Makedonski ministar poljoprivrede Ljupčo Dimovski obavestio je potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasima Ljajića da je makedonska Vlada započela proceduru za ukidanje sporne uredbe o ograničavanju uvoza pšenice i brašna, uvedenu početkom jula.
Srbija bi, po predlogu Ministarstva finansija, do kraja septembra konačno trebalo da dobije registar svih zaposlenih u javnim službama i precizne podatke o njihovim zaradama. Predlog uredbe o uvodjenju takvog registra dostavljen je Vladi na usvajanje, što znači da će se o njoj izjašnjavati rekonstruisana republička vlast.
Uvodjenje Registra zaposlenih u javnim službama, što je podržao i Fiskalni savet, previdjeno je izmenama Zakona o budžetskom sistemu, usvojenim sredinom jula. Registar će biti osnov da se od naredne godine uvede centralizovana isplata zarada svim zaposlenima u javnim službama, čime bi se, kako je procenilo Ministarstvo finansija, ostvarile uštede u budžetu i do 10 odsto.
Ministar finansija će putem Registra moći da prati sve izdatke za zaposlene u javnim službama – zarade, plaćanja za prekovremeni i noćni rad, bonuse, a Registar će biti osnov za izradu analize optimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kako bi se uspešnije sprovodile strukturne reforme.
Registar će voditi Uprava za trezor u elektronskom obliku, a svi budžetski korisnici, na svim nivoima, biće u obavezi da mesečno dostavljaju podatke o broju zaposlenih i angažovanih na radu po bilo kom osnovu, kao i o njihovim primanjima.
Predloženo je da korisnicima javnih sredstava koji ne ispunjavaju obavezu dostavljanja podataka do sedmog u mesecu za prethodni mesec ili ne dostave tačne podatke, ministar finansija može privremeno da obustavi isplatu aproprijacija ili plata ili prenos transfernih sredstava, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća jedinici lokalne vlasti dok ne ispune obaveze.
Preciznih podataka o broju državnih službenika nema, a prema procenama poreski obveznici obezbeđuju plate za oko pola miliona ljudi. Svaka nova vlast je zapošljavala svoje ljude u državnu službu, mimo kvote koja je zakonom utvrđena, i za to niko nije odgovarao i platio kaznu.
Poljoprivrednici iz južnog Banata i Srema najavili su da će sutra organizovati protestnu vožnju traktorima do Vlade Srbije i da će blokati nekoliko poljoprivrednih kompanija.
Razlog njihovog nezadovoljhstava su niske otkupne cene žitarica. Nije u planu blokada puteva, iako se očekuje da samo iz Pančeva za Beograd krene izmedju 500 i 700 traktora. Predvidjena je blokada uljara u Zrenjaninu i Novoj Crnji i kompanije Graneksport iz Pančeva.
Zahtevi poljoprivrednika su da cene ratarskih kultura budu jednake onima na Budimpeštanskoj berzi -45 dinara za kilogram suncokreta i 18,9 dinara za kilogram kukuruza, i oni će biti predati premijeru Ivici Dačiću i prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću.
U poslednja tri meseca, kako su danas rekli organizatori protesta, cena pšenice je opala sa 28 na 14 do 15 dinara za kilogram, a za poslednja dva meseca kukuruz je pojeftinio za 55 odsto – sa 26 dinara na 12 do 13 dinara za kilogram.
Posle godina u kojima je u centru svetske debate bila borba sa globalnom krizom na fiskalnoj strani, težište se polako premešta na monteranu politiku i izazove smanjivanja monetarnih stimulusa. Posle Fed, koji je najavio postepeno umanjivanje monetarnog popuštanja – možda već od septembra – o ovoj temi će sigurno biti govora i na predstojećem samitu G -20 u Sank Peterburgu 5. i 6. septembra, predviđaju ekonomisti Esvar Prasad (Eswar Prasad), i Dejvid Dolar (David Dollar) ekonomisti Brukings Instituta koji je tim povodom objavio i obimnu studiju pod naslovom The G-20 and Central Banks in the New World of Unconventional Monetary Policy.
Poreska uprava Srbije danas je blokirala račun kompanije Simpo zbog poreskog duga od 4,88 milijardi dinara. Simpo je uložio žalbu na rešenje o prinudnoj naplati duga, koje mu je juče uručeno, i tražio je odlaganje izvršenja rešenja, ali je Poreska uprava odbila taj zahtev.
Industriji nameštaja Simpo preti blokada računa zbog poreskog duga od 5,76 milijardi dinara, a da li će to toga i doći zavisiće od političkog dogovora unutara vladajuće koalicije.
Uprava za sprečavanje pranja novca Srbije nije utvrdila da su sumnjivim novcem pokojnog ruskog biznismena Borisa Berezovskog kupovane firme u Srbiji, izjavio je danas direktor Uprave Aleksandar Vujičić. On je kazao da su u okviru provera transakcija Salforda u Srbiji Uprava imala samo posredna saznanja o vlasništvu Berezovskog u tom investicionom fondu, ali da ta saznanja nisu dokazana.
Salford je u Srbiji, preko Denjub fuds grupe BV i Clates holdinga BV iz Amsterdama, vlasnik nekoliko kompanija.
Apelacioni sud Srbije danas je saopštio da je Glavno tužilaštvo Ruske Federacije u oktobru prošle godine od Srbije tražilo zabranu raspolaganja imovinom Denjub fuds grupe BV i Clates holdinga BV, zbog sumnje da se radi o imovini stečenoj krivičnim delima za koja je Berezovski optužen u Rusiji.
Viši sud u Beogradu je 11. jula ove godine zabranio Denjub fuds grupi BV i Clates holdingu BV otuđenje i opterećenje njihovih udela u kompanijama u Srbiji – Bambi Banat, Zabavni park za decu i omladinu Bambi park, Imlek, Mlekara Subotica, Knjaz Miloš, Knjaz Miloš-Natura, Belosavac 2001. i Sekopak.
Tu odluku je 14. avgusta poništio Apelacioni sud i vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, s obrazložnjem da nije dokazana vlasnička povezanost Berezovskog i kompanija u Srbiji.
Po pisanju beogradskih medija, imovina Berezovskog u Srbiji je procenjena na 300 miliona dolara.
Ruski sudovi osudili su Berezovskog u odsustvu na višegodissnje kazne zatvora zbog pranja novca i zloupotreba.
Berezovski je umro 23. marta ove godine u Velikoj Britaniji, gde je živeo od 2000. godine, kad je dobio politički azil.
Veliko bogatstvo stekao je posle raspada Sovjetskog Saveza i tokom vlasti predsednika Borisa Jeljcina, kada je važio za jednog od najmoćnijih tajkuna, ali je posle dolaska na vlast Vladimira Putina protiv njega pokrenuto više postupaka.
Privrednici su ponovo postali pesimističiniji kad je reč o budućim uslovima poslovanja, pokazuje najnovije kvartalno istraživanje the Ecomist / Financial Times u kojem je anketirano preko 1500 rukovodilaca u svetu u ( obnovljenog u avgustu 2013 ) .
Poreska uprava Srbije uputila je danas opomene pred blokadu računa kompanijama Simpo i Galenika, zbog poreskog duga. Ministarstvo finansija dalo je rok Simpu da se najkasnije do četvrtka, 22. avgusta, javi Poreskoj upravi sa zahtevom za konverziju poreskog duga u kapital države ili da svoj poreski dug od 5,76 milijardi dinara izmiri na drugi način, u skladu sa zakonom.
Pitanje zdravstvenog osiguranja se u tranzicionoj Srbiji u talasima vraća kao jedna od najčešćih tema. U poslednje vreme ZO ponovo je izbilo u prvi plan zahvaljujući najavljenom uvođenju elektronskih zdravstvenih kartica, prema poslednjim najavama do 2016. godine, zbog čega je u prvi mah bilo nedoumice da li se zapravo pod tim pojmom smatraju zdravstvene knjižice ili kartoni pacijenta. U svakom slučaju, izgleda da ni zakonodavcima isprva to nije bilo baš najjasnije (zbog greške u prevodu postojala je mogućnost da država Srbija izgubi još dodatnih 20 miliona evra). Na kraju je izabrano solomonsko rešenje, pa će građanima po svoj prilici za dve i po godine biti zamenjene i kartice i kartoni.
Ali nije to ni jedini razlog pominjanja ZO u domaćim medijima tokom prethodnih nedelja. Posle halabuke koja se digla zato što deca iz Srbije kojoj su preko potrebne bile operacije i transplantacija organa u inostranstvu nisu to pravo mogla da ostvare bez prethodne promene pravilnika, direktor Fonda za zdravstveno osiguranje Momčilo Babić, poručio je da će od Vlade tražiti dodatna finansijska sredstva. A za to vreme, monasima iz Hilandara, kojima država Grčka već pruža deo zdravstvenih usluga, biće pružena potpuna besplatna zdravstvena zaštita u Beogradu.
Inače, Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
