U sredu, 25. juna u Tehničkoj školi „Ivan Sarić“ u Subotici biće predstavljen novi obrazovni smer u okviru kojeg će se učenici školovati za zanimanje bravar-zavarivač. Novo zanimanje u ovoj školi uvedeno je na osnovu potreba tržišta rada, kao i kadrovskih potreba kompanije Siemens d.o.o. Beograd, u svojoj fabrici vetrogeneratora u Subotici koja će učenicima novog smera obezbediti stručnu praksu.
Saldo platnog bilansa je, u periodu januar-april 2014 prema istom periodu 2013 godine, pogoršan za 1.079 miliona evra, jer je 2013 godine bio pozitivan u iznosu od 317 miliona evra, a sada je bio negativan u iznosu od 762 miliona evra, prenosi Makroekonomija.org.
Srbija ima najveći procenat sive ekonomije u Evropi, istakao je Nikola Ćorsović, državni sekretar u Ministarstvu finansija na BIZLife okruglom stolu ’Stop sivoj ekonomiji’.
„Nije toliko bitno da li se radi o 30 ili 32 odsto BDP-a, ali sama činjenica da je taj procenat oko šest odsto viši od regiona, govori o tome koliko je naš institucionalni kapacitet da se borimo sa ovom pojavom opao u prethodnoj deceniji“, istakao je Ćorsović i dodao da se ponovo se vraćamo na poziciju iz 2005. gde moramo da rešavamo neke fundamentalne stvari koje su rešavane već tri do četiri puta kroz našu istoriju.
„Država ne samo da nema dovoljno prihoda, već siva uništava belu ekonomiju. Ad-hoc akcije dižu medijsku pažnju, ali se sve brzo vraća na stari nivo. Moraju da se izgrade insititucije, ali je to dugotrajan proces“, objasnio je državni sekretar u Ministarstvu finansija i nagovestio da do kraja mandata možemo imati bolje institucije koje će se boriti protiv pojave sive ekonomije.
Na neophodnost izgradnje institucionalnog kapaciteta i poboljšanja poslovnog okruženja ukazao je i Milan Stefanović, stručni saradnik za regulatorne reforme u privredi u USAID. “Siva ekonomija je ogledalo stanja poslovnog okruženja. Što je lošije stanje za poslovanje to je veća siva ekonomija.“
Da je pitanje sive ekonomije pitanje svesti društva, kako je rekao Ćorsović, naglasio je i Vladan Atanasijević, predsednik Upravnog odbora NALED. Prema istraživanju koje je NALED sproveo stav građana je jasan – postojanje sive ekonomije nije opravdano. Ipak, čak 69 odsto ispitanika ne bi prijavilo konkretan slučaj. „Svest o poreskom moralu je jako niska. Ne postoji ni svest o posledicama koje siva ekonomija nosi“, istakao je Atanasijević.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ukazao je da se suzbijanjem sive ekonomije povećajvaju poreski prihodi, ali da se u našoj zemlji siva ekonomija često meša sa poreskim dugovima, jer neko preduzeće može da prijavi svoje obaveze prema državi a da ih ne izmiruje.
Prema njegovim rečima, sve procene sive ekonomije su orijentacione, što je slučaj i u najuređenijim zemljama. Arsić je naglasio da je u 2012. siva ekonomija u Srbiji iznosila 30 odsto BDP-a, a da je tokom prošle i ove godine čak i porasla. Prema njegovom mišljenju visoki porezi ne predstavljaju glavni faktor za visoku stopu sive ekonomije u našoj zemlji, već su to produžena ekonomska kriza, visoka nezaposlenost kao i odsustvo institucionalnog napretka.
„Siva ekonomije predstavlja stratešku igru između države i poreskih obveznika, u kojoj država stalno smišlja nove strategije za suzbijanje sive ekonomije, a poreski obveznici nove načine za ostvarivanje sive ekonomije“, rekao je Arsić na okruglom stolu ‘Stop sivoj ekonomiji’.
Prema mišljenju Milice Bisić, profesora na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), poreska opterećenja nisu ključna za sivu ekonomiju.
Ona je istakla da u našoj zemlji ne postoji razvijena svest o značaju poreza. “U Srbiji se na porez gleda kao na kaznu, što je prisutno u svim slojevima društva”, istakla je Bisić, naglašavajući da porezi u Srbiji nisu tako visoki u odnosu na Evropu.
Bisić je istakla da prošle godine u budžet Srbije nije ušlo 20 milijardi dinara od akciza na duvanske prozivode, tržište je palo više od 20 odsto jer su ljudi prešli na alternativu na crnom tržištu. Tih 20 milijardi dinara su rashodi na plate u državnoj administraciji.
Nikola Ćorsović je najavio uvođenje institucije poreskih kontrolora, a trenutno se za ovu funkciju obučava oko 400 ljudi koji predstavljaju dodatak na sadašnjih oko 600 inspektora. Na ovaj način svaki poreski obveznik moći će da se kontroliše bar dva puta mesečno.
EPS je objavio da odustaje od zahteva da građani Srbije uz račun za struju dostave i jedinstven matični broj. Na ovu odluku je, prema rečima Željka Markovića, direktora EPS Snadbevanja, uticala i preporuka poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića koji je upozorio da je zahtev EPS-a neosnovan.
Marković je takođe pozvao sve građane koji su do sada sa EPS-om podelili svoj matični broj da opozovu podatke koji su dali tako što će EPS Snabdevanju poslati pisani zahtev nakon čega bi njihovi podaci trebalo da budu izbrisani iz prikupljene baze podataka.
On je pojasnio da se u prikupljanje matičnih brojeva krenulo jer ima puno mernih mesta koja se vode na umrla lica, lica koja su se odselila. Takođe je obavestio javnost da građani u poplavljenim područjima nisu dobili majski račun za struju, a da neki neće dobiti ni junski. EPS Snabdevanje međutim neće i ostalima “gledati kroz prste”: u narednom periodu će biti pojačana isključenja struje neredovnim platišama, odnosno svima koji duguju više od 10.000 dinara za struju.
Bojan Slat, 19-godišnji mladić iz Holandije, se posle jednog letovanja u Grčkoj, frustriran količinom plastičnog otpada na koji je nailazio prilikom ronjenja, zapitao kako on sam može da doprinese čišćenju mora i okeana. Tada je još bio u srednjoj školi i posvetio je svoje vreme istraživanju svojstava plastičnog otpada da bi konačno došao do rešenja za pasivno čišćenje mora i okeana koje je predstavio na TEDx-u 2012. održanom u njegovom rodnom gradu Delftu. U tako kratkoj karijeri već je stigao da predvodi tim od 100 ljudi koji su testirali njegov izum i da prikupi razne nagrade za svoj sistem čišćenja nazvan The Ocean Cleanup.
Da njegov sistem dobro radi imaće priliku da dokaže na “Velikoj pacifičkoj zakrpi” ili tzv “Pacifičkom vrtlogu smeća” kako se popularno zove ostrvo plastičnog otpada akumulirano u Tihom okeanu na čijem uklanjanju naučnici već godinama bezuspešno rade.
Naime, Slat tvrdi da se pomoću njegove mašine za pasivno uklanjanje otpada – koja je inače dobila nagradu za najbolji tehnički dizajn na Delft univerzitetu za tehnologiju – može izvući oko 20 milijardi tona plastičnog smeća. Mašina je sastavljena od niza plutajućih cevi i platformi za obradu koje postepeno usisavaju plutajuću plastiku a ugao pod kojim se ona nalazi usisanoj plastici pomaže da dođe do mesta na kojoj plutaju platforme za obradu gde se prirodnim putem plastika odvaja od planktona.
Cevi su postavljene tako da se za prikupljanje plastike koriste prirodne struje u okeanu, dakle da se ne troši velika količina energije, a što je najvažnije, misli Slat, čuva se živi svet u okeanima.
Posle godinu dana testiranja urađena je studija izvodljivosti prema kojoj bi ova mašina trebalo da je krajnje efikasna – simulacije su pokazale da bi u normalnim uslovima ona trebalo da “zarobi” 80% plastike sa kojom se susretne. Takođe je važno da njena upotreba stoji oko 4,5 evra po kilogramu izvađene plastike što je 33 puta jeftinije od dosadašnjih modela čišćenja okeana.
Izvor: themindunleashed.org
U 2013. godini ukupan svetski izvoz suvih šljiva vredeo je 438 miliona evra. U tome su tačno sa jednom trećinom učestvovale SAD (146 miliona), a nakon nje su najveću vrednost imali Čile (114 miliona), Argentina (62), Francuska (36 miliona) i Holandija (13). Srbija je (11,4 miliona evra) zauzela visoko šesto mesto ispred Nemačke na sedmom (11,2 miliona), a sudeći po zemljama izvoznicima reklo bi se da je u te šljivarske poslove umešala prste i naša emigracija, piše Makroekonomija.org.
Desetine hiljada ljudi marširalo je kroz centralni London u subotu popodne u znak protesta zbog mera štednje koje je uvela britanska koaliciona vlada. Demonstranti su se okupili ispred zgrade parlamenta, gde im se obratilo više govornika, uključujući i komičara Rasela Brenda i Marka Stila. Procenjuje se da je 50.000 ljudi marširalo od nove zgrade BBC u centralnom Londonu do Vestminstera, prenosi Gardijan. O demonstracijama je opširno izvestio i Hafington Post.
U 2013. godini izvoz pekmeza, džemova i sličnih proizvoda iz Srbije vredeo je 11 miliona evra. U odnosu na 2005. godinu povećan je 11 puta, u odnosu na 2006. više nego 5 puta, a u odnosu na 2008. skoro da je udvostručen. Više od polovine ukupnog izvoza plasira se u Nemačku (4,3 miliona evra) i u Rusiju (1,5 miliona evra), dok je izvoz u 16 zemalja u rasponu između 100 hiljada i milion evra, prenosi Makroekonomija.org.
Allied Telesis, globalni provajder sigurnih IP/Enthernet svičing rešenja i vodeća kompanija u pružanju usluga IP Triple Play mreža i mrežne infrastrukture, danas je otkrio vise detalja o svojoj viziji za evoluciju Software Defined Networking (SDN).
Manje od godinu dana od lansiranja Allied Telesis Management Framework™ (AMF) rešenja, Allied Telesis je izjavio da iako postoji mnogo aktivnosti oko SND-u data centrima, usvajanje SDN-baziranih rešenja u “data” centru, usvajanje SDN-a u mrežama preduzeća će dobiti zamah tek kada se stvore aplikacije koje će pružiti pravu vrednost poslovanju. Kompanija je odlučila da će stvaranje novih poslovnih vrednosti koje proizilaze iz SDN-a zahtevati nekoliko koraka.
Allied Telesis je priznao da je prethodna SDN inovacija prvenstveno bila usmerena ka nivou kontrole, ostavljajući nivo upravljanja nedovoljno razvijenim. Imajući to u vidu, prvi korak Allied Telesis-a je bio da razvije AMF, koji je doneo inovativno rešenje koje pojednostavljuje upravljanje mrežom i smanjio operativne troškove.
Sledeće, Allied Telesis je stvorio end-to-end sposobnu platformu za SDN koja je u skladu sa najnovijim ratifikovanim OpenFlow standardima. Ova platforma je dizajnirana da bude hibridna i da istovremeno omogućava i OpenFlow i tradicionalno inteligentno Layer 3 prespajanje i da se moze konfigurisati na per-port bazi. Ovom platformom može da se upravlja pomoću AMF-a, da bi pružila moćno i isplativo rešenje za upravljanje SDN mreže.
Konačno, Allied Telesis radi sa partnerima u kreiranju SDN aplikacije koje rešavaju poslovne probleme u “realnom“ svetu. Početni fokus je na kancelarijskim aplikacijama za poslovne korisnike.
„SDN stvara nove inovativne mogućnosti za pružanje fleksibilnih, bezbednih, pouzdanih komunikacionih mogućnosti koje se stvaraju otvaranjem prema mobilnim uređajima i sve većem usklađivanju sa mrežama velikih sistema. Allied Telesis ima višedecenijsko iskustvo u kreativnom rešavanju problema u mrežama velikih sistema, a sada je to iskustvo primenila na rešenja zasnovana na SDN-u“, rekao je Ivan Mladenović, regionalni menadžer za Balkan u Allied Telesis-u.
Moćna kombinacija AMF-a u upravljačkoj oblasti OpenFlow i u kontrolnoj oblasti pruža idealnu platformu za dalje inovacije za razvoj jedinstvenog i pametnog mrežnog rešenja. Dodatno, fleksibilna AMF platforma podržava prethodne Allied Telesis proizvode, uključujući i prekidače radne grupe i moguće je migrirati starije mrežne sisteme na AMF sistem, bez nastanka većih investicija.
U budućnosti, Allied Telesis-ov razvoj će još više poboljšati AMF/OpenFlow ponudu da podržava bežične uređaje, veće mreže i raznovrsnost poslovnih modela.
Ekolozi već godinama govore da je upravljanje rekama orijentisano na glomazne građevinske radove poput popločavanja prirodnih obala, prekrajanja reka, potapanja tokova akumulacijama i sl (dakle, poput našeg) – veoma zastareo koncept. Umesto toga, u Evropi do izražaja dolazi ostavljanje više prostora za reke, koje potvrđuje zaštitnu ulogu prirodnih poplavnih područja, meandara, rukavaca koji su sastavni deo reka i prirode.
Hrvatski biolog Goran Šafarek navodi jedan uspešan primer u austrijskoj pokrajini Karintiji gde je reastaruiran deo Drave koji je prethodno uništen kanaliziranjem i utvrđivanjem obale: “Time je usporena degradacija korita, poboljšana obrana od poplava ali i ekološka situacija. Osim toga, razvijene su mnoge napredne metode modelisanja reka, razbijen je koncept da reke moraju biti pošto-poto regulisane i lokalno stanovništvo je shvatilo značaj očuvanih reka. Važan deo projekta bili su i edukacija i razvoj turizma”.
Načelom “više prostora rekama” bavi se i evropska Okvirna direktiva o vodama (WFD), čiji je cilj postupni poveraćaj prirodnih vodotokova. Njihova ideja je da rekama treba dati više prostora odnosno da nasipi treba da budu što dalje od reka, kako bi one prirodno mogle odrađivati svoju dinamiku. To nije uvek moguće uraditi u naseljenim mestima, ali trebalo bi se potruditi da ovo uradimo bar u nenaseljenim područjima.
Izvor: Tportal