Nove tehnologije

Istorija interneta“ je animirani dokumentarac koji objašnjava nastanak intereneta, od Arpaneta do ovoga što danas poznajemo.

Režiser i animator je Melih Bilgil, koji je stvorio ovu animaciju na osnovu članaka iz Time magazina, Fontbloga, Netzpolitik i sličnih.

Predsednik asocijacije Džordž Skalis izjavio je da globalna industrija poluprovodnika prolazi kroz najveću promenu u istoriji. Industrija je tokom 2008. godine brzo reagovala na promene, tako što je redukovala zalihe i promenila marketinčki pristup.

Skalis očekuje da će isporuke čipova i njihova prodaja biti ispod nivoa iz 2008. godine nekoliko sledećih tromesečja sa konačnim oporavkom koji će se desiti kada se desi i oporavak globalne ekonomije.

Domeni su prikazani kao mapa tokijskog metroa i pažljivo su odabrani od strane iA istraživačlkog tima putem dijaloga sa entuzijastima za mape. Svaki domen je poređan po značaju, trajnosti i kompaniji koja ga poseduje.

Trenutnu verziju možete videti hostovanu na sajtu Zoomorama ili videti u punoj verziji na sajtu Flickr.

Štampana verzija mape će se pojaviti u tiražu od samo 1000 primeraka.

Prema najnovijem izveštaju IDC Adriatics o trendovima na tržištu ličnih računara u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, posledice krize ne osećaju se jedino u Srbiji, ali poređenja sa izveštajima iste analitičke kuće s početka prošle godine pokazuju ono što tvrde i domaći analitičari – da je kriza itekako prisutna.

Prema najnovijem istraživanju analitičke kuće IDC Adriatics na tržištima personalnih računara u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, u četvrtom tromesečju 2008. godine prodato je ukupno 316.892 personalnih računara ili 11% posto više nego u istom periodu 2007. Prema preliminarnim podacima, obim ukupnih isporuka u te tri zemlje u celoj prošloj godini dostigao je gotovo milion PC-a. Najveći rast u ovom segmentu tržišta u četvrtom tromesečju zabeležila je Srbija – 21% u odnosu na isti period prethodne godine, (gde je istovremeno prodat i najveći broj računara), u Sloveniji je evidentiran rast od 12%, a u Hrvatskoj od svega 0,2%. U sve tri zemlje rast prenosivih računara (notebooks) bio je znatno veći od povećanja obima ukupnog tržišta.

Analizirajući pojedinačna tržišta u navedenim zemljama, autori izveštaja ističu da je rast tržišta personalnih računara u Sloveniji zasnovan pre svega na značajnom rastu prodaje prenosivih računara od 29,6 posto, pri čemu su najveći rast zabeležili mini prenosivi računari koji su postali hit među menadžerima, naročito mlađim. Istovremeno, segment servera pao je za 8,5 posto, a desktop računara za 8,7%. Analitičari ocenjuju da finansijska kriza za sada nema većih posledica po slovenačko PC tržište, ali se njegovo usporavanje očekuje u drugoj polovini ove godine. U Hravastkoj je situacija mnogo lošija: dok je prethodnih godina prodaja PC-a u četvrtom tromesečju bila oko 50% veća nego u trećem, prošle godine u četvrtom tromesečju je prodato samo 22% više računara nego u prethodnom. „Očigledno, usporavanje privrede i problemi izazvani svetskom finansijskom krizom već su snažno pogodili hrvatsko PC tržište“, konstatuje se u izveštaju. Na ovom tržištu rastao je jedino segment prenosivih računara čije je tržišno učešće u ukupnim isporukama iznosilo 54%, pri čemu je sve veći udeo cenovno atraktivnih, ultra-lakih, mini personalnih računara (netbooks).

Varljivi rast
Sa druge strane, u Srbiji ne samo da je zabeležen najveći rast prodaje personalnih računara u četvrtom tromesečju, već je po prvi put evidentiran najveći rast u prodaji servera – čak 139%. Ipak, desktop računari i dalje su najprodavaniji i čine 60% ukupnog PC tržišta Srbije, dok je prodaja prenosivih računara porasla za 25,6% u odnosu na četvrto tomesečje 2007. godine, čime je ovaj segment dostigao tržišno učešće od 39%. U analizi se ocenjuje da je ovakav rast prodaje ličnih računara u Srbiji uzrokovan znatno manjom zasićenošću tržišta nego u Sloveniji i Hrvatskoj, kao i sve većom ulogom velikih trgovačkih lanaca poput Maksija, Metroa i Tempa kao distributivnog kanala prodaje. Značajan godišnji rast prenosivih računara rezultat je sve pristupačnijih cena i dobrih performansi, a na povećanje prodaje u ovom tromesečju uticale su i banke koje su pružile mogućnost odloženog plaćanja.

Za razliku od Slovenije i Hrvatske, u ocenama o situaciji na srpskom PC tržištu nema konstatacija o uticaju svetske finansijske krize na aktuelne tokove, niti prognoza o mogućem usporavanju rasta tokom ove godine. Međutim, percepcija se značajno menja kada se navedeni izveštaj uporedi sa podacima koje je IDC Adriatics objavio za prvo tromesečje 2008. godine, a prema kome je ovdašnje PC tržište prošlu godinu započelo rastom od čak 78%, pri čemu je prodaja prenosivih računara zabeležila rast od vrtoglavih 97%, a desk top računara od 72% u odnosu na isti period prethodne godine. I domaći analitičari smatraju da je uprkos evidentnom rastu IT tržišta prošle godine, naročito PC računara, u četvrtom tromesečju došlo do značajnih poremećaja usled prelivanja posledica svetske finanisjke krize.

Prema navodima Milovana Matijevića, eksperta analitičke kuće Mineco, vrednost isporuke ličnih računara u 2008. godini dostigla je 227.000.000 evra, odnosno PC tržište je vredelo 41% ukupnog IT tržišta. Pri tome, 22,5% se odnosi na računare koje su sklopile domaće kompanije, 14% na prenosive, a 4,5% na uvezene stone sisteme. Iako je IT tržište u 2008. prvi put premašilo vrednost od 550.000.000 evra i ostvarilo rast od gotovo 20%,  s obzirom na nerazvijenost domaćeg tržišta navedena stopa ukazuje na usporavanje tržišnog rasta koji je prepolovljen u odnosu na 2007. godinu. Matijević ističe da zabrinjava i to što je rast IT tržišta u prošloj godini usporavao iz tromesečja u tromesečje: u prvom je iznosio 38%, a u poslednjem svega 5%. U poslednjem tromesečju je umesto očekivanog efekta “visoke sezone“, među velikim distributerima zabeležen značajan gubitak na kursnim razlikama, pad poslovnih prihoda od 15% i pad profita od čak 50%.

Zorica Žarković
broj 53, mart 2009.

Dok se prognoze analitičara o uticaju globalne krize na IT industriju kreću od toga da oporavak sledi već naredne godine, do onih da nakon bankarske i automobilske industrije najveće posledice prete upravo visokim tehnologijama, „veterani“ iz Silikonske doline nade polažu u Obamu, a u javnosti se komentarišu podaci da su i pre eskalacije krize, najveće žrtve Bušovog mandata bile akcije informatičkih kompanija.

Svetska IT industrija suočava se sa sve lošijim poslovnim rezultatima. Njene perjanice, Majkrosoft i IBM najavljuju verovatno najveća otpuštanja zaposlenih u istoriji IT industrije, a najave o novim otkazima za oko četiri hiljade radnika stižu i iz Motorole. U razdoblju od 2005. do 2008. godine ulaganja u IT sektor kontinuirano su rasla po stopama između 7% i 13%, no ove godine očekuje se pad od oko 3% u odnosu na prošlu godinu. Analitičari istraživačke agencije Gartner ocenjuju da će se ulaganja u IT usporiti, ali ne i zaustaviti i da će u najgorem slučaju rasti po stopi od 2,3%, što je ipak niže od njihovih prethodnih projekcija da će ovogodišnji rast iznositi 5,8%. Prognoze da će IT sektor nastaviti da raste i u uslovima krize zasnovane su na činjenici da su tehnologije neophodne za transformisanje poslovnih procesa i da tu vrstu ulaganja nije jednostavno rezati.

Međutim, kada će i po koju cenu ovaj sektor uspeti da se oporavi od posledica globalne krize za sada nema jasnog odgovora. Naprotiv, prognoze se kreću od tvrdnji, poput onih koje izriču analitičari Forester Risrč, da će do porasta globalnih ulaganja u IT doći već u narednoj godini, do veoma pesimističnih projekcija da će, nakon bankarske i automobilske industrije, najteže posledice pretrpeti upravo industrija visokih tehnologija jer će se potražnja za kompjuterima i softverom na američkom, japanskom i evropskom tržištu sledeće godine smanjiti za 8%. Na udaru bi se, među prvima mogle naći kompanije iz Silikonske doline, gde se već osećaju simptomi recesije. Trenutno je u ovom tehnološkom centru SAD zaposleno 4.000 radnika manje nego u istom periodu prošle godine, a među firmama koje će troškove smanjivati otpuštanjem radne snage su i Hjulit-Pakard, Jahu, Adobe Sistems, San Mikrosistems, Palm… Analitičari upozoravaju da će masovna otpuštanja tek uslediti u narednih nekoliko meseci, kada će početi da se osećaju pune posledice krize po projektovane profite za ovu godinu, a time i negativne implikacije na raspoloženje akcionara.

Sve veće zalihe
Stručnjaci ističu da je svetska ekonomska kriza počela u trenutku kada je rast prodaje televizora sa ravnim ekranima i digitalnih aparata počeo da usporava, a analitičari IDC-a, Gartnera i Displeja upozoravaju tehnološke kompanije da ne računaju da će ti segmenti tržišta doprineti rastu u ovoj godini. Stručnjaci procenjuju i da tehnološke kompanije neće u 2009. mnogo ulagati u razvoj i inovacije, uprkos najavama pojedinih velikih firmi poput El-Džija (LG), koja je saopštila da je za njeno poslovanje značajno da nastavi sa takvim ulaganjima. Prema podacima koje je objavio MasterCard krajem decembra prošle godine, prodaja elektronike i kućnih aparata pala je za 26% u odnosu na godinu pre, ali neki analitičari smatraju da će sve evidentnije usporavanje prodaje televizora, PC računara, mobilnih telefona i druge elektronike izazvati daleko veće probleme u narednim mesecima. Naime, usled zaliha koje se gomilaju, proizvođači tehnike i elektronike verovatno će biti primorani da značajnije snižavaju cene i time umanje zarade, ali i da redukuju planove za prodaju nove robe dok se ne rasproda ona iz magacina. A s obzirom da tehnološki proizvodi brzo zastarevaju, može doći do reprize tehnološkog sloma iz 2001. godine, kada su kompanije, među kojima je bio i Cisko Sistems, pretrpele milijarde dolara štete zbog viška zaliha. Mnoge radnje zahtevaju da proizvode koje ne mogu da prodaju vrate proizvođačima, ili da im se kompenzuje vrednost neprodate robe.

Čini se da je situacija posebno loša u industriji poluprovodnika, za koju istraživačka kuća iSupli iznosi procene da je vrednost zaliha sa 3,8 milijardi dolara u septembru 2008. godine dostigla 10,2 milijarde dolara na kraju godine. SanDisk, koji proizvodi čipove za arhiviranje podataka u mobilnim telefonima i MP3 uređajima, najavio je dvonedeljni prekid proizvodnje u nekoliko fabrika u Japanu, a zalihe su preplavile i proizvođače čipova poput Mikrona i Hajniksa. Nasuprot njima, najveći svetski proizvođač poluprovodnika, američki Intel, u izveštaju za prošlu godinu navodi da je ostvario prihod od 37,6 milijardi dolara i neto dobit od 5,3 milijarde dolara, tako da je dobit po akciji dostigla 92 centa. Televizori sa ravnim ekranima takođe se gomilaju, pa bi u 2009. prvi put moglo da dođe do pada prodaje najpopularnijih LCD uređaja. iSuppli procenjuje da usled slabe potražnje industrija televizora ima zalihe za oko dva meseca, umesto za maksimalno mesec dana kako je to uobičajeno u stabilnim uslovima.

Optužnica za Buša
Svetlo u tunelu neki vide u planu američke vlade o uvođenju posebnih programa za podsticanje kupovine IT opreme, a “veterani” Silikonske doline smatraju da bi u pokušaju novog američkog predsednika Baraka Obame da Americi “vrati stari sjaj”, poreske olakšice za uvođenje tehnoloških inovacija mogle da predstavljaju traženi podsticaj za IT industriju. Prema privremenim poreskim olakšicama koje se predlažu na dve godine, ali sa mogućnošću produživanja za dalje četiri ako se ne ostvari ekonomski oporavak, kompanije koje investiraju u IT dobile bi svojevrsnu nagradu. Svaka kompanija koja bi potrošila najmanje 80% svog godišnjeg proračuna za IT kvalifikovala bi se za 25% posto kredita, što bi podstaklo menadžere na kupovinu hardvera i softvera. Istovremeno, u javnosti se komentarišu podaci prema kojima su i pre eskalacije globalne finansijske krize, akcije informatičkih kompanija bile najveće “žrtve” Bušovog osmogodišnjeg predsedničkog mandata. Ocenjuje se da će Bušov mandat, između ostalog, biti upamćen i po padu poznatog indeksa deonica S&P500 za 37 posto, ali i akcija IT sektora.

Naime, američki dnevni list USA Tudej objavio je popis 10 najvećih dobitnika i gubitnika, kompanija čije se akcije nalaze u indeksu S&P500, prema kretanju njihove vrednosti za vreme Bušovog mandata. Apsolutni pobednik na popisu je akcija firme Sautvestern Enerdži koja se bavi eksploatacijom i distribucijom prirodnog plina i koja je rasla u proteklih osam godina po prosečnoj godišnjoj stopi od impresivnih 48%. Na spisku dobitnika od tehnoloških kompanija je jedino Epl, i to na trećem mestu sa rastom od 31%, dok su preostale kompanije iz energetskog, farmaceutskog, medicinsko-biološkog i poljoprivrednog sektora. Sa druge strane, popis 10 najvećih gubitnika rezervisan je za IT sektor. Najviše novca izgubili su deoničari tehnološke firme “JDS Unifejz”, čak 46% godišnje, ali i akcionari IT tvrtke “Siena”. Razlog padu akcija obe firme može se naći u njihovom proizvodnom programu orjentisanom prema telekomunikacionoj industriji, koja je u razdoblju između 2001. i 2002. godine doživela ozbiljne poremećaje na tržištu. Među ostalim gubitašima na listi samo su dve kompanije van IT sektora, a bave se finansijama i energetikom.

Aleksandar Marković
broj 53, mart 2009.

Na ovom linku možete videti slike ekrana, a preuzeti besplatno i testirati Ubuntu Linux za Windows na ovom linku: http://portableubuntu.sourceforge.net/index.php?section=download.

Linux je operativni sistem koji je izdat pod GNU licencom, otvorenog je koda i može se slobodno preuzeti i koristiti.

Posetiocima strane Wikia Search poručuje se da odgovore na eventualna pitanja potraže na strani Wikianswers.

Cilj projekta Wikia Search je bio razvoj boljeg pretraživača i pronalaženje dostojne alternative za Google. Velsov pristup se svodio na pretraživač otvorenog koda o kome će se brinuti čitava zajednica. Svako bi mogao da dodaje, briše i rangira Web strane u njegovom indeksu. Zainteresovani inženjeri mogli bi da razvijaju aplikacije namenjene tom pretraživaču.

„Sve su to klasične stvari koje smo naučili iz modela Wiki: svu uređivačku kontrolu prepustite zajednici tako da je lakše činiti dobro nego loše. To je osnovna filozofija“, izjavio je svojevremeno Vels.

Wikia Search je projekat komercijalne profitne kompanije Wikia koju je osnovao Vels. Wikia radi nezavisno od organizacije Wikimedia Foundation koja nadzire Wikipediju i koju je takođe osnovao Vels. (M.V.)

Izvor: mikro.rs

Google će Twitter platiti u novcu ili u akcijama, ali kakav god način preuzimanja bude na kraju, on se neće moći porediti sa ponudom Facebook-a. Najveći svetski pretraživač je zainteresovan za Twitter, jer je njegova prava vrednost u pretrazi. Twitter poseduje najbolju real time bazau podataka i pretrage na Internetu, a Google još nema svog aduta u tom sektoru. Rezultati pretrage su danas veoma isplativi, jer 40% online oglašavanja odlazi na oglase koji su dodati u rezultate pretrage.

Drugi izvor tvrdi da su pregovori o preuzimanju ipak u ranoj fazi i da obe kompanije razmatraju zajednički rad na Google pretrazi u realnom vremenu.

Na blogu Dragana Varagića, osvanula je simpatična pričica, o baki koja kompjuter koristi od 2004. godine, i koja je shvatila pametan način da iskoristi internet.

Milica Stojković je do početka devedesetih godina prošlog veka bila violinistkinja, a u penziji je počela da se bavi slikarstvom. Pošto nije uspevala da napravi samostalne izložbe slika, iskoristila je aktuelne Internet trendove (društvene medije) da javnosti predstavi svoja dela.

http://milicaviolina.wordpress.com/

Studija jednog melburnskog univerziteta pokazuje da su ljudi koji na poslu koriste internet iz ličnih razloga 9% uspešniji od onih koji to ne rade. Objašnjenje je jednostavno – ljudima je potrebna povremena oaza zabave, da bi se vratili poslu i bili skoncentrisaniji.

Najčešće posećivani su sajtovi o određenim proizvodima, sa vestima, igricama, razni vidovi umrežavanja i youtube.

Međutim, naučnici naglašavaju da se ovo ne odnosi na lzaposlene koji su razvili neku vrstu zavisnosti od interneta, i da oni nikad ne mogu biti efikasniji.

ps. link za ovu vest pronašli smo na fejsbuku