Rudarskom basenu „Kolubara“, delu sistema „Elektroprivrede Srbije“, neophodna je pomoć od oko 15.000 litara pijaće vode dnevno. Voda je potrebna za radnike koji rade na sanaciji posledica katastrofalne elementarne nepogode. Neophodna su i ćebad, a svi koji žele da pruže pomoć mogu da se jave bilo kada tokom 24 časa na broj telefona 011 8117 460 ili putem mejla goran.perisic@rbkolubara.rs . Površinski kopovi RB „Kolubara“ su pod vodom i od 14. maja stala je proizvodnja uglja.
Kompanija Carlsberg Srbija solidariše se sa trenutnom situacijom u Šapcu i donacijom od 50.000 evra lokalnom Crvenom krstu, pomoćiće obezbeđivanje najneophodnijih sredstava ugroženim stanovnicima Šapca i okoline.
Na stotine građana u Srbiji ostalo je u protekla dva dana bez krova nad glavom, i nažalost, mnogi životi su ugroženi. Pomoć im je hitno potrebna.
Kompanija poziva i druge da se pridruže i pomognu koliko mogu, kako bi svi ugroženi građani što pre bili zbrinuti.
Građani koji su ugroženi poplavama i kojima je potrebna pomoć za evakuaciju mogu da se jave na ove brojeve telefona: 011/2289-208, 011/2282-910, 011/2741-157, 011/2282-943 i 011/2282-944.
MUP naglašava da su ovi brojevi isključivo za evakuaciju i pomoć ugroženim građanima, a ne za informacije.
Ugroženi u poplavljenim područjima kojima je potrebna pomoć spasilačkih ekipa, mogu pozvati besplatno broj 112 sa svih mreža mobilnih operatera.
Broj 1985 namenjen je samo za slučajeve životne ugroženosti. Gradski štab je apelovao da građani taj broj operativnog centra koriste samo u krajnjoj nuždi, kako bi se linija oslobodila za hitne slučajeve.
U MUP-u je formiran kol-centar preko koga svi koji žele da pruže pomoć u vanrednoj situaciji mogu da dobiju informacije kako da realizuju svoju donaciju.
Kol-centar je biti dostupan 24 časa, a preko njega će biti vršena i koordinacija sa drugim državnim organima, a brojevi su:
+ 381 11 3110 356
+ 381 11 3121 687
+ 381 11 2690 874
+ 381 11 3131 719
+ 381 11 2690 792
+ 381 11 3120 696
+ 381 11 3111 914
+ 381 11 3148 536
+ 381 11 312 0741
+ 381 11 312 0739
+ 381 11 312 9939
+ 381 11 312 0742
+ 381 11 312 0646
+ 381 11 3148 474
+ 381 11 3148 547
+ 381 11 3613 321
+ 381 11 3148 509 + 381 11 3148 517
Informacije se mogu dobiti i putem imejl adrese: pomoc.vanrednasituacija@mup.gov.rs.
Brojevi telefona na koji zdravstvene ustanove mogu da prijave svoje potrebe u lekovima, sanitetskom i medicinskom materijalu, kao i eventualne poteškoće, u vezi sa zbrinjavanjem pacijenata, oštećenja ili bilo koji drugi problem u pružanju zdravstvene zaštite, uzrokovan vremenskim nepogodama:
011/3616-256
011/3614-540
e-mail: hitno@zdravlje.gov.rs
I u uslovima vanrednih vremenskih neprilika i do sada neviđenih poplava, “Elektroprivreda Srbije“ će stabilno snabdevati građane i privredu Srbije. EPS je obezbedio dovoljne količine električne energije i u ovom trenutku nema najave bilo kakvih restrikcija, ali je neophodna štednja električne energije kako bi se sačuvala stabilnost elektroenergetskog sistema.
Policija je suzavcem pokušala da suzbije demonstracije u Sao Paolu, Rio de Žaneiru, Braziliji i drugim gradovima u kojima su planirane utakmice Mondijala, a nemiri su izbili zbog nezadovoljstva građana troškovima koji su uloženi u finansiranje Svetskog prvenstva u fudbalu koje se održava za manje od mesec dana. Demonstranti izražavaju svoje nezadovoljstvo blokirajući ulice i paleći gume zbog sume novca koji se ulaže u prvenstvo umesto da se ulaže u socijalne projekte i stanogradnju, a veliki broj građana među kojima su i profesori i službeni radnici, priključili su se protestu.
Ukupni troškovi prvenstva procenjeni su na 15 milijardi dolara od kojih je većina državni novac, što je svakako nezanemarljiva suma posebno ako se uzme u obzir činjenica da je Brazil i dalje zemlja u razvoju i da se bori sa brojnim nejednakostima i siromaštvom. „Ukoliko sa jedne strane niču novoizgrađeni luksuzni stadioni dok preko puta ulice ljudi žive u favelama na ivici potpunog siromaštva, jasno je odakle dolazi konflikt“, navodi Vajr Dejvis (Wyre Davis), britanski novinar i BBC-jev izveštač iz Sao Paola. Iako je broj demonstranata na ulicama značajno manji u poređenju sa sličnim protestima koji su održani prošle godine protiv podizanja cena javnog prevoza, lošeg stanja javnih službi i korupcije, najavljeno je da će se njihov broj uvećavati kako se prvenstvo bude bližilo. Ovakva situacija povodom početka prvenstva koje je planirano za 12. jun, uticala je i na povećanje obezbeđenja tokom prvenstva.
Veliki broj protestanata okupio se u gradskom okrugu Itakera, pored stadiona Korintijans (Arena Corinthians) na kom će biti odigrana prva utakmica na predstojećem prvenstvu. „Naš cilj je simboličan“, rekao je Giljermo Buloš (Guilherme Boulos), vođa Radničkog pokreta beskućnika. „Mi ne želimo da nanesemo štetu stadionu, već da pokažemo kakav je uticaj ovog Svetskog kupa na siromašne kao i da se izborimo za veća prava radnika“, naveo je. Sa druge strane brazilski ministar sporta Aldo Rebelo naveo je da ne vidi da protesti imaju bilo kakve veze sa održavanjem prvenstva već da su u pitanju protesti povodom zahteva za boljim radnim uslovima. Dodao je i da smatra da nema razloga za paniku zbog toga što će biti domaćini tri miliona turista iz Brazila i oko 600,000 stranih turista.
Među demonstrantima nalazi se i veliki broj studenata koji se slažu da su građani ti koji treba da se pitaju u šta se ulaže državni novac a to bi po njihovom mišljenju trebalo da budu bolnice, škole, putevi. Brazilski političari su se sa druge strane nadali da će ovo fudbalsko prvenstvo kao i Olimpijada u Riu 2016. godine doneti napredak ekonomije i na taj način izvući desetine miliona ljudi iz siromaštva u kome žive. Protestanti šetaju ulicama noseći natpise „FIFA idi kući“, drvene krstove sa imenima poginulih tokom izgradnje stadiona i obučeni u maske kostura u dresovima brazilskih fudbalera.
Kako lokalni mediji navode u poslednja 24 sata privedeno je 234 osobe.
Izvor: BBC i Telegraph
Privredno društvo HE Đerdap preduzima sve neophodne mere kako bi ispuštanjem vode na najvećoj dunavskoj elektrani smanjio nivo vodostaja nizvodno od Beograda. Sve ove, vanredne mere imaju za cilj da se što brže prihvate vode iz Save, Drine, Morave i drugih pritoka. U ovom trenutku dotok Dunava je 11.000 kubih metara u sekundi, a ispušta se 13.500 kubih metara. Razlika izmedju dva nivoa Dunava na HE Djerdap 1 – gornjeg i donjeg – je oko 21,5 metara ili šest metara manje od nominalnog, a 14 metara od maksimalnog. Kota gornjeg Dunava kod reke Nere održava se stabilno i prema Međudržavnom ugovoru, dok je na samoj elektrani blizu minimalno tehnički dozvoljenog navodi se u saopštenju EPS.
Najobimnije kiše koje su prouzrokovale nezapamćene poplave u poslednjih 120 godina u Srbiji, dovele su do proglašnja vanredne situacije u celoj zemlji. Vlada Srbije zatražila pomoć od Ruske Federacije, Evropske komisije i Slovenije.
U svim maloprodajnim Roda objektima će za 300 najprodavanijih artikala ubuduće garantovati najniže redovne cene, za koje će, ukoliko potrošač isti proizvod pronađe po jeftinijoj ceni kod top 5 trgovačkih lanaca (Maxi, Tempo, IDEA, DIS, Univerexport), vratiti razliku u ceni.
S obzirom na nevreme i velike količine padavina, prekinuta je proizvodnja uglja u RB „Kolubara“ i dovoz uglja u termoelektrane u Obrenovcu, tako da elektrane u Obrenovcu rade u skladu sa kapacitetima tehničke dopreme uglja sa deponija uglja na elektranama. To je dovelo do toga da je u TENT-u van pogona blok A2, a van pogona je i termoelektrana u Kolubari, jer je potopljena. Zbog velikih dotoka, na protočnim hidroelektranama su prelivi i došlo je do smanjena snage i proizvodnje. Zbog svih ovih okolnosti proizvodnja iz elektrana EPS-a danas je manja za 10 odsto.
Ne računajući materijalnu štetu od vojnih sukoba (koga ljudska interesuje?) i unutrašnje poremećaje u proizvodnji i potrošnji glavni kanal krize u Ukrajini je pad spoljne trgovine ove zemlje sa ostatkom sveta, prenosi portal Makroekonomija.org. Pošto su Rusija i Ukrajina veoma zavisne jedna od druge, naročito u pogledu protoka prirodnog gasa, a što će veliki broj građana Centralne Evrope osetiti kroz ohlađene stanove za pet meseci, vredi ispratiti i dinamiku trgovine Rusije, posebno u svetlu svih mogućih sankcija koje su uvedene ili se planiraju.