Nove tehnologije

„S preventivnim merama koje preporučujemo, svake godine možemo spasiti nekoliko hiljada ljudskih života“, ističe se u brošuri, koju je finansiralo francusko ministarstvo zdravlja. Treba zaboraviti pogrešne rezultate istraživanja iz 80-ih godina u kojima se tvrdilo da su antioksidansi u vinu dobri za zdravlje, upozoravaju sada francuski stručnjaci.

Rosvel je potvrdio da su njegovi planovi da smanji optužnicu samo na proizvodnju torrent fajlova, ali ne i na kopiranje fajlova koji proističu iz toga.

„Ovo je senzacionalno“, izjavio je advokat odbrane Pir Samuelson, „Veoma je retko da pobedite u pola slučaja za dan i po i jasno je da je tužilac bio pogođen onim što smo juče izjavili.

Ali Peter Danovski, savetnik za pravna pitanja muzičkih kompanija u ovom slučaju, rekao je da je promena izvršena samo da bi se pojednostavila optužnica i da je to samo tehničko pitanje.

Drugog dana suđenja u sudu u Stokholmu nastavljeno je Rosvelovo izlaganje o preuzimanju fajlova koje je olakšano kroz sajt The Pirate Bay.

U pitanju su filmovi kao „Hari Poter“, „Siriana“ i „Walk the Line“, kao i igra „Diablo 2“. Takođe se održala i tehnička rasprava o tome da torent fajlovi mogu imati svoje „tragače“ (trackers) i van The Pirate Bay sajta.

„Ovo je tužiočevo nerazumevanje tehnologije. Ne može se dokazati da je bilo koje od prezentovanih downloada izvršeno putem trekera sa The Pirate Bay sajta.“, objasnio je Fredrik Nej, jedan od četvorice optuženih.

„Tehnički, ovi momci drže glavu iznad policijskih tehničara i tužilac nije sasvim razumeo kako to sve funkcioniše.“, izjavio je Samuelson.

Opšte gledano, skoro celokupna industrija zabave se okupila oko ovog slučaja, konkretno protiv Pirate Bay-a i time doprinela da ovo bude najveći proces ovakve vrste u istoriji.

Na konferenciji za štampu, Gotfrid Svratholm ispred Pirate Bay-a izjavio je da su „već jednom uspeli u procesu protiv gašenja sajta i da će uspeti u tome ponovo“ i dodao da „sajt ima svoj život i bez njih“. To je i poenta, jer sajtovi torentskog tipa postoje u sve većem broju i kada se jedan ugasi, mnogi drugi preuzimaju njihovu funkcioju, kao da se ništa nije desilo. Slično kao u priči sa Napsterom. Pre početka suđenja, veliki broj korisnika je uglavnom prešao na Kazaa-u. Kada je Kazaa bila u opasnosti, pojavila se Gnutella itd.

Ovo suđenje više ima kao svrhu da zastraši druge sajtove nego da spreči jedan sajt da se širi. „Mi ne verujemo da će The Pirate Bay biti među glavnim igračima u sledećih pet godina, ali mislimo da će se BitTorrent tehnologija razvijati i napredovati. Razmena fajlovima će uvek postojati. Mislimo da su ljudi umorni od ovakvih razgovora.“, izjavio je tim The Pirate Bay-a.

U tekstu koji ovim povodom objavljuje BBC konstatuje se da je Darvinov rad zauvek promenio nauku, a rezultati darvinovih istraživanja pokrenuli su debatu u verskom i umetničkom svetu o postanku čoveka koja traje do danas.

Teorija evolucije zasnovana je na konceptu prirodne selekcije vrsta koje su najbolje adaptirane na okolinu i koje će zato najverovatnije opstati, razmnožiti se i vremenom dodatno menjati. Zaključak Darvinove teorije – da je čovek vrsta čiji su direktni preci najverovatnije majmuni, a ne Božije stvorenje – bila je u potpunoj suprotnosti sa moralnim, ako ne u potpunosti i sa naučnim vrednostima Britanije 19. veka.

Profesor na univerzitetu u Okfordu Ricard Dokins, ujedno i jedan od najpožrtvovanijih promotera ateizma u Britaniji, kaže da je Darvinov doprinos ljudskom znanju nemerljiv: „Čarls Darvin je odgovorio na pitanje o nastanku svih živih bića – od čoveka do bakterija. On je u suštini objasnio sve ono što znamo o životu. Istina je da je napravio nekoliko grešaka, posebno na polju genetike, ali o njoj se u njegovo vreme veoma malo znalo. S obzirom na to, gotovo je neverovatno koliko je bio u pravu – što uostalom potvrđuju i najsavremenija genetička istraživanja i saznanja“, kaže Dokins, a prenosi BBC.

Teorija evolucije imala je ogroman uticaj na zapadnu civilizaciju, u kojoj je pored ostalog doprinela sekularizaciji društva i odvajanju države i crkve. To nije uvek, ni u prošlosti a ni danas, nailazilo na dobar prijem. Poslednja debata o tome da li je evolucija uporediva sa verom u Boga jeste ona koja ne samo da traje, nego se poslednjih godina i rasplamasala širom sveta.

Vatrenih protivnika darvinizma ima širom sveta, a medu najglasnijim su oni iz konzervativnih krugova u Sjedinjenim Državama, koji pored ostalog tvrde da evolucija nije nauka, vec ideologija.

Iako je, kako je sam rekao, izgubio veru u Boga gledajući kako mu umire omiljena ćerka Ani, nikada nije postao neprijatelj crkve – za sebe je govorio da je agnostik, ali nikada ateista, zaključuje BBC.

Kako je istakao Tai Tren (Thai Tran), product manager YouTube portala, svaki korisnik koji je poslao video na sajt imaće mogućnost da dozvoli „skidanje“ videa sa sajta pod Creative Commons licencom. Takođe, u test fazi je i „naručivanje“ videa preko Google Checkout usluge. Video koji se može „kupiti“ tj. skinuti uz plaćanje imaju mali link ispod levog ćoška gde se nalazi tab koji omogućuje gledanje u visokom kvalitetu. Klikom na njega otvoriće se opcija Google Checkout preko koje se može izvršiti transakcija.

Video visokog kvaliteta biće u formatu MP4, H.264 za video i AAC za audio, tako da će biti optimizovan i za druge uređaje koji mogu da reprodukuju ovaj format, tipa iPod, iPhone i drugi. Drugi sajtovi za video striming, takođe, omogućuju opciju preuzimanja sadržaja uz dozvolu korisnika, kao npr. Vimeo.com. Do sada su video sadržaji sa YouTube portala mogli biti preuzeti putem nezavisnih programa ili ekstenzija sa browsere.

Usled dužničke krize, mnogi trgovci na malo suzili su asortiman, srezali zalihe, zatvorili radnje, otpustili deo zaposlenih i umanjili plate, dok su drugi uspeli da održe profitabilnost i obezbede dalji rast. Tehnološka osnova za ovakav koncept je okretanje objedinjenom informacionom sistemu lanca snabdevanja maloprodaje.

Brojna istraživanja sprovedena u domenu trgovine na malo pokazuju da su posledice finansijske krize najmanje osetili trgovci koji se od ostalih izdvajaju po strateškom i dalekosežnom pristupu poslovanju. Umesto da zauzmu odbrambenu strategiju, kakva se u ovakvim prilikama nameće kao prvo rešenje, oni koriste turbulentnu ekonomsku klimu da poboljšaju karakteristike i efikasnost svojih lanaca snabdevanja, uspevajući na taj način da održe profitabilnost i obezbede dalji rast. Tehnološka osnova za ovakav koncept je odustajanje od zastarelih raznorodnih informatičkih rešenja i okretanje objedinjenom informacionom sistemu lanca snabdevanja maloprodaje. Drugim rečima, standardizovan, integrisan paket aplikacija koje mogu da rade u svim tipovima prodavnica i na svim aktivnostima, omogućava detaljan uvid u poslovne procese i tokove, što obezbeđuje efikasno reagovanje na promene: razvijanje novih kanala, kreiranje novih tipova maloprodajnih objekata i njihovo brže i jeftinije otvaranje u odnosu na konkurenciju.

Istraživanje konsultantske kuće Roland Berger objavljeno u novembru ove godine ističe da u vremenu nadolazeće recesije kompanije generalno svoju pažnju treba da usredsrede na efikasno upravljanje lancem distribucije, što značajno može da im poveća produktivnost i optimizuje njihovo poslovanje. U domenu maloprodaje ovaj trend je posebno izražen, a potvrda uspešnosti ovog pristupa nalazi se u rezultatima istraživanja sabranih u brošuri o uspešnim strategijama u trgovini na malo, kompanije Aldata Solution, proizvođača softverskih rešenja za trgovinu na malo.

Otimalne zalihe

Sudeći prema saznanjima i detaljnijem pogledu „u dvorište“ vodećih inovatora i lidera u ovoj branši, oni upravo koriste poboljšanu informacionu infrastrukturu kako bi se fokusirali na tri strateška imperativa trgovine: da bolje kupuju, skladištite i prodaju. Veliki broj vodećih maloprodaja implementira tehnologije koje će im omogućiti da bolje razumeju svoje kupce, sa ciljem da kvalitetnije upravljaju fluktuacijama u potražnji i na isplativ način obezbede bolju dostupnost proizvoda. Naime, nestanak robe na zalihama je jedan od najvećih problema sa kojim se trgovine na malo danas suočavaju. Prema izveštaju analitičke kuće AMR Research, skoro 70 posto ispitanih kupaca izjavilo je da bi zbog proizvoda koga ’’nema na zalihama’’ prešlo da kupuje u konkurentsku prodavnicu ili veb sajt.

Unapređivanje dostupnosti proizvoda uz istovremeno minimiziranje investicija u zalihe, prvenstveno zahteva bolji uvid u stanje, kao i u pregled aktuelne potražnje u realnom vremenu. To znači da prodavci moraju efikasno da operacionalizuju veliku količinu podataka, poput podataka sa prodajnog mesta, kase, identifikacije jedinica robe (npr. bar kod, RFID, UPC), signala premeštanja robe u centru za distribuciju, kao i spoljnih faktora poput promocija i sezonskih karakteristika robe. Za razliku od tabela i zastarelih, nasleđenih sistema kao glavnih alata za planiranje i popunu, integrisana osnova upravljanja lancem snabdevanja i prodavnicama može efikasno da odgovori ovim potrebama. Suština je zapravo u okviru koji može da podrži svaki aspekt planiranja, operacija razmeštaja i popune uz istovremeno smanjenje viškova tehnologija.

Unapređena kontrola zaliha takođe može značajno da smanji troškove lanca snabdevanja – smanjenjem broja situacija u kojima proizvodi nedostaju na zalihama i održavanjem odgovarajućih nivoa zaliha. Konkretno, AMR Research je utvrdio da su kod maloprodavaca koji su implementirali napredne tehnologije popune, slučajevi nedostatka proizvoda na zalihama prepolovljeni, kao i da su zbirni nivoi zaliha kod ovih maloprodaja smanjeni za 20%.

Usluga i cene

Tokom ekonomske regresije trgovci na malo mogu da obaraju cene kako bi održali svoj udeo na tržištu, ili da povećaju nivo usluge i uvedu nove prodajne kanale kako bi zadržali ili povećali svoj udeo u potrošnji kupaca. Obe strategije, međutim, utiču na visinu profita, bilo manjim prihodom ili povećanim troškovima po jedinici proizvoda, pa je sve češći slučaj da se one kombinuju.

U doba „relativno prihvatljivih cena“ u porastu je broj trgovina na malo koje poboljšavaju kvalitet svoje usluge, kako bi se razlikovale od konkurenata koji sličnim asortimanima nastoje da pridobiju iste kupce. Njihov adut je vrhunska usluga, odnosno umešni prodavci koji su, zahvaljujući mobilnoj tehnologiji, dobro obavešteni o navikama kupaca i raspolažu najnovijim informacijama o proizvodu, što omogućava veću produktivnost, bolju uslugu i više prilika za povezanu i ukrštenu prodaju.

Paralelno sa unapređenom uslugom, trgovina mora da ima uspostavljen sistem i procese koji joj omogućavaju da efikasno izvrši sve promene u vezi sa cenama, koje ako se rade ručno ili pomoću različitih sistema mogu da povećaju troškove radne snage, rizik od greške i utiču na lošiju uslugu. Kako pokazuje praksa, to su faktor koji lako mogu da obezvrede mnoge prednosti stečene solidnim cenovnim strategijama. Efektno izvršenje strategije cena podrazumeva saopštavanje promena cena prodavnicama, promenu informacije o ceni u prodajnim terminalima POS, obezbeđivanje svim prodavnicama nalepnica sa ispravnim cenama i obezbeđivanje da nalepnice budu odmah postavljene.

Sprovođenjem izbalansirane strategije trgovine mogu da izađu iz recesije čak i sa većom lojalnošću kupaca, jačim finansijama i unapređenom vrednošću kompanije za akcionare. Da bi sprovele ovakve strategije, trgovine pre svega moraju da se od zastarelih i nepovezanih aplikacija okrenu ka integrisanoj platformi za lanac snabdevanja maloprodaje. Koliko su ovakva iskustva važna i za naše maloprodaje postaje sve očiglednije u vremenu u kome je jedino sigurno da recesija neće zaobići nijedno tržište.

Darko Bogojević

broj 50/51, decembar 2008./januar 2009.

Standardni bar kod je zahvaljujući jeftinim i brzim skenerima osvojio sferu trgovine kao standard za šifrovanje i indetifikaciju proizvoda. Pa ipak, zbog male količine podataka koju sadrži, njegova upotreba van prodajnog mesta nikada nije bila naročito značajna. Međutim, šta se dešava danas, kada svako u svom džepu danas nosi “bar kod skener” i kada postoje kodovi koji sadrže par hiljada karaktera?

U 2008 godini, prava je retkost naći vlasnika mobilnog telefona koji nema ugrađenu kameru čiji senzor registruje bar jedan megapiksel podataka. S druge strane, bar kod je niz crnih linija različite debljine na beloj pozadini, gde određena sekvenca linija predstavlja određeni simbol. Ideja se sama nameće, ukoliko uslikamo bar kod, i propustimo sliku kroz odgovarajući softver koji razume jezik bar koda i može da ga dekodira, možemo dobiti informaciju u onom obliku koji mi razumemo.

Mana standardnog jednodimenzionalnog bar koda koji mi poznajemo, i koji srećemo na proizvodima, je mala količina informacija koju sadrži. Teoretski, ta informacija može biti jako velika, ali bi dužina bar koda linearno rasla, što bi zahtevalo veći prostor za štampanje koda, i naravno, veći skener. Time bi se narušila osnovna osobina ovakvog načina kodiranja informacije, jednostavnost upotrebe.

Tu na scenu nastupaju dvodimenzionalni bar kodovi. Za razliku od 1D bar kodova, oni koriste površinu kvadrata kao kontejner u kojem se nizom jednostavnih grafičkih simbola (kvadrat, krug i sl.) kodiraju informacije. Samim time, uvođenjem dodatne dimenzije, povećava se količina informacija koja može da se kodira, a zadržava se osobina jednostavnosti.

Praktična upotreba ovakvog načina kodiranja informacija se pandemijski raširila pre svega u Japanu, a zaraza polako prodire i ka razvijenom Zapadu. Ukucavanje bilo čega osim broja telefona preko tastature mobilnog telefona je prilično nezahvalan posao. Jednostavno, radi se o konstrukcijskom ograničenju. Kompanije s druge strane, na bilbordima, posterima, ulaznim vratima radnih prostorija i sl. štampaju 2D bar kod koji sadrži kodirane podatke, web adresu, adresu, broj telefona, kontakt informacije i sl. i tako olakšavaju prolaznicima da u svoje mobilne telefone unesu podatke o firmi. Jedan od problema u svakoj firmi su svakako kolekcije vizit karti čiji se broj kroz rad rapidno uvećava, što otežava problem pretraživanja kontakata. Naravno da postoje softveri koji olakšavaju ovaj posao, međutim, unos podataka sa vizitke u softver je posao kojem retko koji radnik daje poseban značaj. Zbog toga, sve je veći broj firmi koji na poleđini vizit karte svakog zaposlenog štampa 2D bar kod sa kodiranim podacima sa vizitke. Dovoljno je uslikati vizitku mobilnim telefonom, dekodirati kod pomoću softvera i podatke sačuvati u adresaru. Treba imati u vidu da su ovo samo neki od vrlo uspešnih i najrasprostranjenijih primera praktične upotrebe. I firme i privatna lica svakodnevno nalaze nove načine kako da praktično koriste ovu tehnologiju.

Prednosti upotrebe 2D bar koda u svakodnevnom životu pre svega prepoznaju, i u neku ruku promovišu, proizvođači mobilnih telefona. Telefoni novijeg datuma obavezno dolaze sa preinstalisanim softverom za dekodiranje najpopularnijih 2D bar kodova, a takvi softveri obično su vrlo dobro integrisani sa ostalim aplikacijama na telefonu, tako da, na primer, ukoliko je skenirana web adresa, biće Vam ponuđeno da otvorite tu stranu sa mobilnim browser-om, ili ako se radi o vCard podacima (otvoren format za razmenu kontakt informacija) biće Vam ponuđeno da podatke sačuvate u adresaru i sl. Ukoliko Vaš telefon ne poseduje takav softver, vrlo verovatno postoji aplikacija koja se može preuzeti sa interneta i instalirati na Vaš telefon, i isto tako je verovatno da je ta aplikacija besplatna. Takođe, aplikacije za kodiranje informacija u 2D bar kod su uglavnom besplatne, naravno, ukoliko se radi o 2D bar kodu koji objavljen pod nekom od slobodnih licenci.

Činjenica je da su 2D bar kodovi “in” u svetu, ali su u Srbiji još uvek nepoznati i praktično se uopšte ne koriste, iako imaju sve odlike proizvoda koji bi mogao biti omiljen klasičnom srpskom konzumentu novih tehnologija – lako za upotrebu, brzo, praktično, i pre svega besplatno.

Nikola Svitlica

broj 50/51, decembar 2008./januar 2009.

Iz ove kompanije je najavljen razvoj „Google PowerMeter-a“ koji će korisnicima na kompjuteru u stvarnom vremenu prikazivati koliko njihovo domaćinstvo troši energije. Studije su pokazale da korisnici smanjuju potrošnju za 5 do 15 odsto ukoliko znaju koliko troše. U kompaniji tvrde da bi smanjenje potrošnje u američkim domaćinstvima za 10 odsto imalo isti pozitivan efekat kao da se sa puteva „ukloni“ 8 miliona automobila.

Enzim CHIP, prema saznanjima istraživača, može sprečiti rast raka degradacijom izvesnog broja proteina koji ga izazivaju. Taj enzim se prirodno pojavljuje u tkivu grudi. Rak dojke je najrasprostranjeniji u svijetu, nakon raka pluća, i u 2005. je odneo 502.000 žrtava, što je gotovo jedan odsto svih smrtnih slučajeva te godine.

Otvorena kancelarija nije dan kada slobodno primate stranke u kancelariju, već je to naziv kancelarijskog softverskog paketa koji je slobodan, besplatan i veoma funkcionalan. To je OpenOffice.org.

Mnogi od vas koji čitate ovaj tekst verovatno na jednom od svojih kompjutera koristite Microsoft Office paket, koji je pre svega komercijalan, a to znači da se plaća. Takođe, mnogi od vas pomenuti paket koriste nelegalno, tj. za njega niste dali ni dinara. Zašto je to tako, nećemo ulaziti u to, ali s obzirom da i prosečni i napredni korisnici koriste samo delove pretrpanih funkcija moćnog Microsoftovog paketa, pokušaćemo da vam skrenemo pažnju na ovu alternativu.

Evo, na primer, da krenemo od cene. Čak i u Srbiji, iako vam još ne preti robija zbog nelegalnog softvera, jer pre svega kontrole retko da i ima, nije lepo krasti. Tako kaže i Biblija, a i Krivični Zakon Republike Srbije. Dakle, legalan softver ovog proizvođača košta otprilike između 12.000 i 35.000 dinara, zavisno od toga kome je namenjen. To je realno atak na kućni i na kompanijski budžet u smislu poslovanja u Srbiji, pogotovu ako ste manja firma ili organizacija. Pomnožite to sa brojem kompjutera koje posedujete i boleće vas glava. Recimo i to da u Srbiji još i ne postoji svest o tome da softver mora biti legalan, a ako je komercijalan, to znači da se mora platiti. U principu i jeste malo čudno da date ovolike pare ako ćete uglavnom kucati tekst i raditi neke prostije proračune.

Tu na scenu stupa druga medalja softverske filozofije, tj. otvoreni kod. O tome možda nešto znate, a možda i ne, ali važno je da ćemo ovom prilikom napomenuti ono što je najvažnije: sloboda. Da sloboda ume da peva kao što su sužnji pevali o njoj dokaz je baš OpenOffice.org (puno ime) u verziji trećoj. Ako ste do sada koristili ili još uvek koristite ovaj paket, onda za vas nema ništa posebno da se ističe, osim da se pojavila nova verzija pa je skinite, ali za one, koji se prvi put susreću sa ovim paketom evo nekih teza koje će zagolicati maštu, a pokušaćemo da izbegnemo suvoparnost navođenjem, za prosečnog korisnika, španskih sela i tadžekistanskih sireva.

Dakle, kao kancelarijski paket, OpenOffice.org sadrži sledeće: Tekst procesor pod imenom Writer, umesto Word-a, aplikacija za tabelarna proračunavanja Calc, umesto Excel-a, aplikacija za pravljenje stupidnih „poslovnih, vidi-šta-ja-umem“ prezentacija Impress, mesto Power Point-a, aplikacija za rad sa bazama podataka prostog imena Base, umesto Access-a, kao i nešto softvera pride pod imenom Draw, za vektorsko crtanje, još nedovoljno razvijen, ali dovoljan za osnovne stvari i program za matematičke formule pod nazivom Math.

Da biste napojili vaš računar ovim svežim parčetom softvera treba da odete na adresu koja je ista kao i naziv ovog paketa, skinete paket i instalirate ga. Nikom ništa više niste dužni. Ako preferirate srpsku verziju, idite na adresu sr.openoffice.org i preuzmite je u svom lokalizovanom obliku.

Poznato je da građani Srbije teško menjaju svoje navike i da će i dalje koristiti Microsoft Office paket jer ih mrzi da probaju nešto drugo. Verovatno da ni pod pretnjom zuluma stvari neće biti promenjene, ali za ono malo korisnika koji ne podležu na reklamama velikih kompanija, a pri tom su slobodnog duha i kreativnog uma, a znaju da mogu samo da dobiju i nikako da izgube, OpenOffice.org je nezaobilazan. Pogotovu što je kompatibilan sa svim formatima iz Microsoftovog Office-a, lak za upotrebu, bez potrebe navikavanja na novo, jer izgleda slično kao i rival, a pri tome je besplatan i slobodan. Takođe sadrži i alate za srpski jezik pa je time i lokalizacija jaz koji je uspešno premošćen, a lokalizacija je podržana od srpskog Ministarstva za Informatiku.

Funkcije su mu slične, a neke i naprednije, tako da vas nećemo time opterećivati, ali ćemo iz ličnog iskustva autora reći da ga neki koriste više godina i da peva k’o slavuj. Uostalom, ovaj tekst, kao i svi tekstovi potpisanog autora, pisan je u programu Writer iz ovog paketa. Postoji jedna dilema na kraju: Da li Microsoft-u odgovara da neko koristi njegov softver nelegalno, tj. da krade ili da koristi odličnu alternativu za badava? U svakom slučaju Golijat ne profitira, a Davidu ne preti apsana.

Uroš Nedeljković

broj 50/51, decembar 2008./januar 2009.