Kompanija Gugl je izbacila besplatnu brošuru u PDF-u sa brojnim savetima u vezi Web prisustva nemanjenu svim sajtovima za elektronsku prodaju i plasman robe.
Brošuru možete preuzeti sa ovog linka ili je direktno pročitati dole.
Broj obolelih od demencije u svetu naglo raste, pokazuju rezultati istraživanja Međunarodne organizacije za borbu protiv Alchajmerove bolesti.
U novoobjavljenom naučnom istraživanju o broju obolelih od demencije navodi se da širom sveta od te bolesti pati trideset pet miliona ljudi. Broj pacijenata koji trpe posledice oboljenja koja, kako se navodi, oštećuje mozak i mentalnu sposobnost, mnogo je viši nego što se pretpostavljalo.
Oko dve trećine obolelih, kako se navodi, živi u zemljama u razvoju, u kojima je životni vek ljudi poslednjih decenija znatno produžen. Demencija većinom pogađa ljude preko 65 godina starosti.
U istraživanju, koje je sprovela i objavila Međunarodna organizacija za borbu protiv Alchajmerove bolesti, procenjuje se da će se u sledećih dvadeset godina broj obolelih skoro udvostručiti.
Autori studije opisuju najnovija saznanja kao „alarmantna“, tvrdeći da su vlade mnogih zemalja nespremne za borbu sa tako velikim povećanjem broja obolelih.
Visok nivo holesterola, dijabetes i prekomerna telesna težina su, uz godine života, najvažniji faktori koji povećavaju rizik od oboljenja.
Američka kompanija čiji je softverski kôd navodno ukraden da bi se koristio u programu filtriranja pristupa internetu u Kini, objavila je u nedelju da će uzvratiti udarac tako što će u toj zemlji ponuditi rivalski proizvod po veoma niskoj ceni.
Kompanija Solid Oak Software iz Santa Barbare u Kaliforniji, koja tvrdi da je njen kôd prekopiran u filtarski program koji je u Kini trebalo da se isporučuje uz svaki novi računar, istražuje načine kako da u toj zemlji ponudi svoj filtar za Web – po izuzetno niskoj ceni ili čak besplatno, naveo je u svojoj elektronskoj poruci predsednik kompanije Brajan Milbern. Njihov program, nazvan CyberSitter i namenjen roditeljima, pojaviće se sledećeg meseca i nudiće se na nekoliko jezika, uključujući kineski.
Verzija na kineskom nadmetaće se s programom Zelena brana pratilac mladih, za koji Solid Oak kaže da sadrži kôd prekopiran iz njegovog programa. Kineska vlada je prvobitno naredila proizvođačima personalnih računara da Zelenu branu od 1. jula obavezno isporučuju sa svakim novim računarom i objavila da je razvijačima programa platila kako bi svim kupcima obezbedila da taj softver godinu dana koriste besplatno. Program je navodno trebalo da štiti decu od pornografije na internetu, ali su se javile sumnje da bi mogao da blokira i politički osetljive sadržaje.
Zbog velikog pritiska stranih proizvođača računara (i američke vlade), Kina je ovu obavezu odložila na neodređeno vreme svega nekoliko sati pre njenog stupanja na snagu. Prošlog meseca objavila je da kupci računara više nisu obavezni da instaliraju program ali da će to biti obavezno u javnim školama, internet kafićima i na drugim javnim mestima.
Veliki proizvođači računara Lenovo, Acer i Sony koji su isporučivali Zelenu branu sa svojim računarima prestali su to da čine. Lenovo ga više ne instalira, ali će ga isporučivati uz računar ukoliko to kupac zatraži. Acer koji je s novim računarima isporučivao CD s programom Zelena brana prestao je da ga isporučuje ovog meseca „jer Kina više ne zahteva distribuciju tog softvera“. Sony je svoje isporuke obustavio pre oko dva meseca. (M.V.)
Izvor: Mikro.rs
Google je izbacio Google Chrome Frame plugin za Internet Explorer verzije 6, 7 i 8 koji „pretvara“ ovaj pregledač u Chrome. Da bi se stranice prikazivale i da bi se izvršavao JavaScript, korisnici će morati instalirati besplatan plugin koji je otvorenog koda.
Plugin je trenutno u tzv. „developer preview“ verziji i web developeri će morati da na stranice koje razvijaju unesu jednu liniju koda koja će omogućiti Google Chrome Frame-u da funkcioniše automatski.
Ovo će omogućiti korisnicima da pretražuju internet kroz njima poznato sučelje i neće biti perioda privikavanja. Mnogi web programeri i dizajneri se često žale na Internet Explorer koji drugačije prikazuje stranice od ustaljenih standarda. Ovi problemi su donekle popravljeni u verzijama 7 i 8 Internet Explorera, ali problem je što korisnici nižeg tehnološkog stupnja još uvek koriste Internet Explorer u verziji 6 koja je poznata kao verzija koja ima najviše „rupa“, loše prikazuje stranice i ne poštuje standarde. Pri tome je veoma spora i nema moderne funkcije.
Google se za ovaj potez odlučio jer postoje kompanije koje ne daju izbor svojim zaposlenima u pogledu izbora pregledača. Frame će podržavati i predstojeći Google Wave projekat. To knokretno znači da će IE sa ovim pluginom podržavati HTML5, Canvas, brzo interpretiranje JavaScript-a i mnogo toga. Praktično ceo Trident engine će biti zamenjen WebKit-om.
Slična stvar već postoji kao ekstenzija za Firefox koja omogućava gledanje stranica sa IE engine-om, koja je korisna npr. kod elektronskog bankarstva. Tako će posredno, vervatno, i korisnici Firefox-a moći pregledavati stranice sa Chrome-om u okviru svog omiljenog pregledača.
Probajte trenutnu verziju Google Chrome Frame-a
Helsinški institut za informacione tehnologije je objavio istraživanje po kome su mikroblogeri dosadni. Mikroblogeri su korisnici tzv. mikro blogova kao što je Twitter i Jaiku. Studija se odnosila samo na Jaiku portal.
Naime, analizom postova došli su do zaključka da mikroblogeri očekuju da budu čitani i da stalno zanavljaju svoje poruke tako da pišu banalnosti. Pet najčešćih zapisa su „radim“, „kuća“, „posao“, „ručak“ i „spavam“. Analizirano je preko 400.000 poruka sa sajta Jaiku, koji je u Guglovom vlasništvu.
Mikroblogovanje funkcioniše zahvaljujući činjenici da korisnici imaju potpunu kontrolu nad svojim zapisima, ali to je ipak hobi koji zahteva mnogo vremena koje mnogi ne mogu da odvoje. Korisnici koji su voljni da dvakodnevno pišu i okupljaju oko sebe veliku grupu pratilaca su najuspešniji mikroblogeri.
S druge strane Oxford University Press je u junu objavio rezultate istraživanja u vezi Twitter-a. Podaci su sledeći:
Ukupno analizirano poruka (tvitova) = 1,496,981
Ukupno rečenica = 2,098,630
Ukupno reči = 22,431,033
Prosek reči po poruci = 14.98
Prosek rečenica po poruci = 1.40
Prosečan broj reči u rečenici = 10.69
Prosečan broj reči po rečenici koje su u opštoj upotrebi = 22.09
Najčešće reči na Twitter-u su u gerundivu (nastavak -ing) “going”, “getting” and “watching” . Sve one se pojavljuju u top 100 reči.
“Watching”, “trying”, “listening”, “reading” i “eating” su u 100 prvih reči, što otkriva koliko često ljudi koriste Twitter za objavljivanje svoje trenutne radnje.
Dokaz neformalnosti su reči „ok“ i „f***“.
Zbog nedostatka domaćih propisa naše IT kompanije su primorane da se pri ugovaranju „autsorsing“ poslova oslanjaju na pravne sisteme drugih država, a inspekcijski službenici često ne shvataju „šta se to prodaje preko Interneta a ne može da se vidi“.
Prema procenama agencije „Gartner“, u 2008. godini svetsko tržište „autsorsinga“ u oblasti IT vredelo je oko 284 milijarde dolara i taj iznos se neće smanjiti ni ove godine i pored recesije. U Srbiji se više stotina IT preduzeća povremeno bavi nekim vidom „autsorsinga“, a nekoliko desetina kompanija se skoro isključivo bavi razvojem softvera za strane korisnike. Prošle godine strana lica su osnovala u Srbiji oko 70 IT kompanija koje se pretežno bave „autsorsing“ poslovima. Ovaj vid IT poslovanja zahteva veoma stručne sertifikovane kadrove, osposobljene za primenu odgovarajućih ISO standarda.
Konkurentske prednosti „autsorsing“ softvera iz Srbije su kvalitet, cena i relativno dobre komunikacije sa svetom. Među stručnjacima kruži anegdota da je softveraš iz Srbije „vredan, obrazovan, lucidan, razbarušen i nesklon da baš sve radi po proceduri, pa je zato softver obično vrlo dobar“. Uprkos jakoj svetskoj konkurenciji i onoj iz susednih Rumunije i Bugarske, naše kompanije zadržavaju i proširuju ovu vrstu poslova, a među najuspešnijima su PSTech, Gtech, Execom, Massvision PEXIM. Poslovni ugled i uspesi domaćih IT kompanija doprinose i imidžu Srbije, kao zemlje iz koje stiže kvalitetan softver za najsloženije primene.
Inferiorna država
Na žalost država to ne prepoznaje, počev od činjenice da usluge „autsorsinga“ nisu evidentirane u važečoj klasifikaciji delatnosti i obično se razvrstavaju kao „trgovina nekretninama i ostalo“. Državni organi do sada nisu podržavali aktivnosti na pružanju „autsorsing“ usluga, iako se tako zapošljava više stotina ljudi sa relatvno dobrim platama i u zemlju sliva više desetina miliona evra. Kako se nedavno moglo čuti na okruglom stolu Društva za informatiku Srbije posvećenom ovoj temi, naše IT kompanije zameraju državi da je svoju ulogu svela „isključivo na uterivanje poreza“, kao i da su njeni službenici do te mere tehnološki nekompetentni da ne shvataju „šta se to prodaje preko Interneta a ne može da se vidi“. Domaće vlasti još uvek ne razumeju prirodu „autsorsing“ poslovanja ili loše tumače propise pri izvozu softvera, što zahteva precizna razjašnjenja sa nadležnim organima, pre svega ministarstvima finansija i trgovine, Poreskom upravom i Carinom.
Zbog nedostatka domaćih propisa naše kompanije su primorane da se pri ugovaranju „autsorsing“ poslova oslanjaju na pravne sisteme drugih država i prema njihovim zahtevima regulišu vlasnička prava nad softverom, čuvanje i zaštitu informacija, pravo na izvorni kod, proces testitranja, ograničenja od odgovornosti i dr. Među državnim organima u Srbiji jedino SIEPA podržava i podstiče „autsorsing“ aktivnosti, time što povremeno daje finansijske podsticaje kompanijama koje izvoze softver, stimuliše i organizuje njihov nastup na stranim sajmovima, angažuje strane konsultante za podršku domaćim kompanijama i slično. Da bi se postigli veći efekti u promociji domaćih potencijala u ovoj delatnosti, stručnjaci sugerišu i intenzivnije prisustvo njenih predstavnika u privrednim delegacijama, predstavljanje ove vrste resursa na sajtovima državnih organa, privrednih udruženja i zainteresovanih kompanija i formiranje baze podataka sa detaljnijim informacijama o domaćim IT kompanijama koje se bave „autsorsingom“.
Nikola Marković
broj 57/58, jul/avgust 2009.
Direktor Republičkog geodetskog zavoda, Nenad Tesla, kaže da je u Srbiji osnovnom državnom kartom pokriveno samo 42% teritorije, a većina kartografskih podataka u analognoj tehnologiji je zastarela i potiče iz perioda od pedesetih do osamdesetih godina prošlog veka.
Da bi se postojeće stanje popravilo Republički geodetski zavod i Japanska agencija za međunarodnu saradnju potpisali su ugovor o realizaciji projekta „Razvoj kapaciteta za izradu digitalne osnovne državne karte u Srbiji“
Prema rečima direktora Geodetskog zavoda, projekat, čija realizacija počinje u januaru 2010. i koji će trajati dve godine, omogućiće svim građanima da lako i brzo dobiju kvalitetne i ažurirane kartografsko-topografske informacije.
Projekat će pomoći svim zainteresovanim korisnicima, a njih ima u najrazličitijim sektorima, od ministarstava, lokalnih samouprava, do preduzeća i organizacija koje se bave građevinarstvom, prostornim planiranjem ili turizmom – kazao je Tesla.
Nenad Tesla je istakao da će projekat stvoriti uslove da se ažurira i distribuira osnovna državna digitalna karta u razmeri 1:5000 i 1:10000. To je prvi korak ka potpunoj digitalizaciji svih topografsko-kartografskih podataka i formiranju baze podataka.
Stalni predstavnik Japanske agencije za međunarodnu saradnju zadužen za Balkan, Masao Šikano, istakao je da projekat ne podrazumeva donaciju i finansijsku podršku, već tehničku saradnju u koju će Vlada Japana uložiti oko 1,5 miliona evra.
Za sprovođenje projekta Vlada Japana će poslati eksperte iz deset različitih oblasti, a obezbediće i neophodnu opremu, naglasio je Šikano. (A.S.)
izvor: Mikro.rs
Kako se navodi u Veratovom saopštenju za javnost, BizConnect je nova usluga VeratNet-a za poslovne korisnike u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu. BizConnect je baziran na WiMAX tehnologiji, u licenciranom opsegu frekvencija 3.5 GHz, a pored pouzdane Internet veze 24h dnevno, obezbeđuje vam brojne dodatne usluge: hosting, domene, adsl auto-backup, statičke IP adrese, podršku 24h dnevno, umrežavanje više poslovnica, menadžera prodaje zaduženog za Vaše poslovne zahteve…
Za primenu ove usluge nije neophodna optička vidljivost između uređaja i bazne stanice, pa predstavlja izuzetno rešenje za širok dijapazon korisnika.
Instalaciju usluge moguće je obaviti u roku od 48 sati, a pogodna je i zbog jednostavnog preseljenja Internet konekcije, u slučaju selidbe korisnika.
Google je u utorak objavio verziju 3 svog Web čitača Chrome, koji u odnosu na prethodno stabilno izdanje ima JavaScript performanse poboljšane za 25%, unapređene kartice s jezičcima i bolje rukovanje video sadržajima.
Novi Google Chrome se može preuzeti odavde.
Promena se desila oko godinu dana pošto se Google Chrome pojavio.
„Ovo izdanje usledilo je posle 51 razvojne nadogradnje, 21 beta i 15 stabilnih nadogradnji i 3505 ispravki grešaka u proteklih godinu dana“, piše na Googleovom blogu.
Google Chrome je osvojio svega 3,5% globalnog tržišta, ali je svejedno ispred nešto duže prisutnih rivala Opere i Appleovog Safarija, sudeći prema podacima koje objavljuje StatCounter. Microsoftov IE je na čelu sa 58% a Mozillin Firefox je drugi sa 31%.
Naravno, Google Chrome je ranije ovog leta pripremio i scenu za istoimeni operativni sistem.
Najuočljivija novina nove verzije su prilagodljivije kartice s jezičcima.
Strana Nova kartica (New Tab) promenjena je tako da se lakše koristi i lako prilagođava. Sličice nedavno posećenih strana mogu se premeštati povlačenjem mišem a one koje ne treba da nestanu čak i kada promenite navike pretraživanja mogu se fiksirati. Pored toga, delovi kartice koje ne želite da vidite mogu se sakriti, a omogućen je i prikaz najposećenijih strana u vidu spiska. Na dnu Nove karice su čak i saveti kako se Chrome koristi.
Google je pojednostavio i Omnibox, univerzalno polje za unošenje termina za pretraživanje i mrežnih adresa, jer je optimizovao njegov padajući meni dodavanjem sličica kojima se lako razlučuje da li se radi o predloženoj strani, pretraživanju, obeleživaču ili prethodno posećenim stranama.
Valja istaći i podršku za HTML5 video oznake koje su učinile da se video sadržaji reprodukuju bez upotrebe dodatnih modula, kao i ponudu galerije tema za promenu izgleda ovog čitača. (M.V.)
Izvor: Mikro.rs
Republička agencija za telekomunikacije (Ratel) danas je predstavila godišnju publikaciju „Pregled tržišta telekomunikacija u Republici Srbiji za 2008. godinu“.
„Ukupan prihod na tržištu telekomunikacija Republike Srbije je u 2008. godini iznosio 1.611 miliona evra, za 9% više nego u 2007. Učešće sektora telekomunikacija u bruto domaćem proizvodu je 4,87%, što predstavlja porast od 15% u odnosu na 2007. Najveći prihod je ostvaren u mobilnoj telefoniji, 61% od ukupnog prihoda. Na drugom mestu je fiksna telefonija sa 25% udela“, izjavio je dr Milan Janković, izvršni direktor RATEL-a.
Ukupan broj pretplatnika fiksne telefonije je u 2008. godini dostigao 3.084.872, što predstavlja udeo od 41,14%, uz stepen digitalizacije od 95,52%. Ukupan prihod od usluga fiksne telefonije bio je 413 miliona evra.
Ukupan broj pretplatnika mobilne telefonije je u 2008. godini dostigao 9.618.767, što predstavlja udeo od 128,27%. Ukupan prihod od usluga mobilne telefonije je bio 980,45 miliona evra, uz 240,27 miliona evra investicija u mobilne mreže u 2008. Treba naglasiti i da se broj pretplatnika 3G mreže skoro utrostručio u odnosu na 2007. godinu i dostigao cifru od 750.026.
Usluge kablovske distribucije radio i televizijskog programa trenutno u Srbiji pružaju 74 dobavljača, koji su u 2008. ostvarili ukupan prihod od 60,7 miliona evra. Broj pretplatnika KDS usluga je 860.787, uz značajan porast od 11% u poređenju sa 2007. Pri tom, u poslednje dve godine preovlađuje upotreba hibridnih mreža, što utiče na porast kvaliteta usluge kablovske distribucije.
Broj registrovanih dobavljača Interneta u Republici Srbiji je 197, a broj pretplatnika 1.619.711, što predstavlja učešće od 21,6%. Ukupan prihod od pružanja usluga Interneta je dostigao 107,58 miliona evra. Uočava se da tehnologije koje obezbeđuju širokopojasni pristup beleže stalni rast (pre svega ADSL i kablovski modem). Takođe je interesantan pristup Internetu preko mobilne mreže treće generacije, 3G.
Praćenje stanja na tržištu telekomunikacija uključuje i analizu stepena slobodne konkurencije. Tržište mobilne telefonije, sa jednim domaćim i dva inostrana operatora, je potpuno slobodno. U cilju liberalizacije tržišta fiksne telefonije, sprovedena je procedura javnog nadmetanja za fiksni bežični pristup (FWA) za teritoriju Republike Srbije u CDMA tehnologiji, gde se prijavilo 8 potencijalnih ponuđača za 2 licence. Licence su 17. juna dodeljene preduzećima „Telekom Srbija“ i Media Works, uz obavezu da počnu sa pružanjem komercijalnih usluga u roku od šest meseci po dobijanju licence.
„Od ubrzanog razvoja širokopojasnog pristupa i, pre svega, e-servisa očekuje se da omoguće brži razvoj privrede i otvaranje novih radnih mesta, pa će ta oblast informaciono-komunikacionih tehnologija biti među prioritetima Republičke agencije za telekomunikacije“, izjavio je profesor Jovan Radunović, predsednik Upravnog odbora Ratela. (A.S.)
Izvor: Mikro.rs