Emirati i Erbas su u petak u Hamburgu proslavili isporuku 50. Erbasove letelice avio-kompaniji sa sedištem u Dubaiju, što predstavlja važan događaj za program A380. Ovo je 136. po redu isporučena A380 letelica.
Izmene Zakona o radu olakšaće zapošljavanje starijih osoba, radnika kojima je ostalo nekoliko godina do penzije, kao i mladih koji čine polovinu od ukupno 750.000 nezaposlenih u Srbiji. Usvojene odredbe predstavljaju reformski korak napred, oslobađaju privredu nepotrebnih okova administracije i daju joj šansu da preživi krizne periode bez ugrožavanja prava zaposlenih, pokazuje analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Američka privredna komora u Srbiji pozdravlja usvajanje Zakona o radu i vidi ovaj potez Vlade kao prvi korak u pravom smeru u odlučnom sprovođenju neophodnih reformi, a kako bi se pokrenula privredna aktivnost Srbije, navodi se u saopštenju.
Beogradski sajam pomogao koliko god je bilo potrebno i čime god je mogao, niti je umanjila poslovni entuzijazam niti redukovala planove u vezi sa predstojećom jesenjom sajamskom sezonom.
Na odrzanom Forumu menadzera, potpredsednica Vlade i ministarka drzavne uprave i lokalne samouprave Kori Udovicki razgovarala je sa clanovima Srpske asocijacije menadzera na temu reforme inspekcija, novog Zakona o inspekcijskom nadzoru, o reformi javne uprave kao i naporima Vlade u borbi protiv sive ekonomije.
Na panelu su iskustva iz svakodnevne privredne prakse izneli Dragica Pilipovic Chaffey, generalna direktorka SBB-a, Slobodan Djinovic, generalni direktor Orion Telekoma, Stanka Pejanovic clanica Uprave Mercator grupe i direktor drustva Mercator–S i Vladan Atanasijevic direktor integracionih sistema, ASSECO SEE i predsednik NALED-a. Pored panelista otvorenoj diskusiji su se pridruzili i direktori Poreske uprave, Inspektorata za rad, Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, MOR-a, kao i mnogi drugi.
Pocetak foruma obeležilo je pitanje da li postoji stav Vlade Republike Srbije da se na republickom nivou osnuje jedinstveni inspektorat, po principu Generalnog inspektorata koji od 1. jula funkcionise na nivou Grada, Kori Udovicki je istakla da ce „Zakon o inspekcijskom nadzoru stvoriti osnov da Vlada obrazuje koordinaciono telo u cilju boljeg nadzora, ali i u cilju izbegavanja preklapanja i nepotrebnog ponavljanja inspekcijskog nadzora koji opterecuje privrednike. U tom smislu bi inspekcije ostale u sastavu odredjenih nadleznih ministarstava“.
Aleksandar Miljkovic, direktor Poreske uprave koji je istakao da se u okviru Poreske uprave upravo sprovodi reforma koja podrazumeva izmenu poslovnih procesa, zakonske regulative, organizacione strukture. Radi se na promeni percepcije poreske administracije u javnosti i njenog shvatanja da treba da bude servis gradjana i privrede.
Najvece sugestije privrednika odnosile su se na nekoordinisani inspekcijski nadzor, nepostojanje rokova za izdavanje misljenja pojedinih ministarstava, nelojalnu konkurenciju usled velikog procenta sive ekonomije na trzistu. Prisutni menadzeri pozdravili su planirano uspostavljanje informacionog sistema koji ce omoguciti planiranje nadzora cime ce se izbeci visestruke kontrole od strane razlicitih inspekcija kod istih privrednih subjekata, po pravilu onih koji uredno primenjuju propise, dok se na one koji propise ne primenjuju ne obraca paznja. Takodje, izrazili su nadu da ce najavljeni Zakon, uz reformu inspekcija, stvoriti i pravni osnov za postupanje prema neregistrovanim subjektima na trzistu i time doprineti suzbijanju sive ekonomije.
Svi prisutni slozili su se da bi zakljucci ovog foruma menadzera mogli da budu u pravcu donosenja jedinstvenog, sistemskog i reformskog Zakona o inspekcijskom nadzoru, obrazovanju snaznog i efikasnog jedinstvenog koordinacionog mehanizma, uvodjenje jedinstvenog inspekcijkog sistema (e-Inspekcije) i sto boljoj edukaciji inspektora.
Forum je realizovan uz podrsku USAID Projekta za bolje uslove poslovanja.
U junu 2014. godine su potrošačke cene u odnosu na prethodni mesec u proseku povećane za 0,1%. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine one su porasle za 1,3%, dok su u odnosu na decembar 2013. godine povećane za 2,0%.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga u junu su u odnosu na maj poskupele sledeće grupe proizvoda i usluga: Rekreacija i kultura (4,2%), Odeća i obuća (0,3%), Komunikacije (0,2%) i Transport (0,1%). Pad cena zabeležen je u grupama Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (-1,0%), Obrazovanje (-0,2%) i u grupama Hrana i bezalkoholna pića, Alkoholna pića i duvan i Zdravstvo (za po -0,1%).
Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
Žetva je na samom kraju. Nepovoljni vremenski uslovi u toku same žetve su uslovili da ćemo imati nešto manji prinos od očekivanog, ali i nešto lošiji kvalitet. Ova okolnost je u znatnoj meri uticala da pšenica standardnog kvaliteta poskupi tokom same žetve. Sa druge strane, interes kupaca i to pre svega mlinskih organizacija za kupovinom bio je veoma naglašen, što je i bio osnovni razlog potpune dominacije pšenice u strukturi trgovanja na organizovanom berzanskom tržištu. Ukupan promet od 2.730 tona robe za 58,26% je veći u odnosu na prethodnu nedelju. Vrednost prometovane robe je u nedelji za nama iznosila 57.006.070 dinara, što je u odnosu na upoređujući podatak iz prethodne nedelje više za 67,68%.
Na bazi 14 sklopljenih kupoprodajnih ugovora na berzi u Novom Sadu realizovan je promet od približno dve hiljade tona hlebnog zrna. Ovaj podatak daje na kapacitetu tvrdnji da je prosečna cena trgovanja ove robe od 19,78 din/kg ( 17,98 bez PDV) sasvim relevantna u ovom periodu koji je vrlo značajan za ovu robu kada se vrše dalje procene o tržišnim perspektivama za naredni period. Pomenuta prosečna cena je za 4,22% veća od cene iz prethodne nedelje. Sagledavajući sve ostale tržišne faktore u ovom trenutku ne vidi se dalji prostor za značajnija cenovna pomeranja. Pšenica prošlogodišnjeg roda je takođe u porastu, ali znatno manjem od rasta nove pšenice. Naime svi kupoprodajni ugovori u trgovanju pšenicom roda 2013 su zaključeni po istovetnoj ceni od 22,00 din/kg ( 20,00 bez PDV). To je u odnosu na prosečnu cenu iz prethodne nedelje rast od 1,52%.
Kukuruz je protekle nedelje prodavan preko berze po cenama u rasponu od 17,60 din/kg bez PDV, na samom početku nedelje, pa do 17,40 din/kg bez PDV , što je bila cena na zatvaranju nedeljnog trgovanja. Prosečna cena od 19,27 din/kg ( 17,51 bez PDV) je za neznatnih 0,13% veća od cene u prethodnoj nedelji.
Stočni ječam se stabilizovao već treću nedelju za redom na ceni od 18,37 din/kg ( 16,70 bez PDV), dok je cena soje u skladu sa trendovima na svetskim berzama u blagom padu, pa je cena koja je realizovana u nedelji za nama od 66,55 din/kg ( 60,50 bez PDV) u padu u odnosu na prethodnu nedelju za 1,47%.
PRODEX
Rast cene pšenice je zaustavio višenedeljni pad PRODEX-a, koji je nedelju završio na nivou od 217,28 indeksnih poena, što je u odnosu na prošli petak rast od 1,51 indeksnih poena.
SVET
Pozitivna očekivanja, što se žetve pšenice tiče, na Severnoj hemisferi uz povećanu ponudu usled žetve su uticala na dalji pad cene ove žitarice. Na tržištu kukuruza su očekivanja većeg roda novog kukuruza, pogodni vremenski uslovi i obilne padavine u junu takođe dovele do pada cene.
Pšenica sa julskom isporukom je u poslednjih nedelju dana pojeftinila za 4,45%, dok je pad cene fjučersa na kukuruz iznosio 4,30%.
Cena fjučersa na soju beleži najduži pad u poslednje 33 godine. Razlog su pogodni temperaturni uslovi u SAD. Hladnije vreme na Srednjem zapadu će onemogućiti toplotni udar na biljkama u narednih 10 dan. Proizvodnja će u SAD najverovatnije skočiti za 15% na istorijski rekord, nakon što su farmeri u junu rekli vladi da su posejali najveće površine pod ovom kulturom do sada. Cena na CME beleži najduži pad od juna 1981. godine, a trenutno je na najnižem nivou od 8. oktobra 2010.
Fjučers na soju je u poslednjih nedelju dana pojeftinio 4,5%, a na sojinu sačmu za 3,98%.
U Budimpešti je, u evropskoj valuti poslatrano, došlo do rasta cene pšenice sa avgustovskom isporukom za 1,99%, dok je novembarskim fjučers na kukuruz jeftiniji za 3,30%. Cena pšenice sa novembarskom isporukom je u Parizu pala je za 1,36%, dok je cena avgustovskog fjučersa na kukuruz u Parizu pala za 0,58%.
Više od tri četvrtine građana Srbije smatra da bi šira upotreba mobilnih i telekomunikacionih tehnologija i servisa smanjilo redove i čekanje u državnim institucijama, preko dve trećine da tehnologije mogu pozitivno da utiču na rast domaće ekonomije i otvaranje novih radnih mesta, a nešto manje od dve trećine da mogu da poboljšaju kvalitet života pojedinca, pokazuje najnovije istraživanje “Umreženo društvo” koje je sprovela kompanija Ericsson u partnerstvu sa Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu.
Istraživanje čiji je cilj bio da se utvrde stavovi građana Srbije o tome na koji način i u kojim segmentima bi tehnologije mogle da doprinesu razvoju celokupnog društva, urađeno je tokom juna ove godine na uzorku od 1839 ispitanika uzrasta od 18 do 65 godina. U uzorku preovlađuje starosna populacija između 18 I 35 godina (48,5%), muškaraca je 59,4%, a visoko obrazovanje ima 57,6% ispitanika. Većina anketiranih koristi trhnologije svakodnevno, pri čemu nešto više od 38% provodi između dva do četiri sata na internetu, dok mobilne uređeje kod kuće koristi 70% ispitanika, na poslu njih 56,6%, a 33,6% u prevozu. Preko 78% ispitanika ocenjuje da je Srbija negde u sredini kada se poredi kvalitet broadband konekcije sa zemljama na svetskom nivou.
Na pitanje šta korisnici žele da plaćaju putem mobilnih uređaja, najveći broj anketiranih (72%) odgovorio je da su to mesečni računi za komunalne usluge, potom karte za gradski prevoz (52%), a slede dažbine prema državnim službama i karte za kulturne i sportske manifetacije. Po mišljenju ispitanika intenzivnija upotreba mobilnih i telekomunikacionih tehnologija i servisa najviše bi uticala na unapređenja usluga državnih institucija (72,7%), unapređenje zdravstvenih usluga (63,5%), a zatim na efikasniji rad državnih institucija, razvoj obrazovanja, elektronsko poslovanje i bolji gradski prevoz.
Kada je u pitanju podrška tehnologija razvoju zdravstvenih usluga, gotovo 90% ispitanika na prvo mesto stavlja mogućnost da se pregledi zakazuju preko interneta, skoro 70% smatra da tehnologije mogu da obezbede bolju organizaciju zdravstvenih ustanova i njihovu međusobnu komunikaciju, za dve trećine ispitanika je važan elektronski pristup ličnom kartonu, a za više od 63% mogućnost online rezervacije i poručivanja lekova na recept. Očekivanja građana Srbije od tehnologija kada je reč o obrazovanju pokazuju da najveći broj anketiranih (77,3%) priželjukuje slobodan pristup edukativnim materijalima sa bilo koje lokacije sa minimalnim ili bez tarifiranja pristupa sa bilo kojeg uređaja, a slede mogućnosti za povezivanje sa školama i univerzitetaiam u inostranstvu ili on line univerzitetima, unapređivanje materijala za edukaciju i dodavanje multimedijalnog sadržaja u testove i evaluacije.
Predstavnici japanskih kompanija koje posluju u Srbiji osnovali su Japanski poslovni klub kako bi pomogli unapredjenju privrednih odnosa dveju zemljama, saopštila je danas Ambasada Japana u Srbiji.
Ukupni krediti preduzeća, preduzetnika i gradjana u Srbiji na kraju juna 2014. godine iznosili su 2.095 milijardi dinara, 0,7 odsto manje nego na kraju maja, objavilo je Udruženje banaka Srbije. Pozajmice preduzećima bile su 1.341 milijardu dinara i za 0,7 odsto su veće nego na kraju maja. Krediti preduzetnicima su u junu su bili veći 0,5 odsto i iznosili su 121,3 milijarde dinara, dok su krediti gradjana povećani za 0,8 odsto, na 632,5 milijardi dinara.