Najobimnije kiše koje su prouzrokovale nezapamćene poplave u poslednjih 120 godina u Srbiji, dovele su do proglašnja vanredne situacije u celoj zemlji. Vlada Srbije zatražila pomoć od Ruske Federacije, Evropske komisije i Slovenije.
U svim maloprodajnim Roda objektima će za 300 najprodavanijih artikala ubuduće garantovati najniže redovne cene, za koje će, ukoliko potrošač isti proizvod pronađe po jeftinijoj ceni kod top 5 trgovačkih lanaca (Maxi, Tempo, IDEA, DIS, Univerexport), vratiti razliku u ceni.
EU je početkom ove godine ukinula poslednja ograničenja za radne emigrante iz Rumunije i Bugarske. Sada su objavljeni podaci o njihovim migracijama u Veliku Britaniju, u koju je inače najveći broj ovih stranaca i dolazio, i koja se najviše protivila slobodnom kretanju po Uniji.
U prva tri meseca ove godine 140.000 Rumuna i Bugara našlo je posao u Britaniji, što je za 4.000 manje nego u prethodnom kvartalu ali je i povećanje za 28.000 u odnosu na isti period 2013. godine.
Izvor: BBC
Visoka urednost u otplati mašina, velika konkurencija među lizing kompanijama i manji operativni troškovi razlog su smanjenja kamatnih stopa za poljoprivrednike u 2013. godini. Iz Asocijacije lizing kompanija Srbije poručuju da će se isti trend održati i u narednom periodu.
„Niske kamatne stope lizing kompanija se zbog navedenih razloga sve više približavaju kamatnim stopama zemalja Evropske unije i takav trend će se nastaviti i u budućnosti. Visoka stopa poverenja između lizing kuća i poljoprivrednih proizvođača, kreirala je visoku urednost u otplati lizinga, te nije došlo do dodatnih rezervacija i otpisa potraživanja lizing kompanija, pa se taj pozitivan efekat prelio i na smanjenje kamatnih stopa za njih“, objašnjava Dragiša Tadić, potpredsednik Asocijacije lizing kompanija Srbije, dodajući da je ovo model čiju pozitivnu praksu treba preneti i na druge tržišne segmente, jer bez uredne otplate nema ni niže kamatne stope.
„Dodatan razlog za dobar rezultat lizinga u poljoprivredi leži u dobroj saradnji između lizing kompanija i prodavaca poljoprivredne mehanizacije. Na taj način stvoreno je jako trojno partnerstvo između liznig kompanija, prodavaca mehanizacije i poljoprivrednih proizvođača“, objašnjava Đorđe Mišković, generalni sekretar Asocijacije uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije i dodaje: „Prodavci mehanizacije i lizing kompanije često zajedno nastupaju na tržištu, sajmovima, promotivnim akcijama, te se na taj način partnerstvo dodatno gradi. Za nas kao prodavce mehanizacije svakako je važno da se posao završi brzo, jednostavno i najvažnije da naši kupci budu zadovoljni, i tome nam svakako veliku pomoć pružaju lizing kompanije“.
Iz Asocijacije poručuju da drugi bitan razlog smanjenja kamatnih stopa treba tražiti u velikoj konkurenciji koja vlada među lizing kompanijama. Naime, od šesnaest lizing kompanija, koliko ih u ovom trenutku posluje u Republici Srbiji, deset lizing kuća drži veoma sličan udeo u tržištu, pa se kompanije bore za svakog klijenta, što dovodi do stvaranja sve povoljnijih uslova za uzimanje lizinga.
„Vi danas imate mogućnost da kao poljoprivrednik izaberete da li želite da plaćate mesečne, tromesečne ili čak polugodišnje rate, u zavisnosti od posla kojim se bavite, odnosno da plan otplate prilagodite sezonskom karakteru poljoprivredne proizvodnje. Pored toga, finansiranje na lizing često ne zahteva nikakva dodatna sredstva obezbeđenja. Drugim rečima, sem same mašine ili vozila koje kupujete, ništa vam više nije potrebno kao zalog“, ističe Teodora Milenković, generalni sekretar Asocijacije lizing kompanija Srbije.
Da podsetimo, u 2013. godini u Srbiji se na lizing finansirala kupovina oko četvrtine ukupnog broja poljoprivrednih mašina i opreme, gde je posebno izražena kupovina skupljih mašina. Na lizing se mogu finansirati i polovne poljoprivredne mašine i oprema, a pored navedenih, na lizing se finansirala i kupovina priključne mehanizacije, silosa, sušara, sistema za navodnjavanje, rashladnih komora, plastenika, mešaona hrane i sistema za prijem i isporuku mleka.
Japanski proizvođač elektronike očekuje da će ostati neprofitabilan sve do fiskalne 2015, ponajviše zbog povlačenja iz proizvodnje PC računara.
Posle gubitka od skoro milijardu dolara u fiskalnoj 2013. i očekivanog gubtika od oko 490 miliona dolara u 2014, japanski Sony nada se da će preokrenuti negativan trend od 2015. Osim prodaje svoje divizije PC računara Vaio kompaniji Japan Industrial Partners, gigant u oblasti elektronskih aparata ima problema da uspostavi nekadašnju dominaciju u segmentu TV aparata, gde je primat preuzeo korejski Samsung Electronics. TV biznis je tokom protekle decenije samo doneo glavobolju Japancima, sa zabeleženim gubicima od oko 10 milijardi dolara (700 milijardi jena).
Kompanija planira da potroši dodatnih 135 milijardi jena u tekućoj godini na nastavak restrukturiranja, a u međuvremenu sve nade polaže u prodaju kamera, smartfonova i igračke konzole PS4. Deo akcionara je čak hteo da delimično otcepi segment kompanije koji se bavi proizvodnjom zabavnog sadržaja (u poslednje vreme filmovi „American Hustle“ i serijal „The Amazing Spiderman“), ali je taj predlog odbijen uz obrazloženje da je segmetn zabave ključan za dalje planove kompanije, koji prema nekim analitičarima predviđaju i uvođenje internet-televizije po principu plaćanja za količinu preuzetog sadržaja.
Izvor: BBC
Yahoo je kupio Blink, startap kompaniju čija aplikacija korisnicima mobilnih telefona pruža mogućnost slanja poruka koje se posle određenog (nameštenog) vremena samouništavaju.
Detalji ugovora nisu obelodanjeni, ali zna se da će Blink u narednim nedeljama ugasiti svoje aplikacije za iOS i Android.
Sa ovim prisvajanjem, Yahoo sada ima 430 miliona korisnika svojih proizvoda za mobilne telefone mesečno, a broj pregleda video sadržaja onlajn porastao je od poslednjeg kvartala 2013. za 30%. Izgleda da izvršna direktorka Yahoo-a Marisa Mejer dobro zna šta radi.
Izvor: Rojters
Ne računajući materijalnu štetu od vojnih sukoba (koga ljudska interesuje?) i unutrašnje poremećaje u proizvodnji i potrošnji glavni kanal krize u Ukrajini je pad spoljne trgovine ove zemlje sa ostatkom sveta, prenosi portal Makroekonomija.org. Pošto su Rusija i Ukrajina veoma zavisne jedna od druge, naročito u pogledu protoka prirodnog gasa, a što će veliki broj građana Centralne Evrope osetiti kroz ohlađene stanove za pet meseci, vredi ispratiti i dinamiku trgovine Rusije, posebno u svetlu svih mogućih sankcija koje su uvedene ili se planiraju.
Kineski predsednik Si Đinping izjavio je tokom vikenda da kineska ekonomija mora da se adaptira na „novu stvarnost“, kako bi zadržala prihvatljiv tempo rasta. Kako izgleda „nova kineska realnost“ u statističkim pokazateljima?
Kreatori ekonomske politike zasad ne nameravaju da uvedu stimulativne mere poput njihovih kolega u SAD i EU. Razloge za eventualno razmišljanje o njima zapadni ekonomisti nalaze u nešto sporijem privrednom rastu ekonomije u Kini, dugo pominjanom privrednom transformacijom u zemlji ka većoj domaćoj potrošnji, kao i efektima globalne krize. Međutim, sve dok radnih metsa i proizvodnje ima na pretek, kineske vlasti nemaju mnogo razloga za brigu.
Prema istraživanju agencije Reuters ekonomisti predviđaju rast industrijske proizvodnje u Kini od 8,9% u aprilu. U prvom kvartalu godišnji rast ekonomije iznosio je 7,4% BDP. Prema državnoj statistici, prosečna plata za 269 miliiona ruralnih radnika u migranata u zemlji iznosila je 419 dolara na kraju 2013, uz rast od 14% u odnosu na prethodnu godinu. Podaci kojima raspolaže MMF pokazuju da je prosečna godišnja zarada u čitavoj zemlji iznosila 4.397 dolara, odnosno 7.947 dolara u urbanim delovima zemlje.
Agencija za privredne registre obaveštava da će podaci iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2013. godinu, kao i usluge boniteta – podaci i izveštaji o bonitetu i skoring, u koje su uključeni ti podaci – biti dostupni svim zainteresovanim korisnicima počev od petka, 16. maja 2014. godine.
Istovremeno, od tog dana će prestati da važi skoring koji je utvrđen na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za period od 2008. do 2012. godine, s obzirom da je utvrđen novi skoring privrednih društava odnosno ocena njihove sposobnosti izmirivanja obaveza za period od 2009. do 2013. godine.
Evidencija svih izdatih skoringa, kao i datum prestanka njihovog važenja, objavljuje se na internet strani Agencije, u delu Finansijski izveštaji i bonitet – Evidencija izdatih skoringa.
Za pravna lica i preduzetnike koji nisu dostavili ispravan redovan godišnji finansijski izveštaj za 2013. godinu usluge će se pružati bez podataka za tu godinu sve dok obveznik ne otkloni nedostatke u izveštaju koji je dostavio Agenciji. Informacije o nedostacima u finansijskim izveštajima dostupne su, takođe, na internet strani – Pretraga finansijskih izveštaja za 2013. godinu.
Polazeći od navedenog, Agencija savetuje svim korisnicima da pre naručivanja pomenutih podataka i izveštaja na linku Objavljivanje finansijskih izveštaja provere da li je dostavljen ispravan redovan godišnji finansijski izveštaj za 2013. godinu za pravno lice, odnosno preduzetnika za koga zahtevaju podatke ili izveštaj.
Korisnici koji su već naručili usluge, a ne žele da sačekaju početak davanja podataka iz finansijskih izveštaja za 2013. godinu, treba da izvrše uplate za te usluge po obaveštenjima, koja su dobili od Agencije, najkasnije do 14. maja 2014. godine, kako bi blagovremeno obezbedili potrebne podatke i izveštaje. Korisnicima koji naknadno izvrše uplatu biće izdate usluge sa podacima za 2013. godinu.
Detaljne informacije u vezi sa pružanjem usluga iz Registra finansijskih izveštaja dostupne su u odeljku Finansijski izveštaji i bonitet – Pružanje usluga iz Registra.
Banca Intesa i ove godine odobrava subvencionisane kredite namenjene registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine. Reč je o kratkoročnim i dugoročnim pozajmicama koje se mogu iskoristiti za ulaganja u ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo.
„Banca Intesa tradicionalno podržava programe subvencionisanog kreditiranja agrarnog sektora u skladu sa strateškim opredeljenjem da aktivno doprinosi daljem razvoju ovog izuzetno važnog segmenta domaće privrede i jačanju njegove konkurentnosti. Uz veoma visoko učešće u ranijim programima finansiranja poljoprivrede koji su realizovani u saradnji sa resornim ministarstvom, Banca Intesa je i pored teških uslova poslovanja u 2013. godini zabeležila značajan rast na polju kreditiranja ovog segmenta, što će u narednom periodu predstavljati odrednicu naše strategije u dugoročnoj podršci agraru“, rekao je Đorđe Radulović, direktor Odeljenja za upravljanje segmentom klijenata registrovanih poljoprivrednih gazdinstava Banca Intesa.
Krediti sa subvencijom kamatne stope dostupni su svim zainteresovanim poljoprivrednim proizvođačima, zemljoradničkim zadrugama i pravnim licima registrovanim kao poljoprivredna gazdinstva, bez obzira da li su klijenti Banca Intesa ili planiraju da to postanu. Poljoprivrednicima i poljoprivrednim gazdinstvima pozajmice su na raspolaganju u maksimalnom iznosu do 5 miliona dinara dok se za zemljoradničke zadruge taj iznos kreće do 15 miliona dinara. Rok otplate je do 36 meseci uz mogućnost korišćenja grejs perioda u trajanju od 12 meseci kod pozajmica sa najdužim raspoloživim rokom otplate.
Za subvencionisani kredit za ulaganje u stočarstvo kamatna stopa na godišnjem nivou iznosi 4 odsto, a pozajmice za investicije u ratarstvo, voćarstvo i povrtarstvo Banca Intesa plasira uz kamatu u visini od 6 odsto na godišnjem nivou. Naknada za obradu kreditnog zahteva se naplaćuje jednokratno i iznosi 1,5 od iznosa kredita.
Banca Intesa je u prva četiri meseca 2014. je zabeležila rast u ovom delu poslovanja sa poljoprivrednim proizvođačima za 28 odsto u broju plasiranih zajmova u odnosu na isti period 2013. godine, dok se ukupan portfolio Banke u navedenom segmentu povećao za oko 6 odsto u poređenju sa krajem 2013.