Biznis & Finansije

Prema podacima NBS spoljni dug Srbije iznosio je 26.029,9 miliona evra, na kraju 2014 godine. U odnosu na kraj 2013 godine povećan je za 284,1 miliona evra, dok je u odnosu na novembar smanjen za 328,5 miliona.

Evropska unija nije dostigla ciljeve koje je postavila u oblasti životne sredine, posebno kada je reč o očuvanju biodiverziteta, kvalitetu vazduha i zagađenju bukom, ocenila je 2. marta Evropska agencija za životnu sredinu (EEA). EU bi trebalo da promeni načine proizvodnje i potrošnje ako želi da ostvari te ciljeve, navela je ta evropska agencija u izveštaju o stanju u oblasti životne sredine. Ipak, evropske politike u oblasti životne sredine su donele koristi, ističe se u izveštaju.

Očekivanja investitora da će doći do raspada evrozone, porasla su na najviši nivo u poslednje dve godine, pokazalo je istraživanje koje je objavljeno u utorak, prenosi Rojters. Ovaj sentiment je prevladao uprkos činjenici da je Grčka dogovorila nastavak programa pomoći sa partnerima iz evrozone.

Skoro 68 odsto turske populacije veruje da centralna banka treba da donosi odluke zasnovane na realnom ekonomskom stanju, dok samo 17 odsto ispitanika smatra da bi trebalo da donosi odluke u skladu sa uputstvima predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, pokazuje najnovije sitraživanje javnog mnjenja koje je sprovela agencija Metropol, prenosi Hurijet Dejli najuticajniji turski dnevni list. Turski izvoz je u januaru opao za 13% u odnosu na isti mesec lane, zbog pada vrednosti turske lire i vremenskih prilika. Centralna banka je već dva puta  spustila nedeljnu referentnu kamatnu stopu dva meseca za redom i sada je ona 7,5 odsto, dok izvoznici tražnje njeno spuštanje na 6 do 7 odsto.

Vlada Srbije obavezala se prema pismu o namerama upućenom MMF da će uvesti akcizu na struju i bezalkoholna pića. U dokumentu se kaže da će kombinovana akciza i povećanje cene struje biti 15% i stupiti na snagu od aprila 2015, dok se za akcizu na sokove kaže da će biti uvedena u 2016.

Međutim premijer Vučić je izjavio da će se još videti da li će struja poskupeti i da svakako neće poskupeti do kraja grejne sezone, dok je ministar privrede Sertić rekao da bi poskupljenje struje uticalo na privredu a Narodna banka Srbije je rekla da ne traži povećanje cene struje ali da traži da cene budu formirane transparentno i dugoročno planirane.

O ovim merama su svojevremeno izveštavali srpski mediji, a ministar energetike Aleksandar Antić je svojevremeno demantovao uvođenje akcize i rekao da bi to bilo kontraproduktivno.

Kako je izvestila Beta Antić je rekao da :“Mi imamo jednu potpuno jasnu, stručnu dimenziju zbog čega tako nešto nije dobro“, rekao je Antić, dodavši da ne veruje da postoje ozbiljni planovi za uvođenje akciza na struju.

„Ne verujem da je to deo bilo kakvih ozbiljnih planova, više verujem da je reč o medijskoj spekulaciji“, rekao je ministar rudarstva i energetike.

Beogradska štampa prenela je u novembru da je Vlada Srbije pripremila nacrt zakona koji predviđa uvođenje akciza na struju i sva bezalkoholna pića, izuzev mineralnih voda.

Akciza na struju, prema pisanju Blica, trebalo bi da se naplaćuje od 1. aprila naredne godine, po završetku grejne sezone, a još nije odlučeno koliko će iznosti taj porez, ali bi trebalo da bude između 10 i 15 odsto.

Akciza na struju će, dodaje se, biti uvedena umesto klasičnog poskupljenja struje, koje je najavljeno za proleće 2015. godine.

Antić je danas u izjavi za RTS  komentarišući najave da će doći do promena u tarifnom sistemu i ukidanja jeftine tarife za struju, rekao da su ti navodi netačni, ali da će  o eventualnim poskupljenjima biti reči kada se završe kalkulacije sa MMF-om i EBRD-om i napravi održiv sistem u Srbiji.

Svojevremeno je ministarstvo finansija ocenilo da bi uvođenje akcize na sokove bilo kontraproduktivno jer bi efekat toga bio veoma mali. Uz to akciza bi pogodila neka od velikih stranih investiicja u Srbiji i najvećeg domaćeg proizvođača sokova u regionu, Nektar.

Bivši direktor Železare Smederevo Duško Matković rekao je da nije zainteresovan da ponovo vodi Železaru i da se neće prijaviti na javni poziv Vlade Srbije, ali da je spreman da savetima i sugestijama pomogne onima koji odlučuju o sudbini te kompanije prenosi RTS.

Matković je u intervjuu za Radio Beograd rekao da je prošle godine u ovo vreme „ljudima iz Nemanjine“ sugerisao da je u ovakvoj tržišnoj situaciji menadžment ugovor najbolje rešenje. Naglasio je i da ima razumevanja za pokušaj Vlade da postigne dogovor sa Esmarkom, pošto se radi o poželjnom partneru, i da mu je žao što veliki napori pregovarača nisu urodili plodom.

„Menadžment ugovor kakav planira Vlada je prava stvar za Železaru. Budući tim treba da ima jaku međunarodnu dimenziju ali treba uključiti i domaće stručnjake, pogotovo u delu logistike, tehnologije i komercijale. Čini mi se da se prilike na tržištu kreću povoljno, pa uz podršku Vlade i premijera kakvu Železara ima, za dve do tri godine, uz krvav rad i dobar menadžment, strateški partneri će sami dolaziti u Železaru“ rekao je Duško Matković za Radio Beograd.

Železaru bi zatvorili samo amateri

Matković smatra da je Železara “ neophodan i najbolji privredni sistem koji Srbija ima“ i da mu je drago što su Vlada i predsednik Vlade to shvatili i stali iza te kompanije. On je odbacio tvrdnje „takozvanih stručnjaka, analitičara, političara i biznismena stvorenih u tranziciji“ da je Železara večiti gubitaš koga treba zatvoriti.

„Dilema oko toga da li treba zatvoriti Železaru ili ne za mene ne postoji. Podelu u javnosti oko tog pitanja nazivam podelom na amatere i profesionalce. Profesionalci znaju da je Železara osnov funkcionisanja metaloprerađivačke industrije, namenske industrije i izvoza“ kaže Matković.

Prema njegovim rečima, proizvodi Železare, čak i bez viših faza obrade, mogu uvek da nađu kupca. Odbacuje i ocene da Železara ima višak radne snage i podseća da je u njegovo vreme (od 1991. do 2001. godine) u Železari i pridruženim kompanijama radilo ukupno 15.000 ljudi, od kojih 11.000 u Smederevu. „Danas, kada nema sankcija, kada je tržište otvoreno, nema razloga da dobar menadžment ne uposli svih 5.500 radnika“ kaže Matković.

Pečurke iz Železare

Duško Matković je, osim kao visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije, devedesetih godina bio poznat i kao direktor Železare koji je u njenim pogonima organizovao proizvodnju pečurki, zbog koje je bio izložen podsmehu političkih protivnika.

„Pečurke su bile samo jedan od 50 projekata mini-profitnih centara, kakve smo u vreme sankcija organizovali u Železari. Proizvodnja pečurki organizovana je u podzemnim halama koje su bile mračne i tople-a neiskorišćene. Od pečuraka smo isplaćivali 40 plata i izdržavali 40 porodica“ rekao je Matković. Naglasio je da se i dan danas ponosi tim i drugim projektima koji su pokrenuti kako bi radnici „u pakleno vreme mogli redovno da primaju zarade, svakog prvog i 15. u mesecu“.