Sistem objedinjene naplate veoma dobro funkcioniše, ocenili su juče predstavnici Grupacije računovodstvenih agencija Privredne komore Srbije na sastanku sa predstavnicima Poreske uprave. Predstavnici Grupacije izrazili su zadovoljstvo načinom na koji je sistem osmišljen i na koji funkcioniše bez većih problema i poteškoća, saopštila je PKS.
Sajt movoto objavio je zanimljivu interaktivnu mapu najbogatijih Amerikanaca u svakoj od pojedine 52 države Sjedinjenih Država, na osnovu poslednjih podataka iz Forbesa i Fortune magazina.
Prema podacima iz Forbes-a, Fortune-a i Celebrity Net Worth-a, najbogatiji pripadncii američkog društva stekli su svoj imetak u najvećoj meri na tri načina: sopstvenim biznisom, nasleđivanjem po porodičnoj liniji, kao i nasleđivanjem po smrti supružnika. Otprilike polovinu najbogatijih čine preduzetnici koji su sami i započeli sopsteni unosni biznis. Među bogatašima koji su nasledili svoje bogatstvo izdvajaju se pripadnici porodice Volton, osnivača Wall-Mart-a, Sema Voltona, „rasuti“ u više država SAD (Arkanzasu, Teksasu i Vajomingu).
Najbogatiji na mapi je Bil Gejts, sa procenjenih 80 milijardi dolara, i „zaštitno lice“ države Vašington na severozapadu SAD. On je i pokazatelj činjenice da veliki broj najbogatijih nema fakultetsku diplomu. Najškolovaniji među 52 bogatašem je Robert Gore iz države Delaver, ali je na ovoj specifičnoj listi on zauzeo tek drugo mesto otpozadi, sa 830 miliona dolara.
Balkanska novinarska istraživačka mreža BIRN objavila je danas analizu nacrta svih pet ugovora o formiranju aviokompanije „Air Serbia“, koji, kako navodi, pokazuju da se Srbija obavezala da plati višestruko veći iznos od drugog suvlasnika – kompanije „Etihad“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Kako se navodi u analizi koju je preneo nedeljnik „Vreme“, samo 2013. godine, prema podacima iz nacrta ugovora, Srbija je bila dužna da plati više od 90 mil USD dok je „Etihad“ za 49% vlasničkog udela uplatio 40 mil USD u vidu zajma. Pored toga Srbiji je ostalo da plati sva dugovanja koja su bila procenjena na više od 230 mil USD, piše u nacrtima ugovora koje je objavio BIRN.
Kako navodi ta mreža, Vlada Srbije je svoje obaveze platila mehanizmima državne pomoći, ali je postupak dodele državne pomoći „obavijen tajnom“ jer je iz Rešenja o dodeli državne pomoći izostavljen niz podataka o iznosu dodeljene pomoći. Komisija za kontrolu državne pomoći, koja je nadležna u ovom slučaju, pozvala se na Zakon o zaštiti poslovne tajne i član 22. Zakona o kontroli državne pomoći. Od kada je osnovana 2010. godine, ova Komisija po prvi put nije objavila podatke o iznosu državne pomoći iako se radi o javnim sredstvima – ukazuje BIRN.
Na sajtu BIRN-a Srbija www.javno.rs, objavljeni su, kako se navodi, ekskluzivno, po prvi put, nacrti svih pet ugovora potpisanih avgusta prošle godine.
BIRN je te nacrte objavio, kako navodi, da bi pokazao i domaćoj javnosti na šta se vlast obavezala i šta se očekuje kao korist za srpsku stranu od tog posla s kompanijom iz UAE.
BIRN podseća da je ranije ove godine došao do nacrta svih pet ugovora koji su potpisani na svečanosti avgusta 2013. godine. To su: Transakcioni ugovor, Ugovor o uslugama podrške, Ugovor o ulaganju, Ugovor o konsultantskim uslugama i Ugovor između akcionara.
BIRN dodaje da je u više navrata pokušao da dobije odgovore u vezi sa stavkama iz ugovora, ali spremnosti za razgovor nije bilo ni u Vladi Srbije, niti u novoj upravi „Air Serbia“.
– Po tim transakcionim dokumentima (što je zbirni naziv ovih dokumenta prema Odluci o dozvoljenoj koncentraciji Komisije za zaštitu konkurencije) bilo je predviđeno da se detalji čitavog posla ne objavljuju do dana završetka posla – closing date. Pod ovim se podrazumevalo uvođenje „Etihada“ u vlasništvo „Jat Airways“, odnosno ‘Air Serbia“ – navodi BIRN.
Član ugovora koji govori o poverljivosti podataka poslužio je Vladi Srbije da bi opravdala neobjavljivanje ovog ugovora, piše BIRN. Na to su se u više navrata pozivali tadašnji potpredsednik Vlade Aleksadanr Vučić i tadašnji šef Kabineta Vučića Siniša Mali.
– Prema ugovoru bilo je predviđeno da se kompletan posao uvođenja u vlasništvo strateškog partnera okonča do kraja 2013. godine. Međutim, postupak se odužio do marta 2014. godine, što saznajemo iz dokumantacije objavljene na stranicama Agencije za privredne registre – navodi BIRN.
Iz dokumenata na sajtu javno.rs, BIRN bavodi se da je dug kompanije u prvoj polovini 2013. godine iznosio oko 233,7 mil USD, na osnovu procena vrednosti kapitala za potrebe sklapanja ovog posla.
– S druge strane, novo rukovodstvo „Air Serbia“ je na predstavljanju godišnjeg finansijskog izveštaja za 2013. godinu u maju 2014. saopštilo da je dug kompanije, koja se do septembra prošle godine zvala „Jat Airways“ oko 73 mil EUR, ili oko 100 mil USD.
BIRN navodi da nije bilo moguće proveriti u novoj upravi kako je došlo do tolike razlike, niti kako je procenjena ukupna vrednost „Jat Airways“, nepokretne imovine i „slotova“.
Izvor: Beta
Kompanija Asseco South Eastern Europe (Asseco SEE) objavila je finansijske rezultate poslovanja za drugi kvartal 2014. godine. Rezultati su pokazali poboljšanje u poređenju sa prošlom godinom i sa prethodnim kvartalom.
Rezultati su poboljšani prvenstveno prihodima od prodaje, koji su porasli za 4% na godišnjem nivou, sa 50,6 miliona evra na 52,7 miliona evra. Kompanija je zabeležila najviši rast prihoda u sektoru Payment, sa porastom od preko 3,7 miliona evra u poređenju sa prvom polovinom 2013. godine. Dobri rezultati ovog sektora postignuti su prvenstveno zahvaljujući porastu prihoda od sopstvenog poslovanja u Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji, kao i zahvaljujući uspešnom pripajanju hrvatske kompanije EŽR Croatia, koju je ASSE S.A. pripojio u oktobru 2013. godine.
Dobit iz redovnog poslovanja (EBIT) porasla je na 4,4 miliona evra i bila je približno jednaka dobiti koja je zabeležena u prvih šest meseci 2013. godine. Održavanje približno istog nivoa EBIT-a bilo je moguće zahvaljujući boljem učinku sektora System Integration i Payment, koji su nadoknadili nižu dobit iz redovnog poslovanja sektora Banking. Neto dobit kompanije porasla je za 7% na godišnjem nivou i dostigla 3,8 miliona evra u prvoj polovini 2014. godine.
„Dobri rezultati kompanije proizilaze iz dosledno sprovedene strategije kompanije Asseco SEE, čime se predviđa dalji rast prihoda od sopstvenih usluga i rešenja, kao i mogućnost ustupanja procesa plaćanja klijentima (outsourcing) kao alternativa za tradicionalno vlasništvo nad ATM i POS terminalima. Takođe, nadam se da će se finansijski rezultati poslovanja u Banking sektoru poboljšati u drugoj polovini godine budući da trenutno radimo na nekoliko veoma zanimljivih projekata u ovom sektoru, uključujući složenu implementaciju front-office client service sistema koji je integrisan u sistem pristupa sa više kanala za kompaniju Telenor u Srbiji“, prokomentarisao je Piotr Jelenski, Predsednik Upravnog odbora kompanije Asseco South Eastern Europe S.A.
Dobit u redovnom poslovanju kompanije Asseco SEE neznatno je premašila 8% u prvoj polovini 2014. godine. Kompanija je objavila vrednost nerešenog poslovanja za 2014. godinu – ona trenutno iznosi 89,6 miliona evra i veća je za 7% od vrednosti koja je zabeležena u isto vreme prošle godine. 30. jula kompanija je platila 16,6 miliona zlota (4 miliona evra) dividende (0,32 zlota po akciji).
Ruski predsednik Vladimir Putin juče je objavio rezoluciju o kontra-merama na sankcije SAD i EU: Rusija će prestati da uvozi prehrambene proizvode iz zemalja koje su njoj uvele sankcije. Među državama koje strepe od ekonomskih posledica takvog poteza našla se i Nemačka. Istovremeno, ruske banke koje posluju u Evropi počele su da trpe velike gubitke.
Ruska federacija je veliki uvoznik hrane, a dobar deo uvozi upravo sa tržišta EU. Prošle godine je 16% svog izvoza Unija ostvarivala upravo u Ruskoj Federaciji, od toga su najveći pojedinačni izvoznici bili Nemačka i Italija. Zabranom uvoza Putin, a i pojedini analitičari iz zapadnih medija, smatraju da će više štete biti naneto evropskim proizvođačima hrane nego Rusiji, jer Rusija, iako ne može sopstevnom proizvodnjom hrane da zadovolji sopstvene potrebe, uvek može da potraži nove prodavce među velikim zemljama koje joj nisu uvele sankcije, kao što su npr. Kina, Brazil, Tajland, dok će evropski izvoznici teško u kratkom roku naći toliko velikog novog kupca za njihovu robu.
Tačan spisak proizvoda i njihovih proizvođača čiji uvoz će biti zabranjen još uvek nije u potpunosti sastavljen, odnosno dopunjavaće se vremenom. Uzbuna zbog trgovinskog rata sa Rusijom dodaće ulje na vatru strahu od nedovoljnog oporavka evropske ekonomije: BDP EU je u prvom kvartalu porastao za samo 0,2%, a industrijska proizvodnja u Nemačkoj je zaključno sa junom (poslednjim obrađenim mesecom) zabeležila treći uzastopni mesec pada.
U Rusiji raste inflacija, što zbog straha među stanovništvom, što zbog povlačenja investitora, a Ruske banke koje posluju na tlu EU počele su da prijavljuju gubitak u svojim evropskim operacijama.
Za to vreme, sukobi između ukrajinskih snaga i separatista na istoku Ukrajine ne jenjavaju, a 20.000 pripadnika ruske vojske, stacionirano u garnizonima duž granice sa Ukrajinom, čeka na dalji razvoj situacije.
Izvor: CNN, CNBC, BBC, Russia Today
Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Jokisimović izjavila je za RTS da će Srbija, pored osnovnih 80 miliona evra iz IPA fondova, dobiti i dodatnih bespovratnih 80 miliona iz Fonda solidarnosti EU.
„Sporazum za 30 mil EUR iz IPA fondova za 2012. potpisali smo šef misije EU u Srbiji Majkl Davenport i ja pre dve nedelje u Obrenovcu. Ostalih 50 miliona je iz IPA fonda za 2014, čiji će deo sredstava biti prenamenjen za sanaciju od poplava“, ističe Joksimovićeva. Od 30 mil EUR, 14 će biti za obnovu, osam za poljioprivredu, osam za javne zgrade i deo ide za odbrane od poplava, navela je Joksimovićeva, dok će za ostalih 50 mil EUR biće napravljeni prioreteti za vodu, infrastrukturu i energetiku.
Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije istakla je da dodatnih 80 miliona evra iz Fonda solidarnosti neće biti korišćeno za kuće i sve ono što je u privatnom vlasništvu, već samo za kapitalnu infrastrukturu. Očekuje se da između 30 i 40 miliona evra Srbija dobije već do kraja ove godine.
Joksimović je potvrdila da su 400 miliona evra, od ukupno 890 miliona koje je Srbija dobila na Donatorskoj konferenciji, novi krediti koje su ponudili Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj. „Japanski kredit od 40 miliona evra ponuđen je još ranije i veoma je povoljan – to je kredit u jenima sa 0,01 kamate i grejs periodom od 10 godina. Sa druge strane, to ne znači da nećemo povući druge kredite, ali ćemo videti kolika je naša mogućnost zaduživanja. Sa Kancelarijom za obnovu ćemo videti kakva je lista prioriteta“, rekla je Joksimović za RTS.
U Velikoj Britaniji je tokom jula dominantni uslužni sektor zabeležio dobre rezultate, pa su shodno tome porasla i očekivanja da će zakonodavci iz Banke Engleske glasati za povećanje kamatnih stopa. Delatnosti ovog sektora u koji spadaju ugostiteljstvo, hoteli, restorani i transport čini skoro tri četvrtine ukupne britanske ekonomije, a potražnja iz ove oblasti povećana je u proteklih osam meseci.
Glavni pokazatelj rasta jeste povećanje kompozitno-kupovnog menadžerskog indeksa (PMI) sa 57,7 u julu na 59,1. Ekonomisti su očekivali skromniji rast (57,9) i naveli da je bolji od očekivanog PMI povećao izglede da će se na mesečnom pregledu koji će biti održan u četvrtak u okviru Banke Engleske glasati za povećanje kamatne stope. To bi bilo prvi put da neko od članova Monetarnog komiteta Engleske (MPC) glasa za njeno povećanje od jula 2011. godine kada su Spenser Dejl i Martin Vili glasali za povećanje od 0,25% i bili nadglasani od strane svojih kolega. Kamatna stopa ostala je nepromenjena od maja 2009. godine i iznosi 0,5%.
Tokom prethodnih nedelja MPC je saopštio je da povećanja kamatne stope neće biti sve dok na red ne nastupi i povećanje plata koje uprkos ekonomskom oporavku još uvek izostaje. Ipak, očekuje se da će većina članova monetarnog komiteta glasati za nepromenjenu kamatnu stopu. Ovako neočekivan PMI prouzrokovao je i rast funte u odnosu na evro i dolar.
U evrozoni učinak proizvodnje povećan je sa 52,8 u junu na 53,8 u julu mesecu, naglašavajući ubrzani oporavak na početku trećeg kvartala godine. Iako su podaci koji dolaze iz evrozone prilično pozitivni, ona se i dalje suočava sa dosta neizvesnosti. „Svakako je prisutna strepnja oko ekonomskog uticaja koji će kriza u Ukrajini ostaviti na čitav region. U ovom trenutku, ti uticaji odnose se na smanjenje rasta i potražnje za izvoznim proizvođačima, ali bilo koja dalje eskalacija krize mogla bi značajno da utiče na ukupan tempo ekonomkog rasta“, naveo je Kris Vilijamson, glavni ekonomista kompanije „Markit“.
Ekonomija evrozone povećana je 0,4% u prvom kvartalu godine, dok je stopa nezaposlenosti ostala ista i iznosi 11,5%.
Izvor: Guardian
Priredila: K. Marinković
Prema anketi koju je putem interneta sproveo Rojters, stanovnici Sjedinjenih Američkih Država strahuju da ilegalni imigranti koji žive na teritoriji SAD mogu značajno uticati na ekonomiju i način života. Anketa je obuhvatala 2.014 stanovnika i sprovedena je u periodu od 15. do 22. jula.
Prema rezultatima ankete 70% Amerikanaca, od kojih 86% glasača Republikanske stranke, veruje da imigrantsko stanovništvo preti da ugrozi američku tradiciju i običaje. Kako mediji navode, s obzirom da Kongres ne uspeva da se složi oko širih reforma koje se tiču imigrantske politike, Barak Obama može u narednih nekoliko nedelja preduzeti sopstvene mere i dati radne dozvole za više od 5 miliona nedokumentovanim imigranata kako bi odložio i umanjio deportovanje stanovnika.
Dok stanovnici poreklom iz Latinske Amerike kao i oni liberalne orijentacije ne bi imali ništa protiv ovakvih mera, prema ovom istraživanju, ostatak se ne bi složio: 63% građana obuhvaćenih anketom navelo je da veliki broj imigranata stavlja ogroman teret na njihovu ekonomiju.
Trenutna zabrinutost američkog stanovništva zasniva se i na strahu od širenja zaraze ebolom od Afrikanaca koji imigriraju na američki kontinent. 45% ljudi navelo je da smatra da broj imigranata kojima je legalno dozvoljeno da uđu u zemlju treba da bude smanjen. Sa druge strane, samo 17% smatralo je da većem broju imigranata treba da bude dozvoljen ulazak u zemlju, dok 38% smatra da trenutnu situaciju ne treba menjati. Ispitanici su naveli problem imigranata kao treći po važnosti problem u zemlji.
Ruska kompanija „Lukoil“ prodaje 44 benzinske pumpe u Češkoj, slovačkoj poslovnici mađarske kompanije MOL, 75 benzinskih pumpi u Mađarskoj i 19 u Slovačkoj mađarskoj kompaniji „Norm Benzinkut“.
Prodaja je deo optimizacije ove kompanije koja se već povukla iz Ukrajine. Do odluke je došlo nekoliko nedelja nakon što su u „Lukoilu“ saopštili da će sankcije Zapada imati posledice za sva ruska preduzeća, prenosi „Seebiz“. Prodajni postupci biće okončani do kraja godine.
Izvor: seebiz.eu, eKapija
U prvih šest meseci 2014. godine lizing u Srbiji beleži rast, pa je ukupna vrednost novozaključenih ugovora iznosila 141.6 miliona evra, što je povećanje od 3,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Na lizing su se najviše finansirala putnička vozila, koja beleže rast od čak 12,6 odsto, pa je ukupna vrednost novozaključenih ugovora iznosila 53,4 miliona evra. Povećanju plasmana lizing industrije najviše su doprineli klijenti koji su i ranije imali sklopljene ugovore sa lizing kućama i koji sada ulaze u proces obnove voznog parka.
“Lizing ugovori se uglavnom sklapaju na period od pet godina, nakon čega se klijenti odlučuju da obnove vozni park i sklope nove ugovore o lizingu. Kako je u periodu oko 2008. godine zabeležen izuzetno veliki broj sklopljenih ugovora koji su u prethodnom periodu istekli, klijetni se ove godine odlučuju za nove ugovore i prepoznajemo novi talas rasta finansiranja putem lizinga”, objašnjava Teodora Milenković, generalni sekretar Asocijacije lizing kompanija Srbije. Po njenom mišljenju, ponovno odlučivanje da se kupovina automobila finansira na lizing dokaz je konkurentnosti ovog vida finansiranja u odnosu na bankarske kredite, što se ne prepoznaje samo kod kupovine putničkih vozila već i u drugim segmentima finansiranja.
“Iako veliki deo lizing portfolija predstavlja finansiranje putničkih vozila, koja u ukupnoj strukturi lizing ugovora u privih šest meseci 2014. godine zauzimaju 38 odsto, značajno je zastupljeno i finansiranje nabavke komercijalnih i teretnih vozila, kao i mašina i opreme”, ističe Milenković.