Promo

Projekat besplatne digitalizacije TV signala, koji je kompanija SBB otpočela pre dve godine, stiže u Kragujevac. Prateći trendove vodećih svetskih provajdera, SBB nastavlja da ulaže u digitalnu infrastrukturu u Srbiji i realizaciju najavljenog petogodišnjeg plana investiranja od preko 300 miliona evra. Kragujevac tako postaje peti Giga grad, nakon Beograda, Novog Sada, Subotice i Gornjeg Milanovca, što znači da će svim Kragujevčanima na SBB mreži biti dostupni digitalna televizija i najbrži internet u Srbiji do čak 1Gbps.
Besplatnom digitalizacijom korisnici, bez dodatnih troškova i prelaska na nove pakete, dobijaju digitalnu televiziju na do tri uređaja u kući, kao i mnogo veći broj SD i HD kanala. Takođe, potpuna digitalizacija donosi veću stabilnost servisa i mogućnost ponude najveće brzine interneta.
Proces digitalizacije Kragujevca odvijaće se fazno, po delovima grada, sa početkom u septembru. Svakog korisnika pojedinačno kontaktiraće SBB tehnička podrška pre dolaska na kućnu adresu. Završetkom procesa digitalizacije, Kragujevac će biti još jedan grad u Srbiji u kojem je SBB u potpunosti digitalizovao svoje korisnike.
Pored vrhunskog kvaliteta slike i zvuka, prelaskom na digitalni signal korisnici dobijaju još veći izbor TV sadržaja. Čak 32 kanala u HD rezoluciji (Nova S, SportKlub, N1, Pikaboo, Vavoom, History, 24kitchen i još mnogi drugi). Ukupno, već u Start paketu umesto 60 imaće više od 120 najpopularnijih kanala, među kojima su i BBC World, Al Jazeera Balkans, Comedy Central, CineStar TV Comedy & Family, Grand 2. Uz digitalnu televiziju korisnici dobijaju i TV vodič sa pregledom programa do tri dana unapred, kako nikad ne bi propustili svoj omiljeni TV program.
EON paketi za vrhunsko TV iskustvo
Za potpuni užitak uz digitalnu televiziju, SBB preporučuje neki od EON paketa, koji su do kraja avgusta dostupni po ceni starih paketa u prvih 12 meseci, uz bogati sadržaj HBO i Cinestar Premier kanala. Korisnici koji se odluče za EON Full ili Premium paket dobijaju revolucionarni EON Smart Box koji svaki TV pretvara u smart TV.
Uz naprednu funkciju vraćanja programa do čak 7 dana unazad na svakom kanalu, omiljeni sadržaji  nikad neće biti propušteni. EON pruža mogućnost i pregleda sadržaja do 3 dana unapred, bogat Video klub sa preko 16.000 atraktivnih naslova, a omogućava i gledanje sadržaja na bilo kom mobilnom uređaju, tabletu ili računaru. Korisnici će takođe uživati i u prednostima koje pruža android platforma – YouTube sadržajima i popularnim igricama koje mogu igrati na svom TV uređaju.

Dinarski keš kredit sa osiguranjem do 3 miliona dinara sa nižom kamatnom stopom i periodom otplate po meri klijenta

Septembar je mesec, koji usled početka školske godine, iziskuje dodatne troškove, a tokom leta mnogi od nas potroše mnogo više nego što su planirali. Stoga je UniCredit Banka značajno smanjila nominalne varijabilne i fiksne kamatne stope koje se sada kreću od 7,90% i efektivne, koje se kreću od 9, 45% u zavisnosti od perioda otplate. Zahvaljujući pojednostavljenoj proceduri, klijenti mogu da očekuju novac na računu već 24 sata nakon podnošenja dokumentacije.

Ali kako da klijenti budu sigurni da su odabrali kamatnu stopu ili period otplate koji u potpunosti odgovara njihovim željama i potrebama? Pravi savet zlata vredi i zato UniCredit Banka dodatno ističe, kroz direktne razgovore sa klijentima, ali i različite promotivne materijale, koliko je zaista važno da klijenti izaberu optimalan period otplate, zavisno od namene kredita. Na primer, optimalan rok kredita za nabavku tehnike je do 3 godine, za kupovinu motornih vozila do 5 godina, a za nameštaj i opremanje stana rok može ići do maksimalnog perioda od 8 godina.

Dinarski keš kredit UniCredit Banke se odobrava svim postojećim i novim, zaposlenim klijentima koji prenesu zaradu u ovu banku, bez učešća i depozita, a može se iskoristiti i za refinansiranje postojećih obaveza. Dodatna pogodnost je osiguranje koje je već uključeno u cenu kredita i koje pokriva široku paletu rizika, uključujući i osiguranje u slučaju gubitka posla.

Tako na primer, ukoliko se klijent opredeli za kredit u iznosu od 500.000 dinara i period otplate od 95 meseci, mesečna rata bi iznosila 7.280,76 dinara.

Agencija za bezbednost saobraćaja svake godine realizuje „Istraživanje indikatora performansi bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji“. Indikatori za 2018. godinu pokazali su da na teritoriji Republike Srbije procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva na prednjim sedištima iznosi 82,7%, dok pojaseve na zadnjim sedištima koristi samo 12,3% vozača.
Pored toga, skoro polovina automobila prekoračuje dozvoljenu brzinu kretanja od 50 km/h u naseljenom mestu, a visok procenat i u zoni škole. Ako se na ovaj podatak nadoveže činjenica da četvrtina školaraca prelazi kolovoz van pešačkog prelaza u zoni škole, jasno je koliko je važno usporiti brzinu svuda gde se kreću deca.
Kada već govorimo o deci neophodno je napomenuti da procenat upotrebe zaštitnih sistema za decu od 0 do 3 godine iznosi 59,9%, a za decu od 4 do 12 godina 44,6%. Ukoliko se ima u vidu da na simulatoru čeonog sudara putnici ne uspevaju da zadrže lutku od 5kg u svojim rukama, jasno je koliko je važna adekvatna zaštita dece u saobraćaju.

Svaki četvrti pešak prelazi kolovoz van pešačkog prelaza, a njih 22,7% kada je crveno svetlo. Kako deca više uče na osnovu primera nego na osnovu lekcija datih u drugim oblicima, ne iznenađuje podatak da i četvrtina školaraca prelazi kolovoz van pešačkog prelaza u zoni škole.

U želji da motiviše građane da budu deo promene na bolje i daju dobar primer svom okruženju Super Vero je odlučio da pokrene veliku nagradnu igru i to upravo na temu bezbednosti u saobraćaju.
Počevši od 30. avgusta pa do 27. septembra svi posetioci Super Vera moći će da učestvuju u nagradnoj igri simboličnog naziva „Bezbedni uz Super Vero“ i osvoje vredne nagrade vezane za bezbednost: Toyotu Yaris (5 zvezdica na NCAP testu), dečija sedišta za automobil, kacige za vožnju bicikli ili trotineta, auto kamere za snimanje vožnje, ali i vaučere za intenzivne NAVAK kurseve o bezbednoj vožnji.

Srpski mladi hemičari pokazali su na svetskom nivou koliko vrede, osvojivši srebro i tri pojedinačne nagrade. Njiima je Fondacija 1% obezbedila kotizaciju za učešće na Međunarodnom hemijskom turniru (International Chemistry Tournament – IChTo) u Moskvi, koji je bio organizovan od 20. do 25. avgusta na Univerzitetu Lomonosov.

Ovaj uspeh ostvarili u članovi tima: Dunja Arsenijević, Stefan Mitrović, Jelena Ivković, Filip Koldžić, Mihailo Milošević i Branka Krnjaja, uz mentorstvo Uroša Stojiljkovića i Anamarije Nikoletić sa Hemijskog fakulteta.

„Ovi mladi ljudi su budućnost Srbije i zato ih podržimo na njihovom putu kada god nam se ukaže prilika. Fondacija 1% je neprofitna organizacija koju je pokrenula grupa mladih ljudi prošle godine, sa ciljem da podrže druge mlade ljude i daju doprinos poboljšanju našeg okruženja i sveta oko nas. Ovakvi uspesi su naš motiv i potvrda da činimo prave stvari“, kaže se u saopštenju Fondacije 1%.

Za razliku od klasičnih takmičenja iz hemije koji podrazumevaju izradu računskih zadataka, IChTo je timsko takmičenje debatnog karaktera. Učenici rešavaju probleme i predstavljaju svoja rešenja ostalim takmičarima i brane ih kroz debate. Teme problema pokrivaju oblasti teorijske, fizičke, neorganske, organske i analitičke hemije kao i nauke o materijalimai nauke o materijalima. Problemi nemaju jedinstveno rešenje, podstiču takmičare na kreativnost i zahtevaju znanje izvan okvira materije koja se obrađuje tokom srednje škole i osnovnih studija hemije.

Naši takmičari su rešili i predstavili sledeće probleme:

1. Život sa arsenom. Bilo je neophodno osmisliti sistem kojim bi bilo moguće odrediti subletalne koncentracije arsena u ćeliji in vitro. Bilo je neophodno da metoda nije toksična za ćeliju. Rešavanje ovog problema je bilo bitno, s obzirom na to da je arsen dobro poznat otrov i izazivač raka. Problem je rešila Jelena Ivković konstrukcijom elektrode selektivne za arsen uz pomoć molekulski obeleženih polimera.

2. Pametno pakovanje. Bilo je neophodno osmisliti način pakovanja hrane koji bi menjao boju kada dođe do kvarenja hrane, a da može da se implementira u sadašnju industriju. Problem je rešila eksperimentalno Dunja Arsenijević. Osmislila je biodegradabilnu foliju koja zaista menja boju kada se hrana pokvari. Takođe, kako bi rešenje bilo još bolje, u foliju je uspela da unese i vitamin B3 koji migrira u hranu i time sprečava kvarenje hrane.

3. Radioaktivna sinteza. Bilo je neophodno osmisliti način kojim bi bilo moguće sintetisati jedinjenja koja je teško sintetisati klasičnim putem. Problem je rešio Mihailo Milošević. Predložio je sintezu heksakarbonilsiborgijuma, natrijum-pertehnetata, torijum(IV)-fluorida i pertricijumovanog fenil-katjona.

4. Samoodrživi muzej. Bilo je neophodno napraviti set od nekoliko eksperimenata koje bi bilo moguće izvoditi kupovinom jedino vode kao hemikalije nakon postavke eksperimenata. Problem je rešio Filip Koldžić. Osmislio je set od nekoliko eksperimenata koje je atraktivno nazvao vodonična bomba, zlatna kiša, skakutavi natrijum, za dečake i devojčice i indigo.

Pored navedenih, rešeno je još dosta problema. Takođe, vršeno je i oponiranje protivničkih rešenja. Neophodno je bilo pronaći greške u protivničkim rešenjima i ukazati na njih. Nakon ovoga je sledila diskusija između dva tima. Naši takmičari su bili i recenzenti i tada su komentarisali način izlaganja rešenja, kvalitet oponiranja i diskusiju.
U pojedinačnom plasmanu Filip Koldžić je osvojio srebrnu medalju, a Dunja Arsenijević i Mihailo Milošević su osvojili bronzane medalje. U svakoj rundi (runda prethodi finalu) su bili najbolji i osvajali najviše poena.

Tokom avgusta i septembra, kada se mališani pripremaju i kreću u novu školsku godinu željni novih znanja, tradicionalno dobrovoljno prikupljanje priloga, u okviru „humanitarnih kasica“ u McDonald’s restoranima, biće namenjeno Fondu B92 i njihovoj akciji „Pčelice“ u okviru projekta „Bitka za znanje“ .

McDonald’s od dolaska na srpsko tržište kroz različite aktivnosti pomaže zajednicu u kojoj posluje i one kojima je pomoć najpotrebnija, a najčešće su to deca. Donaciju obezbeđuju gosti restorana, a prilozi se prikupljaju u kasicama, koje se nalaze na pultovima za naručivanje hrane u okviru restorana.
Kompanija McDonald’s će, kao inicijator akcije, obavestiti javnost o ostvarenim donacijama nakon završetka akcije.

Mali biznis u Srbiji već godinama je nosilac najvećeg tereta opstanka ovog društva u ekonomskom pogledu, ali i njegovog razvoja, koji prema mišljenjima mnogih ide sporije nego što bi to trebalo biti. Svima je jasno da finansijski balans danas jedino postoji zbog vrednih pekara, poljoprivrednika, farmera, mlekara, kožara, zanatskih radnji i mali manofaktura. U njima leži spas i opstanak privrede ove zemlje – i to ne kažemo samo mi već i činjenice is vi parametri iz sveta finansija. Poslatičarnica Dolce Principessa dobar je primer male, ali uspešne proizvodnje ovog tipa kod nas. Smeštena u užem jezgru starog grada Dolce Principessa predstavlja pravi mali dragulj prestonice i sinonim je za vrhunske poslastice karakteristične ne samo za ovo podneblje već i najveće svetske destinacije.

Tim odabranih profesionalaca ove poslastičarnice i pravih ljubitelja slatkih zadovoljstava, sa osmehom i ljubaznošću, predanošću i strašću, iz godine u godinu vode svoje potrošače na razna slatka putovanja iz snova u kome isti mogu da osete sjaj i prefinjenost jednog neverovatnog Beča i prelepog Pariza, a mirisi Napulja, Toskane i Pešte, sa svakom novom probanom poslasticom su bliži nego ikad. Dolce Principessa je u najmanju ruku raj za ljubitelje slatkiša.

Želite da probate torte i kolače specifične za određene zemlje i podneblja? Nema problema, ekipa Dolce Principessa poslastičarnice može da vam omogući da osetite prefinjene ukuse poslastica svih zemalja sveta, ali i više od toga. Obožavate Raw poslastice? Najmanji problem – sa Dolce Principessa zdravim programom poslastica možete da zaboravite brojanje kalorija i prepustite se pravom uživanju u slatkišima.

Specifičnost proizvodnje torti i kolača u ovoj poslastičarnici ogleda se u kombinaciji najbolje odabranih namernica iz celog sveta, kao i bržljivom pristupu u izradi svakog parčeta. Naravno, tu je i ljubav, ona prava, bez koje nijedan mali biznis ne bi uspeo da opastane i komunicira sa svojim potrošačima – poručuju iz ove poslastičarnice.

Iz poslastičarnice Dolce Principessa kažu još: „Mi znamo neke slatke tajne koji drugi ne znaju. Dođite i probajte naše torte, kolače i sladolede i zakoračite u novu dimenziju ukusa specijalno napravljenih za vas. Pođite sa nama na putovanja kroz najlepše slatke krajeve planete i okusite poslastice koje ste do sada viđali samo na fotografijama u magazinima i na internet portalima. Tajna uspeha je u slatkim stvarima.“

Moderno doba sa sobom je donelo sjajne tehnološke novotarije i brojne korisne inovacije koje su iz korena promenile tokove razvoja društva, ali i pogled današnjeg čoveka na život i dalji napredak. Ključno za digitalno doba je i velika količina elektronskih podataka koja iz godine u godinu postaje sve veća i sa kojom se relativno teško upravlja, pogotovo u kompleksnim mega-koorporacijama i visoko rizičnim radnim okruženjima.

Zapravo, borba za ključne informacije i njihovo pravilno upravljenje u svakom privrednom okruženju danas je izazov, kao i njihova bezbednost i adekvatno skladištenje. Kompanija Veritas Technologies sa svojim partnerima svake godine sprovodi niz istraživanja vezana za načine upravljanja podacima, jasno stavljajući do znanja kako njihova rešenja donose neke od najnaprednijih mogućnosti i kako ista iz generacije u generaciju prate potrebe kompanija u smislu zahteva za arhiviranje i bezbednost podataka, ali i više od toga.

Istraživanja koje je naručila kompanija Veritas Technologies u prethodnom periodu jasno govore o očekivanjima i problemima sa kojima se kompanije suočavaju po pitanju digitalnih podataka.

Očekivanja su velika, ali nisu nerealna

Organizacije očekuju više od svojih investicija u sisteme za upravljanje podacima. Činjenica je da globalne organizacije zahtevaju više od svojih investicija u sisteme za upravljanje podacima, uprkos tome što većina njih predviđa da će ostvariti više od dvostruke sume koju ulažu, zaključak je istraživanja Veritas Technologies, svetskog lidera u zaštiti podataka preduzeća i softverski definisanim skladištima podataka.

Studija o vrednosti podataka, koju je sproveo Vanson Bourne za kompaniju Veritas Technologies, ispitivala je 1.500 IT donosioca odluka i menadžera podataka iz preko 15 zemalja, otkriva da, iako preduzeća vide prosečan povraćaj u iznosu od 2,18 USD za svaki dolar uložen u unapređenje upravljanja podacima, ogromna većina njih (82 odsto) očekuje da će videti još veći povraćaj investicija. Sa druge strane samo 15 odsto njih ostavrilo je očekivani povraćaj investiranog, dok je samo 1 odsto reklo da ROI koji su ostvarili prevazilazi očekivanja.

Preduzeća priznaju da su ključni faktori koji ih sprečavaju u ostvarivanju većeg povraćaja investicija to što ne postoje prave tehnologije za podršku upravljanju podacima (40 odsto), što nemaju razvijene interne procese (36 odsto) i što nemaju adekvatno angažovanje zazaposlenih ili oni što zaposleni nisu obučeni (57 procenata). Trećina ispitanika (33 odsto) takođe je navela odsustvo podrške visokog menadžmenta kao prepreku ostvarivanju većeg povraćaja investicija u upravljanje podacima.

Investicija se isplati

Organizacije koje investiraju u odgovarajuće upravljanje i brigu o podacima kažu da već imaju koristi od svojih investicija i ostvaruju postavljene ciljeve. Ispitanici su svrstali povećanje usklađenosti podataka, smanjenje bezbednosnih rizika, uštede na troškovima i mogućnost podsticanja novih tokova prihoda ili iskorišćavanje tržišnih prilika, kao najatraktivnije prednosti unapređivanja upravljanja podacima.

Od organizacija koje ulažu u upravljanje podacima, četiri od pet (81 odsto) kažu da već ostvaruju povećanje usaglašenosti podataka i smanjene bezbednosne rizike, dok 70 procenata vidi smanjenje troškova. Skoro tri četvrtine (72 odsto) imaju nove tokove prihoda ili tržišne mogućnosti kao rezultat investiranja u upravljanje podacima.

Mračni podaci su veliki problem

Globalna preduzeća nastavljaju da čuvaju “mračne podatke” u okviru svojih organizacija, stvarajući potencijalne mete za sajber kriminalce, zaključuje se u još jednom istraživanju kompanije Veritas. Ona otkriva da u proseku više od polovine (52 odsto) svih podataka unutar organizacija i dalje nije klasifikovano i niti označeno, što ukazuje na to da preduzeća imaju ograničen ili nikakav uvid u ogromne količine podataka koji su potencijalno kritični za poslovanje, stvarajući izazovne mete za hakere, ali i zloupotrebu u svakom pogledu.

Klasifikacija podataka omogućava organizacijama da brzo skeniraju i označe podatke kako bi osigurali da se osetljivim ili rizičnim informacijama pravilno upravlja i da se one adekvatno štite, bez obzira na to gde se nalaze. Ova široka vidljivost podataka pomaže kompanijama usklađivanje sa sve većim i strožim propisima za zaštitu podataka koji zahtevaju primenu i sprovođenje diskretnih polisa za zadržavanje podataka nad svim podacima jedne organizacije.

Javni oblak i mobilna okruženja predstavljaju najslabije karike u obezbeđenju podataka, a većina podataka u tim sredinama najverovatnije će biti neklasifikovana i potencijalno nezaštićena. Samo pet odsto kompanija tvrdi da su klasifikovali sve svoje podatke u javnom oblaku, dok je samo šest procenata klasifikovano sve podatke koji se nalaze na mobilnim uređajima. Tri od pet (61 odsto) kompanija priznaje da su klasifikovale manje od polovine svojih podataka u javnom oblaku, dok je preko dve trećine (67 procenata) klasifikovano manje od polovine podataka koji se nalaze na mobilnim uređajima.

Organizacije razmatraju jačanje bezbednosti podataka (64 procenata), poboljšavanje vidljivosti podataka i kontrolu (39 procenata) i garantovanje regulatorne usaglašenosti (32 procenata),kao glavne pokretače za svakodnevno upravljanje podacima. Ipak, većina ispitanika priznaje da njihova organizacija i dalje treba da napreduje u svim tim oblastima.

„Povećanje prodaje osiguranja u postojećim ekonomskim uslovima“ tema je regionalne konferencije koja će 27. septembra 2019. godine biti organizovana u Beogradskom hotelu Crowne Plaza – po prvi put u Srbiji.

Zašto se organizuje ovakva konferencija?
U poslednjih 15 godina ukupna premija osiguranja u Srbiji se jedva udvostručila, iako je prognozirano da će Srbija biti najbrže rastuće tržište u ovom delu sveta. Prema procenama aktuara, ako se izuzmu obavezne polise osiguranja od auto odgovornosti, manje od 20 odsto stanovništva u Srbiji ima neku polisu osiguranja. Da li je uzrok samo slaba platežna moć stanovništva, ili postoji mogućnost osavremenjavanja prodajnih alata – jedno je od pitanja o kojem će se diskutovati na konferenciji.

Učesnici i teme:
Konferenciju će otvoriti viceguverner Narodne banke Srbije Željko Jović, nakon čega sledi panel na kojem će učestvovati predsednici Izvršnih odbora pet najvećih osiguravajućih kompanija na tržištu Srbije: Mirko Petrović, predsednik IO Dunav osiguranja, Dragan Filipović, predsednik IO Generali osiguranja, Đorđo Markeđani, predsednik IO DDOR Novi Sad, Zoran Blagojević, predsednik IO Wiener Stadtische osiguranja, Gordana Bukumirić, predsednika Izvršnog komiteta direktora UNIQA osiguranja, Vladimir Đorđević, Udruženje za bankarstvo i osiguranje PKS.
Nakon panela sledi niz predavanja kompetentnih stručnjaka u oblasti unapređenja prodaje, novih prodajnih tehnika i alata, primene novih tehnoloških dostignuća u prodaji osiguranja – poput data science, veštačke inteligencije, neuromarketinga, idr.
Jedan od predavača je Smiljan Mori, vlasnik jedne od najuspešnijih prodajnih mreža u Sloveniji – SmartMoney; o ulozi on lajn prodaje i društvenih mreža govoriće Miloš Mamula, osnivač portala Osiguranik.com (deo Infostud grupe); Goran Tintor, suosnivač kompanije Data do ukazaće na značaj upotrebe i analize podataka za prodaju osiguranja, i na zakonske odredbe o prikupljanaju podatka o potencijalnim klijentima. Lukas Oliver Pavić, član Uprave za prodaju Allianz Croatia govoriće benefitima unakrsne prodaje na osnovu iskustava iz regiona. Josip Tvrtković, CEO Valicon Hrvatska ukazaće na ulogu neuronauke i neuromarketinga u prodaji osiguranja.
Poseban segment konferencije čine gosti iznenađenja koji će se baviti temom Milenijalaca i njihovih potreba, kao i teme posvećene digitalnoj transformaciji i veštačkoj inteligenciji i gorućem problemu zapošljavanja kvalitetnih kadrova u prodaji.

Kome je namenjena ova konferencija?
Konferencija je namenjena osiguravajućim društvima, posrednicima i zastupnicima, ostalim finansijskim institucijama koje se bave prodajom osiguranja, IT kompanijama, HR agencijama i HR ekspertima, konsultantskim kućama.

Triglav grupa je u prvih šest meseci ove godine fakturisala 630 miliona evra konsolidovane bruto premije (10% više nego u istom periodu prošle godine) i ostvarila 41,7 miliona evra dobiti pre oporezivanja, što je 17% više no lane. Rast premija i relativno povoljni štetni događaji reflektuju se u povoljnom kombinovanom koeficijentu u visini od 93,2%. U skladu sa svojim strateškim usmerenjima Triglav je ove godine povećao obim sredstava kojima upravlja za svoje klijente, pa je on krajem juna iznosio preko milijardu evra, tako da sada sa svojim društvima Triglav Skladi i ALTA Skladi zauzima vodeći položaj na slovenačkom tržištu uzajamnih fondova. Grupa nastavlja sa sprovođenjem svoje strategije razvoja i rasta te uzimajući u obzir predviđene prilike do kraja godine potvrđuje prognozu planiranog godišnjeg rezultata. Triglav osiguranje Beograd, deo Triglav grupe, je u prvoj polovini 2019. godine postiglo rast ukupne premije osiguranja od 13% (obračunato u evrima) u odnosu na isti period prethodne godine.

Rast premija i povoljni štetni događaji. Grupa je u prvoj polovini godine fakturisala 630 miliona evra konsolidovane bruto premije (indeks 110). Rast premija ostvaren je na većini tržišta te je uglavnom bio iznad rasta celokupnog tržišta. U Sloveniji, u kojoj Triglav ima 76-postotni udio konsolidovane premije, rast premije iznosio je u proseku 8% (rast tržišta bio je 7%), a na tržištima van Slovenije 10%. Grupa je ostvarila rast premije u svim segmentima osiguranja – u segmentu imovinskih osiguranja rast je iznosio 10%, kod zdravstvenih osiguranja 21%, dok su premije životnih i penzijskih osiguranja bile više za nešto manje od jedan posto. Štetni događaji su u prvoj polovini godine bili relativno povoljni, pa su fakturisani bruto iznosi šteta u Triglav grupi iznosili 335 miliona evra (indeks 102), a procenjena vrednost masovnih štetnih događaja bila je 4,9 miliona evra (prvenstveno kao posledica nevremena s gradom u junu mesecu u Sloveniji). Kombinovani koeficijent Grupe iznosio je povoljnih 93,2%, što je prvenstveno odraz poboljšanja koeficijenta šteta.

Dobar poslovni rezultat. Grupa je u prvoj polovini godine ostvarila 41,7 miliona evra dobiti pre oporezivanja, što je za 17% više nego u istom periodu lane. Postignuti rezultat posledica je višeg rasta neto prihoda od premija osiguranja, te rasta neto rashoda za štete iz imovinskih osiguranja i realizovanih viših prinosa od finansijskih ulaganja.

Finansijski prinosi. Grupa raspolaže sa investicionim portfoliom u visini od 3,2 milijarde evra. Njime upravlja relativno kozervativno i sa ciljem očuvanja njenih visokih kreditnih rejtinga. Prinosi od ulaganja (bez prinosa ulaganja životnih osiguranika koji preuzimaju investicioni rizik) iznosili su u prvoj polovini godine 51,4 miliona evra. U poređenju sa prošlom godinom bili su viši prvenstveno zbog ostvarene više neto dobiti od prodaje finansijskih sredstava i viših neto prihoda zbog promene fer vrednosti. S druge strane se zbog niskih kamatnih stopa neto prihodi od kamata neprestano smanjuju. Zbog daljeg spuštanja kamatnih stopa društvo je na sektoru životnih osiguranja iz naslova testa adekvatnosti oblikovalo dodatne bruto tehničke rezerve u visini od 8,6 miliona evra, što je u istom iznosu smanjilo učinak finansijskih prinosa na iskazani poslovni rezultat.

Povećan obim sredstava kojima se upravlja za klijente. Na polovini godine Triglav grupa je sa svojim društvom Triglav Skladi i, sa ove godine preuzetim društvom ALTA Skladi, imala udeo od 34,4% na tržištu u segmentu uzajamnih fondova u Sloveniji i time je došla na vodeće mesto. Krajem juna je u uzajamnim fondovima upravljala sa 947,8 miliona evra neto vrednosti  sredstava, odnosno s 12% više nego krajem 2018. Sredstva individualnog upravljanja imovinom iznosila su 73,7 miliona evra (indeks 147).

Triglav grupa u Srbiji
Triglav osiguranje Beograd je u prvoj polovini 2019. godine završilo sa rastom ukupne fakturisane premije od 13% (obračunato u evrima), u odnosu na isti period prethodne godine. Ukupna fakturisana premija iskazana u evrima zabeležila je rast od 15% u segmentu neživotnih osiguranja. Prema poslednjim objavljenim podacima za prvi kvartal, rast premije Društva je 14,1%, dok je rast  srpskog tržišta osiguranja 0,5%. Društvo sa učešćem u navedenom periodu od 6,7% (Q1 2018. godine učešće iznosilo 5,9%), održava stabilnu 5 poziciju na tržistu osiguranja u Republici Srbiji.

Raiffeisen banka poziva sve zainteresovane da se u utorak, 27. avgusta u Startit Centru Beograd pridruže takmičenju Elevator Lab Challenge i upoznaju se sa nekim od najperspektivnijih srpskih fintech startapa koji će predstaviti svoje inovacije i najnovija rešenja iz oblasti finansijskih tehnologija.

Sedam najboljih fintech startapa koji su prošli selekciju Raiffeisen banke će se pred stručnim žirijem i publikom takmičiti za novčanu nagradu od 5.000€ i plasman u regionalno finale Elevator Lab Challenge-a. U pitanju su sledeći timovi: Tenderly, ZWEBB, Platindo Score, Clever, Abstract Cyber Score, Invoicing box i Plativoo.

Žiri u ovom delu takmičenja čine: Petar Jovanović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Raiffeisen banke, Dimitar Dilov, član Izvršnog odbora za upravljanje rizikom Raiffeisen banke, Ivan Bjelajac, suosnivač i CEO MVP Workshopa, Nebojša Đurđević, CEO Inicijative Digitalna Srbija, i Marija Ilić, suosnivačica i CPO kompanije TwoDesperados.

Svi zainteresovani mogu posetiti Startit Centar Beograd 27. avgusta od 18h i ispratiti ko će pobediti na takmičenju i osvojiti novčanu nagradu i plasman u regionalno finale. Događaj je otvorenog tipa uz obaveznu prethodnu prijavu.
O takmičenju

Regionalni Elevator Lab Challenge je organizovan kroz lokalna takmičenja u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji. Najbolji startapi sa svakog takmičenja dobijaju nagradu od 5.000 €, kao i direktan plasman u polufinale Elevator lab akceleratorskog programa RBI-a u Beču, gde će se takmičiti s pobednicima iz drugih zemalja.

Regionalni Elevator Lab Challenge biće okončan gala događajem u Beogradu, na kome će pobednici takmičenja iz sve tri zemlje dobiti priliku da svoj biznis predstave pred stručnim žirijem i publikom i izbore se za nagradu od dodatnih 5.000€.

Regionalni Elevator Lab challenge sprovodi Raiffeisen banka uz podršku organizacija Startit, HUB385, HUB387, Heapspace, Networks.ba i Digitalizuj.me.