Monthly Archives

јун 2026

Šta vam telo poručuje ako zaspite čim legnete?

by bifadmin 20. јун 2026.

Iako to deluje kao dobra stvar, stručnjaci upozoravaju da prebrzo uspavljivanje može ukazivati na hroničan nedostatak sna.

Farmaceut Omar El-Gohari objašnjava da brzo zaspivanje često znači da je telo preumorno i da „radi na rezervi“

Čak i ako osoba provodi dovoljno vremena u krevetu, to ne znači da ima kvalitetan san.

Kvalitet sna zavisi od više faktora, uključujući koliko brzo zaspimo, koliko se često budimo tokom noći i koliko dugo ostajemo budni nakon buđenja.

Loš kvalitet sna može biti povezan i sa poremećajima poput apneje u snu, sindroma nemirnih nogu ili u retkim slučajevima narkolepsije.

Stručnjaci poručuju da povremeno brzo uspavljivanje nije zabrinjavajuće, ali ako se to dešava stalno uz simptome poput umora, loše koncentracije i razdražljivosti, preporučuje se razgovor sa lekarom.

Izvor: Index.hr/021.rs

Foto: Pixabay

20. јун 2026. 0 komentara

Najskuplji stan prodat u Beogradu za 2.100.000 evra

by bifadmin 20. јун 2026.

Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji dostigla je približno dve milijarde evra, što predstavlja najvišu zabeleženu vrednost za prvi kvartal od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti, saopštio je danas Republički geodetski zavod (RGZ).

„Od tog iznosa, 337,9 miliona evra odnosi se na delimično regulisano tržište. U prva tri meseca 2026. godine zaključeno je ukupno 30.795 kupoprodajnih ugovora. Podaci za prvi kvartal pokazuju rast ukupne vrednosti tržišta od 14 odsto i povećanje broja transakcija od šest odsto u odnosu na isti period prethodne godine“, objavili su iz RGZ.

Dodali su da najveći deo vrednosti tržišta nose stanovi, za čiju je kupovinu izdvojeno čak 1,2 milijarde evra, posle njih su kuće sa 152 miliona evra, građevinsko zemljište sa 122 miliona evra, poslovni prostori sa 92 miliona i poljoprivredno zemljište sa 49 miliona evra.

„Posmatrajući najveće gradove, broj kupoprodajnih ugovora nastavio je da raste u Beogradu i Novom Sadu. U Beogradu je zabeležen rast od 10 odsto, samo za kupovinu stanova u Beogradu izdvojeno je ukupno 643 miliona evra dok je u Novom Sadu broj transakcija povećan za šest odsto u odnosu na prvi kvartal 2025. godine“, saopštili su iz zavoda.

Prema njihovim rečima, najskuplje nepokretnosti zabeležene su u Beogradu a, najveći iznos izdvojen je za stan na teritoriji gradske opštine Savski venac 2.600.000 evra, koji je ujedno ostvario i najvišu cenu kvadratnog metra stana u Srbiji.

Kako su kazali, najskuplja kuća prodata je takođe na teritoriji gradske opštine Savski venac za 2.100.000 evra, dok je najskuplje garažno mesto u prvom kvartalu 2026. godine plaćeno 77.000 evra na teritoriji gradske opštine Stari grad.

„Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda izrađuje se na osnovu podataka Registra cena nepokretnosti i pruža sveobuhvatan uvid u kretanja na tržištu nepokretnosti u Republici Srbiji. Kao jedinstven i pouzdan izvor podataka, izveštaj omogućava objektivno praćenje tržišnih trendova i predstavlja značajan alat za investitore, kupce, prodavce i sve ostale učesnike na tržištu nepokretnosti“, piše u saopštenju.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

20. јун 2026. 0 komentara

B&F Plus Ekonomija

Srpski preduzetnici u Beču: Negde između

by bifadmin 19. јун 2026.

Austrijanci su pragmatični, zahtevaju da se dogovor sprovede „do svakog detalja“ i insistiraju na poštovanju rokova, dok smo mi opušteniji, ali i snalažljiviji i kreativniji, ocenjuju preduzetnici srpskog porekla koji žive i rade u Beču. Većina njih i dalje egzistira „negde između“ dva različita sveta, pokazuje istraživanje beogradskog Filozofskog fakulteta i Etnografskog instituta.

Jugoslavije više nema, ali bivša zajednička država u malom preselila se u Austriju. Prema podacima Austrijskog državnog zavoda za statistiku, u toj zemlji živi oko pola miliona ljudi sa teritorije bivše Jugoslavije, koji čine i skoro petinu stanovništva u Beču. Statistika Grada Beča iz 2025. godine pokazuje da preko 46% stanovnika ima strano poreklo. Najbrojniji su doseljenici iz Srbije, kojih je skoro 100.000, a za njima slede migranti pristigli iz Turske, Nemačke i Sirije.

Seobe Srba u Austriju posle Drugog svetskog rata odvijale su se u tri velika talasa. Prvi je bio šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, kada je u upotrebu ušao izraz gastarbajter (gostujući radnik). Druga velika seoba usledila je devedesetih godina sa raspadom Jugoslavije.

Treći talas migranata iz Srbije zapljusnuo je Austriju u ovom veku i postao poznat kao „odliv mozgova“, jer su većinu onih koji su otišli činili ljudi sa fakultetskim diplomama, podsećaju autori istraživanja „Transnacionalne strategije poslovanja srpskih preduzetnika u Beču“, koje je objavljeno u saradnju beogradskog Filozofskog fakulteta i Etnografskog instituta.

Čvorišta poslovnih mreža

Istraživači su razgovarali sa deset preduzetnika u Beču koji su srpskog porekla i posluju najmanje u dve države. Cilj nije bio da se dobije brojčano reprezentativan uzorak, već da se stekne dublja i objektivnija slika o tome šta je ljude poreklom iz Srbije motivisalo da obezbede egzistenciju pokretanjem sopstvene firme, o načinu na koji razmišljaju i razvijaju posao u Austriji i da li razlike u kulturi i mentalitetu predstavljaju prepreku ili prednost.

Ispitanici u istraživačkom uzorku posluju u različitim sektorima – od ugostiteljstva, kozmetičkih usluga, sportsko-rekreativnih aktivnosti i auto-servisa, do proizvodnje opreme za IT sektor. Oni su vlasnici firmi koje formalno spadaju u mala i srednja preduzeća, imaju od pet do dvadeset zaposlenih, ali za potrebe uvoza i izvoza robe, distribucije, knjigovodstva, transporta i drugih delatnosti angažuju znatno veći broj radnika. Autori istraživanja ističu da ove firme predstavljaju svojevrsna čvorišta širih poslovnih mreža i imaju razgranate oblike saradnje.

Većinu anketiranih preduzetnika čine oni koji su rođeni u glavnom gradu Austrije i predstavljaju drugu ili treću generaciju srpskih migranata. Dvoje ispitanika je došlo u Beč da studira i nakon toga su rešili da tu i ostanu. Samo jedan preduzetnik u uzorku je došao sa porodicom u austrijsku prestonicu još devedesetih godina, bežeći od rata u bivšoj Jugoslaviji.

Balkan u austrijskoj svakodnevnici

Preduzetnici koji su učestvovali u istraživanju pokrenuli su sopstveni posao iz različitih razloga. Jedni su odabrali konkretnu delatnost zbog ličnih interesovanja, drugi zato što su u toj oblasti stekli prethodna radna iskustva, a treći jer su uočili prazninu na tržištu i poslovnu priliku za svoju ideju.

V.N. i njegova supruga imaju delikatesnu prodavnicu u Beču, gde prodaju tradicionalne balkanske proizvode poput sireva, suhomesnatih proizvoda, vina i slatkiša. „Mi smo želeli da donesemo deo gastronomske kulture sa Balkana u austrijsku svakodnevnicu. Radimo isključivo sa malim proizvođačima iz Srbije, Hrvatske i Slovenije koje lično poznajemo. Naša prednost je u tome što nudimo proizvode koje je inače teško pronaći na austrijskom tržištu, a koji imaju odličan odnos cene i kvaliteta“, pričaju vlasnici radnje koji, pored hrane, neguju jugoslovenski duh i u galeriji na drugom spratu prodavnice, gde se izlažu dela umetnika sa prostora nekadašnje zajedničke države.

Supružnici komentarišu da je kultura poslovanja u Austriji znatno drugačija od naše. Austrijanci su pragmatični, zahtevaju da se dogovor sprovede „do svakog detalja“ i insistiraju na poštovanju rokova, dok smo mi „opušteniji“, ali i „snalažljiviji i kreativniji“.

Slično mišljenje ima i preduzetnik koji se takođe otisnuo u prehrambenu industriju, ali u proizvodnju sladoleda. „Pre nego što smo osnovali firmu, morali smo da pravimo detaljan poslovni plan, da dokazujemo njegovu isplativost pred različitim institucijama, ali kada smo prošli taj deo, država nam je pružila značajnu finansijsku pomoć“, ističe sladoledžija D. S. On priznaje da je ušao u ovaj posao jer je zaljubljen u sladoled, zbog čega je rešio da razvije sopstveni recept.

Na to je utrošio godinu i po dana, a sastojke sladoleda, osim po kvalitetu, birao je i sa namerom da poveže najbolje iz različitih kultura. Tako D.S. kombinuje plazmu iz „Bambijeve“ fabrike u Požarevcu sa čuvenom švajcarskom „Lindt“ čokoladom. Recept izgleda nije omanuo, jer ovaj preduzetnik prodaje svoju ledenu poslasticu u trgovinskom lancu „Špar“, proširio se na celu Austriju i ušao na nemačko tržište.

Naši se pomažu

S druge strane, B.K. se otisnuo u sopstveni posao nakon višegodišnjeg radnog iskustva u ugostiteljstvu, da bi 2011. otvorio restoran sa još jednim zemljakom. Taj poduhvat je propao, B.K. je nastavio da radi za druge, a onda je 2015. preuzeo lokal od tadašnjeg poslodavca i od njega napravio uspešan restoran. Kasnije je otvorio još tri luksuzna restorana u Beču, u čemu je, kako ističe, imao veliku podršku i pomoć prijatelja, koji su takođe srpskog porekla. „Oni su mi, kad je bilo najpotrebnije, pozajmili sredstva koja su u tom trenutku za mene bila naučna fantastika“, priznaje B.K.

„Naši se međusobno pomažu. Kad neko pokrene posao, ostali ga podrže savetima, kontaktima i novcem“, potvrđuje i preduzetnik O.M. On je vlasnik mreže auto-servisa i osim u Austriji, ima razvijene franšize i u Švajcarskoj. „Da nije bilo porodice i mojih srpskih prijatelja, ne verujem da bih uspela sama“, naglašava M.N. Ova preduzetnica je vlasnica plesnog studija koji promoviše muzički pravac „Balkan – zumba“, dok N.N. neguje kontakt sa domovinom tako što sve što joj je potrebno za njene kozmetičke salone nabavlja u Srbiji.

„Tačno je da je tamo roba jeftinija, ali nije meni samo do cene. Nekako mi je drago da mogu sve to da kupim baš u mojoj zemlji“, tvrdi kozmetičarka koja nije uzela austrijsko državljanstvo zato što, kako kaže, „nikada mi nije ni trebalo“.

Drugačiji pristup – više tržišta, manje emocija

Iako svi ispitanici ističu da se preduzetnici poreklom iz Srbije međusobno povezuju i ispomažu, priznaju da, nažalost, ima i onih koji su zavidni i umesto solidarnosti, zemljaku će „rado podmetnuti nogu“. Iz tog razloga, ispitanik G.S. ima nešto drugačiji pristup razvoju posla – za njega su veze sa Srbijom zasnovane mnogo više na tržišnoj logici, nego na emocijama.

Ovaj preduzetnik je radio u više kompanija za održavanje IT sistema u Beču, da bi potom otvorio svoje preduzeće za proizvodnju specijalizovane IT i energetske opreme. G.S. je u partnerstvu sa jednim Austrijancem prvo otvorio firmu u Srbiji, koja se bavi proizvodnjom pomenute opreme jer su troškovi poslovanja znatno jeftiniji nego u Austriji, a kasnije i preduzeće u Beču, za plasman tih proizvoda u Zapadnoj Evropi.

G.S. ne krije da je od početka saradnje sa austrijskim partnerom insistirao da ih on zastupa u pregovorima sa zapadnim firmama, jer je smatrao da će to biti mnogo bolje za posao nego da se proizvodi koje nude „na prvu loptu“ povezuju sa Srbijom.

Autori istraživanja zaključuju da većina anketiranih preduzetnika živi i razmišlja „negde između“ dva različita sveta. Najveći broj njih i dalje nosi u sebi srpski mentalitet i oslanja se na zemlju porekla kroz nabavku ili proizvodnju robe u Srbiji. Iako se povezuju sa srpskom i širom balkanskom zajednicom u razvoju svoje firme, istovremeno su uspeli da se prilagode drugačijoj poslovnoj kulturi i prošire posao na austrijskom i drugim evropskim tržištima.

Maja Đurić

Biznis i finansije 244, april 2026.

Foto: domeckopol, Pixababay

19. јун 2026. 0 komentara

Politika i društvo

Moguća pojava super El Ninja koji bi ozbiljno ugrozio ribolov

by bifadmin 19. јун 2026.

Postoji više od 60% verovatnoće da će se do kraja ove godine razviti „super El Ninjo“ koji bi mogao uzrokovati još veći rast temperature od onog kojem poslednjih godina svedočimo.

Reč je o najsnažnijem obliku ovog klimatskog fenomena koji nastaje kada temperatura površinskog sloja mora u tropskom delu Tihog okeana poraste za više od dva stepena Celzijusa. Tokom super El Ninja okean oslobađa dodatnu toplotu u atmosferu, što doprinosi rastu globalnih temperatura. Pošto klimatske promene već zagrevaju planetu, ovakav događaj mogao bi da pogura prosečne temperature na najviše nivoe ikada zabeležene.

Pretnja za morski svet

Porast temperature površine mora mogao bi da izazove ozbiljne posledice po morski ekosistem i ribarstvo. Kako se okeani zagrevaju dolazi do jačeg raslojavanja vode: na površini ostaje toplija voda siromašna hranljivim materijama, dok hladnija i hranljivija voda ostaje zarobljena u dubljim slojevima.

Zbog toga hranljive materije teže dospevaju do površine, pa opada broj fitoplanktona – mikroskopskih biljaka koje predstavljaju osnovu morskog lanca ishrane.

Manje fitoplanktona znači manje hrane za zooplankton, ribe, morske ptice i morske sisare. Ovaj efekat posebno je izražen u istočnom delu tropskog Pacifika, gde Humboldtova struja obično donosi hladnu i hranljivim materijama bogatu vodu na površinu, stvarajući jedno od najproduktivnijih morskih područja na svetu. Tokom El Ninja taj proces biva ozbiljno poremećen.

Dramatične posledice po ribarstvo

Snažni El Ninjo događaji poznati su po tome što ozbiljno pogađaju populaciju peruanskih inćuna (Engraulis ringens). Tokom super El Ninja početkom sedamdesetih godina ulov ove vrste opao je za 55 odsto 1972. i za 51 odsto 1973. godine, što je izazvalo ozbiljne ekonomske posledice.

Peruanski inćuni predstavljaju osnovu najvećeg pojedinačnog ribolovnog područja na svetu, čija se vrednost procenjuje na između jedne i tri milijarde dolara godišnje. Oko petine svetske proizvodnje ribljeg brašna potiče upravo iz ovog ribolova, a ono se koristi za proizvodnju približno polovine stočne hrane namenjene globalnoj akvakulturi.

Zbog El Ninja vlasti danas često smanjuju ribolovne kvote ili privremeno zatvaraju ribolov. Trenutno je ribolov peruanskih inćuna obustavljen, što je dovelo do rekordnog rasta cena ribljeg brašna na oko 2.500 dolara po toni. To će povećati troškove uzgoja ribe širom sveta.

Slične posledice beleže se i drugde. Na obali Kalifornije tokom godina El Ninja naglo opada ulov lignji, dok su u Indijskom okeanu zabeleženi padovi ulova tune. Promene u kretanju ribljih populacija dovele su čak i do porasta sporova između država u Južnom kineskom moru, jer ribari prate migracije ribe u tuđe ekonomske zone.

Umiranje koralnih grebena

El Ninjo može ozbiljno da ugrozi i morska staništa. Najpoznatiji efekat odnosi se na koralne grebene. Više temperature mora izazivaju izbeljivanje korala, odnosno izbacivanje mikroskopskih algi od kojih zavisi njihovo preživljavanje. U težim slučajevima korali uginu.

Tokom godina El Ninja masovno izbeljivanje korala postaje uobičajeno širom tropskog Pacifika, Indijskog okeana, jugoistočne Azije i severoistočne Australije.

Nedavni El Ninjo iz perioda 2023–2024. izazvao je nezapamćen toplotni stres u okeanima, a masovno uginuće korala zabeleženo je u zemljama poput Meksika, Australije i Kostarike.

Glad među morskim sisarima

Veliki morski sisari takođe trpe ozbiljne posledice tokom snažnih El Ninjo događaja. Na Galapagoskim ostrvima zabeleženo je masovno uginuće krznenih foka i morskih lavova usled gladi, dok je u Peruu došlo do drastičnog smanjenja populacija morskih ptica. Naučnici su primetili da su ženke foka ostajale na moru duže nego ikada ranije, verovatno u potrazi za sve oskudnijom hranom.

El Ninjo takođe može da podstakne cvetanje štetnih algi koje proizvode toksine opasne za životinje i ljude. Takvi događaji već su doveli do masovnog uginuća kitova koji su se hranili u pogođenim priobalnim područjima.

Naučnici upozoravaju da je teško proceniti pune razmere posledica koje bi super El Ninjo mogao imati po morski svet. Međutim, s obzirom na to da su okeani već pod velikim pritiskom klimatskih promena i da mnoge populacije još nisu uspele da se oporave od El Ninja iz 2023–2024, naredni bi mogao biti najrazorniji do sada.

Izvor: The Conversation

Foto: mariya_m, Pixabay

19. јун 2026. 0 komentara

Promo

Tri Maserati modela u novom izdanju: Grecale, GranTurismo i GranCabrio

by bifadmin 19. јун 2026.

Maserati je predstavio unapređene verzije modela Grecale, GranTurismo i GranCabrio, donoseći osvežen dizajn, razvijeniju tehnologiju i dodatna unapređenja u oblasti performansi i komfora. Dolazak novih verzija na tržište Srbije očekuje se postepeno od kraja leta.Do tada, aktuelni modeli ostaju deo redovne ponude na našem tržištu uz specijalne prodajne pogodnosti.

Predstavljanje unapređene game dolazi u godini u kojoj Maserati obeležava sto godina svog prepoznatljivog simbola – Trozupca. Novi Grecale, GranTurismo i GranCabrio nastavljaju ideju italijanskog gran turisma kroz spoj izražajnog dizajna, sportskih performansi, pažljivo oblikovanih enterijera i tehnologije razvijene tako da vozaču bude intuitivna i nenametljiva.

GranTurismo i GranCabrio: snažniji izraz italijanskog gran turisma

Novi GranTurismo i GranCabrio dobijaju prepoznatljivo osveženje prednjeg dela vozila, sa novim otvorima za vazduh, preciznije oblikovanim detaljima i unapređenom aerodinamikom. Redizajnirani svetlosni potpis na zadnjem delu, kao i nove opcije točkova, dodatno naglašavaju proporcije dva modela koji ostaju verni Maserati ideji automobila za putovanja bez kompromisa između performansi i udobnosti.

U enterijeru su uvedeni novi materijali, kombinacije boja i detalji poput osveženog digitalnog sata, upravljača inspirisanog automobilskim sportom i novog dizajna tastera automatskog menjača. Digitalno okruženje obuhvata centralni ekran od 12,3 inča, dodatni Comfort ekran od 8,8 inča, digitalnu instrument tablu i head-up displej, dok novi sistem prepoznaje znake ometene pažnje i umora vozača.

Trofeo verzije GranTurisma i GranCabria sada razvijaju 590 KS iz 3,0-litarskog V6 Nettuno motora, odnosno 40 KS više u odnosu na prethodnu verziju. Uz maksimalni obrtni moment od 650 Nm, pogon na sva četiri točka i adaptivno vazdušno oslanjanje, ova dva modela zadržavaju karakter pravih grand tourera, ali sa još izraženijim sportskim odgovorom. GranTurismo Trofeo dostiže maksimalnu brzinu veću od 320 km/h.

Električnu stranu ponude predvodi Folgore. GranTurismo Folgore raspolaže sa 760 KS, sistemom sa tri elektromotora i naprednim torque vectoringom na zadnjoj osovini. Zahvaljujući novom upravljanju energijom, deklarisani domet GranTurisma Folgore prelazi 540 kilometara, dok GranCabrio Folgore, prvi potpuno električni kabriolet u svom segmentu, potvrđuje ambiciju Maseratija da elektrifikaciju razvija bez odricanja od prepoznatljivog karaktera brenda.

GranCabrio zadržava posebnu dimenziju otvorene vožnje za četiri putnika, platnenim krovom, uz visoku toplotnu i zvučnu izolaciju. Sistem Air Neck Warmer, standardan kod Trofeo i Folgore verzija, produžava sezonu vožnje sa spuštenim krovom i tokom hladnijih dana. U okviru programa Fuoriserie, po prvi put je moguće personalizovati i platneni krov kroz bespoke konfiguracije.

Grecale dobija novu V6 opciju i dodatno razvija svoj SUV karakter

Maserati Grecale ulazi u novu fazu razvoja sa još izraženijim sportskim karakterom i unapređenim svakodnevnim karakteristikama. Novi prednji branik i maska vozila daju mu niži, širi i dinamičniji stav, dok oblikovani bočni otvori za vazduh doprinose boljem usmeravanju protoka vazduha oko točkova. Ponudu dopunjuju novi dizajni točkova, novi paketi opcionala kao i nove boje iz Fuoriserie programa.

Najznačajnija novina u pogonskoj ponudi je V6 Nettuno motor od 390 KS, koji će biti dostupan u verziji Modena V6. Reč je o motoru razvijenom na osnovama tehnologije karakteristične za Maserati Nettuno porodicu, sa izraženim obrtnim momentom pri nižim obrtajima i linearnim odzivom pri snažnijoj vožnji.

Na vrhu ponude ostaje Grecale Trofeo V6 sa 530 KS, ubrzanjem od 0 do 100 km/h za 3,8 sekundi i maksimalnom brzinom od 285 km/h. Uz njega, kupcima će biti dostupne i blago-hibridne verzije sa četvorocilindarskim motorima, kao i potpuno električni Grecale Folgore sa 550 KS.

Grecale Folgore dodatno unapređuje efikasnost zahvaljujući aerodinamičkim izmenama, novom sistemu aktivne prednje maske i optimizovanim upravljanjem energijom. Maksimalni domet iznosi do 580 kilometara, dok sistem All-Wheel Drive Disconnect omogućava efikasniju raspodelu energije u uslovima kada pogon na sva četiri točka nije neophodan.

Unutrašnjost Grecalea nastavlja da kombinuje praktičnost SUV-a sa luskuznim iskustvom. Korišćenje drveta, kože i ugljeničnih vlakana, nova geometrija upravljača i unapređeni digitalni sat daju kabini savremeniji karakter. U zavisnosti od verzije, među opcijama su vazdušno oslanjanje, head-up displej i Sonus faber audio-sistem sa do 21 zvučnikom.

Italijanska proizvodnja i više prostora za personalizaciju

Svi predstavljeni modeli razvijaju se i proizvode u Italiji – GranTurismo i GranCabrio u Modeni, a Grecale u Kasinu. Uz tehničke novine, Maserati širi i mogućnosti individualnog izražavanja kroz Fuoriserie program, sa novim bojama eksterijera, enterijerskim kombinacijama i detaljima prilagođenim karakteru svakog modela.

Unapređeni Grecale, GranTurismo i GranCabrio predstavljaju nastavak razvoja modela koji zauzimaju važna mesta u Maserati gami.

19. јун 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Može li digitalni juan ugroziti dolar?

by bifadmin 19. јун 2026.

Kina ubrzava razvoj digitalnog juana i pretvara ga iz eksperimentalnog sredstva plaćanja u širi finansijski instrument koji bi, dugoročno, mogao ojačati ambiciju Pekinga da smanji oslanjanje na američki dolar u globalnim transakcijama.

Narodna banka Kine uvela je novi okvir za e-CNY, kinesku digitalnu valutu centralne banke, kojim digitalni juan dobija osobine bliže bankarskom depozitu nego običnoj digitalnoj gotovini. Najvažnija promena je da se na sredstva u digitalnim novčanicima može obračunavati kamata, što e-CNY čini privlačnijim korisnicima koji novac žele ne samo da troše, već i da ga drže u digitalnom obliku.

Time digitalni juan izlazi iz svoje prve faze, u kojoj je uglavnom služio kao digitalna verzija keša, i ulazi u novu fazu u kojoj postaje dio šire bankarske i platne infrastrukture.

Prema podacima kineske centralne banke, do kraja novembra 2025. digitalnim juanom obavljeno je 3,48 milijardi transakcija, ukupne vrijednosti 16,7 biliona juana, odnosno oko 2,37 biliona dolara. To pokazuje da je e-CNY već obradio velike iznose u domaćem platnom sistemu, iako njegova upotreba i dalje zaostaje za dominantnim kineskim platformama poput Alipaya i WeChat Paya.

Peking sada širi i institucionalnu mrežu koja podržava digitalni juan. U sistem bi trebalo da bude uključeno još 12 finansijskih institucija, među kojima su Shanghai Pudong Development Bank i China Everbright Bank. Time se broj ovlašćenih banaka značajno povećava, a cilj je da e-CNY postane vidljiviji u svakodnevnim plaćanjima, javnoj potrošnji, trgovini i prekograničnim poravnanjima.

Šta Kina zapravo želi?

Digitalni juan nije samo tehnološki projekat. On je dio šire strategije Kine da izgradi alternativne kanale plaćanja u svetu u kojem međunarodne transakcije i dalje u velikoj mjeri zavise od dolara, američkog finansijskog sistema i mreže SWIFT.

SWIFT, sistem sa sjedištem u Belgiji, povezuje više od 11.000 finansijskih institucija širom svijeta i jedan je od ključnih stubova međunarodnih plaćanja. Iako SWIFT nije američka institucija, veliki dio globalnih transakcija koje se preko njega odvijaju povezan je s dolarom, pa samim tim i sa zapadnom finansijskom infrastrukturom.

Kina već godinama pokušava da razvije mehanizme koji bi trgovinska plaćanja mogli da pomjere izvan tradicionalnog sistema korespondentskog bankarstva. Jedan od najvažnijih projekata u tom pravcu je mBridge, platforma koja povezuje više digitalnih valuta centralnih banaka i omogućava brža i jeftinija prekogranična plaćanja.

U teoriji, takvi sistemi bi zemljama učesnicama omogućili da deo trgovine poravnavaju bez oslanjanja na dolarske kanale. U praksi, međutim, put do masovne upotrebe je dug i politički osetljiv.

Interesovanje za alternativne platne sisteme dodatno je poraslo nakon što su SAD i saveznici zamrzli oko 300 milijardi dolara deviznih rezervi ruske centralne banke poslije invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine. Taj potez je mnogim zemljama pokazao koliko su izložene zapadnoj finansijskoj infrastrukturi ukoliko se nađu na meti sankcija.

Dva različita modela: Kina gura digitalni novac države, SAD stablecoine

Kineski pristup oštro se razlikuje od američkog. Dok Peking razvija digitalnu valutu centralne banke, SAD se sve više oslanjaju na privatne stablecoine vezane za dolar.

Američki političari i regulatori poslednjih godina favorizuju privatne digitalne dolare, odnosno stablecoine koje izdaju regulisane kompanije, dok se ideja zvaničnog digitalnog dolara centralne banke politički potiskuje. Takav pristup Vašington vidi kao način da dolar zadrži dominantnu ulogu i u digitalnoj ekonomiji, bez stvaranja državnog CBDC sistema nalik kineskom.

Zbog toga se sada oblikuju dva konkurentska modela digitalnog novca. Kineski model se oslanja na centralnu banku, državnu infrastrukturu i kontrolisanu integraciju u bankarski sistem. Američki model oslanja se na privatne izdavaoce stablecoina, tržište kapitala i globalnu potražnju za dolarom.

Može li digitalni juan ugroziti dolar?

Za sada — teško.

Digitalni juan daje Kini snažniji platni alat, ali ne rješava glavne prepreke internacionalizaciji renminbija. Kineska valuta i dalje nije potpuno konvertibilna, kapitalne kontrole ograničavaju slobodno kretanje novca, a strani investitori nemaju isti nivo poverenja u kinesko finansijsko tržište kao u američko.

Dolaru posebnu snagu daje dubina američkog tržišta državnih obveznica, likvidnost, pravna predvidljivost i činjenica da ga centralne banke, kompanije i investitori širom sveta koriste kao sigurno utočište. Kinesko tržište obveznica jeste veliko, ali još ne može da parira globalnoj ulozi američkih trezorskih zapisa.

Zato digitalni juan, barem u ovoj fazi, više izgleda kao strateški dodatak kineskoj finansijskoj moći nego kao direktna pretnja dolaru. On može pomoći Kini da smanji zavisnost od zapadne infrastrukture u dijelu trgovine, posebno sa zemljama koje su politički ili ekonomski bliske Pekingu. Ali da bi postao stvarni rival dolaru, e-CNY mora izaći iz kontrolisanih pilot-projekata i postati redovan instrument međunarodne trgovine.

Najvažniji signal biće da li će prekogranična plaćanja digitalnim juanom preći iz testnih aranžmana u svakodnevnu komercijalnu praksu. Tek tada će se videti da li Kina gradi samo napredniji domaći platni sistem — ili stvarnu alternativu finansijskom poretku u kojem dolar i dalje ima glavnu reč.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

19. јун 2026. 0 komentara

Politika i društvo Vesti

Kućni ljubimci iz Srbije lakše će putovati u EU

by bifadmin 19. јун 2026.

Ljubitelji životinja ubuduće će lakše sa svojim kućnim ljubimcima putovati u zemlje Evropske unije.

Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za veterinu potvrdili su da je Srbija uvrštena na listu trećih zemalja za koje prilikom nekomercijalnog kretanja pasa, mačaka i krznašica u države članice Evropske unije (EU) više nije potrebno serološko ispitivanje na besnilo (titar antitela).

Lakše i brže putovanje

Kako se navodi u saopštenju, ta odluka predstavlja značajno priznanje za veterinarski sistem Srbije i doprinosi jednostavnijem i bržem putovanju sa kućnim ljubimcima u zemlje EU.

Za građane Srbije ovo znači jednostavnije planiranje putovanja sa kućnim ljubimcima, kraće administrativne procedure i smanjenje troškova, jer više neće biti potrebno sprovoditi dodatna laboratorijska ispitivanja kao uslov za putovanje u države članice EU, precizirano je u saopštenju.

Ministarstvo navodi da je odluka rezultat višegodišnjeg sistemskog rada na sprovođenju mera kontrole i iskorenjivanja besnila u Srbiji.

Naglašeno je da su tokom prethodnog perioda uspešno sprovođeni programi oralne vakcinacije divljih životinja, a unapređivan je i sistem nadzora nad besnilom, jačani su dijagnostički i inspekcijski kapaciteti, kao i sistem praćenja i kontrole ove bolesti u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.

Rezultat dugogodišnjeg rada

Svetska organizacija za zdravlje životinja (WOAH) u maju ove godine objavila je samodeklaraciju Srbije o statusu zemlje slobodne od infekcije virusom besnila (Self-declaration of freedom from infection with rabies virus), čime je međunarodno potvrđen dostignuti nivo kontrole i iskorenjivanja ove bolesti u Srbiji.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić ocenio je da odluka EU da Srbiju uvrsti na listu zemalja za koje više nije potreban titar antitela na besnilo predstavlja značajnu potvrdu kvaliteta i efikasnosti domaćeg veterinarskog sistema.

– Ovo je rezultat dugogodišnjeg rada Uprave za veterinu, veterinarskih službi, naučnih i stručnih institucija, kao i svih partnera koji su učestvovali u sprovođenju mera kontrole i iskorenjivanja besnila. Istovremeno, ova odluka donosi konkretne koristi našim građanima i olakšava putovanja sa kućnim ljubimcima u zemlje EU – rekao je Glamočić.

Iz Ministarstva poljoprivrede naglasili su da još ostaju na snazi ostali uslovi za nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca, uključujući trajno obeležavanje mikročipom, važeću vakcinaciju protiv besnila, posedovanje odgovarajućeg veterinarskog sertifikata, kao i ispunjavanje drugih uslova propisanih zakonodavstvom EU i države odredišta.

Izvor: Ekapija

Foto: damedeeso, Depositphotos

19. јун 2026. 0 komentara

Promo

Wizz Air:Predložena ograničenja ugrožavaju radna mesta u Srbiji, povezanost konkurenciju i izbor potrošača

by bifadmin 18. јун 2026.

Wizz Air poziva nadležne organe u Srbiji da preispitaju mere koje bi mogle da ugroze lokalnu zaposlenost, povezanost, konkurenciju i pristupačnost avio-saobraćaja u Srbiji.

Više od 15 godina Wizz Air investira u Srbiju, povezuje milione putnika sa Evropom, otvara kvalitetna lokalna radna mesta, podržava turizam i doprinosi ekonomskom rastu. Danas su sve te koristi dovedene u pitanje.

Ova situacija nije pitanje jedne aviokompanije. Ona se tiče građana Srbije, srpskih porodica, potrošača i privlačnosti Srbije kao destinacije za turizam i investicije.

Radna mesta i privreda Srbije pod rizikom

Baza kompanije Wizz Air u Beogradu podržava stotine lokalnih radnih mesta, uključujući pilote, kabinsko osoblje, inženjere i operativno osoblje. Iza svakog zaposlenog stoji porodica čija egzistencija zavisi od stabilnog zaposlenja.

„Mere koje je uvela Vlada jasno su usmerene na ograničavanje konkurencije, čime se krše međunarodne obaveze Srbije. Vlada i Direktorat civilnog vazduhoplovstva odlučili su da značajno ograniče konkurenciju kako bi zaštitili državnu aviokompaniju. Posledice sežu daleko izvan same aviokompanije. Lokalni pružaoci usluga održavanja, kompanije koje pružaju aerodromske usluge, prevoznici, hoteli, restorani, kao i brojna mala i srednja preduzeća imaju koristi od prisustva Wizz Aira u Srbiji“, izjavio je Andraš Rado, direktor korporativnih komunikacija kompanije Wizz Air.

Svaki potez koji ugrožava bazu u Beogradu dovodi u rizik stotine radnih mesta i hiljade ljudi koji od njih zavise, uključujući i prihode od poreza i doprinosa za socijalno osiguranje koje za lokalne zaposlene kompanija uplaćuje u Srbiji.

Manje konkurencije znači manje izbora

Konkurencija predstavlja jednu od najvažnijih zaštita za potrošače.

Tokom poslednjih 15 godina, Wizz Air je bio jedini strani avioprevoznik koji je otvorio bazu u Beogradu, prevezavši više od 15 miliona putnika ka Srbiji i iz Srbije. Kompanija je kontinuirano razvijala svoju ponudu, doprinoseći tome da avio-saobraćaj ostane pristupačan i dostupan građanima. Smanjenje konkurencije neizbežno znači manje izbora i veći pritisak na cene avio-karata.

Pitanje je jednostavno: da li će putnici u Srbiji imati koristi od manjeg broja konkurenata, manjeg broja linija i manjeg izbora?

Celogodišnja povezanost je važna

Za razliku od mnogih sezonskih operatera, Wizz Air održava obimne operacije tokom cele godine, uključujući i zimsku sezonu.

Ove veze su od ključnog značaja za građane Srbije, privredu, studente, turiste i srpsku dijasporu širom Evrope.

Bez lokalne baze, pojedine linije mogle bi da budu ređe ili da potpuno nestanu, čime bi se smanjila povezanost Srbije i ograničile mogućnosti putovanja za njene građane.

Činjenice o bazama aviokompanija

Aviokompanije same odlučuju gde će rasporediti svoje avione, posade i investicije. To su poslovne odluke koje se zasnivaju na potražnji, profitabilnosti i dugoročnoj strategiji.

Činjenica da neke aviokompanije nisu odlučile da uspostave baze u Srbiji rezultat je njihovih poslovnih odluka, a ne državnih ograničenja.

Uspeh kompanije Wizz Air u Srbiji pokazuje privlačnost zemlje kao vazduhoplovnog tržišta. Kompanija je odlučila da investira, zapošljava radnike iz Srbije i razvija dugoročne operacije upravo zato što je u Srbiji prepoznala značajan potencijal za rast.

Signal investitorima

Ovo pitanje prevazilazi oblast vazduhoplovstva.

Investitori traže stabilno, predvidivo i transparentno poslovno okruženje. Politike koje stvaraju neizvesnost mogu poslati širu poruku međunarodnim kompanijama koje razmatraju buduća ulaganja u Srbiju.

Izbor je jasan

Wizz Air ostaje posvećen Srbiji, svojim zaposlenima i svojim putnicima.

„Pozivamo nadležne organe u Srbiji da sagledaju šire posledice mera koje mogu da smanje konkurenciju, oslabe povezanost, ugroze lokalna radna mesta i dovedu potrošače u Srbiji u nepovoljniji položaj“, dodao je Rado.

Autor fotografija: Nenad Dimić

18. јун 2026. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci