јануар 2024

Кorisnicima je od danas, 31. januara 2024. godine, omogućen rad u aplikaciji za sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja za 2023. godinu, kojoj se pristupa putem internet stranice Agencije, odnosno putem posebnog informacionog sistema Agencije (PIS APR).

Na internet stranici Agencije su ažurirane informacije za sve vrste zahteva koji se mogu dostaviti u PIS FI sistemu za dostavljanje finansijskih izveštaja, kao i dokumentacija koja je propisana za svaku vrstu zahteva, pojedinačna korisnička uputstva u vezi sa Evidencijom obveznika, dostavljanjem izjave o neaktivnosti, redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja i drugih vrsta finansijskih izveštaja i pripadajuće dokumentacije i načinom njihove zamene, kao i sa dostavljanjem posebnih zahteva obveznika.

Osim toga, objavljeno je tehničko uputstvo za korišćenje Aplikacije za sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja, odnosno dokumentacije, uputstvo za potpisivanje zahteva kvalifikovanim elektronskim potpisom ili sertifikatom u klaudu i instrukcije za plaćanje naknade za javno objavljivanje finansijskih izveštaja.

Provera ažurnosti podataka

Takođe, na sajtu su objavljene i informacije u vezi zakonskih rokova za dostavljanje izveštaja, naknade za obradu i objavljivanje izveštaja, obima finansijskog izveštaja i pravila njihove računsko-logičke kontrole, načina razvrstavanja pravnih lica i preduzetnika, odnosno ekonomskih celina, primene računovodstvene regulative i načina utvrđivanja obaveze revizije i dostavljanja propisane dokumentacije i sl.

Agencija je pustila u rad i eksterni portal „Ažuriranje Evidencije obveznika“, u okviru PIS Agencije, putem kojeg obveznici dostavljanja finansijskih izveštaja mogu da dostave reklamacije, ukoliko podaci u toj evidenciji nisu ažurni. Putem tog portala se, na gotovo istovetan način, vrši i prijava/odjava preduzetnika koji vode dvojno knjigovodstvo i čiji se podaci vode u registrima i evidencijama Agencije, ili kojima raspolaže Agencija.

Pre sastavljanja i dostavljanja zahteva, obveznici treba da provere ažurnost podataka u Evidenciji obveznika, a preduzetnici, koji su u 2023. godini počeli da vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva, treba da se prijave u tu evidenciju.

Srbija se prema novoobjavljenoj listi „Transparensi internešenal“ (TI) o stepenu korupcije u zemljama sveta pomerila za tri pozicije, ali u negativnom smeru. Naime, korupcija u našoj zemlji raste, a ekonomisti misle da će to, pre svega, negativno uticati na domaće investitore.

TI je objavio listu za 2023. godinu, prema kojoj se Srbija nalazi na 104. mestu od 180 svetskih zemalja, prema percepciji korupcije.

Srbija na ovoj listi deli 104. mesto sa Alžirom, Brazilom i Ukrajinom.

Prethodni put, Srbija je bila na 101. mestu, mada je imala isti indeks kao i sada 36. To znači da se, prema oceni ove organizacije, u Srbiji ništa pozitivno ne menja što se tiče korupcije, već naprotiv.
Od zemalja iz regiona, iza Srbije ostala je samo Bosna i Hercegovina, koja se nalazi na 108. mestu.

Iako su državni zvaničnici najavljivali žestoke obračune sa korupcijom tokom prethodnih godina, u realnosti nivo korupcije u našoj zemlji raste.

Ipak, ono što je zanimljivo, jeste da je u izveštaju TI posebno naglašen i veliki infrastukturni projekat „EXPO 2027„, gde se navodi da postoji rizik od naduvanih ugovornih cena i nekvalitetnih građevinskih radova.

Korupcija je bila visoka i ranijih godina

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže za Danas da ovo pogrošanje položaja Srbije, što se tiče korupcije, nije toliko značajno.

„Posebno ako uzmemo u obzir da je korupcija bila visoka i u ranijim godinama, onda ne pravi veliku razliku to da li smo na 100. ili 104. mestu za funckonisanje privrede, za investitore i slično“, objašnjava on.

Kako navodi, korupcija negativno utiče na privredu jer da bi se ona dogodila potrebno je veliko, neproduktivno trošenje resursa, koji su po definiciji ograničeni.

„Da bi se neki koruptivni posao dogodio u njemu učestvuju vlasnici i direktori privatnih preduzeća, zatim predstavnici državnih organa i preduzeća, a često su tu i određeni posrednici. Svi oni troše vreme da bi se dogodio taj koruptivni posao. Umesto da menadžeri i vlasnici preduzeća unapređuju poslovanje svog preduzeća, pokušaju da podignu kvalitet proizvoda i usluga, da uvedu inovacije, smanje cene i slično, oni se bave neproduktivnim aktivnostima“, smatra Arsić.
Slično je, kako dodaje, i sa državnim funkcionerima, birokratama ili političarima, koji kako ukazuje, ne rade posao koji je u interesu društva.

„Još jedan nepovoljan efekat jeste to što kada se koruptivni posao dogodi, on često dovodi do neravnopravnosti učesnika na tržištu. Rezultat korupcije je često to da neke firme imaju privilegovan položaj u odnosu na neke druge, što znači da posao sa državom ne dobijaju preduzeća koja imaju najpovoljnije uslove što se tiče cene, kvaliteta… već firme koje su potkupile određene ljude u državnom aparatu“, kaže Arsić.

Na tenderima  sam jedan učesnik

On dodaje da se to u Srbiji manifestuje tako što često na tenderima imamo samo jednog učesnika, što je, kako objašnjava, posledica toga što ostali znaju da je dogovoreno ko će dobiti posao.

Što se tiče investicija, naš sagovornik naglašava da ovaj negativan efekat korupcije utiče, pre svega, na privatne domaće investicije.

„Privatnici dosta novca ulažu u koruptivne poslove umesto da investiraju. Što se tiče stranih investitora, tu nema velike kourpcije. Oni uglavnom imaju dobre uslove i država njima često daje novac da bi radili u Srbiji“, kaže Arsić.

On kao primer navodi to što se vidi da su strane investicije visoke u Srbiji i da se održavaju već godinama na tom nivou, jer, kako ponavlja, oni imaju relativno povoljan tretman od strane države.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku sa druge strane smatra da porast korupcije negativno utiče na strane investitore time što pokazuje da institucije u Srbiji ne rade savesno i po zakonima, već da se nalaze pod određenim uticajem pojedinaca i privatnih interesnih grupa.

„To znači da će bilo koji strani investitor koji razmatra investiciju u Srbiji biti još oprezniji u pogledu plasmana te investicije i zaštite kapitala koji investira. Zemlje sa visokim indeksom korupcije na taj način zapravo kao investitore privlače više sumnjiv kapital i one koji su spremni da mešetare, dogovaraju se sa korumpiranim političarima i kad dođu u tu zemlju vrše različite zloupotrebe, tj. oglušuju se o zakone i prava građana te zemlje“, objašnjava on.

To je, kako dodaje, tipično za niskorazvijene zemlje Afrike i Azije.

Srbija,  spada u pet najsiromašnijih zemalja u Evropi

„U Evropi većina država nastoji da takve investicije izbegne, jer one vremenom razaraju društveno-ekonomski sistem zemlje iznutra“, kaže Rajić.

On je saglasan da porast korupcije sprečava i domaće investitore da već oplođeni kapital reinvestiraju u zemlji.

„Oni su svesni da na svakom koraku ta investicija i njen povrat mogu da budu ugroženi, da dospeju u zavisnost od korumpiranih institucija i donesu mnogo nevolja domaćim vlasnicima kapitala“, naglašava Rajić.

Naš sagovornik dodaje da poslovni ljudi i iz demokratija i iz zemalja sa totalitarnom vlašću teže da svoj novac ulažu tamo gde je sigurno da je kapital zaštićen i da postoji nezavisni pravni sistem koji ga može zaštititi od zloupotreba i samovolje vladajućih garnitura.

„Srbija, nažalost, spada u pet najsiromašnijih zemalja u Evropi i za nju je loše da korupcija raste, jer manjak domaćih i stranih investicija znači još usporeniji razvoj i niži životni standard za njene građane“, kaže on.

Rajić navodi i primer lošeg funkcionisanja pravosuđa u ovim slučajevima.

„Neke od kompanija u našem poslovnom udruženju imaju sudske sporove koji traju već pet do sedam godina, u kojima su pokušali da zaštite uloženi kapital i imovinu. Neke su pre dve ili tri godine podnele tužbe, a da sud nije zakazao ni prvu raspravu. Takvi maratonski sporovi ukazuju da je pravosudni sistem ili organizaciono neefikasan ili korumpiran i to je nešto što investitori prvo pitaju kada razmatraju investiciju – koliko traje prosečan privredni, odnosno trgovinski spor?“, navodi on.

Rajić dodaje da se u evropskim zemljama takvi procesi završavaju u rasponu od šest do 24 meseca.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Prema prvim podacima iz Popisa poljoprivrede (2023) danas u Srbiji ima za desetinu manje poljoprivrednih gazdinstava i za više do 20% poljoprivrednog zemljišta nego 2018. godine

Agrar se u zemlji Srbiji, koja se hvali i ponosi svojom poljoprivredom, smanjuje i to dramatično velikoj stopi, pokazuju podaci Popisa iz 2023. godine.

U Srbiji je, prema Popisu poljoprivrede u 2023. godini, registrovano 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, što je 10% manje u odnosu na anketu iz 2018. godine.

Gazdinstava je manje ali je poljoprivrednih firmi više i to za 24%, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). Broj pravnih lica došao je na 2.042 firme.

Kada su u pitanju osnovni resursi, u Srbiji je 2023. bilo raspoloživo 4.073.703 hektara zemljišta, što je za 21,3% manje nego 2018, a od toga korišćeno poljoprivredno zemljište je 3.257.100 hektara, što je 6,3% manje nego 2018.

Pod šumom je 504.104 hektara što je 48,2% manje nego 2018.
Nekorišćenog zemljišta je 122.257 hektara, što je 57,8 odsto manje nego 2018.

Pomor u stočarstvu

U Srbiji se stočarstvom prošle godine bavilo 313.495 gazdinstava, što znači da se, prema uporednoj jedinici od 10 gazdinstava, stočarstvom bavi šest od njih, dok se 2018. bavilo osam gazdinstava.

Prema rezultatima RZS, broj uslovnih grla je 1.495.933, što je 20% manje nego 2018. U stočnom fondu 2023. godine bilo je 725.408 goveda, što je 17,7% manje nego 2018. godine.

Broj svinja je 2.263.705 smanjen je u odnosu na 2018. godinu 30,7%.

Ovaca je bilo 1.702.682, što je 5,4 odsto manje nego 2018. godine, a broj koza je smanjen 31,5 odsto i bilo ih je 149.558.

Smanjen je i broj živine u odnosu na 2018. godinu 5% i bilo je 22.022.439.

Ukupna poljoprivredna radna snaga je 1.150.653 što je 14% manje nego 2018. godine, dok su nosioci gazdinstava 77,2% muškarci i 22,8% žene.

Prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina, dok je svaki 11. nosilac gazdinstava mlađi od 40 godina.

Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno goveče, pet svinja, tri ovce, 43 komada živine i ima tri košnice pčela.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Tokom ove godine moguća je privatizacija 13 državnih preduzeća, a među njima su beogradska Lasta, Jugoinspekt, Štamparija Borba, Trayal Korporacija iz Kruševca, Toza Marković iz Kikinde, JAT apartmani, kao i RTV Kragujevac.

Ministarstvo privrede ažuriralo je bazu podataka o preduzećima za privatizaciju, te je navelo da za 41 preduzeće, među kojima je i devet domaćih banja, iz različitih razloga, za sada nije moguća objava javnog poziva.

Tako vranjska preduzeča Yumco i Simpo, kao i pirotski Tigar, čekaju najpre završetak aktivnosti vezane za Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR). Iz istog razloga, za sada neće biti pokrenuti postupci za privatizaciju Politike, FAM Hemofluida i Energetiku iz Kragujevca.

Šta nije planirano ove godine da se privatizuje

Za rudnik Resavica privatizacija je za sada stopirana jer, kako je obrazloženo „dalje aktivnosti zavise od odluka Vlade Republike Srbije koja ima 67,14% učešća u vlasništvu“.

Sudeći prema ovom planu, ni domaće banje, njih devet, koliko ih je na spisku, neće tražiti kupce tokom ove godine.

Za Termal iz Vrdnika, Gejzer iz Sijarinske banje, Nišku Banju, Banju Koviljaču, kao i specijalne bolnice u Bujanovcu, Ribarskoj Banji i Zlatibor, kako se navodi, „dalje sprovođenje postupka privatizacije zavisi od konačnog ishoda sudskih postupaka koji se vode između RF PIO kao tužioca i Specijalnih bolnica i Republike Srbije kao tuženih radi utvrđivanja procenta vlasništva RF PIO u imovini Specijalnih bolnica“.

Sa druge strane za Sokobanju i Merkur iz Vrnjačke Banje, pravosnažno je okončan sudski postupak koji se vodio između RF PIO kao tužioca i Specijalne bolnice i Republike Srbije kao tuženih radi utvrđivanje procenta vlasništva RF PIO u imovini specijalnih bolnica, ali nije izvršen upis stečenih prava u javnim knjigama kao bitan element za dalje sprovođenje postupka privatizacije.

Za 12 preduzeća, među kojima su Termoelektrane Kosovo, EPS Površinski kopovi iz Obilića i Holding Trepča iz Zvečana, za sada nije moguća objava javnog poziva jer, kako je u bazi Ministarstva privrede navedeno, reč je o preduzećima sa teritorije AP Kosovo i Metohija.

Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay