децембар 2023

Najnoviji eksperiment sa kontraceptivnom pilulom „na zahtev“ za muškarce uzburkao je javnost da će posle više od pola veka „slepih ulica“ u ovoj oblasti, možda konačno doći do značajnijeg napretka. Ali razlozi za dosadašnje neuspehe nisu vezani samo za nauku, već i za nepoverenje farmaceutskih kompanija da bi muškarci prihvatili neke neugodne efekte pilule, koje već decenijama podnose žene zbog upotrebe ovakve zaštite. Jer za razliku od žena, muškarci ne snose direktne posledice neželjene trudnoće.

Medicinski fakultet Weill Cornell iz Njujorka dospeo je na naslovne strane vodećih svetskih medija, zahvaljujući članku koji je prvobitno objavljen u naučnom časopisu Nature. Autori teksta najavljuju novu mogućnost za kontrolu rađanja koja je namenjena muškarcima. Reč je o eksperimentalnom kontraceptivnom sredstvu „na zahtev”, koje muškarac može uzeti samo pola sata pre seksualnog odnosa a da ono efikasno zaštiti ženu od neželjene trudnoće.

Naučnici koji razvijaju ovaj preparat tvrde da se on pokazao jako delotvornim prilikom testiranja na miševima mužjacima i što je podjednako važno – do sada nisu uočene neželjene propratne pojave. Ogromnu medijsku pažnju je pobudila činjenica da je reč o razvoju prvog nehormonskog oralnog sredstva koje ne mora da se koristi dugotrajnije, kao kada su u pitanju kontraceptivne pilule za žene. Koncept je sličan načinu na koji se upotrebljava vijagra, odnosno razvija se pilula koja deluje gotovo odmah nakon što se popije, njen učinak traje nekoliko sati i zatim prestaje.

Najveća teškoća, naravno, proističe iz činjenice da to do sada niko nije radio. Dakle, nema prethodnih naučnih istraživanja niti bilo kakvih smernica za razvoj takvog preparata. Zato ovaj poduhvat, prema rečima jednog od članova stručnog tima „nalikuje cilju da se popnete na planinski vrh na Himalajima, na koji se niko pre vas nije popeo“.

Jedan od skorijih primera je i istraživanje pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije, koje obuhvata razvoj i testiranje kontraceptivnog sredstva za muškarce u vidu injekcije. Poslednjih godina učestali su i preduzetničkih poduhvati, u kojima medicinski stručnjaci kroz svoje startap firme prikupljaju finansijska sredstva za drugačiji pristup muškoj kontracepciji. Oni razvijaju različite uređaje ili preparate, poput implatanta ili specijalne vrste gela, koji za razliku od pilule ne bi morali da se unose oralnim putem.

Slepe ulice

Navedena i druga aktuelna istraživanja koja imaju za cilj da dođu do delotvorne kontracepcije za muškarce, osim trenutno raspoloživih kondoma ili vazektomije, stvaraju utisak da se konačno nešto pokrenulo u ovoj medicinskoj oblasti, koja tavori bez konkretnih rezultata duže od pet decenija. Prvi ozbiljniji eksperimenti u njoj počeli su još sedamdesetih godina prošlog veka, nakon što su se kontraceptivne pilule za žene već „odomaćile“ na tržištu.

Ipak, uprkos ogromnom napretku savremene nauke i novim tehnologijama, nijedno novo kontraceptivno sredstvo za muškarce do sada nije usavršeno, a mnoga istraživanja su prekinuta još u ranoj fazi. Objašnjenje zašto su završila u slepoj ulici, svodi se na nekoliko međusobno povezanih razloga.

Prvi je u biološkim razlikama između žena i muškaraca, koje kontracepciju za muškarce čine složenijom. Većina zdravih žena u reproduktivnom dobu oslobađa jednu jajnu ćeliju mesečno i prestaje sa ovulacijom u vreme trudnoće. Žene mogu da suzbiju ovulaciju uzimanjem hormona koji oponašaju trudnoću, što je u suštini ono što radi pilula za kontracepciju.

Ali ne postoji prirodni prekidač za isključivanje proizvodnje sperme. Kod plodnih muškaraca, uz pomoć hormona u testisima se stalno proizvode novi spermatozoidi. Zato naučnici moraju da reše problem kako da razviju preparat koji će privremeno zaustaviti proizvodnju spermatozoida a da istovremeno ne umanji kvalitet seksualnog života.

Ako istraživači konačno uspeju da naprave odgovarajuće sredstvo, da bi ga plasirali na tržište potrebno je da dobiju odobrenje regulatora. Razvoj leka je sam po sebi težak i rizičan poduhvat koji može da košta više stotina miliona dolara, a da nikada ne stigne do korisnika. Dosadašnja praksa pokazuje da na tržište dospe svega oko 10% lekova koji uđu u prvu fazu ispitivanja, kada naučnici procenjuju doziranje i osnovnu sigurnost za upotrebu kod ljudi.

Kada je reč o preparatima za zaštitu od začeća, od njih korisnici očekuju da budu izuzetno delotvorni, što je u slučaju onih za muškarce, kao što je već pomenuto, prilično težak zadatak. Osim toga, muška kontracepcija predstavlja potpuno novu kategoriju medicinskih proizvoda, jer nijedan do sada nije plasiran na tržište. Iz tog razloga, ni regulatori nemaju detaljno razrađene kriterijume koje bi sve zahteve taj preparat morao da ispuni da bi dobio dozvolu za upotrebu.

Dvostruki aršini

Ipak, već sada se pretpostavlja da bi dobijanje dozvole za proizvodnju prve kontraceptivne pilule za muškarce bilo mnogo teže, nego što je to bio slučaj sa prvom takvom pilulom za žene, koja je puštena u upotrebu 1960. godine. Stvar je u tome da su u međuvremenu standardi koji se tiču mogućih rizika po ljudsko zdravlje tokom celokupnog razvoja leka, od prvih ispitivanja do dozvole za izlazak na tržište jako pooštreni.

Premda skandali vezani za pojedine lekove ukazuju da se farmaceutske kuće ne pridržavaju uvek tih pravila kao „svetog pisma“, prva muška kontraceptivna pilula bi svakako izazvala veliko interesovanje javnosti. Stoga je za očekivati da bi i regulatori bili izuzetno rigorozni u proverama svih faza u razvoju leka, posebno kada je reč o mogućim neželjenim posledicama za korisnike.

Upravo ovakve posledice su bile glavni „krivci“ koji su doveli do toga da se neka istraživanja, posvećena razvoju „muške“ pilule prekinu još u ranoj fazi. Pojedini muškarci koji su učestvovali u eksperimentima, žalili su se na mučninu, povraćanje, jake glavobolje, pojačano znojenje, ubrzani rad srca i naglu gojaznost. S druge strane, iako su ženske pilule za kontracepciju u međuvremenu znatno usavršene i sigurne za većinu žena, one i dalje mogu da izazovu mučnine, glavobolje, promene raspoloženja, visok pritisak, stvaranje krvnih ugrušaka, višak kilograma… No, i pored toga, imaju dozvolu za upotrebu, pa se postavlja pitanje zašto bi takve neželjene pojave bile neprihvatljive za muškarce?

Rasprave o ovoj temi izlaze iz oblasti nauke i zadiru u društvene stavove o tome ko je „odgovorniji“ za neželjenu trudnoću. Iako se danas gomilaju agende o ravnopravnosti polova, žene su te koje snose direktne posledice ako dođe do neželjenog začeća. Samim tim, one su u poziciji da moraju da vode mnogo više računa o zaštiti, pa i onda kada im ona stvara određene zdravstvene poteškoće. Muškarci nisu izloženi rizicima koje nose prekid trudnoće ali i sam porođaj, i zato je teško pouzdano utvrditi koliko bi bili spremni da prihvate kontracepciju koja im može doneti i neke nelagodnosti.

To pokazuju i potpuno oprečni nalazi istraživanja među muškarcima o tome da li bi koristili „mušku“ pilulu. Prema nekim anketama, više od 60% ispitanika bi prihvatilo takav vid kontracepcije, dok druge ukazuju da taj procenat ne dostiže ni 20%. Čini se da investitori ne veruju da su muškarci veliki entuzijasti po tom pitanju, pošto je jedan od ograničavajućih faktora za razvoj „muške“ pilule i nedostatak finansijskih sredstava.

Mada pojedini analitičari tržišta tvrde da bi farmaceutska kuća koja prva proizvede kontraceptivnu pilulu za muškarce već na početku imala najmanje 44 miliona kupaca, one se ne otimaju za takva otkrića. Naučnici, koji uprkos poteškoćama istrajavaju na ovim istraživanjima, ističu da se finansiraju maltene isključivo od donacija i da ćemo zato na mušku pilulu čekati još najmanje deset godina. A verovatno i duže.

Biznis i finansije 216/217, decembar/januar 2023/24

Foto: Sandy Millar, Unsplash