Svetska banka je u četvrtak uveče, 4. septembra, odobrila Plan zaštite čovekove okoline za ispumpavanje kopa „Tamnava – Zapadno polje“, koji su pripremili stručnjaci „Elektroprivrede Srbije“. Time su ispunjeni svi uslovi za početak pregovora o kreditu od 30 miliona dolara kojim će se finansirati ispumpavanje vode iz kopa „Tamnava – Zapadno polje“. Pregovori o kreditu za koji se očekuje da će biti odobren 3. oktobra, sve vreme teku predviđenom dinamikom i Svetska banka ni u jednom momentu nije stopirala projekat, saopštio je EPS posle pisanja Blica da EPS nije ispunio deo ugovora oko zaštite životne sredine.
Tempo rasta novih radnih mesta u američkoj privredi razočarao je analitičare, dostigavši cifru od svega 140,000 novih radnih mesta u avgustu prema očekivanih 230,000, javlja FT. Ovim podacima prekinut je šestomesečni trend dodavanja po 200,000 novih radnih mesta. Stopa nezaposlenosti pala je blago sa 6,2 do 6.1 odsto.
Početkom septembra javni dug Srbije je bio veći za oko 900 miliona evra nego na kraju jula, objavila je Uprava za javni dug.
Na kraju jula javni dug je bio 20,94 milijarde evra, što je iznosilo 64,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a 3. septembra javni dug je bio 21,84 milijarde evra, što je oko 67,2% BDP-a. Da podsetimo, zakonska granica zaduženosti je 45%.
Za prvih sedam meseci 2014. godine, po podacima Ministarstva finansija, javni dug je uvećan za 798 miliona evra.
Na kraju 2013. godine javni dug iznosio je 20,14 milijardi evra, odnosno 63,8 odsto BDP.
Javni dug je na kraju 2000. godine bio 14,17 milijardi evra, što je iznosilo 169,3 odsto BDP. Od tada je najniži iznos javnog duga bio 2008. godine i iznosio je 8,78 milijardi, odnosno 29,2 odsto BDP.
Prvog septembra Agrokor je, računajući i ranije preuzimanje većinskog udela, postao vlasnik 80,75% Mercatora.
Cena jedne akcije ostala je ista kao i kod kupovine akcija iz prvog, većinskog paketa koji je Agrokor platio članovima konzorcijuma, dakle 86 evra.
Agrokor će malim akcionarima isplatiti kupovnu cenu u roku od osam dana nakon što se Agencija za vrednosne papire i tržište kapitala uveri u uspešnost ponude.
Evropska centralna banka je rekordno je u svom novom pokušaju da podstakne privredni rast u evrozoni rekordno smanjila referentnu kamatnu stopu.
Naime, od ECB-a će se sada pozajmljivati po kamatnoj stopi od 0,05% umesto dosadašnjih 0,15% a zajmodavcima koji drže depozite u ovoj banci povećana je negativna kamatna stopa – umesto 0,1% oin će dobijati 0,2%.
Da podsetimo, ECB je u junu, u želji da smanji rizik od deflacije i podstakne ekonomski rast, smanjila referentnu kamatnu stopu sa 0,25% na 0,15% i istovremeno smanjila kamatnu stopu na depozite ispod nule na -0,1%.
Ministar privrede Srbije Željko Setrić preuzeo je danas rukovođenje tim resorom od dosadašnjeg vršioca funkcije Dušana Vujovića.
Sertić je na novu funkciju došao sa mesta predsednika Privredne komore Srbije (PKS). Inače je član vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
Sertić je rekao da će rad Ministrstva privrede biti zasnovan na tri stuba – na razvoju postojećih preduzeća, otvaranju novih i završetku privatizacije preduzeća, među kojima su i firme restruktuiranju.
Novi ministar privrede Srbije je najavio da će izaći i sa stretegijom za javna preduzeća, ističući da su njegovi stavovi jasni i da će raditi na ostvarenju ciljeva za koje se zalagao i kao predsednik PKS.
Klimatske promene su se dešavale i ranije ali nikada u istoriji nisu imale ovako veliku “pomoć” ljudi – ovo bi mogao biti uopšten zaključak sa drugog dana Uneskovog simpozijuma pod nazivom “Upravljanje vodama u zemljama u tranziciji, u uslovima klimatskih i drugih globalnih promena, pouke iz paleoklime i regionalno modeliranje klime” u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, na kojem su govorili vodeći svetski naučnici u ovoj oblasti.
Tom prilikom je rečeno da svet još uvek ima šansu da spreči opasne antropogene uticaje na klimatski sistem, ali samo ako uspe da do kraja veka ne podigne temperaturu na planeti za više od 2 stepena. Prema nekim istraživanjima, sa ovim tempom emisije štetnih gasova, temperatura bi dotle mogla da poraste za četiri stepena Celzijusa, a do 2200. godine čak za osam.
“Ako donosioci političkih odluka u narednih 5 do 10 godina neke kratkoročne ciljeve ne podrede odživom razvoju, u ovom veku bismo se mogli suočiti sa velikim ekološkim problemima. Danas se 80% energije proizvodi sagorevanjem fosilnih goriva, a nema potrebe za tim – tehnologija je već dovoljno uznapredovala da bez problema normalno možemo proizvoditi i koristiti ‘zelenu’ energiju, međutim za to trenutno ne postoji politička volja”, rekao je profesor Ričard Somervil sa kalifornijskog Scripps intituta za okeanografiju, jedne od najvećih institucija ove vrste na svetu. “Za razliku od mnogih drugih zemalja, Francuska 80% električne energije dobija iz nuklearnih elektrana. Pre 30 godina situacija u ovoj zemlji je bila sasvim drugačija, ali onda je doneta donekle ‘patriotska’ odluka da Francuska ne bi trebalo da bude energetski zavisna od drugih i vremenom je u proizvodnji struje počeo da dominira nuklearni sektor, koji je uprkos svemu što ljudi misle o njemu, ipak ‘zeleniji’ od onog koji se oslanja na fosilna goriva. Nemačka je, sa druge strane, protiv nuklearki, ali ona, iako je poprilično oblačna zemlja, dobar procenat energije dobija iz solarnih panela. Dakle, ovi primeri pokazuju da je, uz političku volju, moguće preorijentisati se na održivu proizvodnju energije i istovremeno zadržati jaku ekonomiju”, dodao je on.
Na klimatske promene, odnosno na porast temperature a samim tim i vlažnosti vazduha (koja potom utiče na povećanje padavina), najviše utiču emisije ugljen dioksida i drugih štetnih gasova koji proizvode efekat staklene bašte, ali i krčenje šuma. Redukcija ovih štetnih faktora je prepuštena i dalje prilično pasiviziranim nacionalnim vladama, međunarodnim organizacijama i naučnicima koji bi trebalo da daju što objektivnije podatke o klimatskim promenama. Međutim, postoje i stvari koje bi svaki pojedinac mogao da uradi kako bi umanjio svoj štetan uticaj na okolinu.
“To je na primer korišćenje javnog prevoza umesto sopstvenih automobila, zatim korišćenje ‘zelenih’ proizvoda, recikliranje, racionalno korišćenje vode za turišranje, prelazak na vegeterijansku ishranu, itd”, tvrdi Andrej Ganopolski, dobitnik medalje Milutin Milanković Evropskog geofizičkog društva.
Dok iščekujemo promenu svesti koju bi trebalo da iniciraju građani vršeći pritisak na vlast, moraćemo, tvrde naučnici, da se adaptiramo na promene koje su već nastale. Drugim rečima, ubuduće ćemo morati pametno da gradimo kuće dalje od reka i mora, zatim da gradimo nasipe, da više ulažemo u poljoprivredu koja je jedna od najvećih žrtava globalnog zagrevanja i sl.
Lideri Kine i Indije ne planiraju da prisustvuje samitu o klimatskim promenama koji će u septembru biti održan u Ujedinjenim nacija, signalizirajući mlaku podršku globalnom paktu za smanjivanje emisije štetnih gasova dve od tri najvećih emitera.
U Srbiji su sve izraženije socijalne razlike, tvdi Dragovan Milićević pozivajući se na najnovije podatke. Poslednje istraživanje ovih fenomena u Srbiji (gde se mogu naći relevantni podaci i svetski prihvaćene metode istraživanja) do 2009 su govorila da sa Gini koeficijentom od 29-30 Srbija nije bila u grupi zemalja sa izraženijim nejednakostima. Medjutim prema podacima sajta cia.gov/library koeficijent nejednakosti u Srbiji je u 2013 godini bio 38, što znači da zemlja klizi ka zonama izrazite nejednakosti, tvrdi Milićević.
Na sajtu evropske statitističke mreže eurostat, prikazano je kretanje koeficijenta nejendakosti za veliki broj evropskih zemalja od 2002 do 2012/13 godine.
Eurostat.com/za Srbiju i Makedoniju cia.gov/library i indexmundi.com
Nekoliko važnih zaključaka iz prezetnovanih podataka se mogu izvući:
- Srbija je zemlja sa najvećim porastom ekonomske nejednakosti u Evropi. (sa 28 u 2009 na 38 u 2013 godini);
- Srbija je (uz Makedoniju) zemlja sa navećim stepenom ekonomske nejednakosti u Evropi)
- Veliki broj zemalja Evropske unije radi na smanjenju ekonomske nejednakosti u poslednjih nekoliko godina.
- Najrazvijenije zemlje Evrope imaju nizak Gini koeficijent kao meru izraženih ekonomskih jednakosti (jednakosti u raspodeli dohotka)
Posledice ekonomske nejednakosti po društvo i državu su pogubne:
- Izostaje ekonomski razvoj (sve zemlje sa visokim kofcijentom nejednakosti su ili
nerazvijene ili slabo razvijene zemlje) - Izostanak razvoja demokrtije i zdravih socijalnih odnosa;
- Politička nestabilnost;
- Izostanak razvoja institucija sistema;
- Diskreciona prava umesto pravila u vodnjenju ekonomske politike i predvidivih uslova poslovanja.
Deset kompanija iz Srbije našlo se ove godine među 500 najboljih u centralnoj Evropi, po osnovu ostvarenih prihoda od prodaje u 2013. godini.
Naša najbolje listirana kompanija je NIS koja se sa prošlogodišnjeg 78. popela na 63. mesto. Druga najbolje plasirana kompanija iz Srbije je Elektroprivreda Srbije koja je zauzela 85. mesto, dok je kompanija Fijat Automobili Srbija, koja se po prvi put našla na listi, zauzela 115. mesto. Na listi Top 500 kompanija u centralnoj Evropi sledeća srpska firma je Telekom koji je na 192. mestu, trgovinski lanac Delez Srbija na 228. poziciji, a sledi trgovac strujom u vlasništvu Vuka Hamovića, EFT Investments na 261. mestu. Prate ih Srbijagas na 387. mestu, Tarket Bačka Palanka na 418. poziciji, pa trgovinski lanci Merkator-S na 427, i Idea Beograd na 490. mestu.
Najbolja kompanija u regionu, prema ovoj listi, je hrvatski Agrokor Ivice Todorića, koji je u 2013. odstvario prihod od prodaje od 3,97 milijardi evra.
Posmatrano sa aspekta neto dobiti, najbolju 2013. godinu u regionu je imao NIS, sa 428 miliona evra neto dobiti, dok se na drugoj poziciji našao Hrvatski Telekom, sa ostvarenom dobiti od 190 miliona evra.
Najviše predstavnika na listi Diloita ove godine ima Slovenija, njih 16, dok Hrvatska ima 12, Srbija 10, BiH tri, a Makedonija samo jednu kompaniju na listi. Prema podacima Diloita, ukupan prihod od prodaje svih 500 vodećih kompanija u centralnoj Evropi iznosio je u 2013. više od 712 milijardi evra, ali ukupan prihod od prodaje je opao za 0,4 odsto u odnosu na 2012.
Što se tiče generalnih rezultata, najbolja kompanija u centralnoj Evropi je, kao i prošle godine, poljski PKN Orlen, slede mađarski MOL i Škoda auto.
Prema istim podacima, najveći rast prihoda od skoro tri odsto u 2013. godini zabeležio je industrijski sektor, a to je uglavnom rezultat dobrog stanja automobilske industrije. Sektor nekretnina, predstavljen sa sedam kompanija, pretrpeo je najveći pad prihoda od 15,7 odsto.
U sektoru tehnologije, medija i telekomunikacija (TMT), u 2013. je zabeležen sličan pad prihoda u evrima kao i u prethodnoj godini, 4,9 odsto u 2013. i 3,2 odsto u 2012. Kada je reč o sektoru široke potrošnje i transporta, on je u 2013. zabeležio rast prihoda za 1,1 odsto, što je daleko manje od rasta od 4,8 odsto koliko je iznosio u 2012.
Najveći broj kompanija sa liste dolazi iz sektora robe široke potrošnje i transporta, njih 179 i energetskog sektora, 146.
Diloit je, inače, sastavio i listu 50 najvećih banaka na osnovu aktive i listu 50 vodećih osiguravajućih društava na osnovu bruto obračunate premije za istu godinu. U centralno-evropskom bankarskom sektoru, prva na listi je PKO BP banka, koja je ostvarila rast vrednosti aktive od 1,7 odsto i neto dobit u iznosu od 705 miliona evra. Vodeću poziciju na listi osiguravajućih kuća drži poljsko osiguravajuće društvo PZU, dok je srpsko Dunav osiguranje na 50. mestu.
Biznis i finansije tradicionalno u celosti objavljuje listu 500 najboljih kompanija u centralnoj Evropi, prvih 50 banaka i prvih 50 osiguravajućih kuća. Ovo izdanje moćićete da kupite na trafikama od 10. septembra, kao i preko pretplate.