Ekonomija

U odnosu na 2024. godinu, ovi prihodi su uvećani za skoro 11 odsto, a u odnosu na 2023. za čak 30 odsto.

„To je bila više preventivna mera da ne dođe do velikog rasta kamata. Na bilanse banaka nije preterano uticala ni populistička mera, odobravanja stambenih kredita i onima koji ne bi inače ispunjavali uslove za kredite“, ocenio je Gujaničić.

Kamatna stopa koja u velikoj meri određuje sve kamatne stope na dinare, referentna kamatna stopa je već godinu i po dana na nepromenjenom nivou od 5,75 odsto.

Dobijali su presude, sve dok Vrhovni kasacioni sud nije preinačio svoj stav. Banke sada traže da građani vrate novac, piše RTS.

Tri puta su banke pokušale da zaštite sopstvene interese, a kada je Vrhovni sud doneo odluku, to im je i uspelo. Objašnjenje je da uvidom u Zakon o finansijskim uslugama i Zakon o bankama banka ima pravo da naplati troškove, da li u okviru kamate ili kao zasebnu stavku pod nazivom – obrada kredita.

„Sada je pitanje da li banka ima pravo na to ili ne. Ukoliko je klijentu predočeno pre potpisivanja ugovora koje su njegove obaveze prema kreditu – onda imaju pravo. Pristali ste na to, a onda je nejasnim tumačenjem pojedinih sudova došlo do zabune. Tu je u pitanju sporost sudskih instanci koje nisu odmah pažljivo pogledale Zakon o finansijskim uslugama i Zakon o bankama, u kojima se kaže – ako ste dali saglasnost, potpisali, to je sporazumna volja dveju strana, onda nemate pravo da se žalite“, navodi finansijski strateg Vladimir Vasić.

Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ kaže da sada klijent koji je već naplatio novac i platio advokata, taj novac mora da vrati.

„Pet godina unazad nama se žale klijenti da su dobili spor i novac im je isplaćen, a onda nakon dve godine dobijaju rešenje da sve to moraju da vrate“, dodaje Gavrilović.

Klijenti o kojima je reč moraju bankama da vrate iznos sa zateznom kamatom. Advokati su svojevremeno klijentima obećavali da će sigurno dobiti odštetu.

„Decenijama je bio poznat stav – nije bilo sporno da li banke imaju pravo da naplaćuju troškove obrade kredite, već je bilo sporno da se ti troškovi prikažu, da budu stvarni, da ih obrazložite, da znate zašto plaćate tu naknadu“, objašnjava advokat Miroslav Živković.

Ustavni sud treba da odluči o žalbi, ali do tada građani moraju da vrate novac. Samo sada, nakon uračunavanja kamate, veću sumu od one koju su od banke naplatili.

U Srbiji se masovno kupuju najrazličitiji proizvodi preko popularnih onlajn trgovinskih platfortmi kao što su Temu, AliExpress, Amazon ili Shein, ali dosadašnja praksa po kojoj su pošiljke malih vrednosti stizale na adrese kupaca bez dodatnih troškova, postala je prošlost.

Jer, poslednjih dana nemali broj onih koji raznu robu kupuju preko ovih onlajn platformi, navodi na društvenim mrežama da su prilikom uručivanja paketa od strane poštara morali da plate i dodatni trošak – nekada čak i veći od same vrednosti kupljenog proizvoda!

“Stigla mi pošiljka sa AliExpressa, futrola za telefon kupljena za 1 dolar, poštar koji donosi kaže mora da naplati 280 dinara na ime carine”, navodi jedan od takvih kupaca na X mreži, dok drugi potvrđuje da je prilikom isporuke XLR kabla kupljenog iz Kine za 5 dolara, takođe “na ime carine” poštaru morao da plati dodatnih 360 dinara.

U Udruženju za zaštitu potrošača “Efektiva” objašnjavaju da je ovo posledica uvođenja novog automatizovanog sistema u Pošti Srbije kojim je započeta stroga i dosledna primena postojećih zakonskih propisa koji regulišu uvoz robe i naplatu poreza.

– U praksi, to znači da se dažbine sada naplaćuju na gotovo sve pakete, bez obzira na to koliko je njihova vrednost mala. Zbog ovih, za mnoge neočekivanih troškova, već se dešava da određeni broj građana odbija da preuzme svoje pošiljke, nakon čega se one vraćaju pošiljaocu – naveli su u “Efektivi”.

U ovom Udruženju potrošača potom su objasnili i kako se obračunavaju novi troškovi prilikom uručenja robe kupljene preko neke od onlajn trgovinskih platformi, precizirajući da je važno napraviti razliku između PDV-a (poreza na dodatu vrednost) i carine, jer su to dve potpuno različite stavke.

Za pošiljke vrednosti do 50 evra:

· 20% PDV-a na vrednost robe

· 200 dinara fiksnog troška za uslugu carinskog pregleda

· 60 dinara provizije za prenos novca

– Ranije bi vam ovaj paket stigao bez ikakvih doplata. Danas je računica sledeća: vrednost robe je 5 dolara, PDV (20% od 5 dolara) iznosi oko 100 dinara u zavisnosti od kursa, carinski pregled paketa je 200 dinara, a provizija za prenos novca 60 dinara. Ukupan dodatni trošak iznosi oko 360 dinara, koje ćete morati da platite poštaru prilikom preuzimanja paketa vrednog 5 dolara – objasnili su u ovom Udruženju potrošača.

Ističu da postoji i izuzetak, odnosno, da ova pravila naknadne naplate troškova ne važe za platformu Temu.

– Razlog je to što su prilikom kupovine preko ove aplikacije svi troškovi poreza i uvoznih dažbina već automatski uračunati u krajnju cenu proizvoda na sajtu. Zbog toga, prilikom preuzimanja Temu paketa, nema dodatnih troškova na vašim vratima – poručuju u “Efektivi”.

Taj sistem, kako je objasnio v.d. direktora Pošte Zoran Anđelković, omogućava da se pošiljke više ne zadržavaju na carinskom terminalu, već se odmah po prispeću očitava sadržaj i vrednost pošiljke, a potom se ona sortira i šalje do kupca.

– Na taj način, Pošta Srbije postaje carinska ispostava, jer će one pošiljke koje stignu danas ovde već sutra biti isporučene, nezavisno da li su sa carinskim opterećenjem ili bez carinskog opterećenja – istakao je Anđelković.

U svom izveštaju, kako je preneo NBS u saopštenju, agencija navodi da je Srbija zadržala povoljne izglede rasta bruto domaćeg proizvoda u srednjem roku uprkos neizvesnostima u domaćem i međunarodnom okruženju i nedavnom povećanju svetske cene nafte.

Agencija navodi da je poboljšana eksterna i fiskalna pozicija i da izgrađene rezerve pružaju „snažnu zaštitu od potencijalnih šokova“, kao i da je inflacija smanjena i kreće se blizu centralne vrednosti cilja Narodne banke Srbije.

Prema oceni agencije, privredni rast bi u 2026. trebalo da ubrza na 3,3 odsto, sa dva odsto iz 2025. godine, podržan ubrzanjem investicija, snažnom privatnom potrošnjom i izvozom usluga, kao i javna ulaganja povezana sa izgradnjkom infrastrukture za potrebe održavanja međunarodne izložbe „Ekspo 2027“.

„Pretpostavka ovakve projekcije je da će doći do promene vlasničke strukture u Naftnoj industriji Srbije, s obzirom na značaj ove kompanije u obezbeđenju ponude naftnih derivata, naročito ako se imaju u vidu povećane geopolitičke tenzije u svetu“, navodi se u saopštenju.

Prema projekciji agencije, učešće deficita tekućeg računa u bruto domaćem proizvodu u tekućoj godini trebalo bi da se privremeno blago poveća na 5,1 odsto, usled većeg uvoza povezanog s potrebama investicionog ciklusa, a da se potom u narednim godinama u proseku spusti na oko 3,7 odsto.

Eksterna pozicija Srbije, kako se dodaje, ostaje podržana i visokim deviznim rezervama koje su iznosile 29,4 milijardi evra na kraju januara, što je „značajno iznad svih kriterijuma kojima se ocenjuje njihova adekvatnost i služe kao ključno sidro očuvanja stabilnosti deviznog kursa“.

Pored stabilne eksterne pozicije, agencija u svom izveštaju navodi i snažnu fiskalnu poziciju s kredibilnim srednjoročnim fiskalnim okvirom podržanim i Instrumentom za koordinaciju politika Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

„Procenjuje se da će deficit opšte države ostati ispod tri odsto bruto domaćeg proizvoda do 2029. godine, što će obezbediti nastavak opadajuće putanje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu i stabilizaciju u srednjem roku na oko 36 odsto“, piše u saopštenju.

Agencija navodi i da je inflacija u januaru smanjena na 2,4 odsto međugodišnje posmatrano, zahvaljujući u najvećoj meri nižim cenama hrane na koje je delovala primena uredbe o ograničenju marži u veleprodaji i maloprodaji.

Prema proceni agencije, inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja NBS i da u proseku iznosi 3,3 odsto u 2026. godini, a njena projektovana dinamika u granicama cilja za naredni period je u skladu s aktuelnom projekcijom NBS.

Ocenjeno je da je finansijska stabilnost u Srbiji očuvana, uz podršku dobro kapitalizovanog, profitabilnog i likvidnog bankarskog sektora koji se pretežno oslanja na domaće depozite.

„Pokazatelj adekvatnosti kapitala se na kraju trećeg tromesečja 2025. nalazio znatno iznad regulatornih zahteva i iznosio je 21 odsto, dok su problematični krediti bili na istorijski najnižem nivou, što ukazuje na otporan kvalitet aktive u uslovima snažnog rasta kreditiranja privrede i stanovništva“, piše u saopštenju.

Izvor: Beta
Foto: NBS

Nije uvek bilo tako. Sredina 20. veka bila je period širenja srednje klase. U prve tri posleratne decenije radnici ispod medijane bilježili su brži rast plata od onih iznad nje. Ekonomisti Klaudija Goldin i Robert Margo taj su proces nazvali „Velika kompresija“ – smanjenje razlika i jačanje srednjeg sloja.

Ovaj proces vidljiv je i golim okom (posebno na društvenim mrežama), ali i u podacima. Posebno je izražen u rastućem jazu između medijalnog porodičnog prihoda i prihoda na 80. percentilu – koji se često smatra ulaznicom u gornju srednju klasu.

1975. godina:

Medijalni prihod bračnog para s decom: 15.000 dolara

percentil: 22.600 dolara
→ Razlika: 51% u korist 80. percentila

2000. godina:

Medijalni prihod: 59.000 dolara

percentil: 99.000 dolara
→ Razlika: 68%

Prošla godina:

Medijalni prihod: 130.000 dolara

percentil: 242.000 dolara
→ Razlika: čak 85%

Drugim rečima, dok svi zarađuju više nego ranije, porodice iz gornje srednje klase povećavaju distancu znatno brže nego ostatak društva.

Sociolozi poput Ričarda Rivsa i Roberta Putnama već godinama upozoravaju da „dekompresija“ postaje problem kada se sagleda kroz generacijsku prizmu. Brže bogaćenje gornje srednje klase prati i tzv. asortativno sparivanje (obrazovani se venčavaju s obrazovanima), kao i „gomilanje američkog sna“ unutar iste društvene grupe.

Deca iz gornje srednje klase danas nemaju samo više džeparca – imaju drugačije četvrti, drugačije škole i drugačije horizonte. Apsolutna mobilnost i dalje postoji (većina živi bolje nego roditelji), ali relativna mobilnost – šansa da se pređe u viši sloj – postaje sve teža.

To nije pitanje gladi ili beskućništva – već pitanje statusa, mobilnosti i percepcije pravednosti sistema. A to su faktori koji dugoročno snažno oblikuju političku stabilnost i društvenu koheziju.

Prema medijskim izveštajima zemlje koje su vodeće kada je u pitanju proizvodnja vina smanjuju površine pod vinovom lozom, a kao najčešći razlozi navode se ekstremni klimatski uslovi koji su sve češći, promene navika mlađih generacija, odnosno sve manja potrošnja, kao i visoke cene vina.

Kada je u pitanju domaća vinska industrija, iz Privredne komore Srbije za portal N1 navode da se ona nalazi u fazi vidljive transformacije, te da se sve više ulaže u jačanje brenda, kvaliteta, savremeni dizajn, pakovanje i marketing, kako bi se vina bolje pozicionirala i na domaćem i na inostranom tržištu. Ističu da je razvoj sektora podržan investicijama kroz subvencije, modernizaciju prerađivačkih kapaciteta i aktivniju promociju izvoza.

Ipak, kako kažu, u situaciji kada je potrošnja vina u Srbiji oko 15 litara po stanovniku godišnje, što je ispod proseka većine evropskih zemalja, dodatni izazov za vinsku industriju predstavlja upravo globalni trend pada konzumacije vina koji se poslednjih godina beleži na više tržišta.

On je početkom februara ove godine rekao da je Kina, zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini koji imamo sa tom zemljom, najveća šansa za izvoz srpskog vina, te da spasa za domaće vinarstvo neće biti ako tamo ne budemo izvozili 15 do 30 miliona boca godišnje, što je približno čitavoj godišnjoj proizvodnji u Srbiji.

Posmatrano po zemljama, tokom prošle godine je najveća količina vina uvezena iz Severne Makedonije, zatim Francuske, Italije i Španije, a najveća količina vina izvezena je u Rusiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Kinu i Austriju.

Kada je u pitanju perspektiva domaćeg vinarstva na svetskom tržištu, stručnjaci u ovoj oblasti saglasni su da Srbija ima konkurentnost kada je u pitanju kvalitet vina, ali da je količina ono što pravi problem.

Prema podacima Privredne komore Srbije, naša zemlja raspolaže sa 17.437 hektara pod vinovom lozom, a u 2025. godini proizvedeno je 140.718 tona grožđa. Navode i da se, prema popisu poljoprivrede, proizvodnjom grožđa u Srbiji bavi više od 80.000 poljoprivrednih gazdinstava, a da je tokom prošle godine poslovalo oko 500 proizvođača registrovanih za proizvodnju vina.

Takođe ističu i da su, iako je prosečna godišnja proizvodnja vina u Srbiji oko 30 miliona litara, mogući kapaciteti na nivou od 70 miliona litara.

„Ako uzmemo samo susede – Bugarsku sa 80.000 hektara, Rumuniju sa 120.000, Severnu Makedoniju sa 30.000, Hrvatsku sa 16.000, jasno je gde se nalazimo“, objašnjava on.

Ipak, kada je kvalitet vina u pitanju, Nikolić ističe da pojedina vina iz Srbije po svom kvalitetu mogu da konkurišu najvećim svetskim brendovima.

„Imamo blizu 500 vinarija, uglavnom kapaciteta do 30.000 litara. Tako male vinarije mogu opstati samo ako su fokusirane na kvalitet, jer samo sa kvalitetom mogu postići cene sa kojima mogu preživeti oštru konkurenciju. Jednostavno, nemaju obim proizvodnje sa kojim bi cenama mogle da konkurišu velikim kompanijama tako da jedini izlaz koji vidim je da imaju izuzetan kvalitet“, navodi on, dodajući da je problem i to što mnoge od njih nemaju svoju sirovinsku bazu, a bez svojih vinograda, kako kaže, teško je imati kvalitet.

Stoga je mišljenja da je pred vinarima izazovno vreme i da će se susresti sa velikim problemima.

„Suočeni smo sa padom potrošnje vina na svetskom nivou što će se sigurno odraziti i na našem tržištu. Takođe, opšti pad ekonomske moći, pad standarda generalno, prvo se odražava na potrošnju vina. Sve je očigledniji i uticaj globalnog zagrevanja i sve je teže doći do kvalitetnog grožđa i kontinuiteta proizvodnje. Tražiće se nove investicije u navodnjavanje vinograda. Proizvođači će morati da investiraju u mehanizaciju koja će ih takođe investiciono optereti. Veliki problem je i nedostatak radne snage, čija će cena drastično skočiti. To će opteretiti troškove proizvodnje i konkurencija će biti sve oštrija između 500 vinarija u Srbiji, a dodatni pritisak na domaće proizvođače doći će i iz uvoza, jer se zbog pada potrošnje stvaraju viškovi vina“, kaže enolog.

„Srbija je, nažalost, jedna od zemalja sa najmanje priznatih genetičkih autohtonih sorti. Koliko znam imamo tri ili najviše četiri takve: prokupac, začinak, bagrina. Prokupac ima sjajnu budućnost, jer se pokazao kao sorta izuzetno otporna na globalno zagrevanje, na sušu. Trend pijenja laganih voćnih crvenih vina takođe ide na ruku, jer baš takva vina prokupac daje”, kaže Vladan Nikolić.

“To su baš vidne razlike, da se to bukvalno u čaši vidi iz godine u godinu. Više nemamo tih dečjih bolesti koje su davno prevaziđene što se ovog posla tiče”, kaže profesor.

Međutim, problem kod izvoza su, kako navodi, male količine.

“Grožđe je osnovna sirovina za proizvodnju vina. Da biste imali sirovinu da proizvodite i količine, ali, naravno, ne nauštrb kvaliteta, površine se moraju podizati, posebno nekih autohtonih sorti, koje praktično svet nema. E sad, problem je što imamo malo vina od tih sorti. U svetu je puno šardonea, kabernea, merloa, i mi imamo dobrog vina tih sorti, ali u pogledu izvoza i turističkog aspekta interesantno je da se svetu ponudi nešto novo. Naša prednost je upravo u tome da se napravi prodor s ovim autohtonim sortama koje bi bile upečatljive i kod nas i koje bi bile prepoznatljive u svetu”, objašnjava sagovornik portala N1.

Međutim, iz YUTA-e su naveli i da, s obzirom da se trenutna situacija smatra „višom silom“ i posledicom ratnih okolnosti, avio-kompanije nisu u obavezi da primenjuju standardne procedure niti da garantuju sve usluge.

„Ovo pravilo ne važi u ratnim okolnostima. Ta kompenzacija se ne isplaćuje ukoliko su otkazivanje ili kašnjenje posledica sukoba, rata, blokade aerodroma, sankcija ili ekstremnih bezbednosnih situacija. U takvim slučajevima putnici nemaju pravo na ovu vrstu naknade, već samo refundaciju u visini cene karte“, piše na sajtu.

Iz turističke agencije „Jungle Tribe“, koja u ponudi ima destinacije na Bliskom istoku poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Jordana, Omana, Libana i Irana, rekli su da im je u ovom trenutku prioritet zbrinjavanje putnika koji se trenutno nalaze na destinacijama gde su aranžmani realizovani.

„Intenzivno sarađujemo sa lokalnim partnerima, YUTA-om, ambasadama Srbije, kao i sa nadležnim avio-kompanijama, kako bismo obezbedili siguran boravak i povratak svih putnika“, rekli su iz agencije za Danas.

Na pitanje da li će refundacija novca biti u punom iznosu, iz agencije objašnjavaju da to pre svega zavisi od odluka partnera, poput avio-kompanija i hotela.

U Viz eru rekli su za Danas da avio-kompanija obustavlja sve letove do 7. marta, zaključno s tim danom, ka i iz Izraela, Dubaija, Abu Dabija, Saudijske Arabije i Amana sa trenutnim dejstvom.

„Kompanija pažljivo prati razvoj situacije i u stalnom je kontaktu sa lokalnim i međunarodnim vlastima, agencijama za bezbednost vazdušnog saobraćaja, bezbednosnim organima i nadležnim državnim institucijama“, rekli su iz kompanije.