Biznis & Finansije

U internet borbi se javljaju nezadovoljni mladi muzičari koji tvrde da „po novim zakonima za muzičare u Srbiji nastalim u februaru 2009, niko od muzičara bez muzičarske vize i licence udruženja estradnih umetnika Srbije ne može da pređe granicu a uskoro ni da nastupa u ozbiljnijem klubu“. Prema njihovim rečima, za dobijanje licence se plaća 11 200din ili 5 800din (ukoliko si student) godišnje. Zatim, polaže se ispit muzikalnosti, ali se pod pojmom muzičar ne podrazumevaju dj-evi.

Grupa na fejsbuku ima već preko 5 000 članova. http://www.facebook.com/group.php?gid=59725389610&ref=nf

Mladi su već pokrenuli novu inicijativu na MySpaceu – Udruženje neestradnih umetnika Srbije.

S obzirom na svetsku finansijsku krizu, naša prestonica će morati malo da „stegne kaiš“. Iz tog razloga gradska vlast je odredila prioritete, poput mosta na Adi i u Obrenovcu i asfaltiranja 250 km ulica.

Đilas tvrdi da je gradska vlast prva krenula u mere štednje smanjujući plate (na sajtu Studija B stoji zanimljiva štamparska greška – palate umesto plate) članovima veća i sekretarima, ograničivši upotrebu službenih vozila kako bi uštedela potrošnju benzina za trećinu, a 5 vozila ustupila prevoženju građana na dijalizu.

On je pozvao i velike kompanije koje posluju u Beogradu da pokažu socijalnu odgovornost.

Međutim, komentarišući štednju beogradskih vlasti, Pres objavljuje da nasuprot njima vlasti Valjeva ne razmatraju štednju još uvek, dok je „zrenjaninski parlament izglasao veće koeficijente za zarade funkcionerima“.

Sajt grada Beorgada danas nije ažuriran, te nismo u mogućnosti da vidimo njihov komentar.

Naime, klikom na link dole dobićete mogućnost da na sajtu Vesti Srbija (kobajagi vesti) napravite lažnu vest gde postoji opcija da upišete ime, prezime i funkciju žrtve i odaberete obrazac vesti. I da sve to okačite na svoj fejsbuk profil, da vide i ostali.

Nadamo se da nećete najboljeg druga optužiti za pedofiliju i slično, imajte u vidu da neki ljudi ne znaju koji je sutra datum.

• www.vestisrbija.com

Najveći proizvođači cigareta u proteklih nekoliko nedelja podigli su cene svojih proizvoda, na koje su takse sa 39 centi po pakli porasle na 1.01 dolar.

Međutim, dobar deo javnosti je oduševljen ovom činjenicom, a posebno oni koji se bave medicinom, jer smatraju da se pri svakom poskupljenju cigareta smanjuje broj pušača.

Bazična cena ovog automobila biće 49 000 dolara, što je upola manje od prvog modela Tesla Roadster. Za razliku od Roadstera, koji je proizvođen u broju od 1 200 komada godišnje, ovaj sedan će po najavama imati širu publiku – 20 000 ekoloških vozača godišnje. Naravno, onih koji shvate da ako u startu daju 50 000 dolara, na kraju im se ipak isplati auto koji ne radi na sve skuplju naftu, i koji planetu ostavlja čistiju za njihove potomke.

Animacija je na engleskom jeziku i traje 11 minuta i 10 sekundi.

The Crisis of Credit Visualized from Jonathan Jarvis on Vimeo

.

Akcija „Sat za našu planetu 2009“ je događaj svetskih razmera, uz učešće milijardu ljudi iz privrednog, vladinog i društvenog sektora u preko 1000 gradova širom sveta. Ova ideja se realizuje već dve godine, kada je 2.2 miliona domaćinstava i kompanija u Sidneju, u subotu 31. marta 2007. godine, ugasilo svoja svetla na sat vremena. Samo godinu dana kasnije „Sat za našu planetu“ proširio se na 370 gradova u preko 35 zemalja i 18 vremenskih zona, dakle, u celom svetu.

I mi smo deo sveta. Valjda.

Dominik Štraus-Kan izjavio je da je će ta rasprava biti „zanimljiva“, ali da do nje neće doći tako brzo jer je trenutno fokusiran na „nalaženje izlaza iz globalne financijske krize“. Štraus-Kan je novinarima u Parizu rekao da ne veruje da je dominacija dolara među valutama završena, dodavši da „čak ni Kinezi u to ne veruju“.

Guverner centralne banke Kine preporućio je stvaranje nove valute iz više sadašnjih valuta koju bi nadzirao MMF, kako bi se poduprla globalna ekonomija i finansijska stabilnost.

Prema podacima „Rojtersa“, riječ je o najslabijem prvom tromesečju u poslednjih šest godina po obavljenim spajanjima i akvizicijama, uprkos preuzimanja od strane vlada i dva velika spajanja u farmaceutskoj industriji. Analitičari naglašavaju da je na pad akvizicija najveći uticaj imala finansijska kriza zbog koje su banke ograničile izdavanje zajmova i time zauzdali špekulativne investicione fondove, zaslužne za mnoštvo velikih preuzimanja.

Najveće preuzimanje u tekućem kvartalu ostvario je američki farmaceutski div „Pfizer“ koji je za 64,5 milijardi dolara kupio konkurentki „Wyeth“, a na drugom mestu je „Merck & Co“ koji je preuzeo „Schering Plough Corp“ za 45,9 milijardi dolara. Treći po vrednosti sklopljen sporazum je u Velikoj Britaniji, gde je britansko ministarstvo finansija priskočilo u pomoć posrnuloj „Lloyds Banking Group“, sa 22,3 milijarde dolara.