јун 2026

Kampanja „Kad pijem, ne vozim“ ove godine obeležava 20 godina kontinuiranog delovanja kao jedna od najdugovečnijih društveno odgovornih inicijativa u Srbiji, usmerena na promociju bezbednog ponašanja u saobraćaju i odgovorne konzumacije, a realizuje je Apatinska pivara  u partnerstvu sa Upravom saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Agencijom za bezbednost saobraćaja.

Tokom dve decenije kampanja dosledno podseća da alkohol i vožnja ne idu zajedno, sa posebnim fokusom na mlade vozače i situacije u kojima se odgovorne odluke donose nakon izlazaka, provoda i festivalskih događaja.

Početak ove kampanje obeležava se u okviru ovogodišnjeg Bavaria Belgrade Music Week-a, gde se kroz promotivne aktivnosti i direktnu komunikaciju sa posetiocima šalje poruka o značaju odgovornog ponašanja u saobraćaju.

Saobraćajna policija je prošle godine sankcionisala blizu 57.000 vozača zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola.

„Samo kontrole i kaznene mere nisu dovoljne, već su neophodne zajedničke preventivne aktivnosti svih subjekata u sistemu bezbednosti saobraćaja, a izuzetan primer je aktivno učešće društveno odgovornih kompanija, kao što je Apatinska pivara, koji pored svoje osnovne delatnosti, šalju jasnu poruku koliko je važno bezbedno ponašanje u saobraćaju i da je alkohol uz vožnju neprihvatljiv rizik. Mladi vozači od 18 do 29 godina su glavna ciljna grupa na koju je usmerena ova kampanja, jer je neophodno da na početku vozačkog staža zauzmu ispravne stavove i shvate da alkohol i vožnja nikako ne idu zajedno“, ukazuju iz Uprave saobraćajne policije.

Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova potvrđuju da su brojne aktivnosti u kontroli i prevenciji za prethodnih 20 godina značajno uticale na smanjenje u broju poginulih i teško povređenih mladih vozača.

U odnosu na 2006. godinu broj poginulih mladih vozača je prepolovljen, a broj teško povređenih manji za trećinu. Takođe, u odnosu na prethodni period, od pre 10 godina, smanjen je za 20% broj saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima u kojima je učestvovao mlad vozač, a prepolovljen je broj ovih nezgoda u kojima je uticajni faktor alkoholisanost mladog vozača.

„Dvadeset godina kampanje ‘Kad pijem, ne vozim’ predstavlja potvrdu da dosledna i dugoročna komunikacija može da doprinese jačanju svesti o odgovornom ponašanju u saobraćaju. Ponosni smo što smo zajedno sa partnerima tokom dve decenije gradili prepoznatljivu platformu koja podseća da su bezbedne odluke deo svake odgovorne zabave. Posebno nam je važno što kampanju nastavljamo da približavamo mladima, upravo na mestima gde provode svoje vreme i gde se donose odluke koje su ključne za bezbednost u saobraćaju, poručuju iz Apatinske pivare.

„Kampanja ‘Kad pijem, ne vozim’ šalje jednu jednostavnu, ali važnu poruku – alkohol i vožnja nikada ne idu zajedno. Posebno je važno da do mladih dopremo na mestima gde se okupljaju i provode, jer upravo tada mogu da donesu pogrešne odluke koje mogu imati ozbiljne posledice. Svaka odgovorna

odluka da se nakon konzumiranja alkohola ne sedne za volan znači veću bezbednost za vozača, njegove saputnike i sve ostale učesnike u saobraćaju. Zato Agencija za bezbednost saobraćaja sa ponosom učestvuje u realizaciji ove kampanje već pet godina, jer verujemo da se trajne promene postižu kontinuiranom edukacijom, partnerstvom institucija i društveno odgovornih kompanija i stalnim podsećanjem da nijedan provod nije vredan izgubljenog života“, izjavio je vršilac dužnosti direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović.

Kampanja „Kad pijem, ne vozim“ i nakon dve decenije nastavlja da podseća da alkohol i vožnja ne idu zajedno i da odgovorna odluka da se ne sedne za volan nakon konzumiranja alkohola može sačuvati živote.

Foto: ProRec production

Forbes Global 2000 svake godine rangira najveće svetske kompanije koje se kotiraju na berzi. Listu sastavlja na osnovu četiri ključna finansijska pokazatelja – prihodi, profit, imovina i tržišna kapitalizacija – koji svi imaju jednaku težinu. Prema metodologiji, za svaki pokazatelj se sastavljaju zasebne rang liste 2000 najboljih kompanija, a konačno rangiranje se određuje na osnovu njihovog kombinovanog rezultata.

„OTP grupa je rangirana među 400 najjačih kompanija na svetu na listi Forbes Global 2000 – uspeh koji smo, kao regionalna bankarska grupa sa sedištem u Mađarskoj, postigli zajedno sa našim kolegama, klijentima i partnerima. Kontinuirani razvoj OTP Grupe potvrđuje snagu naše stabilne strategije i poslovanja usredsređenog na klijenta. Naših skoro 40.000 zaposlenih u 11 zemalja svakodnevno radi na tome da život naših blizu 17,5 miliona klijenata učini jednostavnijim i bezbednijim, uz istovremeno dodatno jačanje naše vodeće pozicije u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Želeo bih da se zahvalim svojim kolegama na njihovom trudu koji doprinosi našem zajedničkom uspehu, a našim klijentima na poverenju koje je neophodno za naš izuzetan rast“, ​​rekao je Péter Csányi, generalni direktor OTP banke.

U 2026. godini, OTP grupa je rangirana među 1.000 najboljih kompanija u svim kategorijama koje procenjuje Forbes: 360. mesto po dobiti, 313. mesto po imovini, 993. mesto po prihodima i 658. mesto po tržišnoj vrednosti, što je rezultiralo ukupnim plasmanom na 398. mesto. Ovo dostignuće je posebno značajno s obzirom na to da pre četiri godine još nismo bili među 1.000 najboljih; od tada smo značajno poboljšavali našu poziciju iz godine u godinu.

Novo istraživanje o navikama potrošača koje je kompanija Dreame sprovela u Srbiji, na uzorku od 100 ispitanika, pokazuje da postoji sve veća potreba za pametnijim rešenjima za dom koja pojednostavljuju svakodnevicu i pomažu ljudima da ponovo pronađu više vremena za sebe. U istraživanju su učestvovali ispitanici različitih starosnih grupa, od kojih su 67,9% činile žene, a 32,1% muškarci. Najveći broj ispitanika pripada starosnoj grupi od 20 do 30 godina, njih 49,5%, zatim slede ispitanici od 31 do 49 godina sa 42,7%, dok je 7,8% učesnika starije od 50 godina, što pruža vredan uvid u savremene navike i očekivanja potrošača.

Rezultati jasno pokazuju da potrošači u Srbiji sve više vrednuju tehnologije koje smanjuju vreme provedeno u rutinskim kućnim poslovima i ostavljaju više prostora za „wellbeing“, porodicu i lično vreme.

Prema rezultatima istraživanja, 46% ispitanika provodi između jednog i tri sata nedeljno usisavajući svoj dom, dok 31% ispitanih na usisavanje troši više od tri sata nedeljno. Ovi podaci jasno pokazuju koliko čišćenje i dalje zauzima vremena u svakodnevnom životu. Kada su upitani šta bi uradili sa dodatna tri slobodna sata nedeljno, većina ispitanika, njih 52%, navela je da bi to vreme posvetila porodici i prijateljima, 18% njih bi dodatne slobodne sate posvetili odmoru i opuštanju, 14% ispitanih hobijima i ličnim interesovanjima, 9% sportu i fizičkoj aktivnosti, dok bi 7% ispitanika to vreme iskoristilo za rad na sebi ili zabavu. Poruka je jasna: ljudi aktivno traže načine da manje vremena provode u čišćenju, a više baveći se aktivnostima koje im znače.

Istovremeno, tradicionalni usisivači i dalje predstavljaju izvor frustracije za korisnike. Istraživanje je pokazalo da 41% ispitanika kablove vidi kao najveću nepraktičnost, dok 33% navodi otežano pomeranje težih uređaja, a 26% ističe frustracije povezane sa održavanjem ovih uređaja. Ovi nalazi ukazuju na jasnu potrebu za praktičnijim, jednostavnijim i lakšim iskustvom čišćenja doma.

Robotski usisivači sve više se prepoznaju kao rešenje za ovaj problem. Iako više od 80% ispitanika trenutno ne poseduje robotski usisivač, oni jasno prepoznaju njegovu vrednost. Kao najveće prednosti izdvajaju održavanje konstantno čistih podova uz minimalan trud, što je navelo 53% ispitanika, kao i uštedu vremena u svakodnevnom čišćenju, koju je istaklo 38% ispitanika.

Ipak, istraživanje je pokazalo i šta mnoge potrošače i dalje sprečava da se odluče za prelazak na pametna rešenja. Cena ostaje najveća prepreka, što je navelo 52% ispitanika, dok 40% ispitanika kaže da ih nesigurnost u pogledu performansi i efikasnosti čišćenja čini opreznim prilikom ulaganja u ovakav uređaj. Dodatnih 8% ispitanika izrazilo je zabrinutost u vezi sa održavanjem i podešavanjem uređaja.

Ovi rezultati ukazuju na važnu promenu u očekivanjima potrošača: ljudi više ne traže samo još jedan kućni aparat, već inteligentna rešenja koja zaista opravdavaju ulaganje kroz performanse, praktičnost i konkretnu uštedu vremena.

Photo source: Dreame

Budućnost klimatskih politika, cena ugljenika i međunarodne klimatske koalicije bile su u fokusu plenarnog panela „The Future of Climate Change Policy, Carbon Pricing, and Coalition“, održanog poslednjeg dana XXI Svetskog kongresa ekonomista u Beogradu.

Na panelu su učestvovali Vaibhav Chaturvedi, Frank Jotzo, Catherine Wolfram i Athiphat Muthitacharoen, koji su razgovarali o tome kako zemlje različitog nivoa razvoja mogu da vode klimatske politike u uslovima rastućih energetskih potreba, fiskalnih pritisaka i promena u globalnoj industriji.

Jedna od ključnih poruka panela bila je da klimatska politika ne može biti ista za sve zemlje. Iako je borba protiv klimatskih promena globalni izazov, mogućnosti država da odgovore na taj izazov zavise od njihovog nivoa razvoja, fiskalnog prostora, institucionalnih kapaciteta i pristupa tehnologiji.

Vaibhav Chaturvedi ukazao je da je ublažavanje klimatskih promena za mnoge zemlje u razvoju i dalje skupo i politički zahtevno. Kako je istaknuto, klimatska politika može biti izvor novih prilika i rasta, ali to zavisi od početne pozicije zemlje. Za neke ekonomije ona otvara prostor za razvoj novih industrija, dok je za druge pre svega trošak i razvojni izazov.

U tom kontekstu, posebno je naglašeno pitanje pravičnosti u globalnoj klimatskoj politici. Chaturvedi je podsetio na princip zajedničke, ali različite odgovornosti, prema kojem sve zemlje učestvuju u rešavanju globalnog problema, ali ne mogu imati iste obaveze ako nemaju iste kapacitete.

Athiphat Muthitacharoen govorio je o iskustvu zemalja ASEAN-a, ističući da će Jugoistočna Azija imati sve veći značaj u globalnoj energetskoj tranziciji. Iako region danas čini oko četiri odsto globalnog BDP-a, očekuje se da će značajno doprineti rastu globalne tražnje za energijom u narednoj deceniji, zbog čega će način na koji bude zadovoljavao te potrebe biti važan i za ostatak sveta.

Posebno je istaknuto da klimatska politika sve više postaje i pitanje fiskalne politike i energetske bezbednosti. Kada cene energije rastu, države često reaguju subvencijama kako bi zaštitile domaćinstva i privredu, ali takve mere mogu brzo postati ozbiljan fiskalni izazov. Zbog toga klimatske politike moraju biti povezane sa energetskom sigurnošću, industrijskom konkurentnošću i fiskalnom otpornošću.

Frank Jotzo govorio je o industrijskoj dekarbonizaciji i promenama koje ona može doneti globalnim lancima proizvodnje. Kako je istakao, u ekonomiji sa niskim emisijama teška industrija mogla bi se sve više pomerati ka lokacijama sa najjeftinijom obnovljivom energijom, jer će pristup čistoj energiji postati jedan od ključnih faktora konkurentnosti.

Učesnici su se osvrnuli i na značaj klimatskih koalicija koje bi mogle da povežu zemlje različitog nivoa razvoja kroz fleksibilnije mehanizme saradnje. Takvi modeli, kako je ocenjeno, moraju da prepoznaju različite odgovornosti, potrebe za finansiranjem, izgradnju kapaciteta, tehnološku podršku i pametno korišćenje prihoda od klimatskih politika.

Panel „The Future of Climate Change Policy, Carbon Pricing, and Coalition“ pokazao je da budućnost klimatske politike neće zavisiti samo od ambicioznih ciljeva, već od sposobnosti država da ih povežu sa razvojem, industrijskom transformacijom, socijalnom prihvatljivošću i međunarodnom saradnjom.

XXI Svetski kongres ekonomista održava se od 22. do 26. juna u Beogradu, u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije i Saveza ekonomista Srbije, pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije. Kongres okuplja vodeće svetske ekonomiste, predstavnike akademske zajednice, institucija i kreatore javnih politika.

Foto: Nikola Ilić i Aleksandar Anđić