Home Archives
Monthly Archives

октобар 2026

EkonomijaVesti

Argentina će dati pasoš svakome ko plati 350.000 dolara ili kupi obveznice u vrednosti 800.000 dolara

by bifadmin
Argentinski ministar ekonomije Luis Kaputo najavio je da će državljanstvo te zemlje moći da se stekne u zamenu za bespovratni prilog od 350.000 dolara ili kupovinu državnih obveznica u vrednosti od 800.000 dolara.
On je na Iksu napisao da će taj program nositi naziv „Državljanstvo kroz investicije“ i da će biti dostupan u četvrtom kvartalu 2026. godine, preneo je Rojters.

U saopštenju piše da je nova mera deo kontinuiranog procesa otvaranja i međunarodne integracije Argentine.

Za argentinsko državljanstvo takođe mogu da se prijave supružnik podnosioca prijave, kao i njegova deca starosti između 18 i 25 godina, uz uplatu doprinosa od 100.000 dolara u državnu kasu Argentine.

Deca mlađa od 18 godina mogu da se prijave uz doprinos od 25.000 dolara.

Predsednik Havijer Milej nastoji da stabilizuje makroekonomiju zemlje i poveća devizne rezerve u dolarima kroz mere štednje i privlačenje stranih investicija.

Argentina se ovim potezom izdvaja kao prva u Južnoj Americi koja uvodi ovakav direktan model privlačenja kapitala.

Zemlje poput Svetog Kitsa i Nevisa, Antigve i Barbude, Dominike, Grenade i Svete Lucije već decenijama imaju ovakve sisteme. Oni uglavnom funkcionišu kroz donacije državnom fondu od oko 100.000 do 200.000 dolara ili kupovinu odobrenih nekretnina.

Turska ima veoma popularan program sticanja državljanstva kroz kupovinu nekretnina čiji je prag tradicionalno bio oko 400.000 dolara.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Posle više incidenata sa AI sistemima koji su se otrgli kontroli, razmatra se uvođenje novih zakona za kompanije

by bifadmin

Nakon serije incidenata u kojima su najnapredniji sistemi veštačke inteligencije (AI) prekoračili data ovlašćenja i delovali izvan predviđenih okvira, u Sjedinjenim Američkim Državama ponovo se rasplamsala oštra debata o potrebi uvođenja strožeg nadzora nad kompanijama koje razvijaju ove tehnologije.

Suština problema sa kojim se suočavaju zakonodavci i regulatorna tela leži u činjenici da važeći zakonski okvir obavezuje privredne subjekte da obaveste javnost i nadležne organe tek kada nastane jasna, merljiva i dokaziva šteta. Međutim, ukoliko se ozbiljan propust, pokušaj samovoljnog delovanja ili opasno ponašanje AI modela otkriju tokom interne faze testiranja, razvijači trenutno nemaju zakonsku obavezu da o tome obaveste državne organe.

Sve učestaliji primeri pokazuju da problem nastaje mnogo pre trenutka u kojem upravni odbori donose odluku o prijavljivanju incidenta. Da bi kompanija uopšte mogla adekvatno da reaguje na bezbednosnu ranjivost, ona najpre mora precizno da utvrdi šta su njeni modeli radili u određenom trenutku, kojim su eksternim i internim sistemima pristupali i da li su postupali mimo strogo definisanih parametara.

Kada takve neovlašćene radnje mesecima ostanu neprimećene od strane samih inženjera i timova zaduženih za bezbednost, reč je o očiglednom propustu u internom nadzoru. Obavezno zakonsko prijavljivanje ne može samo po sebi da otkloni tehničku grešku koja se već dogodila, ali bi omogućilo da, nakon njenog otkrivanja, podatke dobiju i druga ovlašćena tela. Time bi se omogućilo blagovremeno preduzimanje preventivnih mera zaštite na nivou čitave industrije.

Kad modeli zaobiđu postavljene barijere

Da granica između izolovanog testnog okruženja i realnog sveta postaje sve tanja i nestabilnija, potvrdili su i događaji iz proteklog perioda. Kompanija OpenAI saopštila je da su njeni napredni modeli tokom rutinskih bezbednosnih provera uspeli da zaobiđu zaštitne mehanizme koji je trebalo da im u potpunosti onemoguće pristup otvorenoj internet mreži. Tom prilikom nije narušena samo bezbednost pojedinih delova interne istraživačke infrastrukture same kompanije, već su ugroženi i eksterni sistemi popularne platforme za razvoj mašinskog učenja Hugging Face.

Ubrzo nakon toga, konkurentska kompanija Anthropic sprovela je detaljnu reviziju više od 140.000 internih bezbednosnih testova i identifikovala tri slučaja u kojima je njen model Claude neovlašćeno pristupio računarskim sistemima drugih organizacija. Prema zvaničnom objašnjenju rukovodstva te kompanije, do propusta je došlo usled nesporazuma u komunikaciji sa partnerom angažovanim za sprovođenje eksternog testiranja. Zbog te greške, modeli su dobili pristup otvorenoj mreži, iako je bilo predviđeno da rade u strogo izolovanom okruženju.

Dodatnu dimenziju problema razotkrio je slučaj u kom je potvrđeno da su AI agenti na spoljnim veb-sajtovima neovlašćeno objavili 53 fotografije korisnika servisa ChatGPT. Zbog izostanka ključnih pratećih informacija – poput toga da li su spomenute fotografije prikazivale stvarne osobe, u kom periodu su objavljene i koje su podatke sadržale, analitičarima je onemogućeno da pouzdano procene stvarne posledice po privatnost pojedinaca i bezbednost korisničkih naloga.

Pored kompleksnih opasnosti po sajber-bezbednost i infrastrukturu, prekoračenje ovlašćenja veštačke inteligencije stvara sve opipljivije rizike u svakodnevnom poslovanju. Analizirani slučajevi pokazuju da pojedini poslovni četbotovi samostalno, bez odobrenja ili znanja menadžmenta, zakazuju poslovne sastanke, preuzimaju ugovorne obaveze i vode komunikaciju u ime direktora kompanija. Iako se posledice ovakvih postupaka razlikuju od klasičnog hakerskog upada, oni jasno ukazuju na finansijsku i pravnu štetu koja može nastati kada AI nastupa kao operativni zastupnik bez odgovarajućeg ovlašćenja.

Sive zone važeće regulative

Postojeći američki propisi delimično pokrivaju pojedine aspekte ove oblasti, ali je njihova primena usko uslovljena specifičnom vrstom incidenta i njegovim posledicama. Ukoliko dođe do direktnog ugrožavanja ličnih podataka, primenjuju se standardna pravila o obaveštavanju o povredi privatnosti.

Slično tome, prema pravilima američke Komisije za hartije od vrednosti (SEC), kompanije čije se akcije javno kotiraju moraju da prijave svaki značajan sajberincident uglavnom u roku od četiri radna dana od trenutka kada utvrde njegovo postojanje. Međutim, taj zakonski rok ne počinje da teče u trenutku otkrivanja prvog tehničkog propusta u radu koda, već tek nakon formalne procene uprave da je incident „materijalno značajan za investitore“.

S druge strane, kalifornijski zakon SB 53 nastoji da uvede posebne obaveze za razvijače najnaprednijih modela, uključujući i obavezno prijavljivanje određenih kritičnih bezbednosnih incidenata. Ipak, na saveznom nivou i dalje ne postoji opšta obaveza prijavljivanja opasnog i nepredviđenog ponašanja AI sistema u trenutku njegovog identifikovanja.

Direktna posledica ovakvog pravnog vakuuma jeste to što izuzetno ozbiljni nalazi ostaju u potpunosti skriveni od šire stručne javnosti i nadležnih državnih organa. Ukoliko AI model tokom testiranja pokuša da zaobiđe nadzor, deaktivira sopstveni mehanizam praćenja ili ostvari neovlašćeni pristup mreži, a inženjeri uspeju da takav pokušaj zaustave pre nego što nastane direktna materijalna šteta, događaj formalno ne ispunjava uslove za prijavljivanje.

Ipak, podaci o tome na koji je način model zaobišao ograničenja i koja je zaštitna barijera zakazala od neprocenjivog su značaja za čitavu industriju. Ukoliko takvi nalazi ostanu zaključani unutar jedne privatne kompanije, izostaje mogućnost da drugi akteri na tržištu provere i zaštite sopstvene sisteme od istih ili sličnih grešaka.

Balansiranje između poslovne tajne i javne bezbednosti

U pokušaju da se premosti ovaj pravni jaz, u američkom Kongresu zvanično je predstavljen predlog zakona pod nazivom AI Incident Reporting Act. Prema ovom predlogu, Ministarstvo trgovine dobilo bi nadležnost da precizno definiše koje modele, imajući u vidu njihove kapacitete i potencijalne rizike, treba obuhvatiti novim merama. Kompanije koje razvijaju takve sisteme bile bi u obavezi da prijave opasne aktivnosti u roku od sedam dana od njihovog otkrivanja.

Predlogom su posebno obuhvaćeni pokušaji modela da izbegne ljudski nadzor, onemogući sopstveno isključivanje ili ispolji sposobnosti koje mogu ugroziti javnu bezbednost. Predviđeno je podnošenje preliminarne prijave na osnovu raspoloživih informacija, uz njeno naknadno dopunjavanje novim nalazima tokom istrage. Time bi regulator mogao da prati razvoj incidenta bez čekanja na njen potpuni završetak.

Pri tome treba razlikovati prijavljivanje državnim organima, obaveštavanje oštećene organizacije i javno informisanje. Oštećenim sistemima potrebni su brzi tehnički podaci kako bi utvrdili šta se dogodilo i primenili odgovarajuće zaštitne mere, dok nadležni organi na osnovu prijavljenih incidenata mogu da utvrđuju da li se pojavljuju obrasci koji ukazuju na šire bezbednosne rizike.

Javnost, sa druge strane, ima interes da bude informisana o pouzdanosti tehnologije, ali bi objavljivanje detaljnih tehničkih podataka moglo olakšati zloupotrebu takvih informacija. Zbog toga obaveza prijavljivanja državnim organima ne podrazumeva automatsko javno objavljivanje svih podataka.

Analitičari naglašavaju da ključ uspeha leži u rešavanju direktnog sukoba interesa. Kompanija koja razvija model raspolaže najvećim delom podataka potrebnih za ispitivanje njegovog ponašanja, ali istovremeno obelodanjivanje ozbiljnog propusta nosi rizik od narušavanja reputacije, pada vrednosti akcija i talasa privatnih tužbi. Zbog toga odluka o informisanju javnosti i države ne sme primarno zavisiti od poslovne procene same kompanije.

Da bi novi zakonski okviri zaista dali održive rezultate, državni organi moraju obezbediti adekvatno plaćene stručne kadrove i tehničke kapacitete koji će biti sposobni da samostalno verifikuju navode iz podnetih izveštaja. U suprotnom, obaveza prijavljivanja pretvoriće se u puku birokratsku formalnost, dok će javnost i privreda ostati prepuštene proceni interesa i dobroj volji samih tehnoloških giganata.

Autor: Milena Šović, AI Implementation Specialist & AI Content Trainer

Foto: deagreez1, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

UBS: U septembru najveći rast potrošačkih kredita

by bifadmin
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju septembra ove godine bili su oko 4.818 milijardi dinara, što je uvećanje od 1,3 odsto u odnosu na avgust, a među pozajmicama građana potrošački krediti su imali najveći rast, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Krediti pravnih lica iznosili su oko 2.526 milijardi dinara i za 1,3 odsto su bili veći nego prethodnog meseca, a pozajmice preduzetnika su uvećane 1,5 odsto, na oko 103,8 milijardi dinara.
Dug stanovništva bankama bio je veći 1,2 odsto i iznosio je oko 2.187 milijardu dinara.
Među kreditima stanovništva gotovinski su bili veći jedan odsto, potrošački 2,5 odsto, stambeni 1,5 odsto, zajmovi za refinansiranje 0,3 odsto, a poljoprivredni 0,9 odsto.
U kašnjenju otplate na kraju septembra bilo je 1,8 ukupnih bankarskih pozajmica, koliko i u avgustu.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Da li dete treba da nauči čitanje pre polaska u školu?

by bifadmin

Čitanje pre polaska u školu je tema koja se decenijama javlja u razgovorima roditelja. Postoje deca koja već u ranijem uzrastu pokazuju interesovanje za slova i mogu da nauče da ih povezuju u reči i počnu da čitaju. Međutim, to ne bi trebalo da bude razlog da roditelji svoje dete uče da čita pre polaska u školu.

Roditelji predškolaca često postavljaju sebi pitanja:

„Šta ako ostali drugari u odeljenju budu znali da čitaju, a moje dete ne?“
„Kako da roditelj pruži detetu podršku, a da ne pogreši ili ne pretera?“

Važno je zapamtiti da se od šestogodišnjaka očekuje da pravilno i jasno izgovara sve glasove našeg jezika, a ukoliko ima odstupanja, potreban je logopedski tretman. Logoped se ne bavi samo izgovorom glasova, već i podsticajem razvoja različitih predškolskih veština. Ukoliko čitanje i pisanje posmatramo kao krov kuće, razvijene predškolske veštine predstavljaju njen temelj.

Šta su predškolske veštine?

Ovo su samo neka od pitanja koja mogu pomoći roditeljima da bolje razumeju koje predškolske veštine dete treba da razvija:

Da li predškolac razlikuje levu i desnu stranu?
Da li može da prepozna slova, imenuje ih i izdvoji?
Da li pravilno izgovara sve glasove i razlikuje ih?
Da li lako može da imenuje pet reči koje počinju određenim slovom?
Može li da recituje pesmicu?
Kako prepričava priče? Kakvim rečenicama se izražava?
Može li da „rastavi“ reč na slova od kojih se sastoji? Na primer: „Iz kojih slova se sastoji reč SUNCE?“
Razume li odnose „pre“ i „posle“ kada treba da odredi mesto slova u reči u odnosu na druga slova? Na primer: „U reči KAČKET, koje slovo je pre slova Č, a koje posle njega?“ Da li lako prepoznaje reči koje se rimuju?

Logoped će vam kroz odgovore na ova pitanja pomoći da razumete koje veštine treba da podstičete kod svog deteta i, što je još važnije, odakle da počnete. Vežba koja je detetu preteška može stvoriti otpor i negativne emocije prema učenju, dok vežba koju lako izvodi može poslužiti kao motivacija za postizanje postavljenog cilja.

Pamćenje, rečnik, pravilan izgovor glasova, sposobnost prepričavanja priča i događaja, kao i fonološka svesnost o glasovima u reči su veštine koje čine osnovu pripreme deteta za školu.

Kako roditelji mogu da podstiču predškolske veštine?

Roditelji, uz savete i konkretne vežbe koje dobiju od logopeda, mogu kod kuće da budu velika podrška svom detetu u razvoju predškolskih veština.

Preporuka je da se ove aktivnosti sprovode kontinuirano i kroz igru. Kada su aktivnosti deci interesantne, lakše prihvataju nešto novo, a to znači i da brže uče.

Čitanje kroz igru

Kako bi dete naučilo da prepoznaje i razlikuje slova, treba da bude u kontaktu sa njima. Ovo je prava prilika da koristite edukativne igračke, a to mogu biti slagalice, sličice ili drveni simboli. Igračke treba držati u vidnom polju deteta.

Uz pomoć asocijacija dete lakše i dugotrajnije pamti izgled slova. Evo primera igre za ćirilično slovo R.

Dete je u ulozi detektiva i otkriva slovo: „Ovo slovo ima telo i glavu.“ Zatim ga pravimo od plastelina, kamenčića ili bockalica i pitamo dete na šta mu liči. Zajedno smišljamo pet reči koje počinju tim slovom, ali i reči koje se njime završavaju.

Slovo možemo da tražimo u šetnji, prostorijama u kojima boravimo ili knjižicama. Možemo da imitiramo njegov oblik rukama, a zatim da ga „sakrijemo“ u crtežu. Recimo, možemo da izrežemo leptira od papira i iza njegovog desnog krila sakrijemo ćirilično slovo R.

Kroz ovakav pristup i kontinuirano podsticanje predškolskih veština gradite čvrst temelj za kasnije usvajanje čitanja i pisanja.

Kada treba posetiti logopeda?

Roditelji koji posete logopeda, pa čak i u svrhu savetovanja, su u velikoj prednosti jer se logopedskom procenom otkrivaju polja na kojima možete raditi sa svojim detetom. Stručno lice će vas uključiti, pokazati i objasniti kako tačno da izvodite vežbe koje prethodno odabere na osnovu potrebe deteta.

Izvor: Stetoskop

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

10 godina kompanije Froneri Adriatic u Srbiji

by bifadmin

Vodeći proizvođač sladoleda u regionu, kompanija Froneri Adriatic, ove godine ponosno obeležava značajan jubilej, 10 godina uspešnog poslovanja u Srbiji. Tokom protekle decenije, sladoledi proizvedeni u našoj zemlji postali su omiljeni izbor potrošača širom planete, dok kompanija nastavlja da učvršćuje svoju poziciju i beleži kontinuirani rast.

Nakon obimnih investicija od preko 75 miliona evra, savremeni proizvodni pogon u Staroj Pazovi izrastao je u jednu od tehnološki najnaprednijih fabrika u regionu i ključno čvorište u globalnoj mreži kompanije. Sa 15 najsavremenijih proizvodnih linija, iz Stare Pazove na više od 35 svetskih tržišta plasira se preko 200 različitih proizvoda. Bogat portfolio obuhvata više od 20 globalno i lokalno voljenih brendova, među kojima su Milka, Oreo, Pirulo, Nesquik, Nirvana i Aloma.

Izvanredni poslovni rezultati potvrđuju stabilan razvoj i snažnu izvoznu orijentisanost. Kompanija je proteklu godinu završila sa ukupnim rastom prodaje od 3,7 odsto i ostvarenim prihodom od prodaje većim od 84 miliona evra, pri čemu je čak 93,65 odsto prihoda ostvareno na inostranim tržištima.

Povodom ovog značajnog jubileja, Milan Stojanović, direktor operacija kompanije Froneri Adriatic, izjavio je: „Rezultati koje ostvarujemo jasna su potvrda kontinuiteta, stabilnosti i snage našeg poslovanja u Srbiji tokom čitave jedne decenije. O tome najbolje govore sami brojevi. Od 2018. do kraja 2025. godine u Staroj Pazovi proizveli smo više od 181.000 tona sladoleda, dok je u proteklih 10 godina sa naših traka izašlo preko milijardu pojedinačnih sladoleda. Međutim, naš najveći kapital su naši ljudi. Ponosan sam na činjenicu da funkcionišemo kao jedna velika porodica čiji predani rad omogućava da sladoledi napravljeni u našoj zemlji svakodnevno donose radost milionima potrošača širom sveta.“

Paralelno sa poslovnim uspehom, Froneri Adriatic postavlja visoke standarde u oblasti zaštite životne sredine. Celokupna proizvodnja zasniva se na korišćenju energije iz obnovljivih izvora, a dostignut je i rigorozni „zero to landfill“ standard, što podrazumeva da se sav otpad reciklira, ponovo upotrebljava ili pretvara u energiju. Istovremeno, u kompaniji naglašavaju da je ključ desetogodišnjeg razvoja ulaganje u ljude i stvaranje sigurne, stimulativne i prijatne radne sredine. Kroz raznovrsne pakete benefita, programe profesionalnog razvoja, privatno zdravstveno osiguranje i podršku u ključnim životnim trenucima, kompanija aktivno brine o svojoj zajednici i svim zaposlenima.

Inače, globalni brend Froneri nastao je kao zajednički poduhvat kompanija Nestlé i R&R Ice Cream, a danas predstavlja jednog od najvećih svetskih i evropskih proizvođača sladoleda. U narednoj deceniji poslovanja, fokus kompanije Froneri Adriatic ostaje na daljem širenju tržišnog prisustva, razvoju inovativnih proizvoda u skladu sa savremenim svetskim trendovima, kao i bezuslovnom održavanju vrhunskog kvaliteta.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Kvalitet javnih podataka o privredi Srbije: Proveriti pre upotrebe

by bifadmin

Iako je ekonomska statistika u Srbiji bolja od one u regionu, javni podaci pate od brojnih praznina i nelogičnosti, a najveća teškoća nastaje onog trenutka kada se sa opštih pređe na detaljnije analize, ukazuju ekonomski analitičari. Od kvaliteta podataka još problematičnije je njihovo selektivno tumačenje, pa ne čudi što građani često imaju utisak da se stvarnost u kojoj žive drastično razlikuje od one kojom se hvale političari.

Kakav je kvalitet javnih podataka o privredi Srbije, pa time i njihova upotrebna vrednost? Ekonomista Goran Radosavljević ocenjuje da Narodna banka Srbije (NBS) ima najbolje analize jer „sedi“ na podacima, solidna je i statistika Ministarstva finansija „iako bi neki segmenti mogli biti razrađeniji“, dok su finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR) o poslovanju preduzeća upitni iz razloga što te izveštaje niko ne proverava, osim kroz retke revizije.

Najviše se kriju podaci o javnim nabavkama, naročito u javnom sektoru, pa moraju da se traže preko poverenika za informacije od javnog značaja, a često se ne dobiju ni tako.

„Ono što država hoće da sakrije, uspeva u tome. Ministarstvo finansija izveštava o trošenju republičkog budžeta i izgleda kao da je sve transparentno, a u stvari, neretko se fingira transparentnost. Šta, na primer, stoji iza cifara za specijalizovane usluge, ne zna se“, komentariše Radosavljević za B&F.

Čemu služi prebrojavanje kokošaka i svinja?

Prema njegovom mišljenju, statistika u Srbiji se popravila od 2004. godine, kada je rađen program provere podataka, ali i dalje ima praznina i neobjašnjivih metodoloških nelogičnosti, od toga koliki je tačno bruto domaći proizvod (BDP) i kako u nekom periodu nominalno raste 20%.

Ukrštanjem podataka, trebalo bi da se dođe do suštinskih zaključaka, „ali, kada se, na primer, vlast hvali rastom BDP-a po glavi stanovnika, deo tog rasta je nastao zbog odlaska građana u inostranstvo, a isti je razlog i za pad nezaposlenosti. Ako se ukrsti podatak o količini nekretnina kupljenih sopstvenim sredstvima sa prosečnom zaradom, prvi zaključak je da neko pere pare. Ili, ukoliko se posmatraju podaci o poljoprivredi o broju kokošaka ili svinja, bez nekog trenda, čemu oni služe“, pita naš sagovornik.

Uprkos navedenim i drugim manjkavostima, Radosavljević ocenjuje da je po broju, dostupnosti i kvalitetu javnih podataka Srbija bolja od država u regionu, a u odnosu na EU je na nivou proseka.

Volim, ne volim…

Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta takođe zaključuje da NBS redovno izveštava javnost, posebno kada je reč o kretanju inflacije, korisne analize daje i Privredna komora Srbije (PKS), dok pregled najvažnijih ekonomskih pokazatelja publikuje RZS, ali to su deskriptivno-tehničke analize, bez vrednosne ocene.

S druge strane, Ministarstvo finansija u Fiskalnoj strategiji i Programu ekonomskih reformi objavljuje detaljnije analize i projekcije, međutim, to su zvanični izveštaji republičke vlade i po pravilu su afirmativni.

„Mi u Fiskalnom savetu nezavisno ocenjujemo privredna kretanja, preispitujemo realnost državnih projekcija i ukazujemo na ključne strukturne rizike koji mogu ugroziti javne finansije i privredni rast. Spoljni reper su nam podaci iz publikacija Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke“, kaže Brčerević za B&F

Naš sagovornik navodi da je statistički sistem Srbije razvijeniji nego u zemljama regiona koje su kandidati za članstvo u EU i zasniva se na međunarodnoj metodologiji. Međutim, u pojedinim oblastima, poput statistike državnih finansija postoje nelogičnosti. „Učestale su revizije statističkih podataka, pre dve godine urađena je relativno velika revizija BDP-a, prošle godine je vrednost izvoza naknadno korigovana za preko milijardu evra, a verovatno će se neki podaci i dalje revidirati“, predviđa Brčerević.

Na pitanje da li vlast „šminka“ podatke, naš sagovornik odgovara kako ne veruje da se to radi namerno, jer se podaci produkuju po standardnim metodologijama, a podatke RZS-a preuzimaju i proveravaju Evrostat i MMF.

„Češći je problem u tumačenju, a ne u samim podacima. Političari po pravilu ističu pokazatelje koji idu u prilog njihovim politikama, dok prećutkuju one koji ukazuju na probleme. Zbog toga građani ponekad stiču utisak da zvanična statistika ne odgovara njihovom svakodnevnom iskustvu, iako razlika uglavnom proizlazi iz selektivnog predstavljanja podataka“, ukazuje glavni ekonomista Fiskalnog saveta. .

Đavo je u detaljima

Najveći problem, međutim, nastaje kad se sa opštih pređe na detaljnije analize. „Tada se često pokaže da za Srbiju nedostaju pojedini pokazatelji koji su standardno dostupni za zemlje EU. U takvim slučajevima, analitičari moraju da odustanu od dela analize ili da sami pronalaze rešenja“, predočava Brčerević.

Još jedan problem je to što su podaci o osnovnim agregatima međunarodno uporedivi, ali nisu svi podjednako pouzdani, ukazuje Svetozar Tanasković, saradnik Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN).

„Statistika koja posmatra ove podatke je metodološki usklađena sa evropskim standardima, kakve su statistika cena, nacionalni računi, spoljna trgovina ili monetarna i fiskalna statistika, ali ipak postoje slabosti kod serija koje su među najvažnijim za ocenu privrednih kretanja“, kaže Tanasković za B&F.

On navodi primer da je Anketa o radnoj snazi godinama pokazivala rast zaposlenosti, koji se nije mogao objasniti kretanjem proizvodnje, potrošnje i doprinosa jer je od 2012. do 2017. zaposlenost rasla trostruko brže od BDP-a, što je bilo bez presedana u regionu. Slično je i u građevinarstvu, koje se procenjuje iz izveštaja izvođača o vrednosti izvedenih radova. Kod te serije se dešavalo da se zabeleže dvocifreni skokovi i padovi, dok kod drugih pokazatelja koji bi trebalo slično da reaguju, nije uočena promena tolikog intenziteta.

„To je jedan od razloga zašto ’Kvartalni monitor’ koji izdaju FREN i Ekonomski fakultet u Beogradu, uz zvanične podatke prati i sopstveni indeks proizvodnje cementa kao ‘dodatnu indikaciju stvarnog stanja’. U stručnoj javnosti su već neko vreme prisutne i zamerke na pojedine pondere koji se koriste prilikom računanja inflacije, pa podaci o njoj kao da ne odslikavaju stvarni rast cena“, komentariše Tanasković.

Slično Brčereviću, i saradnik FREN-a napominje da je dostupnost podataka za standardne makroekonomske pokazatelje koje objavljuju RZS, NBS i Ministarstvo finansija zadovoljavajuća, ali da teškoće počinju onog trenutka kada analiza zahteva detaljnije podatke od objavljenih. Znatan deo onoga što RZS prikupi i obradi nikada se javno ne objavi, a pristup tim podacima nije slobodan.

„Republički zavod za statistiku ustupa mikropodatke samo akreditovanim naučnoistraživačkim organizacijama, uz odobrenje direktora i poseban ugovor. Nezavisni analitičari izvan tog kruga, do njih ne mogu da dođu. Za posebne obrade na zahtev RZS naplaćuje naknadu, pa nezavisna analiza time poskupljuje“, objašnjava Tanasković.

Manjak sektorskih analiza

Ogroman problem srpske statistike je nedovoljan broj sektorskih analiza. To najviše pogađa mala i srednja preduzeća koja su zato primorana da odluke o ulaganjima donose na osnovu sopstvenih iskustava, dok država neretko raspoređuje podsticaje bez uvida u detaljnije analize tržišta. Za takve analize potrebni su vreme i novac, traju mesecima, zahtevaju izuzetno veliki analitički trud, uz pažljivu obradu i tumačenje podataka, ukazuje Brčerević.

Tanasković smatra da to nije slučajno, jer tržište primenjenih ekonomskih istraživanja gotovo da ne postoji. „Ako država i naruči analize, poverava ih institutima za koje se unapred zna da nijedan aspekt državne politike neće oceniti nepovoljno, a kompanije koje imaju poslove sa državom odvraćaju se od finansiranja nezavisnih istraživanja, jer strahuju da bi ih to moglo koštati ugovora“, navodi Tanasković.

Svetlana Jovičić

Biznis i finansije 249, septembar 2026.

Foto: Drew tilk, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Nike planira da smanji broj zaposlenih zbog pada prodaje

by bifadmin

Nakon objave rezultata svog poslovanja u prvom kvartalu fiskalne 2027. sportski gigant Nike najavio je smanjenje radne snage.

Kompanija je istovremeno objavila i prognozu za celu fiskalnu godinu, navodeći da očekuje da će prihodi u fiskalnoj 2027. godini pasti za visok jednocifren procenat. Nike očekuje i prilagođenu zaradu po akciji u rasponu od 1,15 do 1,35 dolara.

Akcije kompanije pale su u trgovanju nakon zatvaranja berze više od pet odsto, na oko 33 dolara

Kako je Nike poslovao od juna do avgusta?

Sportski gigant je u ovom periodu prihodovao 11,2 milijarde dolara, što je četiri odsto manje nego u istom kvartalu lane. Dobit mu je bila 712 miliona dolara, što je 2% manje nego godinu dana ranije.

Kompanija je saopštila da je prihod brenda Nike pretrpeo udarac prvenstveno zbog kontinuiranog pada poslovanja u Kini. Prihod na tom tržištu smanjen je 26%. Izvršni direktor Elliott Hill rekao je analitičarima da kompanija „hitno preduzima mere“ kako bi poboljšala poslovanje u tom regionu.

Prihod u Severnoj Americi iznosio je 5,13 milijardi dolara, nešto više od očekivanih 5,11 milijardi, prema podacima StreetAccounta. Nike je prijavio i bruto maržu od 42,8%, dok su analitičari očekivali 42,4%.

„Uprkos tom napretku, naš biznis usmeren na sportske performanse još nije dovoljno velik da nadoknadi pritisak koji osećamo u segmentima Nike Sportswear, Jordan Brand i Velika Kina“, rekao je Hill analitičarima.

Prihod Nikeovog segmenta sportske odeće, koji je prema Hillovim rečima činio nešto manje od polovine ukupnih prihoda u kvartalu, pao je za dvocifren procenat.

Reogranizacija poslovanja

Kompanija je najavila je i plan reorganizacije čiji je cilj da „pozicionira Nike za dugoročni rast“. Navedeno je da će strategija dovesti do otpuštanja počev od 2027. godine, ali kompanija nije saopštila koliko bi radnih mesta moglo biti ukinuto. To je treći krug otpuštanja koji je Nike najavio ove godine.

Kompanija planira da se usredsredi na modernizaciju lanca snabdevanja, organizaciju poslovanja u tri geografske celine, izgradnju novog kampusa u Indiji, kao i promene u načinu rada i organizaciji zaposlenih. Tri geografske celine biće: Amerika; Azija i Pacifik i Velika Kina; te Evropa, Bliski istok i Afrika.

Očekuje se da će strategija, koju je Nike nazvao Pace, doneti oko 2,5 milijardi dolara ušteda do fiskalne 2031. godine. Kompanija je dodala i da će reorganizacija smanjiti zaradu po akciji u fiskalnoj 2027. godini za 15 centi zbog troškova restrukturiranja.

Izvor: CNBC

Foto: c1n3ma, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Pepco Group očekuje više od 4,5 milijardi evra prihoda u FY26

by bifadmin

Pepco Group očekuje da će prihodi u finansijskoj 2026. godini premašiti 4,5 milijardi evra, uz rast od oko 8 odsto po konstantnim deviznim kursevima, što je na gornjoj granici prethodno objavljenih smernica kompanije. Grupa je istovremeno povećala očekivanja za rast prilagođene neto dobiti na više od 60 odsto, dok bi slobodni novčani tok trebalo da premaši 350 miliona evra.

Rezultate je podržao snažan četvrti kvartal. Zaključno sa 20. septembrom, prihodi su u ovom periodu porasli za 15,6 odsto, dok je prodaja na uporedivoj osnovi, bez FMCG kategorije, povećana za 9,5 odsto. To predstavlja najbolji kvartalni rezultat Pepco Group od redefinisanja poslovne strategije i osmi uzastopni kvartal pozitivnog rasta prodaje na uporedivoj osnovi.

Rast je zabeležen na svim ključnim tržištima. Zapadna Evropa ostvarila je rast prodaje na uporedivoj osnovi od 14,9 odsto, CEE North od 8,8 odsto, a CEE South od 8,2 odsto. U Poljskoj, najvećem tržištu Grupe, rast je iznosio 5,9 odsto. Snažnim rezultatima doprinela je i planirana rasprodaja zaliha iz prethodnih sezona, zahvaljujući kojoj kompanija novu finansijsku godinu dočekuje sa značajno osveženim zalihama.

„FY26 je bila godina od presudnog značaja za Pepco Group. Završili smo transformaciju portfolija u poslovanje fokusirano isključivo na Pepco, dok je snaga brenda kontinuirano rasla tokom godine. Četvrti kvartal bio je naš najsnažniji od redefinisanja strategije. U novu finansijsku godinu ulazimo kao fokusiranije i efikasnije poslovanje, uz ubrzano širenje u Zapadnoj Evropi i stabilan rast na našem ključnom poljskom tržištu“, izjavio je Stephan Borchert, generalni direktor Pepco Group.

Pepco Group očekuje da će FY26 završiti sa oko 250 neto novih prodavnica, odnosno ukupno približno 4.260 prodavnica. Kompanija planira i ubrzano širenje u Zapadnoj Evropi, gde je predviđeno otvaranje najmanje 600 novih prodavnica između FY27 i FY30.

Upravni odbor Pepco Group odobrio je i novi višegodišnji program otkupa sopstvenih akcija u vrednosti do 400 miliona evra, koji će biti realizovan u periodu od FY27 do FY29. Odluka dolazi nakon što je tokom FY26 kompanija realizovala otkup akcija u ukupnoj vrednosti od 550 miliona evra.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Velika rasprodaja obveznica trese tržišta: Troškovi zaduživanja skaču širom sveta

by bifadmin
Globalno tržište državnih obveznica ponovo je pogodila velika rasprodaja, pa su troškovi zaduživanja u SAD, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Japanu dostigli najviše nivoe u više decenija. Američki prinos na desetogodišnje obveznice nakratko je dostigao 5,34 odsto, najviše od 2002. godine, pre nego što se kasnije spustio na oko 5,26 odsto kada su investitori počeli da kupuju obveznice po nižim cenama. Ipak, analitičari smatraju da prostor za novi pad cena obveznica i rast prinosa i dalje postoji.
Iza pritiska na obveznice nalazi se kombinacija inflacije, skupih energenata i snažne potražnje za kapitalom. Više cene energije ponovo povećavaju inflatorne rizike, dok ogromna ulaganja u veštačku inteligenciju i data centre podstiču privredni rast, ali istovremeno povećavaju konkurenciju za kapital. Zbog toga investitori očekuju da će kamatne stope ostati visoke duže nego što se ranije predviđalo. Budući da prinosi rastu kada cene obveznica padaju, posledica je skuplje zaduživanje za države, kompanije i građane, uključujući i stambene kredite, prenosi Rojters.

m PixabayAmeričke obveznice su posebno važne jer desetogodišnji prinos predstavlja svojevrsnu referentnu tačku za globalne troškove zaduživanja i vrednovanje brojnih finansijskih ulaganja. Njegov rast tokom trećeg kvartala bio je najveći u jednom kvartalu u ovom veku. Deo analitičara upozorava da više kamate mogu dodatno zaoštriti finansijske uslove i povećati rizik od usporavanja privrede, mada se istovremeno ukazuje na to da je ukupna američka ekonomija i dalje relativno snažna. Pritom se ne razvijaju svi delovi ekonomije jednako, bogatiji slojevi bolje podnose visoke kamate i cene, dok su domaćinstva sa nižim prihodima već duže pod pritiskom.

Francuska je trenutno jedna od glavnih tačaka napetosti na evropskom tržištu obveznica. Prinos na njene desetogodišnje obveznice približio se simboličnom nivou od pet odsto, najvišem od 2002. godine, dok je razlika u odnosu na nemačke obveznice blizu nivoa zabeleženih tokom dužničke krize evrozone. Investitore brine sposobnost francuske vlade da sprovede mere štednje predviđene budžetom za 2027. godinu, dok je cena osiguranja francuskog duga od rizika neplaćanja dostigla najviši nivo od 2013. godine. Zbog toga se pojavilo i pitanje da li bi Evropska centralna banka mogla da interveniše na francuskom tržištu.

Sličan pritisak vidi se i u drugim velikim ekonomijama. Prinos na britanske tridesetogodišnje obveznice prešao je šest odsto, što je najviše od 1998. godine, dok se usporavanje rasta cena kuća povezuje sa efektima viših kamata. U Japanu su prinosi na državne obveznice peti uzastopni kvartal beležili rast, u trenutku kada se zemlja posle višedecenijske deflacije suočava sa trajnijom inflacijom. Institut za međunarodne finansije procenjuje da su razvijene zemlje tokom prethodne godine platile više od 3.300 milijardi dolara kamata samo na međunarodno trgovane državne obveznice, više nego što je globalno potrošeno na veštačku inteligenciju, odbranu ili čistu energiju.

Pritisak se u četvrtak proširio i na druga tržišta, ali su obveznice pretrpele najveći udar. Akcije i tržište korporativnog duga bili su nestabilni, dok je indeks kreditnih svopova za visokorizične obveznice, instrumenta kojim se investitori štite od neizvršenja obaveza, dostigao najviši nivo od početka aprila. U isto vreme, prinosi na državne obveznice u više velikih ekonomija ostali su na nivoima koji su znatno viši nego ranije tokom godine.

Istovremeno, podaci iz realne ekonomije za sada ne pokazuju naglo usporavanje koje bi centralnim bankama olakšalo odluku da ponovo snize kamate. Industrijska aktivnost u Evropi i Aziji prošlog meseca je porasla, delom zahvaljujući ulaganjima povezanim sa veštačkom inteligencijom. Tržišta zato menjaju ranija očekivanja o smanjenju kamata u SAD nakon povećanja prošlog meseca. Sada se očekuju još najmanje tri povećanja do sredine 2027. godine. U evrozoni je inflacija takođe bila viša od očekivanja, a tržište predviđa još tri povećanja kamate ECB od po 0,25 procenata do sredine 2027.

Foto: Maksym Yemelyanov, Depositphotos
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Euribor porastao 30 odsto od početka godine: Šta to znači za rate stambenih kredita u Srbiji

by bifadmin

Mesečni Euribor porastao je sa oko 2,1% početkom godine na gotovo tri odsto do 22. septembra, uz posebno snažan rast tokom septembra. Od januara, tromesečni i šestomesečni Euribor porasli su za po 30%. Kao jedan od ključnih razloga stručnjaci navode rast cena energenata, pre svega nafte. Postavlja se pitanje hoće li to, i kako, uticati na rast kamata na stambene kredite.

Profesor Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije ocenjuje da je aktuelni rast Euribora posledica energetskog šoka i očekivanja da bi centralne banke mogle da zadrže ili povećaju kamatne stope.

Grubišić za Euronews Srbija objašnjava da trenutna situacija podseća na period iz 2022. i 2023. godine, kada je nagli rast cena energenata snažno uticao na inflaciju.

– Radi se o klasičnom energetskom šoku koji smo imali poslednji put 2022. i 2023. godine. Cena nafte se stabilno održava iznad 100 dolara po barelu i neizvesno je kada će se spustiti na prirodni nivo između 60 i 70 – navodi Grubišić.

On dodaje da rast cena energenata proizvodi inflatorne pritiske i povećava inflaciona očekivanja, zbog čega centralne banke moraju da vode računa o kamatnim stopama.

– Centralne banke moraju da podignu kamatne stope, jer im je prvi mandat da zadrže inflaciju u ciljanom koridoru. To je uradila i Evropska centralna banka i onda posledično Euribor reaguje i na podizanje kamata i na očekivanja eventualnog daljeg povećanja, u najavi je još jedno do kraja godine – objašnjava profesor.

On kaže da korisnici kredita sada ne treba da brinu.

– Ovaj porast je već ukalkulisan u ono što zovemo zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, takozvanu krovnu kamatu – kaže on.

Prema njegovim rečima, zakonsko ograničenje sprečava da zbirna kamatna stopa nastavi da raste bez ograničenja, čak i ukoliko Euribor u određenom periodu nastavi da raste.

– Čak i da se desi da Euribor dalje raste, njihova zbirna kamatna stopa ne može da poraste, jer je to, ipak, zaštićeno i zakonom – ističe Grubišić.

Ko će najviše osetiti rast Euribora?

Građani koji imaju kredite sa promenljivom kamatnom stopom već su mogli da osete posledice rasta Euribora.

– U odnosu na period kada je Euribor bio oko 2,1%, korisnici su određeni rast već osetili, u zavisnosti od toga da li imaju tromesečni ili šestomesečni Euribor i kada im dospevaju promene kamatne stope – navodi Grubišić.

Kod kredita vezanih za šestomesečni Euribor promene se, kako on objašnjava, odražavaju dva puta godišnje, dok se kod tromesečnog obračun usklađuje četiri puta godišnje.

– Nekog porasta je već bilo i oni su to već i osetili, jer ovo traje od marta. Možda će blago još doći do neke korekcije, ali približava se ipak tom svom plafoniranju, jer je dalje povećanje omeđeno zaštitom po Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga – kaže profesor.

Da li sada treba refinansirati kredit?

Postavlja se pitanje da li je pitanje da li je sada trenutak za prelazak na fiksnu kamatnu stopu s obzirom na porast Euribora.

– Ne bih gledao tu odluku prema događajima koji se povremeno dešavaju – rekao je on i dodao da kod stambenih kredita govorimo o periodima od 20 ili 25 godina i da je teško praviti precizne projekcije za tako dug period.

Kako kaže sagovornik Euronews Srbija, ni izbor fiksne kamatne stope sam po sebi ne mora biti loš, ali ne savetuje građanima da sada naglo ulaze u refinansiranje samo zbog trenutnog rasta Euribora.

– Ne bih sada jurio refinansiranje. Takve ‘krivine’ vas obično više koštaju – upozorava Grubišić.

Prognoziranje kretanja Euribora za narednu godinu, prema njegovim rečima, veoma je teško, ali ne očekuje nova velika povećanja referentnih stopa Evropske centralne banke.

– Ne bi trebalo dalje da bude podizanja Evropske centralne banke. Referentna kamatna stopa je već otišla na oko 2,5 i blizu tri odsto, što je neki dugoročni prosek. Mislim da daljeg podizanja od Evropske centralne banke neće biti, a onda ni Euribor nema razloga da reaguje na ta očekivanja – rekao je on.

Kada je reč o mehanizmima kojima NBS može da zaštiti građane od naglih promena kamata, Grubišić izdvaja Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i ograničenje maksimalne kamatne stope.

– To je maksimalan nivo kamatne stope do kojeg može da se dođe usled dejstva tržišta. Time se ograničava tržište tako da, čak i ako uslovno kažemo da tržište i poludi, kamatna stopa ne može da pređe taj plafonirani nivo – objašnjava profesor.

Izvor: Euronews

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci