Francuski milijarderi koji su obećali velike donacije od stotine miliona evra za obnovu izgorele katedrale Notr Dam, do sada nisu uplatili – ništa! Umesto njih, kako izjavljuju crkveni zvaničnici, donacije su poslali uglavnom američki građani preko humanitarne organizacije Prijatelji Notr Dama (Firends of Notre Dame) i to prvo za plate i račune za oko 150 radnika koji su zaposleni na radovima oko obnove katedrale, a ovog meseca fondacija će poslati i prvu uplatu od 3,6 miliona evra za troškove obnove.
Andre Fino, predstavnik za medije u Notr Damu je izjavio da veliki donatori do sada „nisu uplatili nijedan cent“, jer traže da im se prvo detaljno obrazloži za koje svrhe će biti utrošen njihov novac, a potom da odluče da li će za takve namene dati donaciju. Fino podesća da su, neposredno nakon izbijanja požara, neke od najbogatijih i najmoćnijih francuskih porodica obećale gotovo milijardu dolara za obnovu katedrale, „a neki od njih su se utrkivali ko će dati više“.
Fransoa Pino iz kompanije Artemis, matične firme Keringa koja je vlasnica Gučija i San Lorana obećao je 100 miliona evra, Patrik Pujan, generalni direktor francuske energetske firme Total rekao je da će njegova firma dati istu sumu. Bernar Arno, generalni direktor giganta luksuzne robe LVMH koji je vlasnik Lui Vuitona i Diora obećao je 200 miliona kao i Betankur Šuler fondacija iz bogatstva L’Oreala.
Fino dodaje da dok se donatori premišljaju hoće li uplatiti bilo koji iznos, radovi na prvoj fazi rekonstrukcije su uveliko u toku, ali nije izvesno do kada će trajati jer plate za radnike za sada obezbeđuje samo pomenuta američka fondacija. Organizacija Prijatelji Notr Dama osnovana je 2017. godine, a predsednik fondacije Mišel Piko je izjavio da su 90 odsto do sada uplaćenog novca za obnovu Notr Dama obezbedili američki građani.
Category:
Vesti
Dojče banka planira da u sklopu svog restrukturiranja osnuje lošu banku koja će imati imovinu do 50 milijardi evra, a u pitanju su prvenstveno dugoročni derivati, najavljuje „Fajnenšl Tajms”, pozivajući se na izvore koji su upućeni u ovaj projekat.
Banka nastoji da izvan Evrope značajno smanji trgovanje akcijama i trgovanje kamatnim stopama, ili da tu trgovinu potpuno obustavi. Konačna odluka o osnivanju loše banke još nije doneta, ali predlog će biti predstavljen krajem jula, kada se budu razmatrali polugodišnji rezultati poslovanja.
U obrazloženju za ovakav potez se navodi da on može doprineti bržem restrukturiranje Banke, koje je neophodno kako bi se poboljšala profitabilnost. Ona se prema oceni generalnog direltora Dojče banke Kristijana Zevinga više ne može zasnivati na investicionom bankarstvu koje samo troši kapital, već se oslonac mora tražiti u stabilnim poslovima kao što je transakciono poslovanje i upravljanje imovinom putem podružnice DWS.
Obrazovni sistem u Srbiji je odličan, izjavila je Korina Šrajer, zamenica direktorke za bolničku negu u jednoj klinici u frankfurtskoj četvrti Hehst, govoreći za nemački list „Frankfurter Rundšau“ o kvalitetu zdravstvenih radnika koji su nedavno došli u tu kliniku iz Srbije. „Nemački jezik su naučili još u Srbiji i svi oni ispunjavaju uslove kako bi prema nemačkim standardima mogli da budu priznati kao negovatelji“, istakla je Šrajer. Ona je najavila dolazak još 20 medicinskih negovatelja iz Srbije, od kojih desetoro stiže već sada u junu, a desetoro na jesen, piše „Frankfurter Rundšau“, a prenosi „Dojče vele“.
Franfurtski list u svom tekstu objašnjava i zašto medicinski radnici iz Srbije dolaze u Nemačku: „Da bi izgradili novi život, daleko od svoje domovine“. Tako, na primer, Ana Marija Diklić i njen suprug Marko, koji su radili na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, kažu za nemački časopis da medicinska sestra u Srbiji prosečno zarađuje oko 300 evra mesečno. „Toliko treba da radite da bi ste kupili mašinu za veš, a kupiti auto ili otići na odmor, to sebi jedva mogu da priušte čak i porodice sa dve plate“, objasnio je Marko Diklić.
Sanja Vučković i Tanja Erdeljan su u jednoj privatnoj klinici u Srbiji zarađivale više nego duplo od prosečne plate u toj branši. Ali su zato morale da rade 12 do 15 sati dnevno, šest dana nedeljno. Samo subota ili nedelja su bili slobodni dani, navodi „Frankfurter Rundšau“. Erdeljan u Srbiji ima supruga i dvojicu sinova starosti od osam i jedanaest godina. „Moj suprug radi u štampariji. Osim toga, mora da pomaže u kuvanju, čišćenju, spremanju i deci kod domaćih zadataka. Planirano je da suprug i sinovi što pre takođe dođu u Nemačku. Najveći problem će biti pronalaženje stana“, izjavila je Erdeljan, a u tekstu se dodaje da frankfurtska klinika pomaže pridošlicama da i taj problem reše. U međuvrremenu, žive u stanovima blizu bolnice, koje dele sa koleginicama i kolegama.
„Frankfurter Rundšau“ navodi da medicinski negovatelji početnici u Nemačkoj zarađuju 2.635 evra bruto – to je plata od koje se odbija porez, zdravstveno i penziono osiguranje i drugi doprinosi, i koja se povećava dodacima, na primer za rad noću, vikendom ili za one koji imaju decu u Nemačkoj, za dečji dodatak. Od trinaestoro medicinskih negovatelja koji su već zasnovali radni odnos u frankfurtskoj klinici, desetoro je raspoređeno da radi na intenzivnoj nezi i na nezi posle anestezije, što su poslovi za koje je jako teško pronaći kvalitetno osoblje u Frankfurtu.
Narodna banka Srbije (NBS) je danas sopštila da je pronašla odgovarajuće rešenje koje omogućava domaćim programerima da prodaju svoje digitalne proizvode u okviru Gugl plej prodavnici (Google Play Store). To rešenje je, kako je navedeno u skladu sa propisima Srbije i sa modelom poslovanja kompanije Gugl. Na osnovu tog rešenja stvoreni su uslovi da kompanija Gugl omogući servis podrške domaćim programerima (Google Developer Support).
Zastupnik kompanije Gugl je od NBS zatražio da razmotri poslovne modele na osnovu kojih bi domaćim programerima bilo omogućeno da prodaju svoje digitalne proizvode u okviru Gugl Plej prodavnici.
„Cilj Narodne banke Srbije jeste da se na ovaj način i u ovom segmentu podrži rad domaćih programera i njihov pristup globalnom tržištu, kao i razvoj IT sektora u našoj zemlji u celini“, ističe se u saopštenju NBS
Izvor Beta
Buduću kriptovalutu koju će Fejsbuk uvesti podržaće kompanije kao što su Uber, Pejpal, Viza i Masterkard, objavio je Volstrit žurnal.Ukupno će „više od tuce“ kompanija iz oblasti finansija i elektronske trgovine investirati svaka po približno deset miliona dolara kao konzorcijum koji će upravljati tom valutom, rekli su za Volstrit žurnal ljudi upoznati sa situacijom.
Prethodni izveštaji nagoveštavali su da bi nova kriptovaluta mogla da bude puštena u opticaj pre kraja meseca, dok Volstrit žurnal tvrdi kako će to biti objavljeno naredne nedelje.“I dalje nije sasvim jasno, čak ni nekim članovima konzorcijuma, kako će ta valuta funkcionisati ili koja će biti njihova uloga”, upozoravaju izvori Volstrit žurnala, dodajući da su neki članovi takođe zabrinuti zbog eventualnih zloupotreba, poput pranja novca i finansiranja terorizma.
Izvor B92
Evropske zemlje razmatraju uvođenje novih taksi u avio sabraćaju zbog zagađenja koje proizvodi, što bi značajno poskupelo cene avio karata. Švedska je već uvela taksu na kerozin koja trenutno iznosi od 6 do čak 38 evra po avio karti, a u ovoj zemlji sve su glasnije prozivke kako je „sramota putovati avionom“. Francuska analizira mogućnost da ukine sve domaće letove za koje postoji zamena putovanja vozom kraćim od pet sati.
Već mesecima se u avio industriji raspravlja o uvođenju ekološke takse, zbog kritika da je komercijalna avijacija odgovorna za veliki udeo ukupne emisije ugljen-dioksida. Prema međunarodnoj organizaciji za civilnu avijaciju (ICAO), radi se o 2% ukupne količine ovih izduvnih gasova, dok nevladina organizacija Climate Action Network procenjuje da je u pitanju 5%.
Belgija i Holandija su početkom godine pokrenule pitanje zagađenja i očekuje se da će ono biti jedna od tema na sastanku Saveta minstara saobraćaja Evropske unije u Luksemburgu. Ostale zemlje EU takođe pažljivo prate situaciju.
„Postoje razlličite opcije sistema taksi za zagađivače i Francuska smatra da ih prvo treba proučiti kako bi se utvrdilo koji sistem je najbolji“, stav je francuskog ministra saobraćaja. Vlade evropskih zemalja takođe razmatraju uvođenje taksi koje bi se dodavale na cenu karte.
Političari prednost daju taksi na kerozin. Ovo avionsko gorivo je bilo oslobođeno svih taksi još od Kongresa o međunarodnoj civilnoj avijaciji u Čikagu 1944. godine. Tada je najvažnije bilo da se olakša razvoj avio saobraćaja, ali se danas čini da je motiv za nepostojanje takse zastareo.
Prema poverljivom izveštaju Evropske komisije, koji je nedavno „procureo“ u javnost, taksa od 330 evra za 1.000 litara kerozina bi smanjila emisije ugljen-dioksida za 11%. Švedska je već usvojila taksu na kerozin prošle godine, a u ovoj zemlji je sve glasniji pokret „Flygskam“ koji propagira da je sramota leteti avionom. Taksa trenutno iznosi od 6 do čak 38 evra po karti, u zavisnosti od destinacije, a primenjuje se na sve letove kojima su polazne tačke švedski aerodromi. Očekuje se da će i ostale evropske zemlje uskoro uvesti slične mere.
Takođe, iz Francuske stiže vest da ova zemlja razmatra uvođenje zakona kojim bi se ukinuli domaći letovi, ukoliko za njih postoje zamenska putovanja vozom, kraća od pet sati. U predlogu zakona piše da jedan let od Pariza do Marselja emituje 178kg ugljen-dioksida po putniku, dok isto putovanje vozom generiše 4.14kg ovog gasa po putniku, prenosi sajt Point Me.
Izvor: Travel Magazine
Iako je više nego očigledno da Gugl i Fejsbuk koji su do sada preuzeli 350 kompanija – doslovno satiru konkurenciju, regulatori u SAD i Evropi i dalje ne pronalaze načine kako da stanu na kraj ubrzanoj koncentraciji tržišne moći u rukama ove dve kompanije. Ponašanje nadležnih agencija koje svaki put daju zeleno svetlo Guglu i Fejsbuku za novo preuzimanje uprkos upozorenjima o jačanju njihovog monopola je isto kao kada košarkaški sudija jednoj od ekipa u nadmetanju nikada ne bi dodelio faul ni na jednoj jedinoj utakmici, piše američki časopis „Njujork tajms“.
U tekstu se zaključuje da je tržišna koncentracija dva tehnološka giganta otišla predaleko i podseća da je Gugl od malog pretraživača s kraja proškog veka danas postao kompanija koja praktično kontroliše tržište interaktivnih medijskih usluga, „usisavši“ u međuvremenu 270 preduzeća – od statap firmi do svetski poznatih igrača poput Jutjuba.
S druge strane, Fejsbuk je do sada preuzeo 90 kompanija, od kojih je 39 zatvorio i tako „pojeo“ konkurenciju. Šta više, Cukerman sada ulazi na tržište finansijskih usluga i diskutuje o mogućnostima sostvene kriptovalute sa predstavnicima velikih svetskih banaka. Bilo bi neozbiljno u ovom trenutku prognozirati mogućnost da Fejsbukova kriptovaluta može zamenti dolar ili evro, ali ko je s kraja prošlog i početkom ovoga veka mogao da pretpostavi kakve će se sve promene odigrati na tržištu i dokle će u njegovoj kontroli stići u to vreme dve male tehnološke kompanije, navodi se u tekstu.
Slične zaključke o rastućoj koncentracji na globalnom tržištu, doduše sa manje direktnim prozivkama navodi i banka Goldman Saks, koja napominje da je ono što se događa sa Guglom i Fejsbukom deo opšteg trenda ukupnjavanja tržišta. Ipak, u Goldman Saksu napominju da koncentracija nije ista u svim sektorima, naprotiv, ona je izrazita u duvanskoj i industriji interaktivnih medija i usluga, dok su ostale delatnosti daleko iza ova dva sektora. Ratuća koncentracija daje mogućnosti glavnim igračima na tržištu da se poigravaju konkurencijom i cenama, a time i potrošačima, zaključuje se u komentaru.
Najtraženija srednja škola u Srbiji prošle godina bila je Ugostiteljsko-trgovačka škola zbog smera kulinarski tehničar, gde je na jedno mesto konkurisalo čak 11 učenika, kaže Aleksandar Pajić, savetnik ministra prosvete za Politiku.
Popularnosti ovog obrazovnog profila posebno doprinosi to što učenici u završnoj godini, nakon regrutacije menadžera restorana, dobijaju priliku da svoje veštine usavrše i u restoranskim kuhinjama.
Kako pokazuju brojke, prošle godine ovaj smer kao prvi na listi želja stavilo je 319 đaka, a samo 30 malih maturanata ima priliku da bude na ovom profilu.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić, kaže za politiku da je veoma popularna i Vazduhoplovna akademija, koja je jedina škola tog profila u zemlji. Kako dalje navodi, diploma ove škole priznata je u zemljama Evropske unije, a za jedno mesto konkuriše i do 12 đaka.
Prema podacima Ministarstva prosvete u prvih pet najtraženijih škola bile su i medicinske i škole elektro-struke, posebno profili IT tehničari i administratori mreže.
Kada je reč o trogodišnjim školama, najpopularniji smerovi su maser, kuvar i ženski frizer, a kako Pajić savetuje najbolje je upisati one smerove koji će biti popularni u bliskoj budućnosti koji su povezani sa organskom hranom i poljoprivredom.
Izvor Politika
Javna rasprava o predlogu novog zakona o poreklu imovine je završena i sve je bliži momenat kada će država krenuti da češlja imovinu političara, državnih funkcionera i svih ostalih građana koji su preko noći stekli vredne nekretnine, automobile i novac.- Tokom rasprave je stiglo vrlo malo predloga, tako da je resorno MInistarstvo pravde i dalje ostalo otvoreno za sve sugestije. I pored toga, trenutak kada treba očekivati ovaj zakon za čije je donošenje inicijativa prvi put pokrenuta još 2001. godine sve je bliži – kaže izvor.
Zakonom se po prvi put treba utvrditi stvarna imovinu nekih lica, odnosno način na koji je stečen – legalan ili ilegalan.
– Ono što možda izaziva zabunu u javnosti, nije reč samo o nelegalno stečenoj imovini, već celokupnoj. Nekad je ta imovina stečena i legalnim zakonitim putem, ali se nije prijavljivala upravo iz razloga kako bi se izbegavali porezi koji tako visokoj imovini pripadaju.
Sada ćete imati visoku poresku stopu koja će biti otprilike 70 odsto procenjene vrednosti imovine, tako da pitanje da li će nekome ubuduće pasti na pamet da skriva imovinu -nedavno je rekla ministarka pravde Nela Kuburović.
Ono što takođe radna verzija teksta predviđa jeste da će se vršiti ispitivanje 10 godina unazad. Zakon se ne odnosi samo na funkcionere, odnosi se apsolutno na sve građane koji svojim stilom života mogu da izazovu bilo kakvu sumnju da njihovi prihodi nisu u skladu sa onim što su prijavljivali do sada.
Unakrsno preispitivanje imovine
Suština ovog zakona je da će se vršiti unakrsno preispitivanje imovine, kako bi se utvrdila stvarna imovina nekog lica koje izaziva sumnju svojim stilom i načinom života i da li je svoju imovinu do sada prijavljivao na odgovarajuć način.
Uvodi se visoka poreska stopa na imovinu za koju se utvrdi da nije bila prijavljena. Ovaj postupak će sprovoditi Poreska uprava, pri kojoj će se formirati posebna jedinica koja će se upravo baviti ovim pitanjem.
Poreska uprava će biti ojačana sa ljudstvom koje će pre toga morati da prođe posebne obuke. Ono što je bitno, da će Poreskoj upravi biti omogućena koordinacija sa drugim državnim organima koji raspolažu podacima koji se tiču imovine.
Zato će svaki organ morati da odredi svog oficira za vezu koji će biti u direktnom kontaktu sa Poreskom upravom, dok će Poreska uprava moći da zahteva da se ta lica upute na rad kod njih kako bi im pomagali na konkretnom predmetu.Kazne
Najveća kazna ukoliko se utvrdi da neko ima veću imovinu nego što je prijavio jeste da će biti i te kako novčano oporezovan i više od 70 procenata od utvrđene vrednosti neprijavljene imovine. Ukoliko je utvrđeno da je nešto milion evra, 75 odsto poreza znači da ćete platiti 750.000 u budžet Srbije.
U drugoj situaciji ukoliko se utvrdi da postoje elementi krivičnog dela, tada će postupati nadležni organi i u sudskom postupku utvrditi o kom krivičnom delu je reč, da li je bila zloupotreba položaja ili poreska utaja ili neko drugo krivično delo. Suština ovog zakona je da je to jedan administrativni zakon koji sprovodi Poreska uprava.
Izvor Blic
Organizacija za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF) objaviće 21. juna nova pravila za kompanije koje se bave kriptovalutama, a koja donose radikalan preokret na ovom tržištu. Predstojeći propisi nalažu da se ubuduće mora potvrditi identitet svih koji šalju i primaju digitalnu imovinu u vrednosti većoj od 1.000 američkih dolara ili 1.000 evra, što u velikoj meri eliminiše anonimnost trgovine kriptovalutama.
Mere međuvladine organizacije FATF uticaće na funkcionisanje berzi kriptovalutama i tokenima, kriptofondova i drugih kompanija koje upravljaju digitalnom imovinom. I pre nego što je FATF najavio nova pravila, potvrda identiteta onih koji trguju kriptovalutama je postala procedura u bankama, pa i na mnogim berzama kriptovaluta, ali ne na svim. Binance i Kraken, dve najveće kriptoberze na svetu, na primer, još uvek dozvoljavaju prenos imovine veće od 1.000 evra isključivo sa adresom e-pošte.
Kompanije koje omogućavaju prenos kriptovaluta, moraće da prikupljaju lične podatke pošiljaoca i primaoca kriptovaluta tokom svake transakcije i da dele prikupljene podatke sa drugim provajderima sličnih usluga.
Kako najavljuju u Organizaciji za kontrolu i sprečavanje pranja novca, nove mere će se primenjivati u svim državama, s tim što će o načinu njihove implementacije odlučivati nadležni organ u svakoj zemlji. Države koje ne budu primenjivale nova pravila, mogu se naći u nepovoljnom položaju i na kraju biti isključene iz međunarodnog finansijskog sistema.
Izvor: Bloomberg