Nove tehnologije

Takmičenje je otvorio generalni direktor Microsoft Srbije Vladan Živanović. „Studenti koji su danas ovde sa entuzijazmom i mešavinom mašte i znanja oblikovali su projekte koji imaju pred sobom veoma ozbiljne ciljeve za dobrobit čovečanstva. U Microsoftu čvrsto verujemo da će ovi mladi ljudi i projekti biti deo naše budućnosti, i da nam je zadatak da u njoj uzmemo udela sada. Mi to radimo kroz naše akademske programe i inicijative, učestvovanjem u edukaciji o tome kako tehnologije mogu da doprinesu boljem životu svih nas.“

Takmičenje Imagine Cup privlači veliku pažnju studenata u Srbiji. Ove godine se iz Srbije prijavilo 640 akademaca za učešće u različitim kategorijama, a pet timova se probilo do samog finala na kojem su se borili za mesto naših predstavnika na svetskom finalu. Naši studenti su u prethodnih pet godina osvajali nagrade na regionalnim i svetskim finalima.

Takmičenje su ove godine podržali Rektorat Univerziteta u Beogradu i Ministarstvo za omladinu i sport Vlade Republike Srbije, dok je generalni sponzor takmičenja drugu godinu za redom kompanija Telekom Srbija.

Takmičenje Imagine Cup predstavlja najveće svetsko studentsko takmičenje u tehnologijama, koje se organizuje od 2003. godine i u kome učestvuju na stotine hiljada studenata širom sveta. U prethodnoj sezoni se za takmičenje prijavilo preko 300.000 studenata iz više od 100 zemalja, najviše do sada, a očekuje se da se taj broj ove godine i premaši. Studenti se takmiče u ukupno pet kategorija: dizajn softvera, razvoj igara, digitalni mediji, IT izazov i razvoj za industrijske uređaje.

Finala najprestižnije kategorije – dizajn softvera, održaće se u više od 60 zemalja sveta, kako bi se odabrali predstavnici za svetsko finale; učesnici svetskog finala za ostale kategorije biće odabrani preko Interneta. Svake godine takmičenje ima različitu temu, projektni zadatak, koji studenti rešavaju uz pomoć i primenu tehnologije. (A.S.)

Mikro.rs

Na raspolaganju je verzija ovog sistema namenjena sportskim objektima, stadionima, plivalištima i sl.

SDD ITG je u svojstvu franšizing partnera Inter Engineering-a, kompanije usko specijalizovane za oblast IT zaštite, u saradnji sa Privrednom komorom Beograda, 24. marta 2010 organizovao poslovno-stručni skup pod nazivom Bezbednost podataka i računarskih mreža “Future of IT Security, prepared today”.

Gospodin Josmaarten Swinkels, izvršni direktor Inter Engineering-a, pružio je auditorijumu sliku o aktuelnim pretnjama i njihovom uticaju na moderni digitalizovani biznis, kao i najnovijim rešenjima iz oblasti IT zaštite, kroz interesantnu i razumljivu prezentaciju.

SDD ITG razvio je prototip ure aja za distribuciju sadržaja za mobilne telefone, koji objedinjuje prednosti mobilne tehnologije i personalizacije koju pruža RFID tehnologija.

Upotreba je jednostvana – prinošenjem ID kartice na jednom od uređaja iz mreže uređaja postavljene na javnim mestima, korisnik, koji je prethodno na prodajnom mestu kupovinom kartice ostvario pravo na preuzimanje određenog sadržaja, moći će to i da učini.

Uređaj je mobilan i samostalan u radu. Opremljen je RFID čitačem koji omogućava personalizovanu komunikaciju i naplatu posredstvom ličnih RFID kartica. Komunikacija sa mobilnim telefonom bazira se na bluetooth tehnologiji. Mogućnosti primene su ograničene jedino maštom kreatora: distribucija servisnih informacija, oglašavanje i personalizovana promocija, distribucija multimedijalnog sadržaja, pervazivne igre i sl.

Nakon ubrzanog rasta primene Interneta u Srbiji u prošloj godini je značajno zaustavljen takav trend, a najnovije istraživanje “Telenora” šta će se po tom pitanju dešavati u narednoj deceniji i sa kakvim posledicama po društveni i ekonomski razvoj nudi dva scenarija: dobar i loš. Na Srbiji je da izabere.

Dobro vreme za Internet u Srbiji započelo je 2006. godine, od kada je njegova primena u domaćinstvima rasla po godišnjoj stopi od 34% , a broj domaćinstava koja koriste Internet za dve godine uvećan sa 500.000 na 800.000. Loša vest stigla je prošle godine, kada je takav trend zaustavljen i godišnja stopa rasta sa 43% u 2007. godini pala na 26% u 2008. godini. Time se broj korisnika Interneta u Srbiji sveo na 32% ukupnog stanovništva, što je slično situaciji u Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj, ali ispod nivoa u Sloveniji, Hrvatskoj i Makedoniji. Dalji rast primene Interneta ugrožen je pre svega ograničenjima u infrastrukturi fiksne telefonije, što je posledica monopola Telekoma Srbije, koji usled nedostatka konkurencije nije izložen pritisku da poboljša kvalitet i smanji cene.

Dalja ulaganja u infrastrukturu iziskuju visoke troškove, te će u situaciji ekonomske krize verovatno biti usporena. Stoga bi se sledeći talas rasta primene Interneta mogao zasnivati na tehnologijama za bežični pristup, posebno u ruralnim područjima. Iako su brzine preuzimanja sadržaja u ovakvim tehnologijama ograničene u odnosu na fiksnu infrastrukturu, prednosti su u nižim troškovima izgradnje, kraćem vremenu uvođenja i prihvatljivijim cenama za korisnike, navodi se u istraživanju „U susret povezanom svetu – društveno-ekonomski uticaj Interneta na zemlje u razvoju i privrede u tranziciji”, koji je sačinila kompanija Telenor u saradnji sa Boston Consulting Group (BCG), a u kome su date i projekcije o doprinosu Interneta društveno-ekonomskom razvoju Srbije do 2020. godine.

Korisno i privredi i državi

Ukoliko bi se u Srbiji obezbedila odgovarajuća infrastruktura za masovnu primenu Interneta, broj pretplatnika bi do 2020. dostigao tri miliona, a 81% domaćinstava bi imalo najmanje jednu pretplatu na Internet. Oko 60% priključaka u seoskim područjima bilo bi bežično, a ukupan broj bežičnih priključaka dostigao bi 1,2 miliona. Ostvarena ekonomska korist činila bi 5,2% BDP-a, usled povećanja produktivnosti u privredi, pri čemu bi ostvarena bruto dodata vrednost po zaposlenom u uslužnim delatnostima iznosila 5,6%, a u proizvodnim do 2,8%. To bi omogućilo da učešće uslužnih preduzeća u BDP-u dostigne 3,5% , a proizvodnih 1,1% i to u ukupnom iznosu od 190 milijardi dinara. Učešće poljoprivrede iznosilo bi do 0,25%, a zahvaljujući primeni Interneta ukupni prinosi bi mogli da se povećaju i za 10,5 milijardi dinara. U izveštaju se ističe da bi učešće malih gazdinstava u ovom povećanju moglo da dostigne 90%, jer se procenjuje da bi stručne usluge koje omogućava Internet imale veći uticaj na njihove prinose i ostvarenu dodatu vrednost, nego u slučaju velikih gazdinstava.

Masovna primena Interneta neminovno bi dovela i do porasta novih poslovnih aktivnosti, a time i do osnivanja novih preduzeća i proširivanja delatnosti u postojećima. Mnoge od novih aktivnosti bile bi vezane za razičite podrške poslovanju preko Interneta, što bi do 2020. moglo potencijalno da obezbedi otvaranje oko 17.000 novih preduzeća. U istom periodu ukupno bi se otvorilo najmanje 94.000 novih rednih mesta, pri čemu oko 4.500 u delatnostima koje su usko povezane sa davanjem podrške poslovanju preko Interneta, poput usluga obrade plaćanja, veb hostinga, vebsajt dizajna i slično. Radi bolje ilustracije šta bi to značilo za oko pola miliona zvanično nezaposlenih u Srbiji u izveštaju se navodi i procena republičke vlade iz 2008. godine, prema kojoj je godišnje neophodno pet milijardi američkih dolara direktnih stranih i domaćih investicija kako bi se generisao potreban broj radnih mesta. Za razliku od toga, ističu analitičari, povećanjem primene Interneta nova radna mesta se generišu sama, bez potrebe za dotacijama iz budžeta, a uticaj na podizanje ukupne produktivnosti u privredi dodatno povećava zapošljavanje. Sa druge strane, rast privrednih aktivnosti usled primene Interneta mogao bi u toku naredne decenije da poveća državne prihode za 54 milijarde dinara, pri čemu bi u poreskoj politici moralo da se vodi računa da je Internet kapitalno dobro, te da bi visoki porezi na pružanje Internet usluga dugoročno imali veoma loše posledice po tempo privrednog razvoja.

Veće prednosti, ili veći troškovi?

Omogućavanje masovnog pristupa Internetu donekle bi ublažilo i problem neujednačenog razvoja regiona u Srbiji, ali i dispariteta koji su uočljivi na teritoriji jedne lokalne zajednice, naročito na područjima najvećih gradova. Na nivou lokalnih zajednica ulaganja u ICT infrastrukturu podstakla bi rast privredne aktivnosti i mogućnost zapošljavanja, uključujući i visokoobrazovani kadar koji usled nedostatka šansi za dobijanje adekvatnog posla migrira u velike urbane centre. Sa druge strane, zahvaljujući Internetu opštine bi za realizaciju strateških projekata mogle da koriste usluge stručnjaka i izvan svoje sredine, a stvaranje uslova za rad malih,visokotehnoloških firmi značajno bi uticalo na privlačenje stranih investicija i “selidbu” poslova na ovdašnja tržišta. Na pojedinačnom nivou, korišćenje Interneta može da podstakne preduzetništvo i umanji rizike u početnoj fazi poslovanja, ali i da omogući rad na daljinu za druge kompanije, što bi opet moglo da utiče na smanjenje odliva stanovništva iz manje razvijenih regiona. Pomenute mogućnosti od posebnog su značaja za mlade, koji čine najveći broj nezaposlenih u Srbiji i koji često, usled materijalne nemaštine, odustaju od daljeg školovanja i usavršavanja. Naime, svega 38% mladih u Srbiji se odlučuje za studiranje, što je ispod proseka u regionu, a mogućnosti studiranja i usavršavanja na daljinu zahvaljujući Internetu doprinele bi kvalitetnijem obrazovanju ove, ali i drugih starosnih populacija. Koristi bi bile evidentne i u poboljšanju zdravstvenog sistema, a mogućnosti kvalitetnije edukacije korisnika zahvaljujući dostupnosti informacija ili efikasnijeg povezivanja zdravstvenih radnika na terenu sa nadležnim zdravstvenim službama, samo su neki od primera.

Da li će se navedene mogućnosti i ostvariti, pre svega zavisi od onih koji kreiraju regulatornu i ekonomsku politiku. Stoga su u izveštaju predstavljeni povoljni i nepovoljni scenarijo razvoja u odnosu na dosadašnje trendove u Srbiji. Prvi, pod nazivom “Veće prednosti”, realizovaće se pod uslovom da već sledeće godine ulaganja u infrastrukturu budu veća za 6%, a 2013. godine za 15%. Pretpostavlja se da bi u takvim okolnostima elektronsko poslovanje poraslo za 4,1%, što bi uvećalo i njegovo učešće u BDP-u. U prvim godinama mogao bi da se obezbedi rast od oko 2,9 novih pretplatnika na 100 stanovnika, čime bi se povećalo i učešće u BDP-u do 0,5%, a dejstvo na otvaranje novih radnih mesta za približno 11%. Nasuprot tome, nepovoljan scenarijo “Veći troškovi”, polazi od pretpostavke da će se ulaganja u infrastrukturu u narednoj godini umanjiti za 6%, a 2013. povećati za 15%. Očekivane posledice su odlaganje pristupa Internetu pre svega u seoskim domaćinstvima, povećanje cena pretplate za oko 5 % zbog smanjenje konkurencije i manji kvalitet usluga. Pored toga, napominju analitičari, na troškove koje snose potrošači mogu da utiču i porezi vezani za ovaj sektor, kao što je direktni porez od 10% na upotrebu Interneta. U odnosu na dosadašnje trendove, upotreba Interneta bi mogla da se smanji za 8%, učešće u BDP-u do 0,3%, a broj novih radnih mesta za oko 19%.

Zorica Žarković

broj 60, oktobar 2009.

Ovo je priča o novim poslovnim softverima za mala i srednja preduzeća i domaćoj porodičnoj firmi koja ih je proizvela, u kojoj nema samohvalisanja da je to nešto najbolje što je Srbiju moglo da zadesi, saveta opšteg tipa beskorisnih u praksi, ni terminologije u kojoj razumete samo veznike.

Dušan Bošnjak, direktor preduzeća IIB je dugogodišnji informatički stručnjak koji kaže da je uprkos uslovima u Srbiji uspeo da razvije posao sa domaćim i stranim klijentima zahvaljujući tome što je odustao od državnih tendera čiji se uslovi kose sa zdravim razumom, što je došla strana konkurencija koja mu je uvećala samopouzdanje i cene softvera na domaćem tržištu i što porodična firma nema druge mogućnosti no da uspe, jer u suprotnom „niko nema hleba“. Nije pristalica agresivnog samohvalisanja „kupite naš proizvod jer smo najbolji, najpametniji i najlepši“, ni upotrebe terminologije čiji je efekat takav da je direktorima firmi kojima se nudi informatička podrška jedino jasno da im ništa nije jasno. Sklon je da malim firmama, koje po pravilu kubure sa skromnim bužetima, savetuje ono što njemu, kao prodavcu, nijedan novokomponovani reklamni stručnjak ne bi savetovao: da ukoliko trenutno nemaju finansijskih mogućnosti za kvalitetan softver, za poslovanje će im poslužiti i neki skromniji, pod uslovom da je firma dobro organizovana. Jer dobro organizovana firma će jedino i stvoriti uslove da sutra kupi i kvalitetan softver.

Zato na pitanje otkud odluka da IIB usred krize na tržište plasira dva nova proizvoda – poslovne softvere za mala i srednja preduzeća i inovira poslovni softver za velike firme, Bošnjak ne tvrdi da je to rezultat strateške vidovitosti već iznuđen potez, kakvih je u zemlji u kojoj ni oni koji je vode ne znaju šta će biti sutra, nužno više nego planiranih. „Neposredno pre krize zaposlili smo sedam novih ljudi, jer smo imali sklopljene ugovore za poslove tri godine unapred. Međutim, sa intenziviranjem krize stale su i nove porudžbine, a sada imamo problem da naplatimo i ono što smo uradili. I onda smo rešili da iskoristimo kapacitete koje imamo i napravimo nešto novo. Slično kao i za vreme bombardovanja kad smo prešli na grafičke tehnologije i sa njima prvi izašli na tržište čim su se stekli uslovi. Ovog puta nam je jedan od naših partnera, specijalizovan za male firme, predložio da napravimo kvalitetno rešenje za taj segment tržišta, koje će i u praksi, a ne samo na rečima, biti prilagođeno njihovim potrebama. Ideju smo proširili tako da odmah pravimo dva rešenja za mala i za srednja preduzeća, te da uradimo inovaciju programa na osnovu istih tehnologija. Rukovodili smo se logikom da ukoliko kriza potraje i zbog toga ne bude očekivane potražnje za novim proizvodima, bar smo iskoristili vreme da usavršimo glavni proizvod u našoj ponudi“.

Znanje ostaje u porodici

Naime, iako je IIB započeo posao kao mala porodična firma, još od nastanka 1990. godine klijenti su mu velike kompanije, jer su i Bošnjak i njegova supruga pekli zanat u socijalističko vreme, radeći na integralnim informacionim sistema u preduzećima sa hiljadama zaposlenih. Zahvaljujući takvom iskustvu, IIB je proizveo svoj prvi i dugo jedini proizvod poznat kao prvi srpski ERP, odnosno UPIS.Net (Upravljački poslovni informacioni sistem), koji već gotovo dve decenije uspešno koriste velike domaće, ali i strane kompanije koje posluju u Srbiji i regionu. Danas imaju u ponudi i aplikaciju poslovne inteligencije UPIS.API, zasnovanu na alatu poslovne inteligencije Panorama, integrisan UPIS.Net sa Lobo-DMSom, dokument menadžment sistemom, aplikaciju za mobilno poslovanje, kasu i web aplikaciju za poručivanje i izveštavanje. Mada je njihov poslovni softver uspeo da se izbori sa svetskom konkurencijom čak i u inostranim firmama, Bošnjak kaže da je, u uslovima kada svi savremeni softveri na tržištu stižu jedni druge po kvalitetu, osnovni razlog njihovog uspeha u tome što su svi projekti uspešno završeni. „Napravili smo metodologiju 3PI – prototipski prenos pozitivnih iskustava, koja obezbeđuje da softver bude uveden pre nego što dođe do promena u poslovnom sistemu. To je glavni ključ uspeha. Od nedavno smo našu metodologiju usavršili tako da je krajnjem korisniku već u ranoj fazi uvođenja jasno kakav je odnos između očekivanog i mogućeg, pa se već na tom nivou mogu vršiti promene ako su potrebne“.

Takvo iskustvo može kvalitetno da se prenese klijentima samo ako informatička firma koja se poziva na stečene reference nema problem sa odlaskom kadrova. Stoga, savetuje naš sagovornik, kada se preduzeće odlučuje za proizvod koji treba da donese nova znanja, nije dovoljno da ima u vidu samo njegove ili reference firme koja ga nudi, već prevashodno tima koji uvodi softver, jer se može desiti da ljudi koji su uspešno odradili prethodne poslove više nisu u istoj kompaniji. S obzirom da je porodična firma, IIB nema problema sa odlaskom ljudi, naprotiv, „imali smo sreće da su u užoj i široj familiji većinom stručnjaci iz ove oblasti i zato celokupno znanje, koje smo stekli, ostaje u porodici. Ako se dogodi da neko od ljudi, koje smo kasnije zaposlili ode, mi samo smanjujemo kapacitet, ali i dalje možemo da uradimo celokupan posao bez problema“.

Pored isksutva stečenog u radu sa klijentima, u proizvode namenjene malim i srednjim firmama pretočeno je i sve ono što je ovo preduzeće moralo da reši u sopstvenoj organizaciji poslovanja da bi se izborilo sa konkurencijom, kaže Bošnjak, počev od činjenice koje velike softveraške firme često nisu dovoljno svesne: da u velikoj kompaniji jedan posao radi deset ljudi, dok u maloj jedan čovek obavlja deset poslova.

O tome šta korisnici mogu da očekuju od rešenja UPIS.Partner (za srednja preduzeća) i Kompas (za mikro i male firme), Bošnjak kaže: „Osnovna korist je smanjenje troškova, jer se u savremenim uslovima na ceni više ne može zaraditi, već samo na smanjenju troškova i na obrtu. Softver obezbeđuje bolju kontrolu svih poslovnih procesa, tačnost podataka, da rukovodioci mogu na vreme da raspolažu neophodnim informacijama, a ne da budu bez njih ili njima pretrpani. Informacija je lična kategorija: onaj koji manje zna treba da dobija više infomacija, a onaj koji zna više, njemu je višak informacija smetnja. Znači, morate da imate visok stepen personalizacije. Mi smo to obezbedili uvodeći koncept oglasne table: da svako za sebe parametarski personalizuje rešenje, da bi na jednostavan način i automatski dobio samo ono što mu treba. Drugim rečima, sve je krajnje pojednostavljeno, pogotovo za ljude koji zaziru od novih tehnologija“.

„Dule, još nisam otišla“

Prednost kod uvođenja poslovnog softvera u manje firme je manji broj ljudi koje treba ubediti da prihvate novine u radu. To je najteži deo posla, jer u takvim situacijama po pravilu jedna trećina podržava projekat, jedna trećina su neutralci koji čekaju da se pridruže pobedniku, a preostala trećina su kočničari, koji se ne libe ni da namerno prave greške kako bi pokazali da je ceo poduhvat besmislen. „Menjati navike nije lako, uvek ima onih koji misle ’’dok sam ja ovde, to ne mora“. I sad valjda treba da čekamo da oni odu da bismo uveli sistem. Jednom sam to i rekao jednoj gospođi koja nam je pravila probleme oko projekta i koju sam, nakon što je otišla iz te firme, ponovo sreo u drugoj firmi. Čim me je videla rekla mi je: „Dule, samo da znaš da još nisam otišla“. Naravno, opet je bila veliki kočničar. U početku sam nastupao autoritativno i nisam ostavljao alternative, ali to je bila greška, u radu sa ljudima alternative moraju da postoje. Treba naći pravu meru između čvrstog stava i altrenativa, morate da budete dobar psiholog i da prepoznate sa kim treba da se svađate, a kome da se udvarate. Pogotovo što prvih nekoliko meseci uvođenja sve radi sporije i lošije, zbog neuvežbanosti. Uglavnom, tek posle tri meseca promenjene navike postaju nove navike i tek tada postaju vidljivi i rezultati, a onda nam se, kao pomoć, pridružuju i neutralci“.

Da je uspeh lakše postići nego održati, govori i dilema pred kojom su se našli u IIB-u: širenje poslovanja zahtevalo je angažovanje partnera u uvođenju softvera, a sa duge strane je postojala zebnja da bi neko od novih saradnika mogao da napravi greške u implementaciji koje bi pretile da ugroze osnovu na kojoj je IIB stekao reputaciju na tržištu. Rešenje koje je nađeno omogućilo je i da firma sprovede novu poslovnu politiku i da predupredi pretpostavljene rizike: sertifikovala je sedam partnerskih kuća i osposobila njihove ljude, a da bi se izbegle moguće greške sačinjen je i poseban softverski alat za podršku.

Alat je napravljen na vebu, na tri nivoa i omogućava da se u svakoj fazi projekta komunikacija između IIB-a, partnera i krajnjih korisnika odvija na način kao da su svi u istoj firmi. Naš sagovornik napominje i da će ovakvo rešenje omogućiti njima i partnerima da optimalno angažuju svoje stručnjake na terenu.

Zorica Žarković

broj 60, oktobar 2009.

Mada i dalje negativni, najnoviji pokazatelji sa globalnog IKT tržišta govore da su stimulativne mere pojedinih država, ali i kompanijske strategije prilagođavanja kriznim uslovima uspele da ublaže efekte krize. Pokazatelji u Srbiji svedoče da se u krizi nisu snašli ni država, ni dobar deo privrede i IKT preduzeća.

U uslovima ekonomske krize, isporuke računara su prema izveštaju analitičke kuće „Mineco” u drugom tromesečju ove godine smanjene za 21,5% u odnosu na isti period lane. U trećem kvartalu se očekuje još veći pad, a u četvrtom nešto usporeniji negativni trend što znači da će, u najboljem slučaju, u 2009. ukupni pad tržišta iznositi oko 20% u odnosu na prošlu godinu. Ekonomska situacija domaćih IT kompanija je otežana ne samo zbog pada tražnje, već i usled nelikvidnosti partnera, što je uslovilo pad cena računara za oko 12%, a time i dodatno umanjenje prihoda.

Iako se negativni trendovi u IT industriji beleže i na najrazvijenijim tržištima, najaktuelniji pokazatelji govore da je situacija bolja nego u Srbiji. Prema analizi OECD-a u maju i junu 2009. godine IKT tržište je zabeležilo pad od 15% u odnosu na prošlu godinu. Iako je prodaja poluprovodnika za 15% niža od prošlogodišnjeg nivoa, dalji pad je zaustavljen zahvaljujući i doprinosu vlada pojedinih zemalja koje su reagovale povećanom kupovinom i kreditima kako bi sprečile dalji pad IKT tržišta. Najzapeženiji je paket stimulativnih mera kineske vlade, koji je kratkoročno značajno povećao prodaju čipova i računara. Agencija “Gartner” je revidirala svoju prognozu prihoda proizvođača čipova za ovu godinu, navodeći da će njihovi globalni prihodi iznositi oko 212 milijardi dolara, što je za 17,1 % manje nego prošle godine, ali je pad prihoda manji u odnosu na ranije prognoziranih 22,4%. Prema rezultatima ankete koju je ova agencija sprovela tokom aprila i maja 2009. godine, 28% kompanija u Severnoj Americi i 25% firmi iz Evrope, Bliskog Istoka i Afrike (EMEA region) očekuje da će 2010. godine povećati svoj budžet za softver.

Država otkazala

Svetski pokazatelji o situaciji u Srbiji sasvim su suprotni. Rang lista Svetskog ekonomskog foruma pokazuje da je u odnosu na upotrebu interneta Srbija u prethodnih godinu dana pala čak za 21 mesto. Do pada na domaćem IT tržištu nije došlo samo usled svetske krize, već su uzrok i domaće slabosti: nedostatak adekvatnih i pravovremenih rešenja na državnom nivou ali i u privredi, gde su najčešći pokušaji da se prevaziđu problemi radikalno smanjenje ili odlaganje ulaganja u modernizaciju proivodnje, edukaciju kadrova i promociju proizvoda i usluga. Karejm prošle godine, a naročito ove u državnoj upravi i kompanijama evidentno je značajno smanjenje ili potpuno ukidanje investicija u IKT, što je donelo trenutne uštede, ali je dugoročno veoma štetno po konkurentnost domaće privrede i njen dalji razvoj. Dobra praksa nekih uspešnih kompanija u svetu a i kod nas pokazuje da je odlaganje nabavki IKT opreme i unapređivanja informacionog sistema pogrešan pristup uštedama. Naprotiv, kvalitetna informatička podrška je značaj osnov za optimizaciju celokupnog poslovnog procesa, pa time i izvor dugoročnih ušteda.

Država u Srbiji nastavlja sa praksom koja ukazuje da njeni predstavnici uglavnom ne prepoznaju ulogu IKT u razvoju, a posebno potencijalne doprinose IKT u smanjivanju efekata krize i porastu efikasnosti uprave. Dokazi su brojni. Javni sektor je u 2009. godini odustao od svih većih nabavki IKT opreme i, umesto da stimuliše, uticao na smanjivanje očekivane tražnje. Kako država može da poveća efikasnost i smanji broj službenika bez ulaganja u IKT? Vlada Srbije stimuliše sa 1.000 evra dobro stojeće građane Srbije za kupovinu automobila “Punto“, iako se taj automobil sklapa isključivo od inostranih delova. Za razvoj Srbije neuporedivo bi bilo korisnije da se, makar sa 100 evra, stimuliše nabavka personalnog računara studentima, učenicima i siromašnim građanima, a što se čini u mnogim državama. Najnoviji podaci pokazuju da se broj korisnika Interneta u Srbiji sa primanjima do 300 evra smanjuje i da oni sada čine samo 17,9 odsto u ukupnom broju korisnika.

Uvođenjem poreza na impulse u mobilnoj telefoniji destimulisan je razvoj novih servisa i obustavljene su skoro sve investicije u ovu delatnost. Nerešavanjem statusa “domaći IT proizvod” veoma se otežava izvoz softvera i IT opreme proizvedene u Srbiji. Komplikovanim i destimulativnim carinskim procedurama otežava se izvoz roba i usluga putem elektronske trgovine. Svi ovi problemi su godinama poznati nadležnim organima. Podrška postoji samo u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo, ali ne i u nadležnim privrednim resorima. Privrednici iz IKT sektora državu uglavnom doživljavaju kao represivnu, zainteresovanu jedino za prikupljanje poreza i carina.

Što tražiš od drugih, primeni na sebi

Naredna godina će, ukoliko se ne deluje proaktivno, verovatno doneti dalji pad ili u najboljem slučaju stagnaciju prodaje informatičke opreme i smanjivanje ulaganja u informacione usluge. Zato se od države očekuje da generiše veću tražnju u svim oblastima pa i u javnim nabavkama IKT opreme i razvoju novih informacionih sistema kao što su e-uprava, e-trgovina , e-obrazovanje, e-zdravstvo i slično. Sa ukidanjem poreza na telekomunikacione impulse, telekomunikacione kompanije će uvećati investicije u razvoj ove delatnosti. Reforma propisa može da eliminiše neracionalne procedure i stvori uslove za smanjivanje broja zaposlenih i troškova u javnoj upravi, koju karakteriše viskok stepen nekompetentnosti i nizak stepen automatizacije poslova.

Srbiji predstoji modernizacija, što nije samo šansa za IKT kompanije, već za sva preduzeća koja na vreme shvate da ulaganja u IKT nisu trošak, već investicija u razvoj, kvalitetnije poslovanje i povećanje konkurentnosti ne samo na domaćem, već i na globalnom tržištu. Potrebno je raditi na unapređivanju poslovnih funkcija i procesa, standardizaciji procedura, optimizaciji dokumetacionih tokova, povećavanju tražnje razvijanjem novih proizvoda i usluga i sličnim aktivnostima. Kako uvoditi promene koje su neophodne u prilagođavanju tržištu, ako preduzeće odlaže investiranje u modernizaciju poslovanja i edukaciju kadrova? Odgovor često stiže sa gubljenjem tržišta i likvidacijom firme.

Isto pravilo važi i za same IKT firme. Kriza je pokazala da se u novim okolnostima mnoge od njih nisu snašle i da su reagovale na isti način kao i klijenti koji su im, zbog kratkoročnih ušteda, otkazali poslove: pribegle su smanjenju sredstava za razvoj novih proizvoda i usluga, za obuku kadrova, promociju i razvoj potreba korisnika. Iskustva uspešnih kompanija iz ove branše ukazuju na potpuno suprotan pristup. Ako kompanija nastavi da investira i u kriznim vremenima, onda može da prestigne konkurenciju. Firme “Hjulit Pakard”, “Ai Bi Em”, “Eipl” i mnoge druge razgranale su se upravo u kriznim vremenima. “Ai Bi Em” personalni računar nastao je u recesiji 1981. godine, a “Eipl” je svoj “ajpod” lansirao 2001, godine, takođe za vreme recesije. To znači da će IKT kompanije u Srbiji, ako hoće da prebrode krizu, uprkos otežanim okolnostima morati da izađu na tržište sa boljom ponudom.

Nikola Marković

broj 60, oktobar 2009.

Na 3D pregledu vidljiva je konfiguracija terena, 3D zgrade kao i ocean view. Proizvodni menadžer Google-a, Piter Birč je izjavio da je zadovoljan i da je pregled 3D mapa gladak i brz.

Kako bi pokazao pun potencijal 3D pregleda mapa, Google je omogućio 36 „Earth View“ razgledanja, a neki od njih su Tadž Mahal, Toranj u Pizi, kao i Titanik. Svi su dostupni u meniju s leve strane.

Za pregled u 3D potreban vam je plugin.

Ovako izgleda centar Beograda u tri dimenzije sa 3D zgradama (videćete ako instalirate plugin).

View Larger Map

Pogledajte i promo video:

Na današnji datum WIPO proslavlja svoj 40 rođendan, uz jedinstvenu poruku „Inovacije povezuju svet“. Obeležavanju jubileja pridružuje se i Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije, koji ove godine obeležava 90 godina postojanja.

Aktivnosti domaćeg Zavoda dobiće punu potvrdu usvajanjem poslednjeg izmenjenog zakona u oblasti intelektualne svojine u procesu prilagođavanja zakonodavstvu EU. Takođe, do kraja tekuće godine, Zavod će ostvariti punopravno članstvo u Evropskoj organizaciji za patente, čime će moći da zastupa interese Srbije u radnim telima i komitetima ove organizacije.

Usluga će koristiti statističke algoritme da trenutno prevede sadržaje kao što su veb strane, dokumenti, e-pošta, instant poruke, mrežni dnevnici i informacije za podršku korisnika, objavile su u četvrtak ove dve kompanije. Lionbridge je dobio ekskluzivna komercijalna prava na IBM-ov servis prevođenja u realnom vremenu (Real Time Translation Service, RTTS) na osnovu sporazuma o unakrsnom linciranju koji su kompanije upravo potpisale.

Ove dve kompanije smatraju da će zajedničkim snagama moći da smanje troškove mašinskog prevođenja teksta u tekst i istovremeno reše izazove kvaliteta prevoda. Za razliku od besplatnog softvera koji je danas na raspolaganju za ovu namenu, kao što je Google Translate, ono što nude IBM i Lionbridge moći će da se prilagodi specifičnim sadržajima i poslovnim procesima organizacija, ubrza i poboljša komunikaciju s klijentima i između zaposlenih i partnera širom sveta i da proširi mogućnosti saradnje. IBM i Lionbridge su svoju ponudu namenili pretežno preduzećima.

Ovaj softver kao usluga nudiće se kao kombinacija RTTS tehnologije IBM-a i sistema prevođenja Translation Workspace koji je osmislio Lionbridge a zasnovan je na korišćenju oblaka računara. Usluga će se nuditi kroz platformu Geoworkz.com kompanije Lionbridge zasnovanu na tehnologiji Translation Workspace. IBM će takođe moći da prodaje ovu tehnologiju u okviru svoje ponude usluga.

Sistem je projektovan da prevodi sadržaj koji se ne može profitabilno ili efikasno prevesti korišćenjem (ljudskih) prevodilaca. Lionbridge će u tu svrhu formirati i razvojne kapacitete koji će prevodilačke aplikacije prilagođavati jezicima i poslovnim potrebama klijenata.

IBM već interno koristi svoju tehnologiju RTTS kroz projekat n.Fluent. Njegovih 400.000 radnika u preko 170 zemalja koriste je da prevode tekstualne poruke, e-poštu, dokumente, sadržaj portala znanja, veb strane, mrežne dnevnike i druge sadržaje. Oni dobrovljno ažuriraju i stalno poboljšavaju prevode tako da n.Fluent neprestano „uči“ i unapređuje svoju prevodilačku mašinu.

Obe kompanije tvrde da do sada imaju prevedeno preko sto miliona reči. Njihova ponuda prevodilačkog softvera kao usluge biće dostupna kroz nekoliko meseci u fazi beta testiranja, a kao komercijalni proizvod pojaviće se do kraja godine. Cene usluge još nisu utvrđene.

Dodatne informacije o aplikacijama za višejezičko komuniciranje u realnom vremenu, demonstracije IBM-ove tehnologije RTTS i kontekst ovog partnerstva mogu se videti ovde. (M.V.)

Izvor: Mikro.rs

„Kina je najizraženiji slučaj, ali ne i jedini. Googleovi usluge – od pretraživača preko usluge Blogger do lokacije YouTube i servisa Google Docs – blokirane su u 25 od 100 zemalja u kojima poslujemo“, tvrdi Rejčel Vajtstoun, potpredsednica Googleovog odeljenja za globalne komunikacije i odnose sa javnošću.

„Pored toga, redovno dobijamo zahteve od vlada da onemogućimo pristup ili uklonimo određeni sadržaj,“ kaže Vajtstounova, dodajući da se Google zalaže da se opseg takvih zahteva smanji kada smatra da je zahtev „previše široko definisan“.

Google je stigao na naslovne stranice svetskih medija pre mesec dana, kada su rukovodioci kompanije odlučili da ugase cenzurisanu verziju svog pretraživača, razvijenog za kinesko tržište. Pošto nije postignut kompromis sa kineskom vladom, Google je u martu zatvorio svoju cenzurisanu Web lokaciju, preusmeravajući saobraćaj ka necenzurisanom pretraživaču u Hongkongu.

Kina već duže vreme ima jedan od najnaprednijih programa za kontrolu pristupa Internet sadržaju za lokalne korisnike. Kineski zakoni obavezuju davaoce Internet usluga da blokiraju ili uklanjaju nepoželjan sadržaj, pre svega pornografiju, ali i informacije vezane za ljudska prava i druge teme.

Međutim, Kina nije jedina zemlja koja želi da upravlja načinom na koji njeni građani pristupaju sadržaju na Internetu. Primera radi, Australija nastavlja sa planovima da blokira pristup Internet lokacijama koje sadrže materijal o seksualnom zlostavljanju dece i informacije koje se mogu iskoristiti kako bi se počinio zločin. Takva odluka je doneta zbog toga što nedavno testiranje blokiranja pristupa ka označenim Web lokacijama, nije usporilo pristup Internetu.

Protivnici odluke australijske vlade navode da blokirane lokacije sadrže veze ka lokacijama koje inače ne bi bile blokirane. Pored toga, korisnici mogu da zaobiđu ograničenja kako bi im pristupili, kao što su korisnici iz Kine mogli da zaobiđu cenzuru. (M.S.)

Izvor: Mikro.rs

Anketa je deo javne rasprave koju je poveo RNIDS, a pravila koja postavlja ICANN su da skraćenica mora da sadrži bar jedno ćirilično slovo, koje se izrazito razlikuje od latiničnog i da je minimalna dužina dva, a najduža 64 karaktera.

U anketi povodom ćiriličnog (ćiriličkog) domena možete učestvovati putem ovog linka.

O ćiriličnom domenu i smo pisali u broju 65 u tekstu pod nazivom Ћирило и ДОМЕНтије“.