Guverner centralne Banke Engleske izjavio je sinoć u Dablinu da je evrozona uhvaćena u zamku duga i da treba da olakša samonametnute mere za smanjivanje budžetskih deficita. Ta poruka Marka Karnija, dolazi samo dan pošto je grčka vladajuća partija Siriza osporila politiku evozone, piše Leri Eliot ekonomski urednik Gardijana.
Category:
Vesti
Srbija je i dalje pri dnu evropskog indeksa zdravstvene zaštite, proizilazi iz najnovijih rezultata Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa (EHCI) za 2014., koji je juće predstavljen u Briselu. Od 37 zemalja obuhvaćenih izveštajem Srbija je zauzela 33. mesto, a glavni razlozi za nizak plasman su neobaveštenost pacijenata i nepovoljni ishodi lečenja dok je među pomacima bolji pristup lekarima primarne zdravstvene zaštite.
Banke koje su odobravale kredite u švajcarskim francima su se u tom vremenu i same zaduživale u ovoj valuti o čemu Narodna banka Srbije raspolaže samo sa zbirnim podacima, saopštio je Kabinet guvernera NBS.
Na prva tri mesta liste Go to think-tank koju je sastavio Univerzitet u Pensilvaniji u kategoriji “Međunarodna ekonomska politika” ove godine našli su se američki Peterson institut za međunarodnu ekonomiju (Peterson Institute for International Economics), takođe američki Brukings institut (Brookings Institution) i belgijski Brojgel institut (Bruegel Institute).
Udeo američkih i evropskih think-tankova je gotovo izbalansiran – od ukupno 6.500 evaluiranih 30% se nalazi u SAD, a 27% u Evropi.
Institut ekonomskih studija iz Beča (Wiiw), koji između ostalog proučava i evropske integracije i ekonomsku situaciju u zemljama koje nisu članice EU (pa i našoj), našao se na 12. mestu ove liste.
Najbolje think-tankove je izabralo više 20.000 akademika, novinara, predstavnika NVO, sponzora i kreatora politika.
Srbija je napredovala na indeksu ekonomskih sloboda zauzevši 90. mesto, ali je i dalje ispod svetskog i regionalnog proseka, saopštila je u utorak Heritidž fondacija (Heritage) koja je listu sačinilia u saradnji s Vol strit džurnalom (Wall Street Journal).
Korupcija je u Srbiji i dalje široko raspostranjena i nedostatak nezavisnosti i transparentnosti u pravosudnom sistemu nastavlja da podriva vladavinu zakona i poverenje investitora, navodi se u izveštaju i dodaje da će tranziciju ka otvorenijoj i dinamičnijoj tržišnoj ekonomiji zahtevati značajnu posvećost dubokim istitucionalnim i strukturnim reformama.
U odnosu na prethodnu godinu Srbija je popravila rezultat za 0,6 poena s poboljšanjima u pet od 10 ekonomskih sloboda, među kojima su sloboda od korupcije, imovinskih prava i monetarnih sloboda, dok je zabeležen „veliko pogoršanje u kontroli državne potrošnje“.
Srbija je od 43 rangirane evropske zemlje zauzela 37 mesto, navodi Fondacija Heritidž.
U poslednjih pet godina, Srbija je indeks ekonomskih sloboda podigla za dva odsto i sada je prvi put ušla u kategoriju „umereno slobodna“, s 90. mestom od 186 rangiranih.
Privreda Srbije je privukla značajne investicije u proizvodnju i usluge kako bi se integrisala u međunarodni ekonomski sistem, ali je rast i dalje trom, dok je nezaposlenost velika.
U kategoriji slobodnih zemalja nalazi se pet država – Hong Kong, Singapur, Novi Zeland, Australija i Švajcarska. Najbolje plasirane članice Evropske unije su Estonija na 8. mestu, Irska na 9, i Danska na 11. Slede SAD na 12, pa Velika Britanija na 13. mestu.
Najgore plasirana zemlja iz EU je Grčka na 130. mestu koja je i jedina članica Unije u kategoriji „uglavnom neslobodne“. Najgore plasiranje zemelje na svetu su Severna Koreja, Kuba i Venecuela, koje su u kategoriji „represivne“. U toj kategoriji su dve evropske države – Belorusija na 153. mestu i Ukrajina na 162. mestu.
Izvor: Beta
Povodom treće godine postojanja ćiriličkog nacionalnog internet domena .СРБ, Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) organizovao je u Galeriji „Ozon“ panel diskusiju „Ćirilica 3.0“, koju je vodio Zoran Stefanović, izdavač, producent i međunarodni kulturni aktivista.
Učesnici panela bili su domaći i regionalni stručnjaci iz različitih oblasti, a razgovarali su o društveno-tehnološkom fenomenu ćirilice na Internetu, da li ovo pismo može da opstane na globalnoj mreži i pod kojim uslovima, koje su prednosti i trenutno najveći problemi kada je u pitanju .СРБ domen, kao i o dosadašnjim rezultatima RNIDS-a na ovom polju.
Jugoslava Lulić, profesorka Srpskog jezika i književnosti, predstavila je na panelu projekat kreiranja digitalnog časopisa i kreativnog načina rada sa učenicima koji podrazumeva uporedo razvijanje jezičke i digitalne pismenosti.
Aleksandar Vasilić, rukovodilac projekta „Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata“ na internet sajtu славним-прецима.срб, predstavio je pomenuti projekat i pozvao građane Srbije i Srbe u regionu i dijaspori da onlajn putem dostavljaju fotografije svojih predaka, učesnika rata.
Uroš Nedeljković, internet radnik, pravnik, bloger i bivši saradnik časopisa Biznis i finansije, govorio je o ličnim iskustvima vezanim za ćirilicu na Internetu, kao i o pravnom aspektu upotrebe ćirilice, što po njemu nikako ne sme da se svodi na političko, nacionalističko ili versko pitanje.
Mr Nenad Krajnović, sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, predstavio je tokom panela „Analizu standarda, preporuka i praktičnih iskustava u primeni internacionalizovanih naziva domena (IDN)“, čiji je koautor, a koja je vrlo bitna jer i .СРБ spada u IDN domene. Studija se bavi problemima internacionalizacije servisa elektronske pošte.
Sašo Dimitrijoski, direktor MARneta, nacionalnog registra internet domena Makedonije, preneo je njihova iskustva uvođenja ćiriličkog domena .МКД. „Iako je ćirilica zvanično pismo u Makedoniji, mi smo veoma kasno ušli u proces dobijanja ćiriličkog domena. Za dve nedelje registrovano je oko 450 .МКД domena i nadam se da ćemo uz sve napore uspeti da nametnemo ćirilicu i kao zvanično pismo na makedonskom internet prostoru“, dodao je Dimitrijoski.
Poštujući svoja nacionalna pisma, do sada su 23 države, među kojima su i sve najveće zemlje sveta u kojima se ne koristi latiničko pismo (Rusija, Kina i Indija), kao i mnoge arapske i azijske zemlje, donele odluku da uvedu i nacionalne internet domene čiji nazivi nisu napisani engleskim alfabetom.
„Višejezičnost na Internetu je globalno opredeljenje. Još 2003. godine, na 32. sednici Generalne skupštine UNESCO-a u Parizu, usvojena je preporuka kojom se, između ostalog, sugeriše promocija i ravnopravno korišćenja različitih jezika i pisama na Internetu. Od maja 2010. na Internetu su, u okviru domena, prisutni arapsko pismo i ćirilica, a od juna i kinesko pismo, zato mislim da su nove tehnologije više izgovor nego uzrok izumiranje ćirilice na globalnoj mreži“, rekao je Predrag Milićević, rukovodilac Sektora za razvoj poslovanja i marketing u RNIDS-u.
Promocija i očuvanje mogućnosti korišćenja raznih jezika i pisama u savremenoj digitalnoj komunikaciji suštinski osnov za očuvanje lokalnih društvenih zajednica, poboljšanje interkulturalnog dijaloga, kao i za razvoj međusobnog razumevanja i unapređenje tolerancije, zaključak je panela „Ćirilica 3.0“.
Nadzorni odbor Viktorija grupe imenovao je Klaudija Skarocu (Claudio Scarrozza) za novog generalnog direktora kompanije.
Gospodin Skaroca je bogato profesionalno iskustvo i ekspertizu u upravljanju svim segmentima agrobiznisa u različitim regionima sticao tokom nekoliko decenija karijere na top menadžment pozicijama najvećih svetskih multinacionalnih kompanija u sektoru poljoprivrede.
Pre nego što se pridružio menadžment timu Viktorija grupe, Klaudio Skaroca je u proteklih sedam godina bio je generalni direktor CHS Europe i viši potpredsednik CHS Inc, kompanije koja se nalazi na listi Fortune 100, sa godišnjim prihodom od 45 milijardi dolara. Ustanovio je i razvio poslovanje ove kompanije u Zapadnoj i Centralnoj Evropi, Africi, Bliskom istoku, kao i u zemljama bivšeg Sovjetskog saveza. Tokom ovog perioda takođe je realizovao nekoliko velikih akvizicija kojima je prošireno i diverzifikovano poslovanje CHS-a, a operacije i profitabilnost kompanije u ovom regionu značajno unapređene.
Gospodin Skaroca je svoju internacionalnu karijeru prethodno gradio i na poziciji generalnog direktora kompanije Louis Dreyfus Commodity za EMEA region, koja na globalnom nivou trguje poljoprivrednim proizvodima i bavi se njihovom preradom. Veliko iskustvo u uljarskom sektoru započeo je u kompaniji Cereol, gde je radio kao komercijalni direktor, a zatim i kao direktor za region Istočne Evrope.
Ukoliko izgradi sopstvenu strategiju razvoja i bazira je na svim ekonomskim koristima koje joj pristupanje Evropskoj uniji može doneti, Srbija ima šansu da postane vodeća ekonomija regiona. Četiri ključne oblasti koje mogu pokrenuti razvoj su poljoprivreda, IT i telekomunikacije, energetika i sektor usluga.
Ovo su glavne poruke iz predloga strategije ekonomskog razvoja Srbije – „Srbija 2020“ koju su stručnjaci globalne konsultanske kompanije „A.T. Kearney“ predstavili danas domaćim privrednicima, i predstavnicima stranih organizacija i diplomatskog kora. U ovom dokumentu su objedinjene analize ekonomskog položaja Srbije i rezultati istraživanja sprovedenog među predstavnicima vodećih kompanija koje posluju u zemlji.
„Srbija može da bude vodeća ekonomija regiona ukoliko maksimalno iskoristi sve mogućnosti koje joj donosi proces pregovaranja za članstvo u EU. Usklađivanje sa evropskom ekonomskom regulativom i korišćenje brojnih pretpristupnih i drugih fondova, biće ključni generator razvoja domaće privrede“, rekao je Branko Žibret, partner kompanije „A.T. Kearney“ za Istočnu Evropu, predstavljajući strategiju razvoja „Srbija 2020“.
Glavne konkurentske prednosti Srbije, u odnosu na zemlje regiona, su: dobar geografski položaj, relativno dobro obrazovana radna snaga koja dobro govori strane jezike, kulturne sličnosti sa zapadnim zemljama, prihvatljiva cena radne snage. Prema indikatorima na osnovu kojih se određuje kvalitet poslovnog okruženja („Ease of Doing Business“ indikatori), Srbija i dalje usporeno napreduje u poboljšanju efikasnosti administracije (kao što su proces regulisanja dozvole izgradnje, poreski sistem, itd), efikasno obezbeđuje kreditiranje poslovanja i osnivanje preduzetništva, čak efikasno na nivou OECD, ali se manje efikasno bavi problemima nesolventnosti kompanija.
Izražena nekonkurentna pozicija Srbije ogleda se u pravnom okviru, birokratiji procesa i korupciji, kako je pokazalo istraživanje među predstavnicima srpskih kompanija.
Na brzinu razvoja privrede uticaće i tempo izgradnje započetih infrastrukturnih projekata. „Kad se kaže da je konkurentska prednost to što ima dobar geografski položaj prvenstveno se misli na mogućnost povezivanja različitih delova Evrope. No bez puteva i železnice, to je nemoguće. Zato će ključni uticaj na brzinu ekonomskog oporavka imati datumi završetka auto puta Korior X ali i železničkog Koridora X“, istakao je u Ivo Šimek, Senior direktor u „A.T. Kearney“.
Analiza je pokazala da investiori pomno prate i tok pregovora za pristupanje EU ali i kako posluju veliki globalni sistemi, poput „Fiata“, na primer. Izvesnog uticaja imaju na brzinu razvoja, po mišljenju eksperata ali i domaćih privrednika, imaju i činjenice da je prva susedna zemlja već u EU te da možemo koristiti njena iskustva ali i to kakav će biti status Srbije u NATO.
Domaći privrednici, anketirani u istraživanju koje je deo strategije „Srbija 2020“, veruju da će se u narednih pet godina njihovi glavni zadaci odnositi na poboljšanje efikasnosti i unapređenje strukture cene proizvoda.
„Poslovni lideri u Srbiji predviđaju da će poljoprivreda, IT i telekomunikacije, energetika i sektor usluga biti ključni generatori razvoja privrede zemlje. Iako proizvodnja i poljoprivreda u ovom trenutku ne čine veliki deo BDP-a Srbije, očekuje se da će one ipak biti jedan od značajnih pokretača razvoja u budućnosti“, rekao je Toma Ćukić, Senior menadžer u „A.T. Kearney“.
Evropska unija će ostati glavni partner Srbije i u narednom periodu ali će na ukupan razvoj ekonomije uticati i najavljena ulaganja iz Rusije kao i šanse za bolju razmenu i saradnju sa zemljama regiona.
Američka kompanija je objavila neto profit od 18 milijardi dolar au poslednjem tromesečju, što je rekordan rezultat za kompaniej listirane na berzi. Prethodan rekord držala je kompanija ExxonMobil sa 15,9 milijardi dolara u drugom tromesečju 2012.
Najveći razlog za ovako uspešan prvi kvartal nove fiskalne godine je izuzetna prodaja iPhone modela. Apple je zabeležio prodaju čak 74,5 miliona svojih pametnih telefona u tromesečnom periodu zaključno sa 27. decembrom 2014, što je daleko premašilo prethodna očekivanja.
S druge strane, prodaja iPad uređaja je nastavila da razočarava, novim padom od 22%. u odnosu na isti period pre godinu dana.
Kao reakcija na ove rezultate vrednost akcija Apple porasla je za 5%.
Izvor: BBC
Kompanija BlackBerry objedinila je usluge i servise iz svoje ponude pod nazivom Enterprise Mobility Management (EMM), kako bi kroz svoju platformu BES, kompanijama i preduzećima koja imaju potrebu za naprednim uslugama u oblasti mobilnih komunikacija omogućila jednostavnu i sigurnu razmenu podataka, bez izlaganja opasnosti od hakerskih napada i njihovog gubitka. Do kraja aprila 2014. godine, zabeleženo je 3,4 miliona novih licenci za korišćenje platforme, što čini 25% ukupnog broja licenci koje su dodelile druge kompanije u ovoj oblasti, dok je razmena podataka kroz BlackBerry servise porasla za 238% u periodu od 2010. do 2013. godine.
Tokom prethodnih godina, kompanija je fokusirana na usklađivanje osnovnih potreba koje su neophodne kompanijama i preduzećima u svakodnevnoj komunikaciji, kako bi isporučila sveobuhvatne mobilne usluge i servise koji će biti primenjivi na svim mobilnim uređajima i kroz različite operativne sisteme. Kreirano je jedinstveno rešenje na tržištu – BES koje podržava kompletan spektar usluga za EMM, čak i za kompanije sa najvišim nivoom sigurnosti. Na jednom mestu, kroz BES platformu i uz poštovanje najvišeg nivoa sigurnosti i šifrovanja podataka, objedinjeno je upravljanje svim mobilnim uređajima u kompaniji, komunikacija i kolaboracija, pristup sistemima i upravljanje identitetom korisnika, uključujući i mobilne uređaje koji su u vlasništvu kompanije, zatim privatne mobilne uređaje kojima je omogućeno da rade u kompanijskom okruženju (COPE), kao i uređaje koje vlasnici sami donesu (BYOD).
Kompanija BlackBerry i platforma BES su dobitnici najvišeg broja potvrde bezbednosti i sigurnosti, između ostalog i prvi odobreni od strane NATO-a za korišćenje u strogo ograničenim nivoima komunikacije.