Srbija je na međunarodnom finansijskom tržištu prodala petogodišnje evroobveznice u vrednosti milijardu dolara, objavilo je Ministarstvo finansija. Evroobveznice su prodate po godišnjoj kamatnoj stopi od 5,875 odsto, a prinos koji su ostvarili kupci tih dužničkih hartija od vrednosti je 6,125 odsto. To je bilo peto emitovanje evroobveznica Republike Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu, a za njih je bilo zainteresovano više od 140 globalnih investitora.
Ministarstvo privrede objavilo je na svojoj internet stranici (www.privreda.gov.rs) „lične karte“ svih 36 javnih preduzeća u Srbiji. Prethodno su objavljne „lične karte“ 153 preduzeća u restrukturiranju i drugih 419 preduzeća u nadležnosti Agencije za privatizaciju. „Lične karte“ preduzeća sadrže podatke o finansijskom poslovanju, imovini, obavezama, potraživanjima, hipotekama i sudskim presudama.
Tržište žitarica je protekle nedelje donelo nove cenovne pikove. Dinamika rasta cena pšenice i kukuruza bukvalno su pregrejali ovo tržište i sve smo bliži tački koje će po svim pretpostavkama uskoro dovesti do zaustavljanja daljeg rasta.
Trgovanje na novosadskoj berzi se vratilo na nivo visokih prometa i u proteklom nedeljnom periodu je iznosilo 3.500 tona robe, što je u odnosu na promet iz prethodne nedelje 5,4 puta veći promet. Finansijska vrednost prometa iznosila je 62.264.000 dinara što je rast od 387,28 % u odnosu na novačani promet iz prethodne nedelje. Tržište žitarica je apsolutno dominantno u trgovanju na berzanskom tržištu i osim pšenice i kukuruza ni jednom robom se više nije trgovalo u ovom nedeljnom izveštajnom periodu.
Kukuruzom se najviše trgovalo, ali cenovna dešavanja na tržištu pšenice su zasenila sve ostale vesti sa berze. Prosečna cena pšenice koja je u nedelji za nama iznosila 22,59 din/kg (20,92 bez PDV) za čak 5,29 % je veća u odnosu na prosečnu cenu trgovanja u prethodnoj nedelji. Cena ove robe startovala je sa nivoa 20,50 din/kg bez PDV, sredinom nedelje dostigla svoj maksimum od 21,30 din/kg, da bi se trgovanje na samom kraju nedelje zatvorilo cenom od 20,80 din/kg. Ovaj mali cenovni tobogan, vrlo indikativno ukazuje da je u ovom periodu pšenica dotakla svoje gornje granice i da kupci, a pre svega izvoznici nisu spremni na dalje kupovine po cenama koje ne zadovaljavaju njihovu ulaznu kalkulaciju. Sa druge strane ne treba potceniti unutrašnje faktore na domaćem tržištu koji i dalje „guraju“ cenu pšenice na gore, ali isto tako ni zanemariti činjenicu da je trenutno srpska pšenica jedna od najskupljih u okruženju.
Tržište kukuruza ponovo je veoma aktivno. Predmet prošlonedeljnog trgovanja bilo je čak 2.700 tona ove robe. Rast cene kukuruza novog roda je nastavljen. Vrednost prosečne cene trgovanja je veća u odnosu na prethodnu nedelju za 3,46%, a iznosila je 16,51 din/kg ( 15,28 bez PDV). Sve veće prisustvo domaće tražnje ukazuje da slično kao i kod pšenice, izvozna tražnja nije preterano zainteresovana za ovu robu. Da li i kojim tempom će se nastaviti rast cene dobićemo odgovor vrlo brzo. Kukuruza ima dovoljno u ponudi, a kvalitet i zdravstveno stanje ove robe uliva nadu da će prometi i dalje biti veliki, a izvoz vratiti na nivo od pre dve godine.
Poslovna aktivnost u evro bloku nastavila je da usporova i tokom novembra dok se čitav kontinent muči da izađe iz recesije. PMI indeks pao na tromesečni minimum, sa 51,9 u oktobru na 51,5. Padu je najviše doprinela Francuska, druga po veličini ekonomija evra, koja opet klizi u recesiju.
Ukupan rast PMI indeksa Markita, koji objedinjuje najvažnije ekonomske parametre naionalnih ekonomija, pokazuje da je u trećem kvartalu rast evrozone iznosio samo 0,2 procentna poena. Rekordna nezapsolenost i stagniranje proizvodnje glavni su uzroci loših rezultata i ekonomisiti u ovoj analitičkoj kući napominju da je čitavom bloku od sedamnaest članica, kao i EU u celini potreban neki veliki finansijski podsticaj kako bi se privreda pokrenula zadovoljavajućim tempom.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Nikola Ćorsović prisustvovao je sastanku Slovenačkog poslovnog kluba na kom je govorio o merama fiskalne konsolidacije koje Vlada preduzima kako bi suzbila sivu ekonomiju i time omogućila stabilno i predvidivo poslovno okruženje.
„Aktivnosti države na smanjenju javne potrošnje, duga i inflacije doprineće tome da zemlja postane manje rizična. To će omogućiti jeftinije finansiranje i na duži rok dati izvesnije poslovanje. Najveći efekat po budžet od suzbijanja sive ekonomije očekujemo od uvođenja „on lajn“ fiskalnih kasa, što bi trebalo da počne krajem prvog tromesečja naredne godine jer će tako biti uvedena bolja kontrola“, najavio je Ćorsović.
Ambasador Slovenije u Srbiji Franc But izrazio je zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom sa Ministarstvom finansija: „Posebno me raduje što je između Srbije i Slovenije sklopljen dogovor o vraćanju poreza na dodatu vrednost, što mislim da je važan korak koji ide u korist obema privredama. U Srbiji posluje oko 1.460 slovenačkih firmi, od kojih je oko 400 aktivno, a koje zapošljavaju oko 30.000 ljudi.“
Državni sekretar je istakao da je sa budžetom za 2014. godinu Vlada predvidela kratkoročne mere za stabilizaciju javnih finansija, koje treba da daju rezultate već u sledećem budžetu. Povećanje donje stope PDV uz smanjenje tražnje koje se očekuje zbog smanjenja troškova države, u prvom naletu će otežati poslovanje, ali se smatra jednom od najefektivnijih mera. Pored toga naveo je uvođenje „solidarnog poreza“, borbu protiv sive ekonomije i drastičnu promenu politike subvencija. “Najveći problemi na polju finansija su visok budžetski deficit i javni dug, zato je cilj fiskalne strategije da se javni dug stabilizuje na nivou 69 odsto BDP, da bi zatim, kako ekonomija bude rasla i uz kontrolu deficita, počeo da pada,” rekao je Ćorsović.
Kratkoročne mere trebalo bi da omoguće da se u drugoj polovini naredne godine pribegne i strukturnim merama. Međutim, neke od kratkoročnih mera, među kojima promene zakona o radu, završetak promena zakona o privatizaciji i promene zakona o izgradnji moraju se uvesti odmah, naglasio je Ćorsović. Slovenačke privrednike koji su prisustvovali sastanku, interesovalo je na koje načine će se omogućiti efikasnije sprovođenje Zakona o rokovima plaćanja, kakve mere konkretno će biti preduzete u borbi protiv sive ekonomije i kakva će ubuduće biti politika subvencija.
Na komentar ambasadora Slovenije u Srbiji Franca Buta da su mnogim investitorima koji su došli u Srbiju u velikoj meri značili podsticaji koje su dobili za zapošljavanje, državni sekretar Ćorsović rekao je da bi trebalo razlikovati dve vrste subvencija – jedne koje su namenjene za privlačenje investicija, i o kojima će vlada razmisliti kako da taj proces bude selektivniji i kako da se sa manje postigne što više, i subvencije za preduzeća u restrukturiranju koje će postepeno biti ukinute.
MMF je juče upozorio Evropsku centralnu banku da mora da strožija u kontrolisanju loših korporativnih kredita na balansima stanja banaka u evrozoni.
Veliki procenat zajmova koje banke iz evrozone daju kompanijama iz nefinansijskog sektora, pogotovo u Španiji, Italiji i Portugalu, predstavlja ili nenaplative kredite ili su izdati kompanijama koje nemaju sredstva da ih servisiraju. Ovo zvanično upozorenje MMF predstavlja preokret u odnosu na njegova ranija obraćanja evropskoj zoni, jer se ranijih godina mogl ačuti kritika upućena uglavnom na preteranu izloženost banaka javnom sektoru.
Saopštenje MMF dolazi u nezgodnom trenutku za ECB jer se glavna banka Evrope priprema da izvrši temeljan oditing najvećih 130 banaka evrozone pre nego što preuzme direktnu kontrolu nad njihovom supervizijom. Analiza MMF pokazuje da soro polovina korporativnih dugova u Portugalu u 2012. pripada kompanijama, koje nemaju dovoljno sredstava da pokriju kamatu na uzeti kredit; u Španiji njihov udeo iznosi 40%, a u Italiji 30%.
U izveštaju MMF Global Stability Report izražava se i nezadovoljstvo načinom na koji je ECB rukovodila grčkom dužničkom krizom, pogotovo oonih članica MMF koje dolaze iz siromašnijih zemalja.
Prema najnovijem izveštaju OECD, primetan pad potrošnje u okviru zdravstvenih usluga predstavlja oštar preokret u odnosu na period pre krize. Ukupna potrošnja po osobi pala je u 11 od 33 zemlje OECD u periodu između 2009. i 2011. godine, sa značajnim padom u Grčkoj (11,1%) i Irskoj (6,6%). Rast se takođe značajno usporio i u drugim zemljama poput Kanade (0,8%) i Sjedinjenih Američkih Država (1,3%). Samo su Izrael i Japan izuzeci sa ubrzanim rastom od 2009. godine, ukoliko uporedimo njihov rast u toku prethodne decenije. Vlade država su uticale na manju potrošnju kroz smanjivanje cena medicinske robe, naročito lekova, kao i smanjivanju plata zdravstvenim radnicima.
Više od tri četvrtine OECD zemalja prijavilo je smanjenje potrošnje u okviru programa za prevenciju tokom 2010. i 2011. godine – smanjena sredstva za sprovođenje programa za prevenciju gojaznosti, alkoholizma i programi za odvikavanje od pušenja predstavljaju opravdan razlog za brigu, kažu u izveštaju. U svim OECD zemljama, finansijski najugroženiji su i najviše pogođeni ovakvim promenama, koje mogu imati dugotrajne zdravstvene i ekonomske posledice po njih.
Sa druge strane, uticaj krize na zdravstvo je raznovrsan: stopa samoubistava koja je bila povećana na samom početku krize, danas je stabilizovana, dok je smrtnost u saobraćajnim nesrećama smanjena, najverovatnije zbog toga što je kriza vodila i sve manjem broju automobila na putevima. Konzumiranje alkohola i duvana takođe je opalo u mnogim zemljama.
Prvi put, očekivanja za prosečan životni vek su premašila brojku od 80 godina u skoro svim OECD zemljama tokom 2011. godine, što je čak za 10 godina više nego 1970. godine. Rođeni u Švajcarskoj, Japanu i Italiji mogu da očekuju najduži životni vek među OECD zemljama. Hronična oboljenja poput dijabetesa su ono što preovlađuje. Tokom 2011. godine skoro 7% stanovništva uzrasta 20-79 godina ili preko 85 miliona ljudi, imalo je dijabetes i ovaj broj pretenduje da se poveća u godinama pred nama, a pratiće ga i povećana stopa gojaznosti među stanovništvom. Trend direktnog plaćanja zdravstvenih usluga stvara ozbiljne barijere prema zdravstvu u mnogim zemljama. U proseku, 20% ukupne potrošnje ide direktno od pacijenata, što varira od najmanje potrošnje u Holandiji i Francuskoj – manje od 10%, do preko 35% u Čileu, Koreji i Meksiku.
U svim zemljama članicama OECD više od 15% stanovništva koje ima 50 godina i više, obezbeđuje negu za nekog člana šire porodice ili prijatelja, a većinu njih čine žene.
Katarina Marinković
Na inicijativu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Aleksandar Obradović, v.d. direktora „Elektroprivrede Srbije“ povukao je sa dnevnog reda jučerašnje sednice Upravnog odbora JP EPS predlog osnivanja novog zavisnog preduzeća koje bi omogućilo uvođenje jedinstvene cene za troškove distribucije električne energije na celoj teritoriji Republike Srbije.
Taj predlog je podrazumevao formiranje jednog Operatora distributivnog sistema (ODS). Osnivanje ovog novog zavisnog privrednog društva je jedini način, koji je u nadležnosti EPS-a, da svi kupci koji od 1. januara 2014. godine izlaze na tržište električne energije u Srbiji imaju iste uslove za pristup distributivnoj mreži (mrežarina) i da se spreči neravnomerna raspodela troškova između pojedinih regiona Republike Srbije. Obradović je i ranije u nekoliko navrata pokušavao da ovu odluku uvrsti u dnevni red sednice UO EPS-a, ali je svaki put predlog odbijen.
Posle ovog postupka v.d. direktora Obradovića, izvesno je da sadašnjih pet privrednih društava za distribuciju električne energije će nastaviti da obavljaju funkciju pet operatora distributivnog sistema (ODS), umesto samo jednog novoosnovanog preduzeća. Svaka sadašnja distribucija zbog velikih razlika u troškovima ima različitu visinu „mrežarine“. U slučaju da se ne nađe neko drugačije rešenje, kupci u Srbiji koji troše istu količinu električne energije bi od 1. januara 2014., dobijali račune po različitim cenama – u zavisnosti od toga u kom delu zemlje rade.
Formiranje jednog ODS na nivou cele Srbije umesto postojećih pet, predviđeno je Polaznim osnovama za reorganizaciju „Elektroprivrede Srbije“, koje je Vlada Srbije usvojila 16. novembra prošle godine. S obzirom da je taj predlog skinut sa dnevnog reda jučerašnje sednice UO JP EPS-a, pretpostavka je da izmenama Zakona o energetici postoji mogućnost da se dođe do jedinstvene cene mrežarine u celoj Srbiji.
Dugovi građana za struju uvećani su za 60 do 70 odsto jer je Elektroprivreda Srbije (EPS) nezakonito obračunala kamatu, rekao je u četvrtak u Beogradu predsednik Centra za zaštitu potrošača „Forum“ Jovan Jovanović.
„To je zloupotreba monopolskog položaja jer se EPS ponaša suprotno zakonu i Ustavu jer, kao institucija registrovana za trgovinu električnom energijom, veći prihod ostvaruje od naplate kamate, nego od naplate električne energije“, rekao je Jovanović u Medija centru. Po njegovim rečima, Centru za zaštitu potrošača bilo je potrebno deset godina da dokaže da je naplata zatezne kamate „konformnom metodom“ koju primenjuje EPS, nezakonita jer je to zaračunavanje kamate na kamatu što je zabranjeno Zakonom o obligacionim odnosima.
„Ustavni i Vrhovni kasacioni sud potvrdili su da je ovaj vid zaračunavanja kamate nezakonit i primenom ovog pravnog stava dugovi gradjana za utrošenu energiju bi se smanjili za najmanje 60 odsto“, rekao je Jovanović. On je rekao da EPS nije prihvatila njihove molbe i nije poštovala stav Vrhovnog kasacionog suda, već građanima naplaćuje nepostojeće dugove.
Izvor: Beta
Nakon meseci teških pregovora, Evropski parlament konačno je dao svoj blagoslov za budžet EU za period od 2014. do 2020. godine. Svi uslovi navedeni u rezoluciji koja je doneta u julu nakon političkog sporazuma između Evropskog parlamenta, irskog predsedništva i Evropske komisije – konačno su ispunjeni. Ukupni budžet za sledećih sedam godina je 960 milijardi evra u obavezama i 908 milijardi evra u plaćanjima (prema cenama iz 2011. godine)
Prvo, Evropski parlament je tražio da se višekratni nedostaci u isplatama, koji su gotovo onemogućili Evropskoj komisiji da ispuni svoje pravne i finansijske obaveze u poslednjih nekoliko godina, isprave kako bi se izbeglo da 2014. započne deficitom. Države članice pristale su da dodaju još 3,9 milijardi evra za 2013. Drugo, Evropski parlament je insistirao na tome da se sve pravne platforme za različite EU programe finalizuju kroz saodlučivanje Evropskog veća i Evropskog parlamenta. Kao rezultat toga, na ovoj plenarnoj sednici glasaće se o mnogim važnim programima.
Treće, Evropski parlament je insistirao na osnivanju radne grupe koja će se baviti pitanjem „sopstvenih resursa“ i reformom dohodovnih aranžmana EU-a, s obzirom na to da je trenutni sistem, sa svim svojim izuzecima, popustima, različitim izvorima finansiranja i zavisnostima od nacionalnih budžeta postao teško razumljiv. Države članice pristale su na osnivanje ove grupe, koja će odmah početi sa radom.
Sporazumom Evropskog parlamenta u junu 2013. godine, osigurani su ključni prioriteti u pregovaračkom mandatu. Među njima je i puna fleksibilnost, čime se omogućava preseljenje neplaćenih sredstava između godina i široka fleksibilnost za obaveze, kako između godina, tako i između kategorija izdataka. Ova fleksibilnost je potrebna kako bi se osiguralo korišćenje svakog evra tamo gde je najpotrebnije, pogotovo sada, kada se godišnji budžeti smanjuju. Drugi ključni uspeh Evropskog parlamenta je umetanje „revizijske klauzule“, u kojoj će se od Evropske komisije zahtevati izveštaj o funkcionisanja Višegodišnjeg finansijskog okvira u 2016. godini, kako bi se odlučilo o eventualnim prilagođavanjima shodno ekonomskoj situaciji u to vreme. Zastupnici takođe traže da se skrati razdoblje trajanja finansijskog okvira sa sedam na pet godina.