića. Sve u svemu, iz istraživanja je vidljivo da se u kioscima uglavnom nabavljaju sitnice, iako neke od njih mogu biti poprilično skupe za prosečan standard, naročito akcizna roba poput cigareta, alkohola i kafe.
Ograničeni prostor takođe utiče ne samo na asortiman robe, već i na njenu prodaju. Prosečno, u klasičnom kiosku se nalazi oko 300 vrsta proizvoda od kojih se jasno vidi svega pedesetak. Godišnje doba koje im najviše pogoduje za prodaju je leto, jer se uz uobičajenu ponudu uglavnom dodaje sladoled, a tokom letnjih meseci više se prodaju i bezalkoholna pića.
Budućnost bez perspektive
Jedan od razloga zbog kojeg kiosci gube tržišnu utakmicu jeste i taj što benzinske pumpe, pored svoje osnovne delatnosti, povećavaju i prodaju robe široke potrošnje u svojim prodavnicama. Mada to učešće i dalje nije na nivou kioska i u prošloj godini je iznosilo tri odsto, broj benzinskih stanica se povećava, pa time i konkurencija u prodaji proizvoda „za usput“.
Prema podacima „NielsenIQ“, vrednost prodate robe na kioscima je 2021. imala udeo od 12 odsto u ukupnoj vrednosti prodaje u Srbiji, što je maltene na nivou 2020. godine. Ukoliko se posmatra kretanje vrednosti prodaje na kioscima u poslednjih nekoliko godina, ona je 2019. porasla za 1,5 odsto, zatim je 2020. pala za 4,9 odsto što se može pripisati posledicama pandemije, da bi prošle godine blago porasla za 0,6 odsto.
Grupa „Moj kiosk“ koja je najveći igrač na domaćem tržištu, smanjila je poslovne prihode sa 25,3 miliona dinara u 2020. na 22,9 miliona dinara u 2021. godini. Drugi najveći lanac kioska, „Intermezzo system“ imao je blagi rast poslovnih prihoda koji su u 2021. iznosili 1,96 miliona dinara, a godinu ranije 1,81 milion dinara, pokazuju podaci Agencije za privredne registre (APR).
Zbog svega navedenog, poznavaoci tržišta misle da kiosci, kakve ih poznajemo danas, dugoročno nemaju perspektivu. U mnogim evropskim zemljama poput Francuske i Španije, oni su potpuno zamrli. S druge strane, kupovina na kioscima je i dalje zastupljena u potrošačkoj tradiciji u Grčkoj, dok u Bugarskoj opstaje i zato što je vlasnik tamošnjeg najvećeg lanca kioska upravo duvanska kompanija, baš kao u Hrvatskoj. Međutim, podaci pokazuju da se broj ovakvih objekata i u Hrvatskoj smanjuje iz godine u godinu.
Staro za novo
Učesnici u ovoj industriji su i sami postali svesni da po starom više ne ide, pa su počeli da se prilagođavaju promenama na tržištu. Kiosci sve više postaju mesta gde potrošači mogu da dobiju različite usluge zbog kojih bi na drugim mestima čekali u redu, na primer da kupe karte za različite događaje, proizvode iz industrije igara na sreću ili da preuzmu paket koji se isporučuje brzom poštom. Kupci u Hrvatskoj mogu na nekim kioscima da plate račune, da promene ili prenesu novac, a jedan kiosk je uveo čak i mogućnost plaćanja kriptovalutama.
Način za preživljavanje kioska je i u razvoju svojevrsnih hibridnih modela, sa proizvodima koji do sada nisu bili tipični za ovakva prodajna mesta. Tako je, na primer, mali lanac „Trafika“ u vlasništvu firme „GrafArt“, uz klasične proizvode, specifičan po najvećoj ponudi stripova u zemlji.
Uočljiv trend u drugim zemljama je i postavljanje automata za prodaju cigareta i drugih proizvoda, posebno u situaciji nedostatka radne snage, koja je pritom sve skuplja. Slična kretanja na tržištu se mogu očekivati i u Srbiji, ako se reše problemi koji ograničavaju razvoj ovakvog poslovanja, kao što je lakše dobijanje dozvola za postavljanje aparata na javnim površinama. U svetu je već postalo uobičajeno da se na samouslužnim uređajima, osim grickalica, pića i kafe, kupuju i cveće, mleko, lekovi, pa i garderoba.
Kiosci su decenijama bili deo odrastanja mnogobrojnih generacija potrošača u Srbiji i zato je teško zamisliti da bi mogli da nestanu ili da poput K67, završe kao muzejski eksponati. Moguće je da će im nove usluge i dodani asortiman udahnuti novi život i skinuti ih sa aparata za preživljavanje, ali je sasvim izvesno da kiosci u postojećem ruhu gube tržišnu utakmicu.
Vesna Lapčić
Ova godina je za oko 20.000 građana Srbije koji aktivno trguju na svetskim berzama došla kao hladan tuš. Nakon nekoliko godina, činilo se, nezaustavljivog rasta akcija tehnoloških kompanija njihov učinak na berzama je ove godine krenuo u suprotnom pravcu. Najveći sunovrat preživeo je proizvođač električnih automobila, Tesla, koja je od početka 2022. izgubila oko 70 odsto svoje vrednosti.
Kako za „Blic Biznis“ priča jedan domaći investitor, nema ko nije pretrpeo gubitke ove godine.
– Generalno, niko više nije siguran kada se priča o rastu cena akcija tehnoloških kompanija. Za razliku od prošle godine kada je i tržište akcija, ali i kriptovaluta, beležilo rekordne cene, sada to više nije slučaj, priča nam sagovornik I.M.
Prema izveštajima sa berzi cene Teslinih akcija ove godine su pale oko 70 odsto, Mete za oko 65,5 odsto, Amazona oko 51 odsto, Netfliksa oko 50,5 odsto, Bitkoin 64,8 odsto, Apple oko 26,8 odsto, Microsofta oko 30,29, …
– Portfelji su nam devastirani maltene svima. Ja sa kao što sam već pričao, imao sam prvo raspodeljeno po 1.000 evra u Tesla, Meta, Alfabet, Amazon, Apple i Majkrosoft početkom godine. Uz sve turbulencije sada imam umesto uloženih 6.000 evra, samo oko 300 u Tesli, 345 u Meti, Amazonu 490, oko 730. Sve ukupno sam pretrpeo gubitke od oko 2.500 evra, ističe on i dodaje da i on kao i drugi sada misli da je prilika za investiranje, tj. kupovinu akcija, pogotovo Tesle.
Kako je Tesla toliko proklizala
Ako je verovati Ilonu Masku, kompanija je izgubila svoju vrednost prvenstveno zbog agresivnog dizanja kamatnih stopa od strane FED-a, ali nemoguće je da se i njegove mahinacije sa Tviterom nisu preslikale na cenu akcija.
Na primer, Mask je sam prodavao akcije Tesle od kraja oktobra pravdajući se da one služe kako bi se Tviter dokapitalizovao u pripremi za „najgori mogući scenario“.
Teslina vrednost ove godine je pala za više od 800 milijardi dolara. Kompanija je vredela 1,24 biliona dolara na svom vrhuncu u novembru 2021, dok je prošlog petka zabeležila tržišnu kapitalizaciju od 385 milijardi dolara. Deonice su započele godinu na skoro 400 dolara, a sada su na oko 120 dolara, što je pad od oko 70 odsto.
Maskovo vlasništvo u Tesli uticalo je na to da njegovo bogatstvo ove godine padne na 132 milijarde dolara, prema Blumbergovom indeksu milijardera i on više nije najbogatija osoba na svetu, nakon što ga je pretekao Francuz Bernar Arno.
Ali Mask je uporno odbijao da povuče vezu između svog angažmana na Tviteru i Teslinog sve manjeg bogatstva, iako ga je nekoliko visokoprofilisanih investitora molilo da skrene pažnju na proizvođača automobila.
Umesto toga, pokušao je da okrivi režim Federalnih rezervi za povećanje kamatnih stopa, za koje tvrdi da sve deonice – ne samo Tesline – čine manje atraktivnim za posedovanje.
Izvršni direktor Tvitera prodao je ove godine deonice Tesle u vrednosti od 3,6 milijardi dolara kako bi finansirao poslovanje društvene mreže, dok nastoji da oblikuje stranicu društvenih medija po svojoj viziji.
U četvrtak je Mask rekao da neće prodavati Tesline akcije najmanje 18 meseci.
Izvor: Blic Biznis
Foto: Pixabay
Džejms Kameron je ranije izjavio da bi film trebalo da ostvari zaradu od dve milijarde dolara.
„Avatar: Put vode“, nastavak kultnog Kamerunovog ostvarenja, premašio je milijardu dolara na tržištu, ali spora prodaja u Kini mogla bi da utiče na celokupnu zaradu, piše Cnbc.
Iako je isprva delovalo da „Avatar: Put vode“ možda neće ostvariti željena očekivanja, prekretnica se desila dve nedelje nakon što je film premijerno prikazan u bioskopima, to jest pet dana brže u odnosu na prvi deo ostvarenja.
To postavlja film na listu „top pet ostvarenja“ koji su za najkraći rok došli do milijardu dolara zarade. I to u kombinaciji od 317 miliona dolara prodaje na lokalu i 712 miliona dolara na inostranom tržištu.
Džejms Kameron je ranije izjavio da bi film trebalo da ostvari zaradu od 2 milijarde dolara, kako bi se smatrao profitabilnim.
Iako sa jedne strane bioskopski analitičari veruju da je to dostižno, s obzirom da do sredine februara neće izlaziti nova blokbastična ostvarenja, s druge strane eksperti su zabrinuti sporom prodajom u Kini.
To dolazi kao rezultat mera usled pandemije koronavirusa.
Kako prenosi CNBC, Dizni je u Kini zaradio svega 108 miliona dolara do utorka, a očekivalo se da će samo u vikendu od puštanja filma u bioskop, zaraditi 100 miliona dolara.
Izvor: Biyznis Telegraf
Foto: Pixabay
Noviji članci