Home Vesti
Category:

Vesti

EkonomijaVesti

Šta smete da zidate u dvorištu bez građevinske dozvole

by bifadmin
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji i pratećim pravilnicima, građevinski objekti dele se na nezahtevne, manje zahtevne, zahtevne i inženjerske objekte. Iz ove klasifikacije proizilazi da su nezahtevni objekti konstruktivno najjednostavniji, jer za njih nije potrebno izrađivati statičke ni građevinsko-tehničke proračune. Takvi objekti nisu namenjeni za stanovanje i ne bi trebalo da imaju uticaj na životnu sredinu.

Nezahtevni objekti

Izgradnju ovakvog objekta moguće je započeti i naknadno, ukoliko će služiti za sopstvene potrebe. Mogu se graditi i tokom izvođenja novogradnje, pri čemu izvođač mora da pribavi lokacijsku informaciju koja potvrđuje da planirana gradnja nije u suprotnosti sa važećim prostornim aktom. Generalno, preporučuje se da se pre početka radova detaljno informišete o aktuelnim propisima u nadležnoj opštini ili inspekciji kako biste izbegli eventualne probleme.

U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji Republike Srbije i Pravilnikom o klasifikaciji objekata, pomoćni odnosno jednostavni objekti moraju biti izgrađeni na postojećoj građevinskoj parceli i ne smeju prelaziti granicu susednog zemljišta.

Udaljenost od susedne parcele

Najistureniji deo nezahtevnog objekta mora biti udaljen od granice susedne parcele najmanje polovinu svoje visine. Ukoliko je reč o ukopanom objektu, minimalna udaljenost iznosi 1,5 m, dok objekti bez definisane visine mogu biti postavljeni i direktno uz među.

Upotreba

Svi objekti mogu se koristiti isključivo za namenu za koju su izgrađeni, što važi i za nezahtevne objekte. Njihova upotreba ne sme biti u suprotnosti sa namenom definisanom prostornim aktom.

Dimenzije

Kada je reč o dozvoljenom izgledu, materijalima i veličini, nezahtevni objekti ne smeju svojim karakteristikama da odudaraju od okruženja niti da narušavaju opšti izgled prostora. Takođe, ukoliko se vrši dogradnja postojećeg objekta, novi deo mora biti usklađen sa postojećom gradnjom po proporcijama, dimenzijama, boji i drugim dizajnerskim karakteristikama, odnosno treba da prati tipologiju neposrednog okruženja.

Primeri nezahtevnih objekata

Koje dimenzije imaju ovakvi objekti? Uz Zakon o planiranju i izgradnji, koji je stupio na snagu 1.3.2018. godine, donet je i Pravilnik o klasifikaciji objekata, kojim su svi objekti prema složenosti gradnje razvrstani u četiri kategorije: A – nezahtevni objekti, B – manje zahtevni objekti, C – zahtevni objekti i G – inženjerski objekti. U nezahtevne objekte spadaju, između ostalog: senice osnove do 15 m2, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci površine do 12 m2 i dubine do 1 m, nadstrešnice do 10 m2 osnove, dečja igrališta, dvorišni kamini širine do 1,2 m i visine do 3 m, kolski prilazi širine od 2,5 do 3 m, solarni kolektori, nadgrobna obeležja i slični objekti. Za njih nije potrebna građevinska dozvola, pod uslovom da ne narušavaju izgled i funkciju postojećih ili susednih objekata, kao ni pešačkih komunikacija.

Priključivanje na infrastrukturu

Nezahtevni objekti mogu biti priključeni na infrastrukturnu mrežu. U zavisnosti od vrste priključka, električna energija, voda ili kanalizacija, podnosi se zahtev nadležnom upravljaču infrastrukture radi dobijanja odgovarajuće saglasnosti u skladu sa propisima koji uređuju tu oblast.

Noseća konstrukcija postojeće kuće

Prilikom gradnje nezahtevnog objekta, kao ni tokom radova na održavanju, nije dozvoljeno menjati niti dirati noseću konstrukciju postojećeg objekta. Ukoliko se iz bilo kog razloga interveniše na nosećoj konstrukciji, kao što su prezidavanje, nadogradnja i slični radovi, neophodno je ponovo izvršiti statičke i građevinsko-tehničke proračune i kontrole, jer se takvi zahvati prema zakonu smatraju rekonstrukcijom. U tom slučaju potrebno je izraditi novi projekat i pribaviti novu građevinsku dozvolu.
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Istraživanje otkrilo ključni trenutak kada postajemo odrasli

by bifadmin

Pojam odrastanja i zrelosti menjao se kroz godine, a svaka generacija ima sopstvenu definiciju toga šta nekoga čini odraslom osobom.Nedavno istraživanje sprovedeno na 2.000 ispitanika iz četiri generacije pokazalo je da se odraslost najčešće povezuje s vrlo konkretnom stvari – sposobnošću da osoba sama plaća svoje račune.

U istraživanju su učestvovali pripadnici generacije Z, milenijalci, generacija X i bebi bumeri. Jedan od zanimljivijih nalaza pokazuje da se deo gen Z-jevaca i dalje ne oseća odraslo, a osećaj stvarne odraslosti u proseku se javlja tek oko 27. godine.
Ipak, kada su ispitanici pitani šta nekoga čini odraslim, najčešći odgovor bio je plaćanje sopstvenih računa. To je kao ključan znak odraslosti navelo 56 odsto ispitanika. Slede finansijska nezavisnost, koju je istaklo 45 odsto njih, te stavljanje odgovornosti ispred zabave i privatnog života, što je navelo 38 odsto ispitanika, prenosi Index.hr.

Iako se mnogi slažu da je finansijska odgovornost važna prekretnica, generacije se razlikuju u tome kada bi mladi trebalo da počnu sami da podmiruju svoje troškove. Stariji ispitanici uglavnom smatraju da bi to trebalo da se dogodi ranije, dok mlađe generacije imaju nešto blaža očekivanja.
To pokazuje da se osećaj odraslosti ne svodi samo na godine, nego i na okolnosti, samostalnost i preuzimanje svakodnevnih obaveza.

Iako plaćanje računa mnogi vide kao jasan znak zrelosti, taj korak ne znači da osoba automatski počinje da se oseća odraslo. Mnogi već godinama rade, plaćaju troškove i donose važne odluke, ali i dalje imaju osećaj da „nemaju sve pod kontrolom“.

Razlog je delimično u tome što se velike životne prekretnice, poput braka, roditeljstva ili kupovine nekretnine danas često događaju kasnije nego pre. Uz to, mnogi zrelost i dalje zamišljaju kao stanje potpune sigurnosti i kontrole, iako se većina ljudi zapravo stalno prilagođava novim obavezama.

Drugim rečima, možda se nećete uvek osećati odraslo, ali ako samostalno podmirujete svoje troškove i preuzimate odgovornost za svoj život, već ste prošli jednu od najvažnijih prekretnica zrelosti.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Koliko novca u sindikatima odlazi na plate?

by bifadmin

Novac za svoj rad ne dobijaju svi sindikalni aktivisti, a primanja onih na višim pozicijama u tim radničkim udruženjima razlikuju se shodno tome u kojem su sindikatu članovi, u kojoj kompaniji rade, da li su članovi sindikata u javnom ili privatnom sektoru, od grane u kojoj su uposleni. Naknade zavise i od visine članarine, kolektivnih ugovora, sindikalnih statuta, odluka sindikalnih tela.

U registar sindikata Srbije, pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, trenutno je upisano 26.221 ovih radničkih udruženja. Procenjuje se da je u Srbiji pre petnaestak godina oko 35% zaposlenih bilo učlanjeno u sindikate. Sada se taj procenat sveo na 20-25%, iako je sindikat praktično jedina legitimna asocijacija zaposlenih koja može organizovano i institucionalno da se bori za prava radnika, navode predstavnici nekoliko sindikata za B&F. Oni ukazuju da je u Srbiji stopa sindikalnog organizovanja i dalje veća u javnom nego u privatnom sektoru. Posebno je izražena u velikim sistemima kao što su obrazovanje, zdravstvo, komunalne delatnosti.

Kada je reč o privatnom sektoru, poslednjih godina primećuje se određeni rast sindikalnog organizovanja, naročito u sektorima metalske industrije, uključujući automobilsku industriju, kao i u delovima prerađivačke industrije, poljoprivrede i energetike.

Odakle sindikati obezbeđuju prihode

Prioriteti sindikata ostali su poboljšanje uslova rada, zaštita prava i interesa radnika, veće plate, bezbednost na radu, sprečavanje mobinga. Sve to može da se vidi u statutima sindikata, uz iznos članarina, kao osnovnog načina na koji ova radnička udruženja finansiraju svoj rad. Pored toga, sindikati obezbeđuju sredstva po osnovu prihoda od imovine, hartija od vrednosti, izdavačkih i komercijalnih delatnosti, legata, priloga i poklona donatora.

Ukupna sredstva koje sindikati mesečno prikupe na osnovu članarina, kao i drugi načini na koji se dodatno popunjava sindikalni budžet predstavljaju poslovnu tajnu, navode u sindikatima, ali ističu da o svom poslovanju podnose redovne godišnje finansijske izveštaje.

Prema statutu, članarina u Ujedinjenim granskim sindikatima (UGS) Nezavisnost, koji je pored Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) jedini reprezentativni sindikat u zemlji, iznosi najmanje 1% od zarade, bez poreza i doprinosa, ali granski sindikati mogu utvrditi i veći procenat izdvajanja za članarine. Od ukupnog iznosa prikupljene članarine u povereništvima sindikata u privrednom društvu, odnosno ustanovama, 21% pripada UGS Nezavisnost, 44% granskom sindikatu i 35% odboru poverenika neposredno.

Sredstva od članarine koriste se za finansiranje zajedničkih aktivnosti granskih sindikata i centrale, kao što su obrazovanje članstva, izdavačka i informativna delatnost, radno-pravna zaštita članova, organizovanje i razvoj sindikalne mreže, međunarodna saradnja, rad stručnih službi, kažu za B&F u UGS Nezavisnost. Precizirano je da se iz članarine finansiraju zarade zaposlenih u pravnoj službi, sekretarijatu, finansijskoj službi, kao i zaposlenih koji se bave kolektivnim pregovaranjem, pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, međunarodnom saradnjom i drugim stručnim poslovima.

Kako i za koga se utvrđuju naknade

U ovom sindikatu navode da njihovi poverenici na nižem nivou organizovanja nemaju naknadu za svoj rad, a tamo gde je moguće, predstavnicima sindikata na nacionalnom nivou miruje radni staž kod poslodavca, kako bi mogli da se posvete isključivo sindikalnim aktivnostima. U takvim slučajevima može se isplatiti naknada sindikalnim aktivistima jer ne ostvaruju zaradu kod poslodavca, koja zavisi od finansijskih mogućnosti konkretne organizacije.

Zaposleni u centrali sindikata, odnosno lica angažovana u stručnim službama, imaju zaključen kolektivni ugovor kojim je propisan način utvrđivanja njihove zarade. Zarada se obračunava na osnovu utvrđene osnovice i koeficijenata za konkretno radno mesto. Naši sagovornici u UGS Nezavisnost kažu da informacije o konkretnim iznosima zarada ne mogu da iznose u javnost zbog propisa koji se odnose na zaštitu podataka, ali ističu da svake godine predaju redovne finansijske izveštaje o poslovanju, uključujući i podatke o korišćenju sredstava od članarina.

Obračuni za zaposlene, imenovana i po funkciji angažovana lica nisu vezani za minimalnu ili prosečnu zaradu. Umesto toga, naknade i plate se određuju u procentu od rasta članarine, kako bi se troškovi po ovom osnovu maksimalno racionalizovali.

Na pitanje da li se primanja razlikuju u zavisnosti od funkcije koju članovi obavljaju unutar sindikata, rečeno nam je da je za predstavnike sindikata na višim pozicijama naknada moguća i razlikuje se u zavisnosti od odgovornosti koju pozicija nosi, a visina naknade zavisi i od toga da li osobi miruje radni staž kod poslodavca. Takođe, svaki sindikat u mreži UGS Nezavisnost ima mogućnost da samostalno odlučuje o visini naknada, u zavisnosti od svojih kapaciteta i finansija. Procentualno gledano, lica koja primaju sindikalnu naknadu, odnosno ona koja se isključivo bave sindikalnim aktivnostima, čine veoma mali deo članstva, ukazuju u ovom sindikatu.

Sindikati u EU bolje organizovani po pitanju finansija

Sagovornici u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) ističu da su sindikati u EU mnogo bolje organizovani od sindikata u Srbiji i po pitanju finansijskih sredstava kojima raspolažu.

„Članarina ide na jedno mesto i odatle se raspoređuje. Svi imaju štrajkačke fondove. Nemački sindikat metalaca IG Metal ima fond iz koga može da isplaćuje zarade radnicima u štrajku godinu dana. To evropskim sindikatima daje ogromnu snagu. U Srbiji je sve suprotno. Članarina ide na više mesta – 50% ostaje sindikatima firme, 30% ide centrali, 20% granskim sindikatima“, kaže za B&F predsednica ASNS Ranka Savić.

Položaj sindikalnih poverenika reguliše se kolektivnim ugovorom kod poslodavca, napominje Savić i dodaje: „Oni za svoj rad ne dobijaju novac. Mogu da dobiju povećanje koeficijenta, što znači i veću platu, a dobijaju određeni broj sati za sindikalni rad“.

Prema njenim rečima, centrala ASNS zapošljava 22 radnika, čija je prosečna zarada veća od medijalne, uz isplatu i toplog obroka i regresa, a visina plate se određuje prema stručnoj spremi, odnosno radnom mestu. U ovom sindikatu do sada nisu imali volontere, jer smatraju da svaki rad treba da bude plaćen. Zbog toga, oni koji žele da se upoznaju sa radom sindikata radi stručnog usavršavanja, plaćeni su po osnovu Ugovora o delu.

Do petine članarine ide na zarade

I prema statutu Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), koji okuplja 28 sindikata, članarina iznosi 1% od zarade bez poreza i doprinosa. Predsednik SSSS Zoran Mihajlović kaže za B&F da od ukupno prikupljenog novca od članarine, 50% ostaje sindikalnim organizacijama u preduzeću, 25% je namenjeno određenom granskom sindikatu u koji je učlanjen zaposleni, a isti procenat se raspoređuje sindikatu koji deluje na određenoj teritoriji.

On objašnjava da 15-20% od članarine koja se uplaćuje ide na zarade. „Svaki od sindikata, bilo da je granski sindikat ili teritorijalno organizovan, ima svoje organe koji utvrđuju visinu zarade shodno prihodima“, precizira Mihajlović i napominje da predsednici sindikalnih organizacija, poverenici i pojedini predsednici na teritoriji nisu profesionalci i da zato ne dobijaju naknadu za svoj sindikalni angažman.

Saša Turlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala u SSSS kaže za B&F da on od članarine prima zaradu koja je na nivou prosečne zarade u Srbiji. „Nama država ne daje novac. Mi nismo budžetski, već industrijski sindikati koji isključivo žive od te članarine koja dođe sa terena“, ističe Turlaković. Dodaje da u sindikatu na čijem je čelu, 50% sredstava od članarine ostaje preduzeću zaposlenog, a da od sredstava koje dobije centrala granskog sindikata, 25% ide centrali SSSS, na osnovu čega je obezbeđena besplatna pravna i druga pomoć članstvu.

Marina Cenić

Biznis i finansije 244, april 2026.

Foto: Andreas, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Zašto se robot Gabi zamonašio?

by bifadmin

Jedan humanoidni robot pridružio se redu budističkih monaha u Južnoj Koreji, postavši prvi robot koji je položio verske zavete u toj zemlji.

Prema pisanju portala Greek Reporter, robot po imenu Gabi u sredu je postao pripadnik Jogye reda, glavne grane korejskog budizma koja pripada zen tradiciji. Međutim, tvorac ovog monaha nije Bog već kineska kompanija Unitree Robotics a razlog njegovog zamonašivanja nije Gabijeva volja i potreba za duhovnošću, već potreba monaškog reda da se modernizuje jer je počeo da gubi uticaj u društvu.

Budući da je najnoviji monah visok oko 120 centimetara i da nema ljudske organe, čin ceremonije mu je posebno prilagođavan. Dobio je posebnu ceremonijalnu odoru, crne cipele, svetle rukavice i ogrlicu od molitvenih perli. Tako obučen predvodio je procesiju monaha u dvorište hrama i obećao da će se potpuno posvetiti Budi i svetom učenju. No, pošto nije mogao „ljudski“ da učestvuje u ritualu „yeonbi“ tokom kojeg novi monasi dobijaju opekotine od tamjana na telu kao znak posvećenosti, Gabiju je umesto toga na ruku zalepljena nalepnica festivala lotosovih lampiona.

Za njega je, uz pomoć veštačke inteligencije, sastavljeno i pet pravila ponašanja koja nalažu da mora štititi život, izbegavati nanošenje štete drugim mašinama i imovini, poštovati ljudski autoritet, biti pošten i umereno koristiti energiju.

Vest o zamonašivanju humanoidnog robota odjeknula je širom sveta, a reakcije su bile podeljene. Dok neki pozdravljaju modernizaciju religijskih ustanova, neki u tom potezu vide samo marketing odnosno privlačenje pažnje.

Izvor. Greek Reporter

Foto: ylivdesign, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Amerikancima se oduzima pasoš ako ne plaćaju alimentaciju za decu

by bifadmin

Američki Stejt department objavio je da će početi da oduzima pasoše građanima SAD koji duguju veće iznose alimentacije za decu.

Iz Stejt departmenta naveli su da bi mera mogla da pogodi roditelje koji duguju više od 2.500 dolara alimentacije, pri čemu će fokus biti na osobama sa značajnim nepodmirenim dugovima. Ministarstvo tvrdi da koristi razumne alate za podršku američkim porodicama i jačanje poštovanja američkih zakona, kao i da je reč o ispunjavanju pravnih i moralnih obaveza roditelja prema deci.

Građanima koji imaju ovakve dugove savetovano je da dogovore otplatu sa nadležnim državnim agencijama kako bi izbegli oduzimanje pasoša. Kada pasoš bude oduzet, više neće moći da se koristi za putovanja. Osobe kojima je pasoš oduzet neće moći da dobiju novi dokument dok ne izmire dug za alimentaciju, poručio je Stejt department.

Mera je omogućena saveznim zakonom iz 1996. godine, ali se do sada retko primenjivala.
„Ova mera podržava dobrobit američke dece kroz stvarne posledice za neplaćanje alimentacije, u skladu sa postojećim saveznim zakonom“, saopštilo je ministarstvo.

Do sada se ova praksa uglavnom primenjivala samo kada bi osobe sa dugovima pokušale da obnove pasoš. Prema novoj politici, Stejt department će sarađivati sa američkim Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite kako bi identifikovao osobe sa nepodmirenim dugovima i opozvao njihove pasoše.

Ministarstvo nije objavilo kada će mera zvanično stupiti na snagu, ali agencija Associated Press piše da bi primena mogla da počne već danas.

Građani kojima pasoš bude oduzet dok se nalaze van SAD moraće da odu u američku ambasadu ili konzulat kako bi dobili hitni putni dokument koji će im omogućiti povratak u zemlju, navodi AP.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Računovođe: Struci se nameću nove obaveze i troškovi bez rešavanja ključnih problema

by bifadmin

Nacrt izmena Zakona o računovodstvu koji je objavilo Ministarstvo finansija ponovo je otvorio raspravu o položaju računovođa u Srbiji, ali i o tome koliko su domaći propisi zaista prilagođeni praksi.

Javna rasprava traje do 15. maja, a iako se izmene formalno predstavljaju kao usklađivanje sa pravilima Evropske unije među računovođama i poreskim savetnicima dominira utisak da se struci nameću nove obaveze bez rešavanja ključnih problema koji godinama opterećuju njihov rad.

Već važeći Zakon o računovodstvu iz 2019. godine uneo je značajne promene u profesiju. Posebno je regulisao rad agencija koje pružaju računovodstvene usluge, pooštrio uslove poslovanja i otvorio pitanje profesionalnih licenci.

Međutim, tada su se pojavile ozbiljne primedbe da zakon pravi razliku između računovođa zaposlenih u agencijama i onih koji rade direktno u kompanijama. Strogi uslovi uvedeni su samo za vlasnike računovodstvenih agencija, dok zaposleni na pozicijama šefova računovodstva ili finansijskih direktora u firmama nisu morali da prolaze iste procedure dokazivanja stručnosti.

Novi nacrt zakona nastavlja u sličnom pravcu. Predviđene su dodatne obaveze izveštavanja, ali i obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti. Upravo ta odredba izazvala je najviše reakcija među računovođama koje smatraju da se na profesiju prebacuje još jedan finansijski i administrativni teret.

Računovođe upozoravaju da već godinama rade pod stalnim pritiskom rokova, čestih promena propisa i sve komplikovanijih elektronskih sistema, pa svaku novu obavezu doživljavaju kao dodatno opterećenje. Oni ukazuju da je jedan od najvećih problema domaćeg zakonodavstva to što propise često pišu ljudi koji nisu direktno uključeni u svakodnevnu praksu.

Prema njihovim rečima, posledica toga su zakoni koji u teoriji deluju uređeno, ali u praksi stvaraju brojne probleme i dodatne troškove privredi. Posebno se kritikuje činjenica da se kompanije i računovođe sve više oslanjaju na stručna tumačenja kroz seminare, časopise i vebinare koji se dodatno naplaćuju.

Kao primer loše pripremljenih reformi navodi se uvođenje elektronskih sistema poput Sistema elektronskih faktura (SEF), elektronskih otpremnica i elektronskog bolovanja. Računovođe tvrde da su mnogi servisi puštani u rad pre nego što su tehnički stabilizovani, zbog čega svakodnevno gube vreme na rešavanje administrativnih i IT problema.

U praksi se, kako navode, dešava da firme moraju da izrađuju interne elektronske otpremnice čak i za sitne kupovine poput 200 grama kafe kupljene za potrebe kancelarije. Kod sistema e-bolovanja problem predstavlja ograničenje veličine dokumentacije koja može da se priloži, ali i komplikovana procedura elektronskog potpisivanja, zbog čega računovođe često moraju da preuzimaju i ulogu IT podrške kako bi uspešno podnele zahteve za refundaciju bolovanja.

Dodatno nezadovoljstvo izaziva činjenica da se poreski propisi često različito tumače, pa Ministarstvo finansija redovno izdaje mišljenja kojima objašnjava pojedine odredbe zakona. Poreski savetnici upozoravaju da sama činjenica da su potrebna dodatna tumačenja pokazuje da zakoni nisu dovoljno jasno napisani.

Posebno problematičnim smatraju to što mišljenja Ministarstva formalno nisu obavezujuća, pa u praksi ne pružaju potpunu pravnu sigurnost.

Novi trošak za računovođe

Veliku polemiku izaziva i obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti koje predviđa novi zakon. Računovođe upozoravaju da će to za mnoge agencije predstavljati novi finansijski udar u trenutku kada je tržište već preopterećeno damping cenama i nelojalnom konkurencijom.

Mnogi tvrde da su knjigovođe godinama same obezvredile profesiju prihvatajući poslove po veoma niskim cenama kako bi privukle klijente. Zbog toga danas, kako navode, klijenti teško prihvataju bilo kakvo povećanje cena usluga, čak i kada država uvede nove obavezne troškove.

Pored toga, deo struke otvoreno kritikuje način licenciranja računovođa. Za dobijanje licence potrebno je polaganje velikog broja ispita, ali računovođe tvrde da je veliki deo gradiva zasnovan na teoriji koja nema mnogo veze sa svakodnevnim poslovanjem. Zbog toga smatraju da formalna licenca ne garantuje praktično znanje niti sprečava ozbiljne greške u radu.

Posebne kritike upućene su i na račun profesionalnih organizacija, kao što je Savez računovođa i revizora Srbije, koje insistiraju na obnavljanju licenci, godišnjim članarinama i obaveznim seminarima. Pojedine računovođe smatraju da bi novi zakon praktično mogao da ih primora na članstvo samo u Savezu računovođa i revizora Srbije, uz dodatne troškove za edukacije i stručne skupove.

U delu struke postoji i stav da bi mnogo korisnije bilo uvođenje ozbiljne kontrole kvaliteta računovodstvenog rada umesto novih administrativnih obaveza. Kao primer navodi se nekadašnja kontrola SDK, koja je proveravala ispravnost knjiženja i obračuna. Predlaže se model obavezne stručne kontrole ili povoljnije revizije za manje firme koje nisu zakonski obveznici revizije.

Pojedine rečunovođe smatraju da bi država čak mogla da osnuje posebnu revizorsku instituciju za privredu koja bi kontrolisala ispravnost poslovnih knjiga, slično sistemu koji već postoji za budžetske korisnike.

Računovođe ukazuju i na još jednu nelogičnost u sistemu – činjenicu da su direktori firmi i preduzetnici formalno odgovorni za rad računovođa, iako često nemaju dovoljno znanja da procene kvalitet njihovog rada. Zbog toga se pojavljuju predlozi da se prilikom osnivanja firme uvede obavezna osnovna edukacija iz oblasti poreza, poslovanja i računovodstva, ali sa fokusom na praktična znanja koja su potrebna u svakodnevnom poslovanju, umesto na obimnu teoriju i detaljno poznavanje svih propisa.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

MAT: Rast BDP Srbije u prvom tromesečju tri odsto, najbolji u Evropi, ali je inflacija veća od evropske

by bifadmin
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je tokom prvog tromesečja 2026. međugodišnje realno uvećan za oko tri odsto i za sada je to po Evrostatu najbolji rezultat u Evropi, ali je inflacija u Srbiji viša nego u Evropi, navedeno je u poslednjem broju mesečnika Makroekonomseke analize i trendovi (MAT).Ključni izvori rasta su, kako je navedeno, „ostale“ usluge, neto porezi i trgovina, a u padu je sektor građevinarstva i industrija.
Tokom marta, međutim, registrovan je snažan oporavak industrijske proizvodnje, međugodišnje je uvećana 6,4 odsto, a unutar nje prerađivački sektor je imao rast 8,4 odsto.

„Privremena normalizacija poslovanja Pančevačke rafinerije nafte, koja posluje u okviru Naftne industrije Srbije imala je izrazito pozitivan efekat na dinamiku Prerađivačkog sektora“, naveli su autori MAT-a.

Dodali su da je u martu nastavljen rast i vrednosti spoljnotrgovinske razmene – robni izvoz je uvećan 15,4 odsto, uvoz 6,3 odsto, a deficit u robnoj razmeni smanjen 23,2 odsto.

U periodu januar-mart 2026. robni uvoz je pokriven izvozom 84,5 odsto, a prošle godine je to bilo 79,1 odsto.

U budžetu Srbije je u prva tri meseca ostvaren deficit od 97,9 milijardi dinara, što je za 80,3 milijardi bolji rezultat od plana za ovaj period godine.

Srbija je prema evidenciji Evrostata početkom 2026. ostala u evropskom vrhu i prema međugodišnjem rastu realnog prometa u trgovini na malo.

„Izuzetna međugodišnja ekspanzija realnog prometa u maloprodaji u martu proizvod je i baznog efekta lanjske unutrašnje političke destabilizacije te bojkota nekih velikih trgovinskih lanaca“, navdeno je u tekstu.

U februaru i martu 2026. registrovana je mesečna inflacija od po 0,5 odsto, te međugodišnja inflacija od 2,5 odsto i 2,8 odsto.

Inflacija se kreće u okvirima cilja Narodne banke Srbije, na nivou nižem od tri odsto, a rast međugodišnje inflacije u martu je isključivo rezultat povećanja nebazne inflacije, što je bilo i očekivano, imajući u vidu da su prestala da važe ograničenja marži u trgovini robom široke potrošnje.

U narednom periodu, kako je navedeno, poseban izazov će predstavljati kretanje cena energije, imajući u vidu krizu na svetskom tržištu izazvanu smanjenjem ponude nafte i naftnih derivata usled rata u Persijskom zalivu.

Međugodišnja inflacija je u martu, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena u Srbiji iznosila 3,1 odsto, a u Evropskoj uniji (EU) 2,8 odsto, odnosno u evrozoni 2,6 odsto.

Od 27 zemalja članica EU, veću međugodišnju inflaciju nego Srbija u martu 2026. imalo je 11 zemalja, od kojih su najveće stope zabeležene u Rumuniji (devet odsto), Hrvatskoj (4,6 odsto) i Litvaniji (4,4 odsto).

Smanjenje međugodišnje inflacije zabeleženo je u svega tri države članice – Sloveniji, Slovačkoj i Švedskoj.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Kako su slovne greške postale simbol ljudskosti?

by bifadmin

Masovno korišćenje alata poput ChatGPT-a dovela je do toga da mnogi ljudi prilikom pisanja namerno prave slovne greške kako bi delovali više „ljudski“.

Ovo se ne dešava samo u neformalnoj komunikaciji, već i na poslu, na primer kada se zaposleni trude da dokažu svojim šefovima da njihove radne zadatke ne obavlja AI nego oni sami.

Student Harvardske poslovne škole Ben Horwitz je rast broja ovakvih slučajeva video kao svoju poslovnu šansu. On je napravio aplikaciju Sinceerly koja formalne i besprekorno napisane tekstove – poput onih koje generišu četbotovi – pretvara u „razbijenije“ i nesavršenije. Sinceerly nudi tri nivoa ispravke tekstova: „suptilni“, „ljudski“ i „CEO“, pri čemu je poslednji ekstremno kratak i nemaran stil pisanja.

Horwitz za El Pais kaže da je pomenuta aplikacija više šala nego poslovna ideja od koje očekuje da će se obogatiti. Cilj mu je zapravo bio da pokaže koliko su ljudi postali nesigurni u materijale koje čitaju, odnosno u to ko ih je pisao. I koliko je ljudima bitno da čitaju ono što su napisali ljudi.

Međutim, ne razmišljaju ovako samo studenti. Julio Alonso, profesor protokola na španskom UNED-u, kaže: „Kada nađem greške u radu studenta moram da se kontrolišem da mu ne dam višu ocenu, jer moj mozak to tumači kao znak truda, kao da posao nije delegiran veštačkoj inteligenciji.“

Toga su svesni i pojedini studenti, kao i menadžeri, zaposleni, novinari i mnogi drugi korisnici interneta. Zato se čini da je pitanje trenutka kada ćemo ući u začaran krug i početi da treniramo veštačku inteligenciju da namerno pravi slovne greške poput nas, što će nas vratiti na početak ove priče.

Izvor: El Pais

Foto: Alexandra_Koch, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Polovina globalnog BDP-a dolazi iz samo četiri zemlje

by bifadmin

Iako se očekuje da će globalna ekonomija dostići 126 triliona dolara u 2026. godini, taj ekonomski učinak izrazito je koncentrisan.

Samo četiri zemlje — SAD, Kina, Nemačka i Japan — generišu približno polovinu ukupne svetske ekonomske aktivnosti.

Veličina ekonomije ne znači nužno i visok rast. Među četiri najveće svetske ekonomije, Kina prednjači sa projektovanim realnim rastom od 4,4 odsto u 2026. godini, dok se za SAD očekuje i dalje solidan rast od 2,3 odsto. Nemačka i Japan, koji se već godinama suočavaju sa stagnacijom, trebalo bi da ostvare rast od svega 0,7 do 0,8 odsto.

Kineski bolji rezultat nastavlja trend prisutan tokom poslednjih nekoliko decenija, iako se zemlja suočava sa sopstvenim izazovima, uključujući demografsko usporavanje i dugotrajnu krizu u sektoru nekretnina.

Pomeranje ekonomske moći prema Aziji

Pored Kine i Japana, Azija sve više postaje glavni pokretač globalnog ekonomskog rasta. Velika tržišta u razvoju poput Indije (4,2 triliona dolara) i Indonezije (1,5 triliona dolara) mogla bi u narednim decenijama značajno promeniti globalni ekonomski poredak.

Indija, koja je poslednjih godina postala najmnogoljudnija država sveta, sada je šesta najveća ekonomija globalno. Njena snažna projekcija rasta od 6,6 odsto za 2026. godinu mogla bi joj omogućiti da već do 2028. prestigne Ujedinjeno Kraljevstvo (4,3 triliona dolara), pa čak i Japan.

Istovremeno, očekivani rast Indonezije od pet odsto dolazi uprkos problemima u proizvodnom sektoru nakon pandemije kovida, kao i nastavku pritisaka na lance snabdevanja povezanih sa geopolitičkim tenzijama.

Posledice trgovinskih tenzija

Indonezija nije jedina zemlja koja oseća posledice promjena u globalnoj trgovini. Politike visokih carina koje su SAD uvele od početka 2025. godine dovele su do smanjenja projekcija ekonomskog rasta u više ekonomija, posebno u Severnoj Americi.

Kanada (2,3 triliona dolara) i Meksiko (2,1 trilion dolara), koji su snažno zavisni od trgovine sa SAD-om, posebno su izloženi riziku.

Kako su odnosi između SAD-a i Kanade pod pritiskom, a pregovori o trilateralnom trgovinskom sporazumu napreduju sporo, severnoamerički ekonomski blok suočava se sa rastućom neizvjesnošću.

Izvor: Bankar.me

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Sve veća spremnost potrošača da naprave otklon od tehnologije

by bifadmin

Kako digitalni sadržaji i veštačka inteligencija sve snažnije oblikuju svakodnevicu i utiču na naše odluke, potrošači širom Evrope ovog leta sve više traže ravnotežu, okrećući se iskustvima uživo koja donose bliskost, autentičnost i osećaj zajedništva. Najnovije Mastercard istraživanje „Experience Economy“, sprovedeno među više od 27.000 ispitanika širom Evrope, uključujući i Srbiju, pokazuje da su putovanja, gastronomska otkrića i boravak u prirodi među ključnim prioritetima. 

Čak tri od pet Evropljana (60%) planira da u 2026. provodi više vremena u aktivnostima uživo, dok 64% navodi da je spremnije da troši kada uživa u kvalitetnom iskustvu. U Srbiji se ovaj trend dodatno ističe – 55% ispitanika kaže da su im iskustva danas važnija nego ranije, a 54% planira da poveća budžet za fizička iskustva. Ovi podaci potvrđuju da neposredna iskustva zauzimaju sve važnije mesto u svakodnevnom životu.

Fizička iskustva kao odgovor na digitalno preopterećenje

Rezultati istraživanja dodatno potvrđuju spremnost potrošača da naprave otklon od tehnologije. U Evropi se 64% ispitanika pri odabiru slobodnih aktivnosti vodi preporukama, dok je taj procenat u Srbiji još viši – 74% njih radije se oslanja na savete ljudi iz svog okruženja nego na digitalne algoritme. Ovi uvidi ukazuju na povratak fokusa na ono što je istinski ljudsko. Podaci Mastercard Ekonomskog Instituta[1] dodatno potvrđuju ovaj trend: udeo potrošnje na iskustva (bez putovanja) porastao je na 20,4% u protekloj godini, u odnosu na 19,9% u 2024. Uprkos ekonomskim izazovima, 46% Evropljana spremno je da smanji izdvajanja za tehnologiju i striming servise kako bi više ulagali u slobodno vreme, dok 59% ističe da danas, više nego ikada, daje prednost iskustvima.

Kako ističe Jelena Sretenović, direktorka kompanije Mastercard za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, rezultati istraživanja jasno ukazuju na promenu u načinu na koji potrošači danas definišu vrednost: „Vrednost se danas meri iskustvima. Ljudi žele da ulažu u trenutke koji zaista donose autentična osećanja i povezanost – u Srbiji 79% ispitanika potvrđuje da im ona donose najlepše životne uspomene. Spremni su da plate više za sadržaje koji doprinose zajednici (55%) i biraju male i srednje brendove kada traže poklone (55%), što otvara nove prilike i za mala i srednja preduzeća.“

Koja iskustva su u fokusu 2026. godine?

U 2026. godini, iskustva koja se nalaze se na samom vrhu liste prioriteta Evropljana se odnose na putovanja i turizam (79%), gastronomiju (70%) i aktivnosti na otvorenom (69%). Slede događaji uživo (69%), wellness i zdravstveni sadržaji (68%), filmska iskustva (66%), porodična iskustva (63%), zabavne aktivnosti i vožnje na otvorenom (63%), istorijska i kulturna iskustva (62%), kao i pozorišne predstave (62%).

U Srbiji 91% ispitanika želi više putovanja, 82% njih više gastronomskih iskustava, a 71% planira više aktivnosti na otvorenom. Gastronomija se izdvaja kao ključni segment savremenog života – 51% želi da iskustva deli sa porodicom i prijateljima, 19% ih vidi kao priliku za nova poznanstva, dok bi 12% u njima najradije uživalo samostalno. Podaci pokazuju da iskustva koja uključuju hranu i druženje igraju ključnu ulogu u stvaranju veza, zajedničkih trenutaka i trajnih uspomena.

Istraživanje je takođe pokazalo da potrošači u Evropi sve svesnije traže načine da se ‘isključe’ iz digitalnog sveta pa tako 63% njih  planira više aktivnosti koje podstiču digitalni detoks, dok 58% aktivno traži sadržaje koji jačaju osećaj zajedništva – od radionica do grupnih programa usmjerenih na opuštanje i oslobađanje od stresa. Značaj socijalnih veza jasno potvrđuju i ispitanici u Srbiji: gotovo polovina (49%) aktivno traži iskustva usmerena na zajednicu.

Natalia Lechmanova, glavna ekonomistkinja za Evropu u Mastercard Ekonomskom Institutu, izjavila je ovim povodom: „Širom Evrope vidimo jasnu promenu – potrošači redefinišu i svoje potrošačke navike i način na koji provode slobodno vreme. Naši nalazi ukazuju na dublji trend od samog rasta potrošnje: kako digitalni svet sve snažnije utiče na svakodnevicu, raste i potreba za iskustvima zasnovanim na stvarnoj ljudskoj povezanosti. Bilo da je reč o događajima uživo, kulturnim sadržajima ili aktivnostima koje otkrivamo putem ličnih preporuka, ljudi sve više biraju trenutke koji ih povezuju i ostavljaju trajan utisak”.

Trendovi koji oblikuju leto i predstojeći period

U saradnji sa platformom Trend Hunter, Mastercard je identifikovao šest ključnih trendova u ekonomiji iskustava:

1.      Analogni beg – svesno biranje iskustava bez tehnologije, poput slušaonica vinila ili događaja bez telefona

2.      Zajednički prostor – povezivanje kroz zajednička interesovanja u inkluzivnim zajednicama

3.      Zajedničko prevazilaženje izazova – okupljanje ljudi kako bi zajedno odgovorili na izazove savremenog života

4.      Svesna povezanost – kvalitetno vreme i dublji odnosi potiskuju površne susrete

5.      Nostalgija – potreba za iskustvima koja prizivaju „stara dobra vremena“

6.      Indie pristup – rast značaja autentičnih i alternativnih sadržaja

Među savremenim trendovima, poput sauna, rejvova i interaktivnih igara inspirisanih viteškim turnirima, istraživanje pokazuje da nostalgija zauzima sve značajnije mesto u ekonomiji iskustava. Gotovo dvoje od pet Evropljana (41%) očekuje da će ove godine učestvovati u većem broju nostalgičnih sadržaja, dok 72% aktivno traži iskustva koja oživljavaju kulturne trenutke iz prošlosti. Ovaj trend je još izraženiji u Srbiji, gdje 47% ispitanika planira da učestvuje u ovakvim aktivnostima, a čak 82% pokazuje interesovanje za sadržaje koji evociraju kulturne i istorijske momente.

Courtney Scharf, futuristkinja iz Trend Hunter-a, izjavila je: „Evropljani u 2026. sve više vrednuju ljudski aspekt iskustava, ali to ne znači odbacivanje tehnologije. Naprotiv, automatizacija se koristi kako bi pojednostavila svakodnevicu, dok slobodno vreme sve više posvećuju sadržajima koji su autentično ljudski. Što je veća prisutnost veštačke inteligencije i što više naših života provodimo onlajn, to su lična, stvarna iskustva vrednija. Veštačka inteligencija može u deliću sekunde da ponudi izuzetne uvide, ali ne može da ponovi hemiju ljudi koji dele isti prostor, niti nepredvidivost trenutka koji se dešava uživo. Ljudi sve promišljenije biraju kako provode vreme – češće biraju koncerte umesto striming platformi, zajedničke aktivnosti umesto individualnog „skrolovanja“ i dublje odnose umesto površnih susreta. 2026. godina donosi povratak onome što samo stvarni svet može da pruži.”

Prilika za mala preduzeća

Trend ka intimnijim i personalizovanim aktivnostima otvara značajne mogućnosti za mala i srednja preduzeća. Više od polovine ispitanika u Evropi (52%) smatra da upravo mali biznisi nude kvalitetnija iskustva, dok je 57% spremno da plati više za aktivnosti koje doprinose lokalnoj zajednici i privredi. Više od polovine potrošača (51%) navodi da će svesno birati da rezerviše aktivnosti putem malih i srednjih preduzeća, dok 60% kaže da bi ih koristilo još češće ukoliko bi nudili iskustva u formi poklona.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci