Ekonomija

Dok se svet suočava sa procesom deglobalizacije profesor Šoškić ističe da su pandemija i aktuelni konflikti doveli u pitanje same temelje na kojima je decenijama počivalo svetsko tržište.

Koncepti poput near shoringa i friend shoringa postali su nova realnost jer su dugi lanci snabdevanja postali ranjivi i nesigurni.

Industrijski lider Kina danas drži bezmalo 29 odsto svetske prerađivačke industrije dok su SAD na 17 odsto.

Robotizacija Kina godišnje instalira više robota nego što ih Nemačka ukupno ima. U 2024. godini Kina je odgovorna za čak 54 odsto svih instaliranih robota na svetu.

Kada sam imala 16 godina, sedela sam pred savetnikom za karijeru i birala sa liste poslova koja je postojala 2003. godine. Posao menadžera društvenih mreža nije bio na toj listi. Šest godina kasnije, osnovala sam sopstvenu agenciju za društvene mreže, razvijala je deceniju i prodala 2021. godine. Moj fakultet iz oblasti menadžmenta poslovanja imao je modul iz marketinga koji nije nijednom pomenuo društvene mreže. Koliko je poslovni svet bio relevantan, one nisu bile bitne.

Sada se ista stvar dešava sa veštačkom inteligencijom. Razlika je u brzini. Poslovi koje AI zamenjuje neće čekati da se diplomci prekvalifikuju. Izveštaj Goldman Saksa procenjuje da je 300 miliona stalnih radnih mesta širom sveta izloženo automatizaciji putem AI, a dve trećine zanimanja u SAD-u će biti pogođeno u nekoj meri.

Ove fakultetske diplome gube svoju ekonomsku vrednost brže nego što univerziteti mogu da ažuriraju svoje programe.

Svaki student i dalje ima put napred, ali samo ako zna gde je vrednost prešla.

Odaberite specijalizaciju: finansije, operacije, lanac snabdevanja, prodajni menadžment. Povežite poslovno znanje sa veštinom koju AI ne može da replicira, kao što su čitanje situacije, vođenje tima ili prodaja vizije.

Generalisti bivaju filtrirani. Specijalisti bivaju angažovani.

Ono što opstaje je ukus, pozicioniranje i strategija distribucije. Ako vas je diploma učila samo marketing teoriju i pisanje reklamnih tekstova, diplomirali ste na tržištu koje se smanjuje. Naučite da kreirate sadržaj koji AI pokreće, ali ljudi usmeravaju.

Istraživačko izveštavanje, pisanje mišljenja i sadržaj baziran na ličnostima i dalje imaju vrednost jer zahtevaju originalno razmišljanje i ljudsku procenu. Ako ste studirali novinarstvo, fokusirajte se na te veštine i izgradite lični brend oko specifične teme koja vas čini nezamenjivim.

Ako kombinujete obuku iz komunikacija sa veštinama uticaja, liderstva ili upravljanja krizama, diploma sama po sebi neće otvarati vrata. Ljudi koji trenutno uspevaju u komunikacijama su oni koji upravljaju zainteresovanim stranama, razumeju uverenje i razmišljaju šire o svojoj ulozi.

Vrhunske pravne karijere i dalje dobro stoje. Vrednost je na vrhu, u savetovanju, pregovaranju i strategiji na sudu. Ako ste na ovom programu, idite do kraja. Polovična rešenja u pravnoj oblasti bivaju istisnuta.

Zaronite dublje. Naučite da gradite stvari koje AI ne može samostalno da izgradi. Specijalizujte se za bezbednost, infrastrukturu ili spoj AI i određene industrije. Diploma i dalje ima vrednost, ali samo kada je uparena sa veštinama koje vas izdvajaju.

Konsultantski rad, poreska strategija i složena finansijska interpretacija i dalje imaju vrednost tamo gde je ljudski sud definitivno potreban. Ali možda ne zauvek. U svakom slučaju, usmerite se ka strateškom delu. Postanite osoba kojoj klijenti veruju za odluke, a ne samo unos podataka.

Krećite se ka investicionoj strategiji, finteku ili stvaranju predvidivog prihoda. Obučite AI koji će raditi analize i projekcije. Finansijska industrija i dalje dobro plaća na vrhu. Srednji sloj, gde diplomci prave izveštaje i prezentacije je mesto gde dolazi do smanjivanja.

Kreativna direkcija, brendiranje i osećaj za estetiku su ono što nosi vrednost. Naučite da upravljate AI alatima umesto da se takmičite sa njima. Dizajneri koji trenutno uspevaju su oni koji oblikuju strategiju i donose odluke koje mašine ne mogu.

Pisanje, kritičko razmišljanje i interpretacija su moćne veštine kada se pravilno primene. Pričanje priča je neophodno. Razlika je u primeni. Kombinujte književnu obuku sa strategijom sadržaja, pisanjem za UX ili digitalnim proizvodima. Ako diploma ostane čisto akademska, put do zarade postaje teži iz godine u godinu.

Tretirajte svoju diplomu kao početnu tačku, a ne destinaciju. I razmislite da li vam je uopšte potrebna. Diplomci koji koriste AI umesto da ga se plaše, gradiće karijere budućnosti.

Izvor: Džodi Kuk, saradnica Forbes

Prema najnovijim dokumentima sa australijske berze (ASX) od 8. aprila 2026. godine, Zijin je u Strickland investirao dodatnih 8 miliona australijskih dolara, čime je svoj vlasnički udeo podigao na 5,55%. Ovo je treći veliki ulazak kineskog kapitala u ovu kompaniju u poslednjih godinu dana.

Najpre je u avgustu 2025. Zijin u projekat na Rogozni uložio 5 miliona dolara, ušavši u vlasničku strukturu Stricklanda sa oko 3,3%, ubrzo nakon što su Australijanci završili akviziciju ovog projekta preuzevši ga od prethodnih vlasnika.

U februaru ove godine usledila je nova dokapitalizacija sa još 5 miliona dolara. Ovaj potez je bio jasan signal da Kinezi žele da osiguraju svoje učešće u budućem razvoju rudnika.

Najnovijom kupovinom 40 miliona akcija u aprilu Zijin je postao tzv. „substantial holder“ – značajan imalac akcija (na australijskoj berzi, imalac više od 5% akcija neke kompanije dobija status „substantial holder“). Sa udelom od 5,55%, Zijin Mining je sada u Stricklandu tik iza vodećeg akcionara, fonda Ibaera Capital, ali sa daleko većim rudarskim iskustvom i mehanizacijom, i uz to već godinama prisutan u Srbiji, u Boru i Majdanpeku.

Zašto je Zijin toliko „uporan“? Odgovor leži u brojkama koje Strickland Metals redovno objavljuje u svojim izveštajima. Procenjeni resursi na lokalitetima Šanac, Gradina i Medenovac sada iznose 267,46 tona ekvivalenta zlata.

Naime, ukupna procena za projekat Rogozna je uoči investicije Zijina skočila sa 168 na 267,4 tone, dok je za najperspektivniji lokalitet Šanac procena porasla sa 143 na 166,4 tone ekvivalenta zlata, sa zvanično potvrđenih 39 tona u kategoriji indikovane rude.

Pre sedam dana Strickland je takođe objavio i da je na lokaciji Obradov potok otkrivena potpuno nova mineralizacija, koja tek treba da uđe u zvaničnu matematiku resursa krajem godine.

Strickland je za 2026. najavio čak 70.000 metara bušenja na Rogozni.

Australijanci su u februaru, pre ove aprilske dokapitalizacije, od investitora već prikupili više od 33 mil EUR.

Kompanija očekuje da Studija predizvodljivosti (PFS) bude završena do sredine 2027. godine (što je korak koji prethodi eventualnom dobijanju dozvola za eksploataciju).

Industrija restorana globalno se suočava sa rastućim troškovima za energiju, sirovine, radnu snagu i komunalije koji vrše pritisak na cene, dok broj gostiju opada. Zbog toga sve više eksperimentiše sa novim modelima kako bi zadržala rentabilno poslovanje.

Globalni izveštaj o ugostiteljstvu za 2025. godinu, rađen u saradnji sa revizorskom kućom Deloitte, pokazuje da restorani posluju malo bolje nego prošle godine jer je nešto više od polovine ispitanika ocenilo svoje poslovne rezultate kao odlične ili dobre, što signalizira oprezan, ali rastući optimizam u industriji, piše Biznis.rs

Većina restorana nastavlja da povećava cene u jelovnicima, mada uz određena ograničenja. Samo devet odsto nije poskupljivalo svoje proizvode/usluge na godišnjem nivou, a oni koji jesu učinili su to u procentima od pet do deset.

Protok kupaca je ostao isti ili je opao u poređenju sa prethodnom godinom – 72 odsto ispitanika prijavilo je isti ili manji broj gostiju. Pritisak na zarade raste, pa je veći broj ugostiteljskih objekata povećao plate osoblju – čak 92 odsto, od čega većina za više od 10 odsto.

Bez obzira na vrstu poslovanja ili geografiju, rastući troškovi i zapošljavanje rangirani su kao najveće brige među svim ispitanicima. Većina restorana testira nove poslovne modele, pa je više od 85 odsto restorana implementiralo bar jedan netradicionalni poslovni model u 2024. godini, testirajući promene kao što su struktura bakšiša, modeli zapošljavanja i alternativni izvori prihoda poput „pop-up“ događaja, prostora za događaje i keteringa.

Uprkos prilagođavanju cena, profitabilnost je ostala izazovna. Iako je 28 odsto ispitanika prijavilo održavanje istog nivoa profita kao u godini ranije, što je porast u odnosu na 17 odsto prethodne godine, polovina je i dalje prijavila niži profit.

Ovo sugeriše da, iako su prihodi porasli, viši operativni troškovi mogu nastaviti da vrše pritisak na marže. Sa rastućim troškovima i opreznim strategijama određivanja cena, operateri i vlasnici su suočeni sa zahtevnim balansiranjem.

Interesantno je da su restorani koji su podigli cene za 15 ili više procenata zabeležili pad profita, manje kupaca i opštu lošiju percepciju poslovnog učinka.

Slični problemi stoje na putu i srpskih ugostitelja, mada je poslednjih šest meseci rast cena ugostiteljskih usluga nešto usporio.

Dok je u novembru prošle godine rast na međugodišnjem nivou iznosio 7,8 odsto u vreme dok je ukupan rast potrošačkih cena bio 2,8 odsto, statistika iz marta pokazuje međugodišnji rast od 4,7 odsto. Tome je verovatno u izvesnoj meri doprinelo ograničenje trgovačkih marži koje je bilo na snazi do marta, kao i blagi pad broja turističkih dolazaka.

Cene ugostiteljskih usluga su u martu u odnosu na decembar čak pale za 0,4 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Ako se pogleda struktura rasta pojedinačnih cena, na godišnjem nivou dominira poskupljenje gotovih jela sa rastom od devet odsto u martu ove godine u odnosu na mart prethodne, bezalkoholna pića poskupela su za 7,1 odsto a alkoholna pića za 6,9 odsto. Jedina usluga koja je pojeftinila, i to za 4,3 odsto, su prenoćišta.

Interesantno je da cene u Vojvodini ostaju i u martu na istom nivou međugodišnjeg rasta od 7,8 odsto.

Ocenjujući ugostiteljsku scenu Srbije i Beograda, vlasnik i operativni direktor Eichen Grupe Dimitrije Acevski za Biznis.rs kaže da će se i kod nas sve više seliti trendovi iz Evrope i sveta i da će se restoranska i gastro ponuda sve više defirencirati.

“Visoke cene, loša usluga, hladni obroci… to se zove globalizacija. Ne znam da li su ljudi putovali pre 10 ili 15 godina, ali koliko god mi podizali Zapad u nebesa tamo je i danas i pre deset godina mnogo češće mogla da se vidi ta slika nego dobra usluga, dobar internet i dobar obrok”, smatra naš sagovornik.

To dovodi do toga u šta se Beograd polako pretvara, a to je koncept ulične hrane. Bićemo prinuđeni da stvaramo prostore sa trafikama ili malim objektima gde radi minimalan broj ljudi i gde je na snazi konceptualno ugostiteljstvo.

“Svaki objekat će praviti samo svoje – jedan će raditi samo burgere, drugi samo viršle, treći samo povrće, četvrti samo palačinke… jer svako će da nađe svoju konceptualnu ideju, imaće svoj konceptualni prostor i onda ćemo da završimo s tim da će restorani kao na Zapadu postati totalni prestiž”, kaže Acevski.

Prema njegovim rečima, u Beogradu trenutno postoji segment cenovno osrednjih restorana koji su prihvatljivi, bilo da pružaju neki redovan snek ili malo bolja konkretna glavna jela. Sa druge strane, ima restorana koji nisu ni približno prihvatljivi, ali cena tih restorana je njihovim gostima potpuno nebitna, jer oni traže sigurnost u svakom pogledu.

“Da ga kelner poznaje, da ima svoje mesto, da ga zna šef kuhinje, da može da mu nabavi ono što voli da jede, da može da mu napravi dobru večeru i za sastanak sa poslovnim partnerom i za romantičan izlazak. Da on tu ima svoju bezbednost, da ima parking… Takvih restorana u Beogradu ima petnaestak i u njima je potpuno nebitno koliko stvari koštaju”, kaže Acevski.

Gastronomska ponuda Srbije, a posebno Beograda, poslednjih godina je sve raznovrsnija. Da je i kvalitetnija potvrđuju priznanja čuvenog Michelin vodiča koji je 2021. godine prvi put uvrstio 14 prestoničkih restorana.

Poslednje izdanje “Michelin Guide Serbia 2026” objavljeno krajem prošle godine potvrdilo je da naša zemlja ostaje na mapi najprestižnijih svetskih gastronomskih destinacija, jer su restorani Langouste iz Beograda i Fleur de Sel iz Novog Slankamena uspešno potvrdili svoje “Mišlenove zvezdice”. Istovremeno je pet novih restorana dobilo preporuku, čime je ukupan broj restorana sa preporukom čuvenog svetskog gastronomskog vodiča za 2026. godinu povećan na 25.

Evo kako izgleda mapa penzionih reformi širom sveta i šta nas očekuje u narednom periodu.

Uprava ciljnog društva ima obavezu da javno iznese svoje mišljenje o ponudi, uključujući njen uticaj na zaposlene i poslovanje kompanije.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o preuzimanju akcionarskih društava trajaće do 4. maja.

Ekskluzivna analiza urađena za Gardijan otkriva da je 100 vodećih svetskih kompanija za proizvodnju nafte i gasa ostvarivalo više od 30 miliona dolara ekstraprofita svakog sata tokom prvog meseca američko-izraelskog rata u Iranu.

Skok cene nafte na prosek od 100 dolara po barelu doneo je ovim korporacijama neočekivanu „ratnu“ dobit od 23 milijarde dolara samo u martu.

Ukoliko se trend visokih cena nastavi do kraja godine, procenjuje se da će njihov dodatni profit dostići vrtoglavih 234 milijarde dolara.

Istraživanje koje je sprovela organizacija Global Witness na osnovu podataka agencije Ristad Enerdži pokazuje da najveći protivnici ekoloških reformi nastavljaju da se bogate na račun globalne nestabilnosti.

Saudijski Aramko se izdvaja kao apsolutni pobednik sa očekivanim profitom od 25,5 milijardi dolara. Ova kompanija decenijama blokira međunarodne klimatske akcije, a njeni prihodi sada dodatno rastu uprkos svetskoj krizi.

Ruske kompanije Gasprom, Rosnjeft i Lukoil na putu su da do kraja godine inkasiraju skoro 24 milijarde dolara dodatne zarade.

Američki giganti Ekson Mobil i Ševron takođe beleže enormne skokove vrednosti svojih akcija. Dok se bogatstvo korporacija uvećava, direktor Ševrona je u kratkom periodu prodao akcije vredne preko sto miliona dolara, koristeći povoljan trenutak na tržištu.

Sav ovaj višak profita dolazi direktno iz džepova običnih građana koji se suočavaju sa skupim gorivom i visokim računima za struju, upozoravaju autori analize.

Mnoge zemlje su smanjile akcize kako bi ublažile udar na potrošače, što je rezultiralo smanjenjem sredstava za javne službe u državama širom sveta.

Zbog toga se pojačavaju zahtevi za uvođenje posebnih poreza na ekstraprofit energetskih kompanija. Evropski ministri finansija ističu da bi se tim novcem moglo finansirati olakšanje za građane i suzbiti inflacija bez dodatnog opterećenja državnih budžeta.

Vodeći stručnjaci upozoravaju da zavisnost od fosilnih goriva čini države ranjivim i ugrožava njihovu bezbednost.

Dok se naftni sektor decenijama oslanja na ogromne subvencije i ostvaruje neverovatne profite, rešenje se vidi u prelasku na zelenu energiju.

„Sunčeva energija i vetar ne zavise od nesigurnih plovnih puteva ili hirova autoritarnih vođa. Ulaganje u obnovljive izvore nije samo put ka očuvanju klime, već i jedini način za postizanje trajne energetske nezavisnosti i zaštitu potrošača od tržišnih šokova izazvanih sukobima“, zaključak je analize za Gardijan.