Izvršni odbor Narodne banke Srbije dao je danas dozvolu za rad banci koja će poslovati pod imenom „Mirabank akcionarsko društvo Beograd“, čime je završena druga faza u postupku osnivanja ove banke. Podsećamo da je ova banka u vlasništvu pravnog lica koje je deo međunarodnog konglomerata poznatog kao „Rojal grupa“ (Royal Group), čije je sedište u Abu Dabiju, Ujedinjeni Arapski Emirati. To je prva grinfild investicija u bankarskom sektoru Srbije od 2008. godine, navodi se u saopštenju.
U najnovijem izveštaju Erste Grupe stoji da zemlje Centralno-istočne Evrope (CIE) sve više podržavaju Ukrajinu a sve manje Rusiju. Većina zemalja ovog regiona pokazala je otpornost na negativne uticaje ove geopolitičku krize, kao i pripremljenost na moguće nestašice gasa ove zime.
Rusko-ukrajinski sukob ima najveći uticaj na ekonomije ove dve zemlje – ukrajinska ekonomija je u slobodnom padu a ruska pati zbog pada cena nafte, od odliva kapitala, pada životnog standarda i valute. Domaća tražnja pada u obema državama, što se odražava i na izvoz ostalih evropskih zemalja.
Ruske sankcije nametnute članicama EU međutim nisu mnogo pogodile zemlje CIE jer je njihov izvoz hrane u Rusiju bio mali, od 0,1% do 0,3% BDP-a, s tim što su najveći izvoz imale Poljska i Mađarska.
Šta više, iz Erste Grupe kažu da je uticaj ovih sankcija na zemlje CIE ravan nuli i da nije uticao na dinamiku njihovog rasta u trećem kvartalu 2014. Rast ekonomija u ovim zemljama bi trebalo da bude višestruko brži nego u članicama evrozone, što se objašnjava rastom domaće tražnje – privatna potrošnja je u trećem kvartalu porasla za 2% u Češkoj, Poljskoj i Rumuniji. I u drugim zemljama raste unutrašnja tražnja, te su one manje izložene spoljašnjim rizicima.
Što se tiče grejanja, otkazivanje izgradnje Južnog toka može se delimično nadomestiti Severnim tokom (od Viborga u Rusiji do Grajfsvalda u Nemačkoj). Evropa će ubuduće intenzivirati diversifikaciju snabdevanja gasom a rešenje energetskih problema potražiti na unutrašnjem planu.
Slovačka i Mađarska su se povezale izgradnjom gasovoda koji će narednih pet godina snabdevati nemački E.ON Global Commodities. Time bi trebalo da budu rešeni svi veći problemi Mađarske. Tu su takođe i dva projekta Poljske, Češke i Slovačke izgradnje gasne infrastrukture koji bi trebalo da dobiju finansijsku podršku novog investicionog programa Evropske komisije.
Jugoistočna Evropa međutim ima problem sa dovodom gasa. Zbog toga Rumunija planira da do kraja decenije izgradi gasovod koji bi povezivao Mađarsku, Bugarsku i Crno more vrean 1,1 milijardu evra.
Dok će se dakle ostale zemlje CIE za grejanje ove sezone snaći, Srbija i Bugarska, koje su se mnogo oslanjale na Južni tok, mogle bi biti u problemu, kažu analitičari iz Erste Grupe.
Tekstualna baza sa podacima o ličnosti 5 190 396 građana Srbije, uz više od 4 000 finansijskih dokumenata (ukupno preko 19 gigabajta sadržaja), bila je tokom protekle nedelje javno dostupna na zvaničnom sajtu Agencije za privatizaciju Republike Srbije, utvrdila je SHARE Fondacija.
Drugim rečima, internet javnosti su bili dostupni ime, prezime, srednje ime, jedinstveni matični broj građana (JMBG) i status onih koji su u evidenciji nosilaca prava na besplatne akcije koju vodi Agencija za privatizaciju. Na osnovu ovih podataka neko od posetilaca sajta mogao je utvrditi sledeće informacije o određenoj ličnosti: datum rođenja, mesto rođenja, starost i pol.
Značaj ovih podataka se između ostalog ogleda i u činjenici da svaki korisnik Interneta na osnovu JMBG može potencijalno pretraživati druge javne elektronske baze kako bi došao do dodatnih podataka. Takođe, ukoliko neko sazna vaš JMBG, može da se prijavi na različite javne ili privatne elektronske servise koristeći vaš identitet.
Pored direktnog korišćenja ovih podataka, moguća je zloupotreba i socijalnim inženjeringom. Ponekad je dovoljno pozvati neku kompaniju sa kojom imate ugovor i dajući samo ime, prezime i JMBG možete zahtevati dodatne usluge ili ukidanje pojedinih usluga. U pogrešnim rukama, ovi podaci mogu da dovedu do masovne krađe identiteta građana, usled čega će državni organi i privreda morati da preduzmu adekvatne mere kako ne bi došlo do ozbiljnih posledica za građane čiji su podaci kompromitovani.
Interesantno je da se link ka bazi slobodno razmenjivao na Tviteru, gde su ga saradnici SHARE Fondacije uočili. Za sada nije poznato da li je u pitanju neka vrsta bezbednosnog napada ili greška zaposlenih u Agenciji.
Iz SHARE Fondacije kažu da ovaj slučaj ne treba vezivati za vesti o „hakerskim pretnjama“ kojima su se mediji poslednjih nekoliko dana prilično bavili. U slučaju „srpskih hakera“, po onom što se moglo videti, radilo se o mnogo manjem broju ličnih podataka čije poreklo je najverovatnije baza podataka „sigurnih glasača“ neke od političkih stranaka.
Po otkriću ovog propusta ljudi iz Fondacije nisu želeli da kompromituju podatke više od 5 miliona ljudi, pa su prvo obavestili Kancelariju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koja je hitno reagovala povodom ovog slučaja. Pristup bazi je onemogućen u petak, 12. decembra tokom popodnevnih časova, nakon što su prikupljeni dokazi i o svemu obaveštena Agencija za privatizaciju.
Posle uredbe o zabrani zapošljavanja u državnoj administraciji koja čini se nije dala nikakve rezultate, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički lansirala je novu temu: ukidanje ovakve uredbe i njenu zamenu ciljanim zapošljavanjem stručnjaka koji nedostaju administraciji.
Ukoliko bi se zaista sproveo plan smanjivanja broja zaposlenih u državi (u najširem smislu reči), kroz prirodni odliv i takođe ciljano otpuštanje, logično je da bi se moglo dogoditi da se na nekom stručnom radnom mestu nađe dobra zamena. Štaviše, u praksi je poznato da na dva čoveka koji odu prirodnim odlivom, treba zaposliti jednog novog da bi se pokrio prethodni obim posla.
Stvaranje “delotvorne države” u kojoj bi “javno službenički sistem bio zasnovan na zaslugama”, kako je rekla Udovički, je javnosti dobro poznata tema jer se o njoj u Srbiji priča poslednjih 14 godina, ali se malo radi.
Udovički naime polazi od pretpostavke da je preduslov za dobre poslovne rezultate okruživanje sposobnim kadrovima, te se zalaže da se na važne položaje u državnoj upravi zapošljavaju preko konkursa isključivo kvalifikovani i kvalitetni ljudi. Za takve, stručne i sposobne ljude, ovo međutim neće biti primamljiva mesta jer su, posebno sada posle smanjenja zarada, slabo plaćena. Osim toga, partijsko zapošljavanje je u Srbiji višedecenijska tradicija pa se sve partije trude da posle osvajanja izbora ne “izigraju” svoje članove tj da im obezbede sigurne poslove u državnim firmama.
Ukupno gledano, zaposlenost u državi i preduzećima u restrukturiranju (koja su na državnim jaslama) trebalo bi da se smanji, a prema pisanju Politike, iz nacrta budžeta za 2015, moguće je napraviti nekoliko pretpostavki o tačnom broju.
Budžetom su naime predviđena veća sredstva za otpremnine zaposlenih u javnom sektoru. “U dva ministarstva, rezervisan je novac za rešavanje viška zaposlenih. Ukupno, za to je predviđeno 22,3 milijarde dinara. U budžetu Ministarstva rada planirano je da se za ‘podršku rešavanja radno-pravnog statusa viška zaposlenih’, kako doslovce piše u ovom dokumentu, potroši 20 milijardi dinara. Od toga, 16 milijardi je predviđeno za takozvani ‘tranzicioni fond’. Raspored i korišćenje ovih sredstava urediće se posebnim aktom vlade. Inače, i u 2014. godini je za rešavanje statusa preduzeća u restrukturiranju bilo predviđeno 15 milijardi dinara”, piše ovaj dnevni list.
Predviđena su i sredstva za Ministarstvo zdravlja, odnosno za višak zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, i to 2,3 milijarde dinara. Ukoliko se računa da je prosečan radni staž onih koji uzimaju otpremnine 20 godina i da dobijaju 300 evra po godini staža, onda jednostavna računica pokazuje da u zdravstvu radi više od 3.000 nepotrebnih kadrova. Istom računicom dolazi se do podatka da je u javnom sektoru višak 30.000 ljudi. Međutim, još nije stigla zvanična potvrda ovih podatka.
Da podsetimo, ministarka je za oktobarsko izdanje Biznis i finansija govorila kako kada je reč o javnoj upravi, dakle, državnim činovnicima, zdravstvu, školstvu, policiji, “viškova nema mnogo. Ima ih u javnim preduzećima i preduzećima zavisnim od njih, ima ih i nakačenih na državne institucije po ugovoru o delu, ali ne misli se na to kad se govori o reformi javne uprave”.
Šta će se desiti sa viškom zaposlenih, da li viška uopšte ima, i kako privući sposobne ljude u državnu upravu su pitanja na koja dugo čekamo odgovor. Njima se posle novih najava ministarke Udovički, pridružuje i jedno novo – da li ćemo osetiti posledice ovih otpuštanja kroz usporavanje rada različitih javnih službi, od šaltera različitih institucija, do nekvalitetne nastave u školama i premalog broja lekara, ili će možda zaista neki novi stručni ljudi unaprediti funkcionisanje celog sistema.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Kompanija UNIQA osiguranje je zajedno sa svojim dugogodišnjim brend ambasadorom, selektorom Aleksandrom – Sašom Đorđevićem, posetila Prihvatilište za decu Beograd i uručila vrednu donaciju u iznosu od 300.000 dinara za izgradnju nove kuće koja je neophodna ovoj instituciji.
Goste je pozdravila rukovodilac Prihvatlišta Danijela Stajković i zahvalila se na podršci i promociji ove institucije koju UNIQA osiguranje širi među svojim partnerima i klijentima.
Kako bi motivisala i svoje partnere da se uključe u kampanju, UNIQA im je poslala biljku čuvarkuću, koja po verovanju čuva i štiti svaki dom, sa pozivom da se priključe akciji za izgradnju novog Prihvatilišta. Na ovaj način UNIQA poručuje da možemo zajedno da budemo humani i učinimo nešto izuzetno važno za decu, koja nisu u mogućnosti da odrastaju u srećnom porodičnom okruženju.
Prihvatilište za decu je ustanova grada Beograda koja ima tradiciju dugu 53 godine. Trenutno se nalazi u prostoru površine 250 m2, sa kapacitetom od samo 16 kreveta, koji broj dece skoro svakodnevno prevazilazi, a u toku je pronalaženje novog, većeg prostora za zbrinjavanje svih kategorija ugrožene dece Srbije.
U susret predstojećoj zimskoj sezoni, od danas, 15. decembra, do 31. januara 2015. godine, „Dunav osiguranje“ odobravaće popuste prilikom zaključivanja polise putničkog zdravstvenog osiguranja, paketa putnog osiguranja, kao i na cene drugih usluga u bogatoj paleti ove kuće.
Na više od 600 prodajnih mesta Kompanije širom Srbije, prilikom zaključivanja individualnih, grupnih i porodičnih ugovora o putničkom zdravstvenom osiguranju, odobravaće se sledeći popusti:
– 10 odsto na premiju putničkog zdravstvenog osiguranja za poslovna ili turistička putovanja u inostranstvo, koja u kontinuitetu ne traju duže od 30 dana, kao i
– 15 odsto na premiju osiguranja paketa putnog osiguranja ukoliko osiguranik zaključi samo osnovno pokriće, a 20 odsto popusta na premiju osiguranja pri ugovaranju jednog ili oba dopunska pokrića.
Pravna ili fizička lica koja sklope navedene polise ostvaruju i mogućnost da uz popuste, ukoliko se polise zaključuju na period od godinu dana, ugovore i sledeće vrste osiguranja:
– osiguranje građevinskih objekata (nastanjenih i nenastanjenih stanova i kuća) od opasnosti požara i nekih drugih opasnosti sa 10 odsto popusta na premiju osiguranja, kao i
– osiguranje stvari domaćinstva (od rizika požara i drugih opasnosti) sa 10 odsto popusta na premiju osiguranja.
Na takmičenju SAP projekata za region Centralno-istočne Evrope, koji su implementirani u 2014. godini, Elektroprivreda Srbije (EPS) je dobitnik nagrade „SAP Quality Awards“ u kategoriji SAP HANA inovacija, na projektu implementacije SAP ERP rešenja. U konkurenciji više desetina projekata nominovanih u 14 zemalja EPS je ponela titulu Excellence Winner (Nagrada za izvrsnost) i time stekla pravo da projekat uđe u finalni izbor za projekat godine na EMEA regionu (Evropa, Srednji istok i Afrika).
„Projekat je započeo 2013. godine i u rekordnom roku sistem je pušten u produkcioni rad početkom ove godine. Osnovni zadatak koji je EPS postavio je bilo uspostavljanje jedinstvenog poslovnog informacionog sistema, koja će EPS-u omogućiti efikasno i efektivno upravljanje, korporatizaciju i standardizaciju poslovnih procesa, i biti platforma za procese deregulacije i transformacije EPS-a u budućnosti. Ovo je inače bio i prvi projekat u regionu gde je implementirana SAP HANA“, rekao je tom prilikom Vojislav Genić, direktor kompanije SAP za Jugoistočnu Evropu.
Ceremonija proglašenja pobednika za Centralno-istočnu Evropu održaće se u februaru 2015. godine, u SAP-ovom poslovnom centru u Pragu. Tom prilikom će pobednicima biti uručene nagrade, plakete i sertifikati.
Svečanim otvaranjem novog dela Razvojnog centra Microsofta u Srbiji, obeležen je završetak Nedelje programiranja, dela globalnog pojekta “Hour of Code”. Na ceremoniji otvaranja, kao još jedan dokaz posvećene saradnje između Kompanije Microsoft i Republike Srbije, potpisan je Ugovor o transformaciji obrazovanja – „ETA“ (Education Transformation Agreement) sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Tokom Nedelje programiranja stručnjaci Microsofta i Razvojnog Centra u Beogradu pružali su podršku i pomoć učenicima i nastavnicima u školama širom Srbije, u korišćenju Microsoft platformi namenjenih učenju programiranja, omogućavajući na taj način učenicima da sami kreiraju programe i aplikacije. Microsoft Nedelja programiranja i globalna inicijativa neprofitne organizacije Code.org – Hour of Code, uspešno su poslali svoju osnovnu poruku da svako može da nauči da programira.
Na svečanosti povodom obeležavanja kraja ove akcije i otvaranja novog dela Razvojnog centra Microsofta u Beogradu, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić i generalni direktor Microsofta za Srbiju i Crnu Goru Željko Vujinović, potpisali su Ugovor o transformaciji obrazovanja – „ETA“ (Education Transformation Agreement) – koji ima za cilj unapređenje saradnje u oblasti osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja.
Ovim Ugovorom predviđeno je da nastavnici i škole u Srbiji mogu biti ravnopravni učesnici svetskih programa Microsoft-a kroz koje su im dostupne besplatne obuke za korišćenje IKT-a u obrazovanju, razmena lekcija i ideja za nastavnike, kao i saradnja naših škola sa drugim obrazovnim institucijama u svetu. Ugovor takođe predviđa da škole u Srbiji dobiju na besplatno korišćenje Office 365 uslugu za svoje nastavnike i učenike.
Proširenje kapaciteta Razvojnog centra Microsofta u Srbiji Dragan Tomić, Direktor Centra vidi kao odličan argument za podršku širem pristupu informatičkom obrazovanju: „Razvojni centar zapošljava više od 150 IT stručnjaka iz čitave Srbije i svi su obrazovani u Srbiji. Prosečna starost je 28 godina. Zahvaljujući kompaniji Microsoft, svi oni su ostali u Srbiji. Svi Microsoft projekti razvijeni u Srbiji su priznati od strane kompanije Microsoft i miliona korisnika na globalnom nivou, što dodatno promoviše Srbiju i ucrtava je kao stratešku tačku na tehnološkoj mapi sveta.“
Odbor političke stranke Zeleni Srbije u Šapcu je preko društvenih mreža pokrenuo akciju pod nazivom „100 minuta za 100.000 potpisa“ radi prikupljanja potpisa za uklanjanje višedecenijskog opasnog otpada koji je uskladišten u pogonima nekadašnjeg industrijskog giganta Zorka Šabac. Zeleni Srbije su u uličnim akcijama „Za Šabac bez opasnog otpada“ u prethodih mesec dana prikupili preko 10.000 potpisa a ovim putem žele da uključe sve građane Srbije.
Tokom katastrofalnih poplava u proleće 2014. godine i Šabac je bio u velikoj opasnosti da Sava napusti svoje korito i poplavi proizvodne pogone Zorke Šabac. U tim pogonima se prema Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine i dalje se nalazi nekoliko stotina tona veoma opasnog otpada. A zagađenje ne poznaje granice i u slučaju bilo kakve nesreće široko područje Srbije bilo bi pretvoreno u prostor nepoželjan za život na duži period. Stepen zagađenja vode, vazduha i zemljišta bi dostigao katastrofalan nivo i posledice negativnog uticaja na prirodnu sredinu i zdravlje i živote ljudi bi prešle i granice naše države.
Zbog toga su Zeleni Srbije na društvene mreže postavili obrazac peticije ZA ŠABAC BEZ OPASNOG OTPADA i pozvali građane da ga odštampaju, popune i pošalju poštom. Na jednom listu ima mesta za 20 potpisa i potrebno je oko 60 minuta da se oni prikupe u najbližem okruženju (porodica, komšiluk, rodbina, prijatelji, trgovnski i uslužni objekti koje posećujete, posao). Biće potrebno još oko 40 minuta do najbliže pošte, gde ubacite popunjen list u kovertu i pošaljete na sledeću adresu: Pokret za Šabac Zelenih Srbije, Pop Lukina 9/12, 15000 Šabac. Možete i skenirati list sa potpisima i poslati ga na e-mail: sabac@zelenisrbije.org. Dovoljno je da samo 5.000 korisnika društvenih mreža popuni po jedan list i za 100 minuta će imati 100.000 poptisa podrške ovoj akciji.
Cene usluga rominga u regionu biće jeftinije od kraja juna naredne godine, odlučeno je na sastanku regulatora u Beogradu.
Prema tom dogovoru, građani zemalja regiona će od kraja juna razgovore i slanje SMS poruka u romingu plaćati upola jeftinije, dok će cena korišćenja interneta biti devet puta niža od aktuelne.
Odlazni pozivi u romingu će koštati 0,29 EUR umesto sadašnjih 0,62 centa, dok će cena dolaznih poziva biti smanjena sa 33 na osam centi. Slanje SMS poruka umesto trenutnih 19 koštaće devet centi, dok će se cene korišćenja interneta smanjiti sa za 89%, navodi podgorički list.
Vlade Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine (BiH) i Makedonije su krajem septembra u Budvi potpisale sporazum o smanjenju cene rominga, po uzoru na EU.
Države regiona su se sporazumom obavezale da maksimalne cene rominga, telefoniranja, slanja poruka i prenosa podataka u mreži mobilne telefoniije u inostranstvu, budu na nivou cena u zemljama EU.
Sporazumu mogu pristupiti sve države regiona i Evropske unije.
Izvor: eKapija